Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414

[Христифор]

PH3414 немамо нигде сем Херцеговине, Далмације и осталих простора бивше Југославије где су се селили преци Мириловића. Имамо блиске резултате околних народа попут Македонаца, Бугара и Грка, али ниједан није Мириловић са том мутацијом.    Грана А16413 која би географски требала да има исту или већу везу са јужним крајевима не показује  нарочиту повезаност што говори да је део српских родова  Z17855 постао део  етногенезе Срба ако не у 7 веку онда сигурно пре експанзије Немањића на југ крајем 12 и почетком 13 века.

[Ojler]

PH3414 немамо нигде сем Херцеговине, Далмације и осталих простора бивше Југославије где су се селили преци Мириловића. Имамо блиске резултате околних народа попут Македонаца, Бугара и Грка, али ниједан није Мириловић са том мутацијом.    Грана А16413 која би географски требала да има исту или већу везу са јужним крајевима не показује  нарочиту повезаност што говори да је део српских родова  Z17855 постао део  етногенезе Срба ако не у 7 веку онда сигурно пре експанзије Немањића на југ крајем 12 и почетком 13 века.

Не, то није тачно. И на истоку/југу имамо хаплотипове који управо прате PH3414, са истом карактеристичном комбинацијом DYS385=14-14 и DYS448=21, путем које смо идентификовли и остале тестиране Мириловиће који нису радили дубинске тестове.

[Христифор]

Прате је, али нису Мириловићи и постоје  разлике на непотпуним маркерима.  Мојој тези о "аутохтоности " дела Z17855 код Срба  иде у прилог равномерна распоређеност од југа Србије, Косова, источне, централне  и западне Србије. Затим динарских крајева од Црне Горе и Херцеговине где се одатле шири у  Крајину, Далмацију, Лику, Кордун, Славонију  све до Војводине.    У Херцеговини иде до 6-7% где прилично  тешко веровати да је сва дошла са југа и такође није сва мириловићска.

[Ojler]

Прате је, али нису Мириловићи и постоје  разлике на непотпуним маркерима.  Мојој тези о "аутохтоности " дела Z17855 код Срба  иде у прилог равномерна распоређеност од југа Србије, Косова, источне, централне  и западне Србије. Затим динарских крајева од Црне Горе и Херцеговине где се одатле шири у  Крајину, Далмацију, Лику, Кордун, Славонију  све до Војводине.    У Херцеговини иде до 6-7% где прилично  тешко веровати да је сва дошла са југа и такође није сва мириловићска.

Нису Мириловићи, наравно, али иста методологија је коришћена као и код идентификације крајишких родова које смо прогласили за Мириловиће, а који никаквих предања о вези са Мириловићима немају. Не можемо користити методологију како нама одговара.

Не знам шта значи "непотпуни маркер", али рећи ћу ти да је један тестирани Бугарин на 67 упоредивих маркера једнако удаљен од Капора колико и Капор од Михића и при том има све карактеристичне вредности модалног хаплотипа Мириловића. Ако то ништа не значи, онда не значи ни наше мишљење да су сви они крајишки родови Мириловићи за које то тврдимо само на основу хаплотипа.

Што се тиче Z17855, уопште не спорим да је учествовала у етногенези Срба, али не разумем како то помаже у аргументацији да Мириловићи у Херцеговину нису дошли из правца истока или југа? Овде причамо о грани PH3414, а не о целој Z17855.

Иначе, у Херцеговини Z17855 тешко да иде до 6-7%. Та статистика је "надувана", јер су Мириловићи најбоље тестирани већи род у Херцеговини. Тестиране су практично све породице.
 

[Христифор]

Брат Бугарин је очито побугарени Капор. Шалу на страну не тврдим да нема и да нису могућа већа или мања поклапања са југом и истоком,  уосталом потекли су од истог човека  уназад кусур  1600+   година.  Ја сматрам да су преци Мириловића спуштајући се Доњим Дунавом преко моравско-вардарске долине кренули путем данашњих крајева док су се  неки  запутили  на југ. Сам помен средином 14 века у кршевитој Херцеговини где су изградили катун који се гради минимум деценијама говори да  је прилично тешко да су били ратари са македонских поља  који су скоро  запалили  на камен из њима знаних разлога. Ако су већ хтели да се селе имали су у суседству  Косово, Метохију,  Албанију као и  долину Зете крајње западно,  све заједно пољопривредно милион пута повољнији крајолик од Херцеговине у коју су дошли.

[Ojler]

Брат Бугарин је очито побугарени Капор. Шалу на страну не тврдим да нема и да нису могућа већа или мања поклапања са југом и истоком,  уосталом потекли су од истог човека  уназад кусур  1600+   година.  Ја сматрам да су преци Мириловића спуштајући се Доњим Дунавом преко моравско-вардарске долине кренули путем данашњих крајева док су се  неки  запутили  на југ. Сам помен средином 14 века у кршевитој Херцеговини где су изградили катун који се гради минимум деценијама говори да  је прилично тешко да су били ратари са македонских поља  који су скоро  запалили  на камен из њима знаних разлога. Ако су већ хтели да се селе имали су у суседству  Косово, Метохију,  Албанију као и  долину Зете крајње западно,  све заједно пољопривредно милион пута повољнији крајолик од Херцеговине у коју су дошли.

Ето, стигосмо и до тога да су из Херцеговине ишли у Бугарску, а не обрнуро Да је само тај један Бугарин, па и да буде неки залутали "Капор", али таквих или сличних има барем десет за које знам, и то на широком простору који сам помињао.
А све што знамо о власима у Херцеговини стаје у максимално два века. Не знам шта замишљаш колико људи је бројао један катун, али у том времену од 200 година су катуни и настајали и нестајали, па не видим разлог због којег се преци Мириловића нису могли доселити у Херцеговину рецимо сто година пре њихових првих помена. Уосталом, то не би био једини такав случај. Шта је Бањане довело у Пиву?
Но видим да си ти и поред ових генетичких показатеља  који говоре другачије решио да су Мириловићи у Херцеговини присутни од времена досељавања Словена, па не бих даље давио људе нашом полемиком .

[Сол]

Тако је. А постоји и читав низ сличних романофоних презимена која би могла имати сличан корен: Miril, Mirel, Murilo, Murillo, Murello.

можда  је пука случајност, али у челенци грба Мириловића је тамни коњ тј. вранац (тал. Morello)
https://it.wikipedia.org/wiki/Morello_(cavallo)

[Ojler]

можда  је пука случајност, али у челенци грба Мириловића је тамни коњ тј. вранац (тал. Morello)
https://it.wikipedia.org/wiki/Morello_(cavallo)

Веома занимљиво запажање! Није ми до сада пало на памет да размишљам у том смеру.

[ДушанВучко]

Веома занимљиво запажање! Није ми до сада пало на памет да размишљам у том смеру.

Ојлере, из квантитета, може да се деси и квалитет До овога не би дошло да нисмо  мало полемисали Фали вама , а и многим родовима, пар "залуђеника" , као што је код нас Никшића (не морају да су свуда у праву, ал иде то). Фали овде у сваком роду оних који ће да постављају питања, опције, и онда иде надовезивање (као што се Сол надовезао)

[Христифор]

Баш тако, тема се оживела и ужарила и то добри стари Мириловићи заслужују.   Што се тиче вас Никшића имате добрано више порука и  прегледа на вашој теми, али Мириловићи крећу у офанзиву.  

[ДушанВучко]

Баш тако, тема се оживела и ужарила и то добри стари Мириловићи заслужују.   Што се тиче вас Никшића имате добрано више порука и  прегледа на вашој теми, али Мириловићи крећу у офанзиву.

Њима треба помоћни никшићки батаљон за тему, ко што треба Дробњацима, Васојевићима итд ако Никшићи треба да "ваде" ствар, онда нек се заврши ко данашња емисија "Око" на РТСу (анализа Милована Ђиласа и односа са Бећковићем, а други део о карикатуристи Влаховићу) ...да је сваком роду у ГГ један Никшић, знало би се много више. ..ајде јунаци (нема, коштана срж  српства у родовском смислу су Никшићи, и поздрав за Владу!)

[Христифор]

Бећковић обрађен под  утицајем Моме Капора у матичним Мириловићима.   

[Драган Обреновић]

можда  је пука случајност, али у челенци грба Мириловића је тамни коњ тј. вранац (тал. Morello)

Свака ти част за ово запажање! Коњ није редак мотив у хералдици, па заиста може бити и случајност, али Morello на грбу Мириловића у зони италијанског/млетачког језичког утицаја је свакако једна околност коју вреди истражити.

[НиколаВук]

Брат Бугарин је очито побугарени Капор. Шалу на страну не тврдим да нема и да нису могућа већа или мања поклапања са југом и истоком,  уосталом потекли су од истог човека  уназад кусур  1600+   година.  Ја сматрам да су преци Мириловића спуштајући се Доњим Дунавом преко моравско-вардарске долине кренули путем данашњих крајева док су се  неки  запутили  на југ. Сам помен средином 14 века у кршевитој Херцеговини где су изградили катун који се гради минимум деценијама говори да  је прилично тешко да су били ратари са македонских поља  који су скоро  запалили  на камен из њима знаних разлога. Ако су већ хтели да се селе имали су у суседству  Косово, Метохију,  Албанију као и  долину Зете крајње западно,  све заједно пољопривредно милион пута повољнији крајолик од Херцеговине у коју су дошли.

Зашто су морали да буду земљорадници? Као што је Ојлер већ напоменуо, они су били сточари, и то највероватније не тек након што су дошли у Херцеговину, већ и пре тога. Влашки статус није настао у Херцеговини, већ на централном Балкану, писао је Синиша о томе нашироко на теми "Влашко право". Такође, кад се све горе поменуто узме у обзир, није искључено ни да су преци Мириловића били етнички Власи пре доласка на простор Херцеговине, иако имају "словенску" хаплогрупу.

На основу досадашњих сазнања, мени је најлогичније да су далеки преци Мириловића на Балкан дошли у некој од словенских миграција крајем 6. или почетком 7. века, да су се населили у унутрашњости централног Балкана (нпр. на простору данашње Северне Македоније, мада и њој суседне области долазе у обзир), да би се потом помешали са романофоним староседеоцима и да су се међу њих чак и утопили (ово би представљао изузетак од чешће појаве да се романофони староседеоци утапају међу словенска племена, који опет потврђује правило) и да су тада прешли на полуномадско, трансхумантно сточарење карактеристично за влашке заједнице на Балкану, односно да им је то постала основна привредна активност. Потом су се у периоду зрелог или касног средњег века (али пре доласка Турака) померили ка западу, односно ка Херцеговини, што је вероватно имало неке везе са њиховим влашким правним статусом.

[Ojler]

Свака ти част за ово запажање! Коњ није редак мотив у хералдици, па заиста може бити и случајност, али Morello на грбу Мириловића у зони италијанског/млетачког језичког утицаја је свакако једна околност коју вреди истражити.

Треба имати у виду да је грб Мириловића, као и већина грбова Илирског грбовника, апокрифна креација. Околности под којима је Грбовник настао могу заиста упућивати на италијанско језичко окружење, па је аутор можда могао препознати сличност између речи Мирило и Morello и то искористити као идеју за грб. Аутор је том приступу био склон, јер је "речите" грбове креирао где год је налазио неку асоцијацију са презименом. Такав случај имамо и код грбова Звијездића, Шестокриловића, Кобилића, Косовића, Крагујевића, Орловића, Бјелоперјевића.

[Ojler]

Зашто су морали да буду земљорадници? Као што је Ојлер већ напоменуо, они су били сточари, и то највероватније не тек након што су дошли у Херцеговину, већ и пре тога. Влашки статус није настао у Херцеговини, већ на централном Балкану, писао је Синиша о томе нашироко на теми "Влашко право". Такође, кад се све горе поменуто узме у обзир, није искључено ни да су преци Мириловића били етнички Власи пре доласка на простор Херцеговине, иако имају "словенску" хаплогрупу.

На основу досадашњих сазнања, мени је најлогичније да су далеки преци Мириловића на Балкан дошли у некој од словенских миграција крајем 6. или почетком 7. века, да су се населили у унутрашњости централног Балкана (нпр. на простору данашње Северне Македоније, мада и њој суседне области долазе у обзир), да би се потом помешали са романофоним староседеоцима и да су се међу њих чак и утопили (ово би представљао изузетак од чешће појаве да се романофони староседеоци утапају међу словенска племена, који опет потврђује правило) и да су тада прешли на полуномадско, трансхумантно сточарење карактеристично за влашке заједнице на Балкану, односно да им је то постала основна привредна активност. Потом су се у периоду зрелог или касног средњег века (али пре доласка Турака) померили ка западу, односно ка Херцеговини, што је вероватно имало неке везе са њиховим влашким правним статусом.

То је управо и моја теза. Али не бих чак ни рекао да је утапање у романофоно језичко окружење изузетак или ретка појава. Не треба изгубити из вида да данас више припадника хаплогрупе I2 имамо у Румунији него у Србији. Ако су Z17855-Словени били у доњем Подунављу још у 6. веку као што претпостављамо, имали су више него довољно времена да се део њих језички романизује до времена када настаје PH3414.

[Христифор]

Словени у Румунији су романизовани протоком векова, а највише током 19 стварањем независне Румуније.  Преци Мириловића невезано да ли су били прво у Македонији па потом у  Херцеговини  били су на доминантном словенофоном подручју.   

[Ojler]

Словени у Румунији су романизовани протоком векова, а највише током 19 стварањем независне Румуније.  Преци Мириловића невезано да ли су били прво у Македонији па потом у  Херцеговини  били су на доминантном словенофоном подручју.

Ми не знамо да ли је подручје централног и источног Балкана пре 1000+ година заиста било словенофоно доминантно.

[НиколаВук]

Ми не знамо да ли је подручје централног и источног Балкана пре 1000+ година заиста било словенофоно доминантно.

Управо тако. Штавише, рекао бих да је становништво било прилично измешано, судећи по односу хаплогрупа код савременог православног становништва Македоније.

Словени у Румунији су романизовани протоком векова, а највише током 19 стварањем независне Румуније.  Преци Мириловића невезано да ли су били прво у Македонији па потом у  Херцеговини  били су на доминантном словенофоном подручју.   

То о 19. веку је мит који у последње време пласирају исти они из чијих редова долазе напади на ово чиме се "Порекло" бави. Та екипа такође пласира прилично шовинистичке испаде према Грцима. Као да је циљ да се код обичних људи створи што већи анимозитет чак и према оним балканским православцима са којима никада нисмо ратовали, барем не у скоријој историји.

Словени су на територији Румуније били присутни у великом броју, о томе нам говоре историјски, археолошки, лингвистички (понајвише топонимски) па и генетски подаци, али то не значи да су они решили преко ноћи у 19. веку да постану "измишљени" Румуни и да се "претплате" на "вештачки" румунски језик смишљен у "мрачним ходницима језуита", као што тврде они које сте сликовито назвали "амебичарима". Процес румунизације тамошњих Словена је био дугог трајања и није сасвим јасно када је завршен, али се то сигурно десило пре 19. века, односно по мом мишљењу знатно раније, најкасније крајем средњег века или почетком новог века (15-16. век). Такође, процес је био природан, не испланиран, нешто слично као што се највероватније десило прецима Мириловића на централном Балкану, пре доласка у Херцеговину.

[Христифор]

Све и да у Македонији словенски језик није био доминантан и да су преци Мириловића говорили романским језиком тешко је замислити да се пре отоманских освајања Власи из Македоније запућују у словенофону Херцеговину. Где већ средином 14 века по именима видимо да су словенизовани и уклопљени у друштво.   Они су пре те сеобе морали говорити словенским језиком и бити ресловенизовани.

Што се тиче Румуна нисам рекао да процес није био неприродан, само да су романизовани протеком векова. Мириловићи с друге стане нису имали толико времена да се романизују.   У данашњој Румунији се званично говорио црквенословенски језик све до средине 19 века.