Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Rimidalv Април 13, 2017, 10:22:39 поподне

Наслов: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Rimidalv Април 13, 2017, 10:22:39 поподне
Провукла се прича о овоме на пар тема, па да имамо на једном месту.

Мој предлог је да то буду породице о којима постоје написане монографије, као и неки бројнији родови.

Нпр. у Лици бих волео још Радаковића и Узелаца, не знам да ли има и Косановића.
Такође и Будисављевићи, Станићи, Басте, Маљковићи...

Што се тиче географског подручја, Бела Крајина, Жумберак, село Перој у Истри, Банатска клисура, као и оптанти из Мађарске.

Да чујемо и ваше предлоге.  ;)
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Atlantische Април 13, 2017, 10:36:55 поподне
Ево пар знаменитих породица пречанских Срба којe ми делују као занимљиви кандидати.
Стратимировић  (http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:552860-Sremski-Karlovci-Potomak-plemica-cuva-secanja-na-slavne-dogadjaje)(Кулпин)
Милетић  (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B)(Мошорин)
Костић (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B) (Ковиљ)
Ђукић (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%82%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B)(Госпођинци)
Орешковић (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B) (Двор на Уни, Банија)
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Rimidalv Април 13, 2017, 10:40:33 поподне
У Енциклопедији Новог Сада сам прочитао да је предак Светозара Милетића дошао из Пакраца у Нови Сад, а да је један део породице отишао у Каћ. Светозарев отац је био учитељ, службовао је и у Мошорину, па је зато Светозар тамо рођен.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Atlantische Април 13, 2017, 10:44:49 поподне
У Енциклопедији Новог Сада сам прочитао да је предак Светозара Милетића дошао из Пакраца у Нови Сад, а да је један део породице отишао у Каћ. Светозарев отац је био учитељ, службовао је и у Мошорину, па је зато Светозар тамо рођен.
Да, то је истина. Мислим да и дан данас у Каћу живе Милетићи којима је Светозар Милетић род.

Ево још једне занимљиве породице.
Ћирић (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98_%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%9B) (Сремски Карловци)
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Uzi Април 14, 2017, 12:47:33 пре подне
Провукла се прича о овоме на пар тема, па да имамо на једном месту.

Мој предлог је да то буду породице о којима постоје написане монографије, као и неки бројнији родови.

Нпр. у Лици бих волео још Радаковића и Узелаца, не знам да ли има и Косановића.
Такође и Будисављевићи, Станићи, Басте, Маљковићи...

Што се тиче географског подручја, Бела Крајина, Жумберак, село Перој у Истри, Банатска клисура, као и оптанти из Мађарске.

Да чујемо и ваше предлоге.  ;)

Тренутачно је на путу у ФТДНА узорак једног Узелца из Марићке код Приједора. Бит че тестиран на 12 маркера, што би требало бити довољно да се потврди ХГ.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Зрно Април 14, 2017, 10:28:59 пре подне
Ево пар знаменитих породица пречанских Срба којe ми делују као занимљиви кандидати.
Стратимировић  (http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:552860-Sremski-Karlovci-Potomak-plemica-cuva-secanja-na-slavne-dogadjaje)(Кулпин)
Милетић  (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B)(Мошорин)
Костић (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B) (Ковиљ)
Ђукић (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%82%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B)(Госпођинци)
Орешковић (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B) (Двор на Уни, Банија)

За Орешковиће сам одмах помислио да су Хрвати, а онда сам кликнуо на овог којег си поставио, и прочитао да се звао Анте и да је био католик. Да ли данас постоје неки Орешковићи Срби?
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Atlantische Април 14, 2017, 10:36:25 пре подне
За Орешковиће сам одмах помислио да су Хрвати, а онда сам кликнуо на овог којег си поставио, и прочитао да се звао Анте и да је био католик. Да ли данас постоје неки Орешковићи Срби?
Исправка, звао се Антоније, Србин по националности, католичке вероисповести. :)
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Зрно Април 14, 2017, 10:48:25 пре подне
Исправка, звао се Антоније, Србин по националности, католичке вероисповести. :)

Антоније и Анте је исто. Чак се и даље у тексту наводи Анте. То што је био Србин по националности нам не говори много, јер је и Панчић исто тако дошао у Србију као католик и постао Србин. Да не ширимо сад причу како су сви они некад били Срби, па постали католици, то сад није битно. Мислим да су ови Орешковићи данас сви Хрвати, односно да нема Срба.  Народни херој Марко Орешковић из Лике је такође био Хрват.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Бакс Април 14, 2017, 12:19:16 поподне
Антоније и Анте је исто. ....
Па, и није баш исто. То је као да кажеш да је Анте и Анто исто.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Зрно Април 14, 2017, 12:55:51 поподне
Па, и није баш исто. То је као да кажеш да је Анте и Анто исто.

Антоније је оригинално, а Анте или Анто су неке скраћене изведенице од тог имена.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Никола Стојановић Април 14, 2017, 12:56:29 поподне
Било би занимљиво тестирати личке Бокане, као и презимена која имају суфикс -ез (Керкез, Пекез...)
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: П Април 14, 2017, 12:57:44 поподне
Везано за нашу кричку причу, ми јуримо људе са презименима Кричак, Кричка, Кричкић, Кричков, Кричковић и Гуска.
Ако познајете неког од њих ко је вољан за тестирање, упутите их на мене (не би плаћали ништа, њихово би било само да дају узорак).

На Банији постоји доста занимљивих родова и презимена, а свакако би било пожељно тестирати Бадриће, Беговиће, Боројевиће, Булате, Гламочлије, Груборовиће, Кривошије, Курепе, Масловаре, Матаруге, Метикоше, Мириловиће, Мраковиће, Мркаље, Муждеке, Остојиће, Прибићевиће, Ребраче, Релиће, Сарапе, Свилокосе, Шупљикце...
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Зрно Април 14, 2017, 01:30:29 поподне
Требало би тестирати неког с презименом Баљак, које је вероватно повезано са Мириловићима. Има неколико села Баљци - у Херцеговини, западној Босни и Далмацији.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Бакс Април 14, 2017, 03:40:30 поподне
Антоније је оригинално, а Анте или Анто су неке скраћене изведенице од тог имена.

Може бити од Антоније, Може бити од Антонио (на приморју), а може и да не буде надимак, него баш званично име.
Велика је разлика да ли је неко Антоније или баш Анте.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Зрно Април 14, 2017, 05:32:01 поподне
Може бити од Антоније, Може бити од Антонио (на приморју), а може и да не буде надимак, него баш званично име.
Велика је разлика да ли је неко Антоније или баш Анте.

Добро, овоме је на википедији име Антоније-Анте Орешковић, тако да уопште није важно.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Rimidalv Април 20, 2017, 03:03:49 поподне
Поменух Станиће из Лике кад отварах тему.
Сад сам приметио да је дигитализована Хроника рода личких Станића http://poreklo.digitalna.rs/digitalna.poreklo/Stanici/bookreader/BookReaderDemo/index.html#page/1/mode/1up
Аутор тврди да су сви Станићи род, тј. имају заједничког мушког претка.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: роквић Мај 04, 2017, 10:11:31 поподне
Деспотовић из Босанске Крајине и Ивковић из Славоније.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Uzi Мај 12, 2017, 01:22:33 пре подне
Тренутачно је на путу у ФТДНА узорак једног Узелца из Марићке код Приједора. Бит че тестиран на 12 маркера, што би требало бити довољно да се потврди ХГ.

Дошли резултати Узелца из Приједора -> I-P37  :o
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Sergio Мај 12, 2017, 01:29:57 пре подне
Дошли резултати Узелца из Приједора -> I-P37  :o

Неочекивано...   :o
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Uzi Мај 12, 2017, 01:39:49 пре подне
Неочекивано...   :o

Да, нисам очекивао ни ја. Попио сам си једну за смирење!! Ајде две, ако сам искрен. ;D
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: barbarylion Мај 17, 2017, 01:00:41 пре подне
Везано за нашу кричку причу, ми јуримо људе са презименима Кричак, Кричка, Кричкић, Кричков, Кричковић и Гуска.
Ако познајете неког од њих ко је вољан за тестирање, упутите их на мене (не би плаћали ништа, њихово би било само да дају узорак).

На Банији постоји доста занимљивих родова и презимена, а свакако би било пожељно тестирати Бадриће, Беговиће, Боројевиће, Булате, Гламочлије, Груборовиће, Кривошије, Курепе, Масловаре, Матаруге, Метикоше, Мириловиће, Мраковиће, Мркаље, Муждеке, Остојиће, Прибићевиће, Ребраче, Релиће, Сарапе, Свилокосе, Шупљикце...
Borojevići sa Banije koji su testirani su ispali R1a . Borojevića ima mnogo na Baniji moguće da postoji jos neka haplogrupa kod njih, prevashodno I2a ugledom na crnogorske Borojeviće koji su I2a.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: НиколаВук Јун 11, 2017, 10:08:56 поподне
Било би занимљиво тестирати неког Поповића из Црквичког Поља у Пиви; за њих важи предање да су једна од најстаријих породица у Пиви и да су ту били насељени пре доласка Руђа и Бранила; славе Ђурђевдан.

Такође се у литератури (Обрен Благојевић:"Пива") наводе још две породице тих пивљанских старинаца (пре Руђа и Бранила), Костићи из Сињца и Плакаловићи из Смријечна, али су се они још у прошлости иселили из Пиве; Плакаловићи наводно нису хтели да дају земљу за изградњу Пивског манастира, па су их због тога протерали (прво су се населили испод Паноса, а затим отишли за Бијељину), док су Костићи од давнина живели у Сињцу, одакле су истиснути у Букови до (Смријечно), где су живели "све доскора". За Костиће је наведено да им је слава била Илиндан.

Ове породице би биле добре за тестирање, по мени, зато што би се онда видело да ли је предање бањанско-пивљанских N2 родова о пореклу са Косова и Метохије и доласку у Бањане и Пиву негде током касног средњег века утемељено или не; ако би ови стари родови испали нека другачија хаплогрупа од N2, онда би то предање на неки начин добило још јачу генетску потврду, међутим ако би испали N2, онда би могло са већом сигурношћу да се помишља на већу старину N2 у Бањанима и Пиви него што то казује њихово предање.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Jelic Јун 11, 2017, 10:36:27 поподне
Било би занимљиво тестирати неког Поповића из Црквичког Поља у Пиви; за њих важи предање да су једна од најстаријих породица у Пиви и да су ту били насељени пре доласка Руђа и Бранила; славе Ђурђевдан.

Такође се у литератури (Обрен Благојевић:"Пива") наводе још две породице тих пивљанских старинаца (пре Руђа и Бранила), Костићи из Сињца и Плакаловићи из Смријечна, али су се они још у прошлости иселили из Пиве; Плакаловићи наводно нису хтели да дају земљу за изградњу Пивског манастира, па су их због тога протерали (прво су се населили испод Паноса, а затим отишли за Бијељину), док су Костићи од давнина живели у Сињцу, одакле су истиснути у Букови до (Смријечно), где су живели "све доскора". За Костиће је наведено да им је слава била Илиндан.

Ове породице би биле добре за тестирање, по мени, зато што би се онда видело да ли је предање бањанско-пивљанских N2 родова о пореклу са Косова и Метохије и доласку у Бањане и Пиву негде током касног средњег века утемељено или не; ако би ови стари родови испали нека другачија хаплогрупа од N2, онда би то предање на неки начин добило још јачу генетску потврду, међутим ако би испали N2, онда би могло са већом сигурношћу да се помишља на већу старину N2 у Бањанима и Пиви него што то казује њихово предање.

Костића ја мислим још увек има Смријечну и тестирани су (припадају хаплогрупи I2a динарик).

А што се тиче Плакаловића, да нису можда у некој вези са породицом Плакаловић са Романије која слави Матијевдан (мада их на истом подручју има и славом Јовањдан и Јован Златоусти, по подацима шематизма Дабро-босанског из 1882. године) и по предању је од Елезовића из Бањана (требали би бити R1a YP4278)?
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: НиколаВук Јун 11, 2017, 10:43:16 поподне
Костића ја мислим још увек има Смријечну и тестирани су (припадају хаплогрупи I2a динарик).

А што се тиче Плакаловића, да нису можда у некој вези са породицом Плакаловић са Романије која слави Матијевдан (мада их на истом подручју има и славом Јовањдан и Јован Златоусти, по подацима шематизма Дабро-босанског из 1882. године) и по предању је од Елезовића из Бањана (требали би бити R1a YP4278)?

Ето, нисам запазио тог Костића; с обзиром на предање да су у Сињцу живели пре Бранила и Руђа, а I2a1 су, чини ми се да се може рећи да је бањанско N2 предање о пореклу са КиМ исправно, али треба тестирати још тих старих родова.

За Плакаловиће код Благојевића у књизи није наведено коју су славу славили, тако да не знам да ли имају везe са тим са Романије.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: alexsandar Октобар 11, 2017, 09:43:19 поподне
Из Саранова су се одселила пре 130 г. два брата Никола и Стека у Селевац (смедеревски). Од њих је данас велика фамилија Гитарића у Селевцу и Добродолу. Славе: св. Климентија и доселили су се у Сараново у исто време и из истог краја одакле су и Кузмићи у Мраморцу.
У питању су породице које су  живеле већ пре доласка и насељавања   осталих родова у Сараново.По мени имају специфичну и ретку славу ,што хоћу да кажем да су потенцијлно додар род за узорак ДНК
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: filipi Октобар 11, 2017, 10:39:22 поподне
Ima li iko ideju kako bi mogli otkriti kojim rodovima pripadaju jedne od najpoznatijih sarajevskih srpskih porodica iz 19 vijeka JEFTANOVICI I DESPICI,slava Sv.Savo 27 januar.Porijeklom su iz Pive.

DESPICI
Iz Hercegovine je sredinemo 18. vijeka u Sarajevo doselio Risto Stijepčević. U Sarajevu je završio krznarski zanat. Bio je oženjen Sarajkom po imenu Despa, pa su Maksima i Nikolu, njihove sinove, Sarajlije zvali Despini sinovi. Otuda Maksimu i Nikoli i novo prezime – Despić. Nikola je 1780. godine kupio kuću na Latinluku. Od te kupovine datira i prvi pisani trag o ovoj porodici. U Tašlihanu je Nikola kupio magazu i dućan. Tu je trgovao krznarskim proizvodima. Odatle su krenuli obimni poslovi porodice Despić, koji su trgovali teritorijom od Njemačke, Austrije, preko Italije do turskog Istanbula. Despići su kroz generacije stekli veliko bogatsvo, a njega su ulagali najviše u nekretnine. Poseban značaj ostavili su na polju kulture i umjetnosti. Prve pozorišne predstave odigrane su baš u njihovoj kući i u njihovoj organizaciji. To je bio prvi dodir Sarajeva s pozorišnom umjetnošću. Ova ugledna sarajevska porodica je nesebično pomagala i prosvjetu. Ogromne priloge davali su za podizanje i završetak Saborne crkve u Sarajevu. Ovdje je značajno pomenuti i prijateljske i rodbinske odnose Despića sa, takođe, uglednim sarajevskim porodicama kao što su Jeftanovići, Davidovići i mnogi drugi.


Despići su kao ugledna porodica aktivno učestvovali u životu sarajevske čaršije sve do Drugog svjetskog rata. Nakon Drugog svjetskog rata veći dio njihove imovine je nacionalizovan. Potomci Despića su iz Sarajeva odselili 1967. godine. Gradu Sarajevu ostavili su svoju skoro tri vijeka staru kuću i svu imovinu u njoj.

Kuća Despića danas je depandans Muzeja Sarajeva. Zajedno sa još četiri odvojene cjeline čini Muzej Sarajeva, a prikazuje raskošan život srpske pravoslavne porodice i kulturu stanovanja pravoslavnih Srba u prošlosti. Kuća je građena u nekoliko faza, a najstariji dijelovi kuće datiraju iz 17. stoljeća. Kao što već napisah, preteča je savremenog pozorišta u Sarajevu.


Jeftanovići

Može se reći da istorija porodice Jeftanović, čuvenih sarajevskih Srba, počinje dolaskom Petra Jeftanovića iz Tuzle u Sarajevo. Bilo je to sredinom 17. vijeka. Kao i mnogi sarajevski Srbi, tako su i Jeftanovići svoje uzdizanje dočekali s padom moći turske države u BiH. Petrov sin Manojlo bio je važna figura u crkvenom životu grada na obalama Miljacke.

Međutim, najblistaviji trag Jeftanovića u Sarajevu, ostavio je čuveni Gligorije Jeftanović. Bio je ugledni srpski političar, kako u vremenu austro-ugarske okupacije, tako i u periodu Kraljevine Jugoslavije. Bio je vlasnik velike sarajevske ciglane (po kojoj danas ime nosi elitno sarajevsko naselje), kao i vlasnik krečane u Hadžićima. Jedan je od osnivača Srpske štedionice i Srpske narodne banke u Sarajevu. Ostavio je trag i u mnogim drugim institucijama. Bogato je darivao crkvu i pomagao osnivanja prosvjetnih i kulturno-umjetničkih društava. Nesebično je pomagao sarajevskoj sirotinji.

U blizini Gazi Husrev-begovog bezistana, Gligorije je podigao biser arhitekture Sarajeva – Hotel „Evropa„.

Arhitekta ovog zdanja je Karlo Paržik, Čeh koji je svoje tragove ostavio na mnogim lokacijama u Sarajevu. Hotel je otvoren 1882. godine. „Plavi podrum“, „Bečka kafana“, „Zlatni restoran“, kao i bašta Hotela „Evropa“, više od jednog vijeka bili su najsjaniji biseri ugostiteljstva u Bosni i Hercegovini. Kažu da je Hotel „Evropa“ početkom rata u BiH postao logor za Srbe, a nešto kasnije je i zapaljen. Godine 2008. ponovo je otvoren za posjetioce. Ovog puta s tuđom varijantom imena – Hotel „Jurop“, ali bez obzira na to, polako porima obrise slave iz prethodna dva vijeka i opet postaje simbol Sarajeva.

Porodica Jeftanović je kao i porodica Despić ostavila neizbrisiv trag u istoriji Sarajeva. Učinila je to dugom tradicijom građanskog života u ovom gradu, kulturom stanovanja, svojim bogatsvom, zadužbinama u materijalnom smislu, ali i zaostavštinom na polju kulture i umjetnosti. Mislim da nijedno sarajevsko kulturno-umjetničko društvo ne baštini tradiciju Jeftanovića, makar kroz „Jeftanovića kolo“, gradski ples sarajevskih Srba, koji su nam ostavili u naslijeđe. Srećom, rade to kulturno-umjetnička društva iz Istočnog Sarajeva.

Pročitao sam negdje da potomci sarajevskih Jeftanovića žive u Americi, da čekaju bolje dane da se vrate na djedovinu ili da bar uzmu ono što im je komunistička vlast oduzela.
Наслов: Одг: Потенцијални родови за тестирање
Порука од: Jelic Октобар 12, 2017, 12:39:59 пре подне
Ima li iko ideju kako bi mogli otkriti kojim rodovima pripadaju jedne od najpoznatijih sarajevskih srpskih porodica iz 19 vijeka JEFTANOVICI I DESPICI,slava Sv.Savo 27 januar.Porijeklom su iz Pive.

DESPICI
Iz Hercegovine je sredinemo 18. vijeka u Sarajevo doselio Risto Stijepčević. U Sarajevu je završio krznarski zanat. Bio je oženjen Sarajkom po imenu Despa, pa su Maksima i Nikolu, njihove sinove, Sarajlije zvali Despini sinovi. Otuda Maksimu i Nikoli i novo prezime – Despić. Nikola je 1780. godine kupio kuću na Latinluku. Od te kupovine datira i prvi pisani trag o ovoj porodici. U Tašlihanu je Nikola kupio magazu i dućan. Tu je trgovao krznarskim proizvodima. Odatle su krenuli obimni poslovi porodice Despić, koji su trgovali teritorijom od Njemačke, Austrije, preko Italije do turskog Istanbula. Despići su kroz generacije stekli veliko bogatsvo, a njega su ulagali najviše u nekretnine. Poseban značaj ostavili su na polju kulture i umjetnosti. Prve pozorišne predstave odigrane su baš u njihovoj kući i u njihovoj organizaciji. To je bio prvi dodir Sarajeva s pozorišnom umjetnošću. Ova ugledna sarajevska porodica je nesebično pomagala i prosvjetu. Ogromne priloge davali su za podizanje i završetak Saborne crkve u Sarajevu. Ovdje je značajno pomenuti i prijateljske i rodbinske odnose Despića sa, takođe, uglednim sarajevskim porodicama kao što su Jeftanovići, Davidovići i mnogi drugi.


Despići su kao ugledna porodica aktivno učestvovali u životu sarajevske čaršije sve do Drugog svjetskog rata. Nakon Drugog svjetskog rata veći dio njihove imovine je nacionalizovan. Potomci Despića su iz Sarajeva odselili 1967. godine. Gradu Sarajevu ostavili su svoju skoro tri vijeka staru kuću i svu imovinu u njoj.

Kuća Despića danas je depandans Muzeja Sarajeva. Zajedno sa još četiri odvojene cjeline čini Muzej Sarajeva, a prikazuje raskošan život srpske pravoslavne porodice i kulturu stanovanja pravoslavnih Srba u prošlosti. Kuća je građena u nekoliko faza, a najstariji dijelovi kuće datiraju iz 17. stoljeća. Kao što već napisah, preteča je savremenog pozorišta u Sarajevu.


Jeftanovići

Može se reći da istorija porodice Jeftanović, čuvenih sarajevskih Srba, počinje dolaskom Petra Jeftanovića iz Tuzle u Sarajevo. Bilo je to sredinom 17. vijeka. Kao i mnogi sarajevski Srbi, tako su i Jeftanovići svoje uzdizanje dočekali s padom moći turske države u BiH. Petrov sin Manojlo bio je važna figura u crkvenom životu grada na obalama Miljacke.

Međutim, najblistaviji trag Jeftanovića u Sarajevu, ostavio je čuveni Gligorije Jeftanović. Bio je ugledni srpski političar, kako u vremenu austro-ugarske okupacije, tako i u periodu Kraljevine Jugoslavije. Bio je vlasnik velike sarajevske ciglane (po kojoj danas ime nosi elitno sarajevsko naselje), kao i vlasnik krečane u Hadžićima. Jedan je od osnivača Srpske štedionice i Srpske narodne banke u Sarajevu. Ostavio je trag i u mnogim drugim institucijama. Bogato je darivao crkvu i pomagao osnivanja prosvjetnih i kulturno-umjetničkih društava. Nesebično je pomagao sarajevskoj sirotinji.

U blizini Gazi Husrev-begovog bezistana, Gligorije je podigao biser arhitekture Sarajeva – Hotel „Evropa„.

Arhitekta ovog zdanja je Karlo Paržik, Čeh koji je svoje tragove ostavio na mnogim lokacijama u Sarajevu. Hotel je otvoren 1882. godine. „Plavi podrum“, „Bečka kafana“, „Zlatni restoran“, kao i bašta Hotela „Evropa“, više od jednog vijeka bili su najsjaniji biseri ugostiteljstva u Bosni i Hercegovini. Kažu da je Hotel „Evropa“ početkom rata u BiH postao logor za Srbe, a nešto kasnije je i zapaljen. Godine 2008. ponovo je otvoren za posjetioce. Ovog puta s tuđom varijantom imena – Hotel „Jurop“, ali bez obzira na to, polako porima obrise slave iz prethodna dva vijeka i opet postaje simbol Sarajeva.

Porodica Jeftanović je kao i porodica Despić ostavila neizbrisiv trag u istoriji Sarajeva. Učinila je to dugom tradicijom građanskog života u ovom gradu, kulturom stanovanja, svojim bogatsvom, zadužbinama u materijalnom smislu, ali i zaostavštinom na polju kulture i umjetnosti. Mislim da nijedno sarajevsko kulturno-umjetničko društvo ne baštini tradiciju Jeftanovića, makar kroz „Jeftanovića kolo“, gradski ples sarajevskih Srba, koji su nam ostavili u naslijeđe. Srećom, rade to kulturno-umjetnička društva iz Istočnog Sarajeva.

Pročitao sam negdje da potomci sarajevskih Jeftanovića žive u Americi, da čekaju bolje dane da se vrate na djedovinu ili da bar uzmu ono što im je komunistička vlast oduzela.

Већ се зна али није за објављивање. Потражи затворени део форума.