ПОТОМЦИМА
На нашем олтару, предака српских.
Прекрсти,, пресвето, име своје.
Знањем, огњем, мачем умности оштрих.
Нека се песме, победа роје.
Окити, живот. Пролећно име.
Уткан, у топло, животно лето.
Свезано, богатством, чаробне јесени.
У зимској раскоши, оштрица зиме.
Сачувај име, блеском радости.
Одагнај тмине, с горде висине.
Љуби поносно, стварај и брани.
Своју родну груду, стамене части.
Узори, поори, посади, засади,
Уздарја блага, српске слободе.
Разбистри умом, потамнеле воде.
Којима, српска, блага броде.
Копај, откопај, окити бразду у бразду.
Зањиши колевке, радости наше.
Исеци, посеци, коров сасеци.
Не дај, да трње, гуши лепоту.
Учини, да живот, огњено бруји.
Да би цветала, лепота слободе.
У снажној, српској, бисерној струју.
Којом нас носе, наше бистре воде.
- Стојан Чедомиров Крапанџић