31
Србија / Одг: Шумадинци
« Последња порука Nebo послато Април 15, 2024, 01:12:21 поподне »Зна ли неко нешто о Првуловићима из Наталинаца?
Ево простог примера разлике у брзини говора (гестикулацији, интонацији) код Чеха и Словака, временска прогноза:Овде би можда неко рекао да су Чеси мало темпераментнији и "живљи" од Словака па зато причају брже и више гестикулирају. Али можда треба ствар поставити "наопачке", тј да сама форма језика "тера" говорника да прича брже или спорије, тј. да је та разлика између њих условљена самим језиком. Просто, неко ко научи чешки после словачког, сам језик га тера да прича брже и да има другачији израз него кад прича словачки (то сам видео код наших људи тамо који су савладали оба језика, и један ми је рекао да му више "паше" комуникација на чешком , ваљда јер је и сам темпераментан, а темпо словачког га је кочио, сам језик га је терао да прича спорије)
https://youtu.be/XfSr8e7w7gM?si=EI48NACA3jL3dUfl
https://youtu.be/lK8IkY8K-Kk?si=0JKc1ZHlYxu_sklH
Последице овог "халуциногеног" експериментисања су видимо приметне и дан-данас, али и то ће временом сасвим сигурно проћи.
>
Да нисмо такви, не бих отварао ову тему . Генерално, мислим да то највише зависи од гласовне структуре језика, положаја језика и усана приликом говора, па даје неки привид да говорници истог језика личе једни на друге. Зато рецимо, странцима тешко пада изговор наших ријечи, јер нам је језик доста тврд, док је руски, доста мек и код њих се сугласници стапају и умекшавају прије самогласника, што захтијева специфичан положај језика.
Исто тако и ми Срби генерално имамо проблем са изговором појединих гласова у страним језицима, као што су th i dh (енглески, албански, грчки). Интересантно је да, рецимо, велики број људи из Србије не зна да изговори оно црногорско “сј”, а притом знам доста људи који су учили руски језик, гдје је глас «щ» 90% подударан са црногорским “сј”, а опет не умију да га изговоре.
Е сад, да ли често стављање језика, зуба и у специфичне положаје може имати неки дугорочни утицај, заиста не знам.
Ја сам им послао мејл (реда ради) пре неких 10-15 дана. Нисам добио никакав одговор до сада.
Сад сам мало погледао услове сторнирања:
Уколико узорак након испоруке у року од 30 дана не стигне у лабораторију, добија се новац назад.
Уколико наручилац одлучи да одустане од анализе, а лабораторија је већ послала кит, наплаћује се 25 евра за кит и 10 евра за пошиљку и обраду.
Уколико је кит примљен и послан у лаборатирију, још није стигао, а наручилац одустане, обрачунава се још 35е. (ово тек не контам).
У сваком тренутку можете да одустанете од објаве вашег резултата, али након 30 дана више немате право на поврат новца. (мислим да је код већине ова опција у питању)
То је генерално особина Срба, да се о свему и свачему распитују и дају своје мишљење, чак и у ситуацијама када то није потребно или пожељно.>
Тада сам размишљао о томе и питао се, да ли језик може утицати и на неки општи карактер говорника тог језика (мимо индивидуалних карактеристика својствених свакој индивидуи понаособ)? Код Чеха и Словака чини ми се то можда има утицај, чешки хумор и склоност ка шали, која можда проистиче из бржег говора, код Словака мало већа интровертност у односу на Чехе (спорији говор, мања склоност ка "вицу", прилично обичније и једноставније конверзације у односу на Чехе). Мађарски не знам, али код њих ми њихов језик вуче на дело и акцију, конкретност (једнолична интонација са брзином и оштрином у говору). Они као да генерално мимоилазе неке дилеме и упуштају се у директно решавање проблема (у војсци су Мађари били можда и највреднији када је требало нешто да се одради лопатом, ашовом, најбрже би се латили алата када је требало неки радни задатак да се обави и ћутке су то радили, концентрисано и предано, без размишљања,док би се ми прво питали зашто се то ради, који је смисао тога, па тек онда би се латили алата)
Простор Паноније је рекло би се био веома генетички и археолошки комплексан управо почетком бронзаног доба. На истом простору имамо и Бел Бикеровце на сјеверозападној страни, Јамна традицију у источном дијелу, енеолитско становништво Старе Европе на југу. Све се то негдје прожима на простору Паноније. На примјеру културе Мокрин/Марош видимо управо то прожимање.
Штета што у кластеризацији нису обухватили и узорке вучедолске културе, која је битна за цијелу причу. Езеро култура је присутна кроз узорке из Бугарске који представљају и најстарије узорке општег кластера 0_4_3_2.
Ови узорци које си навео, иако су неки од њих археолошки Бел Бикеровци, генетички су ипак енеолитски староевропљани, међутим њихово присуство у Бел бикер арехолошком контексту показује да су те двије популације свакако имале додира и међусобних преливања. Није искључено да је то био један од начина како се и I2-CTS4002 помјерио западније.