Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414

[Ojler]

Сагледавајући све чињенице мислим да су преци  Мириловића дошли у данашњу Херцеговину још током првих таласа словенских сеоба. Ако су се и задржали на простору Македоније то је трајало релативно кратко.

Све је то у реду, али кажеш да су дошли у Херцеговину са првим сеобама Словена, а то је било у 7. веку. За то те питам, како си то закључио?

Sent from my MAR-LX1A using Tapatalk

[Христифор]

Могли су доћи  у 6 веку када Словени проваљују границу на Дунаву, а могли су такође у 7 током  највећег словенског  таласа насељавања Балкана.  Потом ако су заиста били у  Македонији запуцати максимално у 10-11 веку на простор Херцеговине.   По  мом сценарију који не мора бити тачан  правци досељавања су се   раздвојили  па преци Мириловића  спуштивши се моравско-вардарском долином иду западно ка Црној Гори и Херцеговини, а други део одлази на југ у данашњу Македонију, Бугарску и Грчку.

[Ojler]

Могли су доћи  у 6 веку када Словени проваљују границу на Дунаву, а могли су такође у 7 током  највећег словенског  таласа насељавања Балкана.  Потом ако су заиста били у  Македонији запуцати максимално у 10-11 веку на простор Херцеговине.   По  мом сценарију који не мора бити тачан  правци досељавања су се   раздвојили  па преци Мириловића  спуштивши се моравско-вардарском долином иду западно ка Црној Гори и Херцеговини, а други део одлази на југ у данашњу Македонију, Бугарску и Грчку.

Имајући у виду процењену старост мутације PH3414, која је око 900 до 1000 година, простор где ова мутација доминира на Балкану, као и чињеницу да смо "мириловићке" хаплотипове налазили на простору Македоније и Бугарске, веома сумњам да су преци Мириловића могли доћи у Херцеговину пре 12. века. А то је 500 година од првог таласа досељавања Словена, што свакако није релативно кратак период. Склон сам и претпоставци да су делом тог периода могли постати и романофони или билингвални, пре него што су дефинитивно припали српском језичком простору.

[Христифор]

Та предања Капора о Балдовину и влашком пореклу не бих узимао здраво за готово. Име очигледно има германски корен, такође предања о Рајковићима и Орловићима су  отпала днк тестирањем. Досељавање после Маричке битке  такође плод маште, сваки род воли да мало накити  своје порекло, а у стара времена Косово и Македонија су били први избор док Црна Гора долази тек касније. Не кажем да у стварности нису дошли из јужних крајева, али има доста елемената који говоре и контра тога.

[ДушанВучко]

Имајући у виду процењену старост мутације PH3414, која је око 900 до 1000 година, простор где ова мутација доминира на Балкану, као и чињеницу да смо "мириловићке" хаплотипове налазили на простору Македоније и Бугарске, веома сумњам да су преци Мириловића могли доћи у Херцеговину пре 12. века. А то је 500 година од првог таласа досељавања Словена, што свакако није релативно кратак период. Склон сам и претпоставци да су делом тог периода могли постати и романофони или билингвални, пре него што су дефинитивно припали српском језичком простору.

Занимљиво за неку тему "миграције од 7. до 13. века" напр., као у овом случају , или евентуална миграција Дробњака у истом правцу (шта је могло да буде мотив за то)

[Ojler]

Та предања Капора о Балдовину и влашком пореклу не бих узимао здраво за готово. Име очигледно има германски корен, такође предања о Рајковићима и Орловићима су  отпала днк тестирањем. Досељавање после Маричке битке  такође плод маште, сваки род воли да мало накити  своје порекло, а у стара времена Косово и Македонија су били први избор док Црна Гора долази тек касније. Не кажем да у стварности нису дошли из јужних крајева, али има доста елемената који говоре и контра тога.

Нема то везе са Балдовином или Косовом, већ миграторним токовима којима се кретала њихова матична хаплогрупа Z17855 на Балкану. Она је доминантна на источном Балкану, а не на западном. Њено ширење на Балкану није могло ићи са запада ка истоку или југу, већ само обрнуто. Ако хаплотипове сродне Мириловићима данас налазимо на Косову, у Албанији, Северној Македонији, јужној Србији, Бугарској и Грчкој, тешко да су тамо доспели из Херцеговине. Не заборави да причамо о гранању рода које се морало оквирно догодити у последњих 1000 година. Ти узорци на југу и истоку су потпуно географски раштркани на простору источног и јужног Балкана и немају никаквих познатих историјских веза са Мириловићима. Са друге стране, све PH3414 које смо нашли у западним крајевима, Далмацији, Крајини, итд, можемо прилично извесно повезати са сеобама влаха Мириловића.
Наравно, можемо теоретисати и све је у том смислу могуће, али не изгледа ми логично. По мени, прилично су извесне две ствари:
1. Да Мириловићи нису били у Херцеговини пре 1000 година
2. Да су се на тај простор доселили (један или више њих) са подручја источног или југоисточног Балкана.
2. Пре насељавања у Херцеговину, а од времена досељавања Словена на Балкан, њихови преци су боравили негде на источним или јужним подручјима полуострва.

[сɣнце]

Та предања Капора о Балдовину и влашком пореклу не бих узимао здраво за готово.

Неоспорива је веза презимена Мирило и Капор. Но да је Капор повраћено од ранијега презимена може али не мора бити тачно. Оно се је родило на простору данашње Црне Горе и можда се из практичне потребе родило објашњење, да је Капор заправо старо презиме из Дечана. Можда је такво објашњење донесло неку корист. Много је ту можда. Презиме  ΜΥΡΙΛΟΣ ( Мирилос, Myrilos ) носи немал број Атињана и то може бити индиција к тому, да је презиме или назив племена Мирило ипак гдје-што старије него што се вјерује.

[Ojler]

Неоспорива је веза презимена Мирило и Капор. Но да је Капор повраћено од ранијега презимена може али не мора бити тачно. Оно се је родило на простору данашње Црне Горе и можда се из практичне потребе родило објашњење, да је Капор заправо старо презиме из Дечана. Можда је такво објашњење донесло неку корист. Много је ту можда. Презиме  ΜΥΡΙΛΟΣ ( Мирилос, Myrilos ) носи немал број Атињана и то може бити индиција к тому, да је презиме или назив племена Мирило ипак гдје-што старије него што се вјерује.

Тако је. А постоји и читав низ сличних романофоних презимена која би могла имати сличан корен: Miril, Mirel, Murilo, Murillo, Murello.

[Христифор]

Z17855 је неспорно доминантнија на истоку Балкана, али и тамо  имамо PH908  где често  тестирани  Срби имају поклапања са  Македонцима и Бугарима. То је потпуно  нормално и сигурно вуче везу још од Карпата и времена досељавања, вероватно то важи и за  Z17855 гране.  У прилог извесној аутохтоности  дела Z17855  код  Срба говори и  бројност у Херцеговини где осим Мириловића имамо и Чуквасе, Албијаниће и још неке родове који су тестирани.  Такође родови у Црној Гори па  и у Србији немају искључиво поклапања са југом док имају поклапања са средњом и источном Европом. Мириловићи имају поклапање  у Словачкој ако се не варам.

[ДушанВучко]

Мене занима разлог миграција на прелому миленијума или нешто касније, са југоистока у Херцеговину, где је чини ми се плоднија земља, него у Херцеговини. Херцеговина јесте жариште одакле су мигрирали на друга места, али овде имамо миграције из плоднијих крајева у то жариште које је било неплодније (и то четири, пет векова после првобитног насељавања те области у седмом веку)

[Христифор]

Досељавање из плодних поља  Македоније у кршевиту Херцеговину барем 200-300 година пре отоманског освајања заиста делује нелогично. Једино логично објашњење по мени јесте да је досељавање било знатно пре и да вероватно није било одатле.

[Небојша]

Досељавање из плодних поља  Македоније у кршевиту Херцеговину барем 200-300 година пре отоманског освајања заиста делује нелогично. Једино логично објашњење по мени јесте да је досељавање било знатно пре и да вероватно није било одатле.

Досељавање из јужнијих крајева могло је бити условљено и другим стварима осим отоманске освајања. Ратова, немира и померања на Балкану је било и знатно пре тога. Византијско-бугарски ратови, Српско-бугарски ратови, итд. Све је то могло утицати на померање становништва са истока на запад, ког је евидентно било и на основу генетичких резултата.

[Христифор]

Ништа се не треба искључити, али мени се чини да је правац досељавања ишао отприлике како је приказано на овој карти. Крак ка западној Србији продужава према Црној Гори и Херцеговини.

[Небојша]

Ништа се не треба искључити, али мени се чини да је правац досељавања ишао отприлике како је приказано на овој карти. Крак ка западној Србији продужава према Црној Гори и Херцеговини.

Ти причаш првобитној сеоби Словена на Балкан, мислио сам да је реч о потенцијалним померањима са истока ка западу Балкана, у периоду 7 - 14. век. Тих померања је свакако било зато што постоји евидентна веза не само словенских подграна, већ и већине староседелачких (а оне сигурно нису дошле са Словенима).

Теоретски је могуће да се један део тих источних генетичких рођака тамо нашао након ширења средњовековне српске државе ка југу и југоистоку у 14. веку. Јако је тешко ухватити неку логику, зато што су, као што Ојлер рече, припадници тих подграна на истоку по правилу раштркани, као да је ширење било стихијско а не планско.

 

[Ojler]

Мириловићи имају поклапање  у Словачкој ако се не варам.

Ја за такво поклапање не знам. Ако и постоји, не знам на шта би оно тачно указивало? Не ваљда да је мутација PH3414 настала на простору Словачке?

Досељавање из плодних поља  Македоније у кршевиту Херцеговину барем 200-300 година пре отоманског освајања заиста делује нелогично.

Мириловићи су били сточари а не ратари, тако да не видим неку велику предност од плодне земље.

[ДушанВучко]

Мириловићи су били сточари а не ратари, тако да не видим неку велику предност од плодне земље.

У Херцеговини се сам избор намеће. Али у Македонији има више опција. Испада да су Мириловићи релативно брзо од досељења (разлоге досељења не знамо, Небојшине могуће опције су.збегови) стекли влашки статус (што је доста брз напредак из избегличког у влашки статус). Можда је било и неких других разлога досељавања

[Христифор]

У Херцеговини тешко да су могли бити  било шта друго, посебно  у матичној области која  је удаљена од највећих херцеговачких поља.  Катун који се званично спомиње у 14 веку  сигурно се градио дуго времена  што иде у прилог дугом бивствовању у кршном крају.   Што се тиче  PH3414  наравно да не тврдим да је мутација настала у Словачкој већ просто да општесловенска поклапања постоје од севера до југа у које Мириловићи упадају.

[Ojler]

Што се тиче  PH3414  наравно да не тврдим да је мутација настала у Словачкој већ просто да општесловенска поклапања постоје од севера до југа у које Мириловићи упадају.

Па добро, није спорно да су словенског порекла. Али блискост са неким старим генетичким родом са простора Словачке би морала да је од пре времена сеоба на Балкан, дакле 1400+ година. У том смислу то и није нека блискост јер се приближавамо матичној грани Z17855. Ти у Словачкој, ако их и има, не могу бити PH3414 ако су старинци, тако да је генетичка сличност Мириловића са њима далека и ирелевантна.

[ДушанВучко]

А можда код балканских PH3414 исти случај као и код балканских Y56203 , и једних и других има и у Херцеговини и на истоку ( у смислу да не мора да значи да су преци Мириловића живели на југоистоку, него да је било неког раздвајања по досељењу на Балкан)

[Ojler]

А можда код балканских PH3414 исти случај као и код балканских Y56203 , и једних и других има и у Херцеговини и на истоку ( у смислу да не мора да значи да су преци Мириловића живели на југоистоку, него да је било неког раздвајања по досељењу на Балкан)

Може и то бити, али то раздвајање се није могло десити у време досељавања на Балкан како сугерише Христифор мапама миграционих рута које је поставио, јер те руте приказују досељавање Словена у 7. веку, а ми причамо о мутацији која је настала 300+ година касније. То би онда значило да су преци Мириловића по доласку на Балкан чучали негде у Србији 300 година, па онда, након настанка PH3414,  пола њих отишло у Херцеговину, а пола на југоисток, а да у Србији нико није остао. Мени то баш не делује убедљиво, али није ни немогуће.