Нова знамења Дорћола.
аутор: проф. Љубодраг ГРУЈИЋ
http://ljubodraggrujic.com/Велики Грб:
Извор:
http://www.ljubodraggrujic.com/Gallery/Civic%20and%20National/Dorchol_veliki.htmСимболика грба Дорћола (као општине, у три нивоа)Облик штита Дорћола је варјашки штит који је био у широкој употреби током средњег века, чиме се алудира на старину тог простора.
Две основне боје штита (малог грба) Дорћола јесу црвена (хералдичка боја, тј. тинктура) и сребрна (хералдички метал). Употребом само једне „боје“ и једног „метала“ у штиту испуњавамо редак хералдички идеал са јасним одредницама заокружености и савршенства.
Црвена је српска национална боја и то је њено прво значење на штиту. Друго је боја мучеништва, борбе и крви кроз које је Дорћол прошао. Треће значење јесте симбол живота и среће.
Сребрна или бела боја симболише чистоту, мир и спокој и на овом грбу може да се посматра и као алузија на старину Дорћола.
Упарене, црвена и сребрна дају дуални систем, симболишу оно што гори или даје нов живот. Друго значење овакве комбинације је две струје у српској политици, помирене и уједињене.
На унакрст квадрираном пољу црвено (горе и доле) и сребрно (лево и десно), стоји главна ординарија, Андрејин крст (лат. crux decussata , енг. saltire) размењених боја (тзв. countercharged, нпр. ако је боја у основи штита сребрна, део крста који је преклапа ће бити црвен и супротно). Прво значење је речити део овог грба, оваквом поделом и крстом указује се на укрштање путева, а размењеним бојама да су у питању четири пута, што је и почетно значење речи „дорт“ и „јол“ на турском; дакле, Дорћол као „четири пута“ или „четири улице“, подразумевајући да се укрштају. Друго значење црпи снагу из неутралног и екуменског положаја овог крста међу хришћанским деноминацијама, његове сличности грчком слову „Χ“ тј. почетном слову у Χριστος, те симболише све хришћане који су живели или живе на Дорћолу. Треће значење слави сећање на Келте на том простору, пошто је ово врло чест знак међу келтским народима, али исто тако и на Римљане, јер се овај крст користио на великом броју новчића римских императора. Четврто значење је алузија на битан Цариграгдски или Стамболски друм који је овуда пролазио, као и на политичке и демографске везе и сличности са тим градом, јер је овај крст негде у деветом веку уведен у употребу у Цариграду као симбол цезаропапизма. И коначно, пето значење је веза Дорћола са Русима, пошто је ово врло честа ординарија у Русији.
Овако подељен штит даје утисак обриса грчког слова делта „Δ“, што је још једна алузија на почетно слово Дорћола.
Између кракова крста, у горњем пољу, у глави или челу штита, тј. у горњем кантону крста, почасном месту на грбу за власт и достојанство, стоји двоглави бели орао, изображен слично средњовековном српском, овде представљајући деспота Стефана, првог утемељивача Београда као престонице. Истовремено, одомаћило се уверење да бели двоглави орао означава српску државу и тиме се признаје значај становништва Дорћола у њеном стварању.
Између кракова крста, на средини и десног и левог бока штита, стоји један хермелински репић или само хермелин са три петокраке звезде изнад, или уместо три кружића на репу, како се стандардно стилизовано црта у хералдици. Хермелин је симбол чистоте и високе власти, а са звездама се може гледати и као представљање две политичке струје у Србији, уједињене у истом знаку. Друго симболичко значење је богати ноћни живот Дорћола, у сваком смислу. Треће значење петокраких звезда одаје заслужену почаст снагама левице у развоју Дорћола. Број три се узима као број целине и испуњености. Могуће додатно објашњење је и хералдичка алузија на зоолошки врт.
Између кракова крста, у стопи штита, изнад таласасте сребрне греде која представља Дунав, постављено је сребрно бедемско круниште са три мерлона изнад и испод круништа. Ово симболише дорћолске утврде, као и дорћолске лагуме повезане са утврдама. Два бочна горња круништа јесу надвишена једним лежећим полумесецом са сваке стране, такође са вишеструком симболиком – за историјски утицај муслимана (Турака) на Дорћол, као и подсетник да је једина београдска џамија на Дорћолу; затим као један од могућих симбола Богородице у хералдици (процењује се да отприлике трећина историских српских грбова има полумесец) и, најзад, за богати ноћни живот Дорћола. Средње круниште је надвишено кружном двоспратном сребрном кулом са круништем и са по два лучна пољем отворена прозора на сваком спрату, јасне симболике.
На крсту, у његовом центру, јесте шестокрака звезда, такође размењених боја, чиме се графички додатно наглашава симболика раскршћа. Шестокрака звезда је врло раширен симбол и један је од чешћих у широј српској хералдици (рачунајући ту и „илирску“ хералдику), и вероватно преко утицаја аустријске хералдике се везује за хришћански симбол, али и за борбу против Турака. На грбу Дорћола пре свега означава јеврејски елемент, врло снажан и битан у његовом историјском развоју. На још једном нивоу значења, за њу се верује да доноси срећу трговцима, дакле има типичну апотропејску функцију. Такође, графички облик делова звезде са размењеним бојама треба да подсећа на стелице које указују на центар грба, тј. раскршће улица, што је још један елемент „речитости“ грба.
Сједињени крст, шестокрака звезда, хермелин, петокрака и полумесец славе дорћолску разноврсност, а крст и петокрака мире бивше непријатеље. Овим се слави јединствени дорћолски дух.
Ово је био опис малог грба.
Изнад таквог штита налази се златна мерлонска (бедемска) круна са три видљива мерлона (грудобрана), што означава да шире подручје Дорћола има више од 50.000 становника.
Испод штита је златна лента са црним ћириличним натписом Дорћол, увијутака попут завршетака оцила.
Заједно са описом малог грба, ово је био опис средњег грба, максималне разине на који Дорћол има право као месна заједница.
Велики грб је истоветан средњем грбу, са тим што држачи који стоје на постаменту придржавају између средњег грба, такође на постаменту, два копља са заставама Београда и Дорћола.
Постамент има форму сребрног бедемског круништа каменом озидана са три мерлона изнад, које почива на реду црвених цигала. Осим што симболише Калемегдан, постамент алудира и на византијски начин градње (ред цигала, ред камена), као и на дуговечну урбаност Дорћола.
На постаменту, из ватри црвених и златних пламенова, са обе стране се уздиже по један сребрни феникс златног кљуна, језика и канџи, носећи црвену мерлонску круну са три видљива мерлона, око врата на златном ланцу носећи хералдички беџ Дорћола – два златна оцила окренута ка стопи (контра-положена), једно на другом, доње шире од горњег, горње више од доњег, творећи велико ћирилично слово Д – и у левој канџи држећи са хералдичке десне стране стег Београда, а са хералдички леве стег титулара, оба златним ресама обрубљена, златних копља.
У хералдици се феникс увек изображава као полу-орао који нараста из ватре, што је симбол ускрснућа, пошто је Дорћол више пута био до темеља разорен и поново обнављан. Хералдичка сличност феникса и орла повезује овог феникса са српским орлом. Црвена мерлонска круна симболише крвљу изборено постојање Дорћола. Феникс носећи хералдички беџ симболише сам Дорћол, у сваком смислу.
На постаменту стоји златна лента са црним ћириличним натписом Дорћол, увијутака попут завршетака оцила.
Заједно са описом средњег грба, ово је био опис великог грба.
Стег или застава Дорћола јесте хералдички стег грба Дорћола.
