За грбовник нисмо сигурни, али за спискове властеле (+200 година), скоро несумњиво говоримо о далматинским Мириловићима. Петрово Поље је у Далмацији, и у њему лежи и село Мириловићи.
Први који овде помиње обе ове локације је Колиновићев списак из 1781. године.
Још пре Колиновића, имамо старије издање Качићевог дела (1756), које још нисам прекуцао, али мислим да се оно не разликује од овог из 1782. године, где стоји само натпис "од Мириловића".
Племство Илирског грбовника је опевао фрањевац Андрија Качић Миошић у "Писми од Стипана Кристића и његових сватова" објављеној 1756. године у делу "Разговор угодни народа словинског", где на једном месту помиње и Мириловиће:
од Загорја два млада племића,
баш Бибића и Мириловића.
Наравно, ово није никакав доказ о стварном племству Мириловића, него се питам да ли се грб Мириловића из Охмућићевог грбовника могао ипак односити на далматинске Мириловиће (или Мирловиће?) а не на средњовековне, херцеговачке.
Ако је до сеобе Мириловића из Херцеговине у Далмацију дошло почетком 16. века како се претпоставља, а Петру Охмућевићу племство потврђено 1594. године (од када вероватно датира и први извор за касније Илирске грбовнике) можда није искључено да су неки Мириловићи стекли племићке титуле у том међураздобљу?
Биљешку-повезницу о племићком поријеклу велушићких Бибића нашао сам својевремено код Јована Едељановића,
О пореклу Буњеваца, СКА Београд, 1930., на 96. страни дјела:
"
Бибићи,
Бибани у Суботици од 1686 год. (Danica 1891 23; ... ); прав. у Лици (Grujić 288; ... ); кат. у далматинском Загорју (Rječn.);
велики православни (?) род у селу Велушићу код Дрниша, старином из Мирловић-поља код Дрниша (рукоп. непозн. писца); прав. у Дрнишу (Б. Десница); негдашњи племићски род у краљевини Босни
„Bibich de Vacuovo apud Mideno Berdo in Zagoria“ (Fermendžin 560); прав. у бањалучком крају и мух. у Поуњу у западној Босни (Шем. дабр. 37, 98, 99, 101; ... ) "
(
http://www.4shared.com/office/IVNyJ7Z5/Jovan_Erdeljanovi_-_O_poreklu_.html)
Ердељановић је овдје цитирао Ферменџинов Acta Bosnae (Zagreb, 1892.), који је списак племства радио и на основу Corienich-Neorich (1595.) грбовника (Cod. msc. adversar libr. VIII. num. 21. bibliothecae ..)?, гдје стоји за Бибиће "de Vacuovo apud Mideno Berdo in Zagoria", Мидено брдо у далматинској Загори, означено на приложеној карти, окружено је релевантним топонимима Велушић, Мирловић Загора, Мирловић Поље, Баљци (Петрово поље) у кругу од 10 км, које би тако било подручје племићког поријекла 16.-ог вијека Бибића (Мириловиће не бих раздвајао од Бибића).
(
https://www.scribd.com/document/194295125/Acta-Bosnae-potssimum-eccelesiastica-Eusebius-Fermend%C5%BEin-1892)
Потврду земљишног подручја као и потпуније податке о Бибићима (као и Мириловићима) налазимо код Срђана Рудића у дјелу
Властела Илирског грбовника, Београд 2006., на страни 103-104.
"Бибиће је Крешимир Кужић идентификовао као породицу која је живела у Далматинској Загори. У изворима их налазимо тек почетком XVIII века. Радин Бибић је 1709. године био власник земљишта у селу Мириловић и био настањен на Свилаји, планини између Дрниша и Сиња
289 И Андрија Качић-Миошић помиње једног племића Бибића из Загоре
290 ... У списковима средњовековне властеле породица Бибић је смештена на подручју Миденог Брда у Загори
292289 K. Kužić,
Migracije, 203.
290 A. Kačić-Miošić,
Razgovor, 90.
292 Bibić od Midenoga Brda iz Zagorja, A. Kačić-Miošić,
Razgovor, 239; .., Prudentio Narentino, .., 48; .., Г. Чеваповић, .., 266; .., E. Fermendžin,
Acta Bosnae, 560;
Мидено Брдо се налази између Шибеника и Дрниша."
(
https://books.google.rs/books?id=FHB6BwAAQBAJ&pg)
Овдје имамо прилику кориговати Рудића са биљешком из рада Кристијана Јурана,
Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.), Šibenik 2015., гдје Јуран помиње у селу Баљке (означено на приложеној карти уз Мирловић поље) године 1620. Radivoj Bibić (59-60, 60a, 59v), и године 1628. Radivoj Bibić i Pavao Gredeljević (50/IV, C, 149r), односно констатујемо да се Бибићи јављају у изворима у трећој деценији XVII. вијека на граничном подручју између Млетачке републике и Турске царевине.
Име села Баљци у Петровом пољу код Дрниша се у литератури повезује са истоименим селом у билећком крају у Херцеговини, као и миграцијским помјерањем становништва са југа ка сјеверу које је доносило собом и нову топографију у крајеве које је насељавало под освајачким притиском Турака.