Аутор Тема: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414  (Прочитано 93592 пута)

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« послато: Август 31, 2013, 12:23:44 поподне »
Поштовани форумаши сајта Порекло.рс,

овом приликом желим све да Вас поздравим и да кажем да сам нови члан овог форума. Надам се да ћемо имати квалитетну дискусију. На сајту ми се посебно свиђа "Српски ДНК пројекат" и идеја људи који су покренули ту акцију.

На овом топику желим да се осврнем на порекло презимена Мирило - Св. Јован Крститељ (Жегар, Обровац, Далмација), а свакако се надам да ћу имати подршку и помоћ са ваше стране.

Породично предање каже да су моји преци у Далмацију дошли "из околине Босанског Грахова", свакако пре 18 века. Недоумице са пореклом овог презимена су следеће:
1. да ли је пореклом од племена Мириловића?
2. да ли је презиме у облику Мирило постојало и у Херцеговини па је као такво прешло пут до Далмације?
3. да ли је презиме настало у Далмацији, односно да ли преци потичу из места Мирловић Поље и Мирловић Загора (Далмација)?

Текст из књиге "Жегар - порекло становништва", аутора Александра Бачка:

" Породица Мирило слави св. Јована, 20. јануара. Према подацима из 1948. године, породица са овим презименом живела је на територији Далмације, Хрватске и Славоније, само у Жегару. Тада су носиоци овог презимена били присутни у два дела Жегара, у Каштелу Жегарском, где их је било 15 укућана у 1 домаћинству и Комазецима, где су чланови породице Мирило живели у 1 бројној породичној задрузи, која се састојала од чак 31 члана. Један од тутора цркве св. Ђорђа у Жегару 1885. и 1887. године био је Дамјан Мирило.
Презиме Мирилов било је те године присутно, од свих места Далмације, Славоније и Хрватске, само у Загребу. Ово презиме је носила само једна особа у том граду. Са друге стране презиме Мириловић је било у знатном броју распрострањено по Кордуну и Банији. Најбројнији су били Мириловићи у Острожину код Вргинмоста, којих је средином 20. века било чак 104, распоређених у 20 домова. Такође су у то време били бројни Мириловићи у Сјеверовцу код Петриње (33 носилаца презимена у 7 домаћинстава). Мање су бројности били Мириловићи у следећим местима: Бестрма код Петриње (4 у 1 домаћинству), оближње Прачно (4 у 1 дому), Карловац (1), Кирин код Вргинмоста (6 у 1 кући), Крстиња код Војнића (6 у 1 кући), Раусовац код Костајнице (1) и Сисак (8 у 3 домаћинства). Ван ових области, презиме је 1948. године забележено у Доњем Краљевецу код Прелога (2 у 1 кући), Вуковару (3 у 1 дому), Загребу (иста бројност), а као комбиновано презиме, Шоић - Мириловић, и у Сплиту. Године 1915. забележено је и 1 домаћинство ове породице у Ондрићу код Удбине (Лика). Мали број огранака ове породице носи унеколико скраћену варијанту овог презимена, које гласи Мирловић. Они су тада живели у Побрђанима код Костајнице (1 носилац презимена), Шљивовцу код Вргинмоста (6 у 1 кући) и Загребу (1 Мирловић). У Славонији су 1948. године живели не тако бројни огранци ове породице са презименом Мироловић. Највише их је у Јагми код Пакраца (30 у 7 кућа) и Илмин Двору код Подравске Слатине (11 у 3 куће). Малобројни су Мироловићи у Дарувару (1), Добровцу код Пакраца (6 у 1 дому), Ливађанима код Пакраца (4 особе), Пакленица код Новске (1), а 1 Мироловић је живео у Оточцу. Сви напред набројани носиоци презимена са основом Мирило (или слично) свакако представљају један род....."
(наставак следи)
« Последња измена: Август 15, 2017, 11:35:55 пре подне Лука »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #1 послато: Август 31, 2013, 12:45:57 поподне »
Према црквеном шематизму Горњо - Карловачке епархије, Мириловићи у Горњој Крајини (Лика, Крбава, Гацка, Капелско, Кордун и Банија) славили су Јовањдан, Ђурђевдан и Петровдан.

Мириловићи су на Банији потврђени већ 1750. године (крајишник Глиго Мириловић).
На Банији је матица Мириловића у селу Острожин код Вргинмоста. Бројни су и у Сјеверовцу крај Петриње гдје су потврђени 1778. године (Михаило Мириловић).

Хрвати сматрају да је Мирловић Загора добила име по турском бегу Мириловићу. Сасвим је могуће да је тај бег био потурчењак из Херцеговине и да је у тај крај довео наше Херцеговце као рају. Турци су дрнишки крај заузели 1522. године и био је у њиховој власти до 1683. године. На Херцеговину и на билећки крај упућује и сусједно село Баљци (постоје Баљци око Билеће).
« Последња измена: Август 31, 2013, 01:32:48 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #2 послато: Август 31, 2013, 10:19:16 поподне »
Бачкова теза да су сви с презименом којем је у коријену "Мирило" је у најмању руку проблематична.  Не само да их у Горњој Крајини има с разним славама, већ их и у Далмацији по млетачком катастру 1709. има на толико мјеста да је врло очито да нису у ближем сродству једни с другим. 



Очигледно да постојање презимена Мирило и Мириловић у исто време искључује везу ова два презимена. Где сте нашли овај списак и из које је године??
Сада сам приметио да је овај Радојица Мирило у ствари и Радојица Мириловић, само са промењеним местом боравка и скраћеним презименом??
« Последња измена: Септембар 01, 2013, 03:19:59 поподне Драган Т. Мирило »

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #3 послато: Август 31, 2013, 10:54:32 поподне »
Наставак текста из књиге Александра Бачка:

" Преци Мириловића су у околину Дрниша, без сумње, били досељени из истоименог места, Мириловића у Билећким Рудинама у источној Херцеговини. Мириловићи се налазе југозападно од Билеће, недалеко од тог града. У источној Херцеговини и данас живи велики број потомака старог рода Мириловића. Ни један од Херцеговачких огранака овог рода, међутим, није задржао старо презиме (Мириловић), већ данас сви ти огранци носе бројна друга, релативно новија презимена. Са друге стране, већина огранака Мириловића сачувала је стару родовску крсну славу, св. Јована. Данас се огранци Мириловића који живе у херцеговини презивају: Ћук, Медан, Ђого, Жарковић, Кнежић, Буквић, Круљ, Комад, Капор, Џелетовић, Рајковић, Мичета и Михић. Овом роду припадају и следеће породице, које су касније примиле ислам: Пашић, Елезовић, Тојага, Туцаковић, Кукурузовић и Ђулсић. Постоје и мишљења, највероватније исправна, да овом роду припадају и православне Денде са славом св. Јован. Ове породице живе по различитим херцеговачким насељима. Нека од најбројнијих презимена (Ћук и друга) јављају се и код породица које нису у сродству са родом Мириловића.
Огранци Мириловића у Херцеговини се јављају у великом броју историјских докумената. На пример у једном документу из 1690. године, којим се тражи од аустријског цара Леополда првог да упути трупе у Херцеговину, да би заједно са Херцеговцима ослободио те крајеве од Турака, јављају се као потписници Миленко Кнежић и Никола Жарковић ("Шарковић"), са њиховом "кумпанијом". Ови главари су, највероватније, били припадници сродних породица Жарковића и Кнежића из Горњег Храсног.
Презиме Мириловић долази по давном претку који се звао Мирило, и који је, према општој традицији, био кнез. Лично име Мирило је потврђено и у другим случајевима. Свакако је случајност то, што се баш у подвелебитском крају речју "мирило" називају одређена камена обележја. Ова обележја означавају места, на којима су привремено спуштани покојници, који су ношени на удаљена гробља." - крај цитата -

Мириловићи се помињу и у дубровачким документима из 14. и 15. века. У овој књизи се каже да су неке породице из племена Мириловићи имали заједничко порекло са племеном Бањани (св. Јован је честа слава у овом племену), тачније већи број породица тврди да су даљим пореклом из места Петровићи у Бањанима. Иначе Бањани су врло старо племе, најстарији помен Бањана је 1319 година.
« Последња измена: Септембар 01, 2013, 03:20:19 поподне Драган Т. Мирило »

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #4 послато: Август 31, 2013, 11:04:12 поподне »
Ово је текст са сајта Плавно.рс, и говори о насељавању Плавна и других места, међу којима је и један де Жегара:

" KAKO JE НАСЕЉЕН KPAJ ОД ПЛАВНА ДО ЖЕГАРА”

Аутор: Бошко Десница
Прилог послао: Мр Милорад С. Кураица

Ниједна земља y области нашег језика није, у етнографском погледу, тако сложена и, по својим контрастима, тако чудна и занимљива као Далмација. Кад се са пажњом и разумијевањем проучи карта ове обале Јадрана, пада у очи појава да је ова земља, која, бар од Неретве до Нина, твори једну природно заобљену географску цјелину, на свакој зони насељена народом који је по природи, говору, ношњи, обичајима, занимањем и погледима на свијет различан од оног са непосредно сусједне зоне.

Долина Неретве, макарско приморје, Пољица, сплитске вароши и околица, Каштела, Шибеник и његово приморје, задарско приморје, планински залијев, a у унутрашњости: крајина сињско-имотска, Буковица, Котари, Новиград и, најзад, острва, све то живи, ради, облачи се, говори и мисли у разном степену различно и неједнако.

И то се разилажење не ограничује само на наведене крајеве и предјеле, већ се оно, са нешто ближим половима и блажим опрекама, може констатовати и међу групом и групом села истога краја, па чак и међу селом и селом исте групе.

Тако етнографско шаренило може да се објасни једино историјским проучавањем широког сеобеног покрета који je завладао у нашем народу под импулсом турске најезде. До наших је крајева сеобени вал допро у вријеме кад је сусједна Босна почела да подлијеже под ударцима завојевача.

Од тада па све до Пожаревачког мира6 Далмација је била утока миграторског покрета, плитац на који се разлијевао вал ускомешаног и из корјена ишчупаног народа. Готово три вијека трајало је буркање, помјерање, потискивање, сударање, преплављивање и ступање разних маса и група истог народа на узаном појасу далматинске земље. Читави су крајеви по неколико пута остајали пусти и по неколико пута поново се напучавали; на неким су се тачкама, као лишаји, одржавале оазе првобитног старосједилачког живља, док се је на другим тај исти живаљ стапао са дошљачким елементом и стварао један тип мелеза, код којег је, још и данас, кроз нову потку видљива стара основа.

Из тих факата, који су сви дјелови једног истовјетног историјског процеса, процеса помјерања нашег народа од југоистока према сјеверозападу, изишао је мозаик етнографске физиономије данашње Далмације. И тај процес, јединствен у суштини, у свом је развоју толико распарчан, фрагментаран, епизодичан, да га није могуће обухватити у цјелини и у цјелини узети за предмет проучавања. Историјски процес насељавања Далмације треба проучавати по саставним дјеловима, појединачно и засебно. Једино је тако могуће да његови се резултати правилно схвате и свестрано објасне.

Приопћујући податке о насељавању Плавна и Зрмањске долине, наша је намјера да дадемо један прилог таковом проучавању.

Установљен између Турске и Млетачке Републике, 1718, после четворогодишњег ратовања. Значајан по томе што је млетачкој Далмацији припојен Имотски, са тек насељеним српским породицама из Херцеговине, које је ту довео, у договору са млетачким властима, Стеван Љубибратић, архимандрит.

Кад су Млечићи за Морејског рата, у постепеном продирању у далматинску унутрашњост, освојили Книн (септембра 1688) и тиме истиснули Турке и из задњег кута горњодалматинског копна, Книнска је крајина, a нарочито њен сјеверозападни дио, била потпуно опустјела.

Народ, који је за задњег мира (1670-1683) био населио тај крај, за новог се рата поново разбјегао, било да се спустио у приморје и ушао у млетачко подаништво, било да се са старим господарима, Турцима, повукао дубље у унутрашњост. Кад је, у прољеће 1692, на управу Далмације дошао генерални проведитор Данијел Долфин [Daniel Dolfin], кљаст кандијски ветеран пун искуства и енергије, млетачки посјед у Далмацији био је на сјеверозападној граници добио новог опасног сусједа, ћесара, који је, и поред савезништва, био Млечићима у највишој мјери подозрив.

Освојивши Лику у љету 1689, ћесаревци су, позивајући се на тезу да је Лика дио мађарске краљевине а да је ријека Зрмања природна граница Лике, били почели да, без увијања, својатају све крајеве сјеверно од Зрмање, иако су Млечићи били први у те крајеве продрли и из њих изагнали Турке. Тиме је читаво велебитско подгорје од Лукова до Јесеница и сва десна обала Зрмање са Звониградом постајала предмет аустријских претензија на штету савезника.

Насупрот тим претензијама Млечићи су истицали утовор о савезу и тврдњи да је планина Велебит, а не ријекаЗрмања граница међу Ликом и Далмацијом, а уједно су настојали да на спорном простору изврше што виши број посједовних дјела, на која би се, у своје вријеме, могли да позову на доказ власништва стечена узукапијом.

Опустјела Книнска крајина могла је, у тим приликама, да безобзирном савезнику буде мамац за један акт насилне окупације. Од таквог су акта Млечићи стрепели, па је, из предострожности, требало да се рупа отворена у граници без одлагања затисне. Пусти крај требало је чим прије населити и населити густо, елементом који he бити вјеран дужду и довољно ратоборан да се опре сваком покушају насиља. Босна је одувијек била велики резервоар који је давао људску принову опустошеној и расељеној Далмацији.

Долфин није по сопственом искуству познавао народ из те области а још мање његова својства у сваком поједином крају, али је зато имао у својој служби главаре влашких ускока, који су у небројеним упадима и рацијама по Босни били стекли савршено познавање и земље и народа. Нема сумње да су ти главари сврнули провидурову пажњу на крај чији је живаљ имао услове који су се за ту прилику тражили.

Тај је крај био Бјелај и његово поље у западној Босни. Бацивши око на Бјелајце, Долфинје усвојио поступак уобичајен код млетачких власти кад се радило о домамљивању народа на своју територију: почео је да их узнемирује пљачкашким походима својих Морлака.

У то је доба турска сила била толико малаксала да је била немоћна да заштити своје поданике на периферијама царства. Запуштеним од државе и упућеним на самопомоћ, Бјелајцима није остајало другог средства да се спасу од пљачке и пустошења него откуп мира од Морлака и обавеза на харач.1

To, мећутим, Долфину није било довољно: он је Бјелајце требао, да њиховом живом и јефтином снагом запосједне празну границу према ћесаревој Лици. Умјетник у мићењу и обмањивању, као сви његови сународници, Долфин је, без муке, преко поглавица својих Морлака, задобио за себе бјелајске кнезове и склонуо их на сеобу у млетачки крај.

На 21. марта 1692. Долфин је са кнезовима Павлом Ђурићем, Николом Пирићем и Тодором Зорићем склопио писмени уговор у којем су се ови обавезали да he се закрвити с Турцима и са својим народом оставити стару постојбину и прећи у млетачко поданство, док се Долфин са своје стране, у име млетачке владе, обвезивао уступити том народу све земље, пашњаке, гајеве и воде у селима Плавно, Зрмања, Паћене, Отон и Мокропоље.2

Специјално за себе кнезови су издејствовали обећање плата и мјесечних потпора у хљебу.3 Кад је уредио тако ствар са кнезовима, Долфин је приступио извоћењу своје основе. Да омогући и заштити сеобу, он је, концем маја 1692, кренуо све Морлаке из Котара, Шибеника, Дрниша и Книна, под воћством Фрања Поседарског, Завише Јанковића и Андрије Бутковића, на поход у западну Босну.4

Ова је народна војска прегазила Уну недалеко од извора и ненадно упала у Босну и, док је Јанковић са коњицом зашавши дубоко у залеђе пустошио крај око Рипча и Бихаћа,5 остали су ускоци ударили на малобројне бјелајске Турке, затворене у диздаревој кули и присилили их на предају.

Кроз то су кнезови дигли народ на полазак и, поплавивши села, усјеве, шуме, праћени војском, која је вукла неколико стотина заробљене турске чељади и неколико десетина одсјечених глава на приказ Долфину, почетком јуна 1692. стигли њих 5.000 на броју од којих 1.300 способно за оружје, са стоком и свом покретном имовином у нову постојбину.

У испуњењу преузетих обавеза, Долфин је 6. јула 1692. одредио сваком од споменуте тројице кнезова плату од 10 дуката и једну мјеру хљеба на мјесец; 7. јула удјелио је досељеницима инвеституру на села Плавно, Зрмања, Пађене, Мокропоље и Отон; a 14. августа дозволио кнезу Николи Пирићу употребу куле Мухамед-бега Дуракбеговића у Плавном.6 Један докуменат из истога времена7 спомиње међу селима која су населили Бјелајци још Ервеник и Жегар.

Ваљда села уступљена Бјелајцима од Долфина нијесу била довољна за толики народ, па је то бјелајско насеље протегло један свој корак даље низ Зрмању и захватило село Ервеник и један

дио села Жегара. За већи је дио Жегара међутим утврђено да је насељен оним истим старосједилачким живљем који је 1647, при почетку Кандијског рата, био уселио у Будин код Поседарја a no изгону Турака 1683. повратио се опет на стара кућишта.

1. децембра 1692. Бјелајци већ, за сами мјесечни хљеб, постављају пограничну стражу, која покрива и Задарски котар и Книнску крајину,8 a l l . августа слиједеће године кнез Павао Ђурић већ је погинуо у једном окршају “у служби дуждевој”.9

Насељавање Плавна и Зрмањске долине било је дефинитивно: народ у том крају није се од тада више помицао ни мијењао. Данашњи су Плавањци, Отоњани, Пађенци, Мокропољции Ервеничани потомци ових Бјелајаца које је ту населио у љету 1692. г. млетачки проведитор Данијел Долфин.

***Брдовит и шумовит подвелебитски појас, познат под називом Буковица. У Плавну је, иначе, од 1760. учитељевао Доситеј Обрадовић, а из Жегара су чувени ускоци Митровићи, потоњи Јанковићи – по оцу Јанку Митровићу. Из Жегара је и Герасим Зелић, архимандрит, аутор Житија.

1 Lorenzo Fondra, “CitIuch conquistato et diffesso nella campagna 1694. Augusta MDCXCV Apresso Adrian Vestenant”, стр. 37.

2 Задарски стари архив, Списи Д. Долфина, III, стр. 50.

3 Ibid.

4 L. Fondra, op. cit.; P. Gazzoni, Istoria delta Republica di Venezia al tempo della sacra Lega, Venezia, Manfre 1705, стр. 484.

5 Посвједочење генералног проведитора Долфина од 12. децембра 1696. Оригинал у посједу писца.

6 Задарски стари архив. Списи Д. Долфина,. III, стр. 73.

7 Списи Д. Долфина, III, стр. 35.

8 Ibid.

9 Списи Д. Долфина, III, 60. "
« Последња измена: Септембар 01, 2013, 03:20:27 поподне Драган Т. Мирило »

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #5 послато: Септембар 01, 2013, 03:17:50 поподне »
Најстарији предак који је уписан у црквене књиге у парохији Жегарској био је Симат(?) Мирило, умро је 1828. године у 93 години живота, као родитељи су уписани Стефан Мирило и Вида Жежељ. Не постоји податак о рођењу и смрти родитеља.
Претпостављам да из овога може да се закључи да су у Жегару били староседеоци, односно да су припадали оним породицама које су напустиле Жегар у време Кандијског и Морејског рата, и населили се у Будим код Поседарја и затим се вратили у Жегар после завршеног рата.
« Последња измена: Септембар 01, 2013, 03:20:38 поподне Драган Т. Мирило »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #6 послато: Септембар 01, 2013, 03:30:44 поподне »
Најстарији предак који је уписан у црквене књиге у парохији Жегарској био је Симат(?) Мирило, умро је 1828. године у 93 години живота, као родитељи су уписани Стефан Мирило и Вида Жежељ. Не постоји податак о рођењу и смрти родитеља.
Претпостављам да из овога може да се закључи да су у Жегару били староседеоци, односно да су припадали оним породицама које су напустиле Жегар у време Кандијског и Морејског рата, и населили се у Будим код Поседарја и затим се вратили у Жегар после завршеног рата.

Помиње се горе један Мириловић из Жегара, у катастру из 1709. године. Познато је да су по нашим западним крајевима презимена често скраћивана. Тако се дио Теслића прозвао Теслама, дио Бјелановића се прозвао Бјеланима...

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #7 послато: Септембар 01, 2013, 03:47:00 поподне »
Помиње се горе један Мириловић из Жегара, у катастру из 1709. године. Познато је да су по нашим западним крајевима презимена често скраћивана. Тако се дио Теслића прозвао Теслама, дио Бјелановића се прозвао Бјеланима...

У целој причи ме буни податак да у Невесињу постоји презиме Мирило. Никако ми није јасно како је настало у том крају, то је мом оцу рекао колега са посла који је иначе херцеговац??
« Последња измена: Септембар 01, 2013, 04:05:33 поподне Драган Т. Мирило »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #8 послато: Септембар 01, 2013, 03:54:32 поподне »
Ристо Милићевић у својој књизи о херцеговачким презименима не помиње презиме Мирило. Презиме Мирило не постоји ни у телефонском именику Републике Српске.

Милићевић помиње Мириловиће, који су старином од братства Капора. Име су добили по кнезу Мирилу. По предању Мирилом су га прозвали јер је "умио завађене народе лијепо мирити". Постоји село Мириловићи код Билеће. Помиње и да су Мириловићи живјели у околини Широког Бријега, одакле су се за вријеме Великог бечког рата (1683-1699) иселили у Мириловиће крај Шибеника.
« Последња измена: Септембар 01, 2013, 03:56:38 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #9 послато: Септембар 01, 2013, 04:11:47 поподне »
Ристо Милићевић у својој књизи о херцеговачким презименима не помиње презиме Мирило. Презиме Мирило не постоји ни у телефонском именику Републике Српске.

Милићевић помиње Мириловиће, који су старином од братства Капора. Име су добили по кнезу Мирилу. По предању Мирилом су га прозвали јер је "умио завађене народе лијепо мирити". Постоји село Мириловићи код Билеће. Помиње и да су Мириловићи живјели у околини Широког Бријега, одакле су се за вријеме Великог бечког рата (1683-1699) иселили у Мириловиће крај Шибеника.

Овде нешто пише о томе... http://mihici.awardspace.com/

"Familije i bratstva srodne hercegovačkim Mihićima koji slave Jovanjdan

Mihići koji slave Jovanjdan smatraju se pripadnicima velike grupe bratstava koja vode poreklo od šest sinova Mirila, rodonačelnika Mirilovića. To su bila bratstva po Donjem i Gornjem Hrasnu i njihove raselice: Đoge, Medani, Ćukovi, Bukvići, Knežići, Mihići, Žarkovići, Komadi, Rajkovići, Mičete i Krulji – svi pravoslavne vere i slave Jovanjdan. U njihove bratstvenike ubrajaju se i muslimanske familije Tucaković, Elezović, Pašić, Tojaga, Kukuruzović i Ćuslić.

O poreklu svakog od ovih bratstava moglo bi se posebno pisati. Zajedničko im je da čuvaju tradiciju da su poreklom Mirilovići. Mirilovići se na dečanskom vlastelinstvu pominju od XIV veka. Prema jednom predanju rodonačelnik Mirilovića, Knez Mirilo, bio je iz porodice Kapor koja vodi poreklo od Rajkovića. Po tom predanju starinom su iz Makedonije, a u selo Miriloviće kod Bileća, koje po njima dobi ime, prešli su iz Petrovića u Oputnoj Rudini (Crna Gora).

Osim Mirilovića, od Rajkovića još potiču i familije Kapor, Dželetović i Anđelić a njihov rod su i Dende."

Јел се зна одакле су ти Рајковићи, јел постоји нешто писано о њима?
« Последња измена: Септембар 01, 2013, 04:13:25 поподне Драган Т. Мирило »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #10 послато: Септембар 01, 2013, 04:20:23 поподне »
Ако се Мириловићи помињу од XIV вијека, а они су огранак Капора, који су опет старином Рајковићи поријеклом из Македоније, не видим како би могло бити нешто писано о Рајковићима.

Баците се прво на истраживање Мириловића, окачићу списак литературе која би могла помоћи у вези Мириловића. Ипак, без архивског истраживања у Дубровнику, тешко да можемо наћи нешто значајно.

Ево нешто о Капорима, исто из Милићевићеве књиге.
Даљим поријеклом су из Македоније, у доба најезде Турака (1371-1389) доселили су се из околине Дечана у Васојевиће, а одатле у Риђане код Никшића. У Риђанима су се презивали Орловић, а кад су прешли у Бањане презивали су се Рајковић. Из Бањана прелазе у околину Билеће.
Један од браће Рајковића, који се доселио у билећки крај, изео је старо презиме које су носили у околини Дечана - Капор. Богић Капор је прозван Мирилом, од њега су настали Мириловићи и село Вукодо се од тад назива Мириловићи. Славе Јовањдан.

Кретање: Македонија - Дечани - Васојевићи - Риђани - Бањани - Билећа.
Презимена: Капор - Орловић - Рајковић - Капор - Мириловић.
« Последња измена: Септембар 01, 2013, 04:38:18 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #11 послато: Септембар 01, 2013, 04:38:26 поподне »
Ако се Мириловићи помињу од XIV вијека, а они су огранак Капора, који су опет старином Рајковићи поријеклом из Македоније, не видим како би могло бити нешто писано о Рајковићима.

Баците се прво на истраживање Мириловића, окачићу списак литературе која би могла помоћи у вези Мириловића. Ипак, без архивског истраживања у Дубровнику, тешко да можемо наћи нешто значајно.

Ево нешто о Капорима, исто из Милићевићеве књиге.
Даљим поријеклом су из Македоније, у доба најезде Турака (1371-1389) доселили су се из околине Дечана у Васојевиће, а одатле у Риђане код Никшића. У Риђанима су се презивали Орловић, а кад су прешли у Бањане презивали су се Рајковић. Из Бањана прелазе у околину Билеће.
Један од браће Рајковића, који се доселио у билећки крај, изео је старо презиме које су носили у околини Дечана - Капор. Богић Капор је прозван Мирилом, од њега су настали Мириловићи и село Вукодо се од тад назива Мириловићи. Славе Јовањдан.

Значи: Македонија, Дечани, Васојевићи, Риђани, Бањани, Билећа.
Презимена: Капор-Орловић-Рајковић-Капор-Мириловић.

Хвала на овом разјашњењу. Баца ново светло на порекло Мириловића. Ако нађете неке књиге и документа обавезно поставите овде.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #12 послато: Септембар 01, 2013, 07:18:00 поподне »
Ако се Мириловићи помињу од XIV вијека, а они су огранак Капора, који су опет старином Рајковићи поријеклом из Македоније, не видим како би могло бити нешто писано о Рајковићима.

Баците се прво на истраживање Мириловића, окачићу списак литературе која би могла помоћи у вези Мириловића. Ипак, без архивског истраживања у Дубровнику, тешко да можемо наћи нешто значајно.

Ево нешто о Капорима, исто из Милићевићеве књиге.
Даљим поријеклом су из Македоније, у доба најезде Турака (1371-1389) доселили су се из околине Дечана у Васојевиће, а одатле у Риђане код Никшића. У Риђанима су се презивали Орловић, а кад су прешли у Бањане презивали су се Рајковић. Из Бањана прелазе у околину Билеће.
Један од браће Рајковића, који се доселио у билећки крај, изео је старо презиме које су носили у околини Дечана - Капор. Богић Капор је прозван Мирилом, од њега су настали Мириловићи и село Вукодо се од тад назива Мириловићи. Славе Јовањдан.

Кретање: Македонија - Дечани - Васојевићи - Риђани - Бањани - Билећа.
Презимена: Капор - Орловић - Рајковић - Капор - Мириловић.

Интересантно је да се у низу презимена помињу и Орловићи које смо већ имали као тему на форуму, а од којих је један огранак тестиран као Е1б. Односно, питање је да ли су херцеговачки Мириловићи повезани са Орловићима, великим братством које такође слави Јовањдан?

О Орловићима више http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=285.0

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #13 послато: Септембар 01, 2013, 10:02:37 поподне »
Мислим да има основа и за ту тврдњу, да су Мириловићи огранак Орловића.

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #14 послато: Септембар 03, 2013, 05:10:52 поподне »
Бачкова теза да су сви с презименом којем је у коријену "Мирило" је у најмању руку проблематична.  Не само да их у Горњој Крајини има с разним славама, већ их и у Далмацији по млетачком катастру 1709. има на толико мјеста да је врло очито да нису у ближем сродству једни с другим. 



Prezime Mirilo u Dalmaciji nastalo je, vjerovatno, skraćenjem naziva Mirilović i iako se treba čuvati očiglednosti, mislim, da je ova familija tokom Morejskog rata (1684-1699) iz Mirlović polja (koje se nekad zvalo Mirilović polje) uskočila na mletački teritorij i bila smještena na širokom teritoriju benkovačkog okružja.

Iz katastarskog izvoda koji je priložio PIB upada u oči da postoji i Radojica Mirilo i Radojica Mirilović.
Dakle, Radojica Mirilo iz Bukovića ima zemlju u mjestu boravka i u Perušiću. Onda se pojavljuje Radojica Mirilović, takođe iz Bukovića koji ima zemlju u trećem selu, a potom još jedan Radojica Mirilović (pok. Stojana) sa posjedom u Žegaru. Ne znam koliko da zaziremo od očiglednosti, ali teško da možemo pogriješiti ako zaključimo da se radi o jednoj ličnosti - Radojici Miriloviću, posjedniku većeg broja zemljišnih čestica u okolini Benkovca, ali i u Žegaru, čije je prezime u dva slučaja voljom (ili nevoljom) mletačkih katastarskih službenika skraćeno.

Kako su Mlečani imali običaj da nagrađuju poslušne morlačke harambaše tokom seoba ili ratnih pohoda, Radojica je, svakako, na ovaj način dobio onoliku zemlju.

Još nešto bode oči. Iz priloženog izvoda vidi se da se svi zemljišni posjedi nalaze na benkovačkom teritoriju - sem jednog u Žegaru. Kako u okolini Benkovca već duži vremenski period koji vjerovatno načinje vijekove nema ni Mirila, ni Mirilovića jasno je da su se oni tokom 18. stoljeća preselili na zemlju koju su posjedovali u Žegaru.
Autor ove teme je istakao kako je pronašao u matičnim knjigama umrlih izvjesnog Simata Mirila, koji je umro 1828. u 93. godini. Kako je djevojačko prezime Simatove majke Vide, Žeželj i ako se pretpostavi da se radi o Žeželjima iz obližnjeg Ervenika, može se zaključiti da je do preseljenja u Žegar došlo brzo poslije ovog katastarskog izvještaja (1709).

Odakle je onda ova porodica došla u Buković? Autor teme na jednom mjestu kaže:

Претпостављам да из овога може да се закључи да су у Жегару били староседеоци, односно да су припадали оним породицама које су напустиле Жегар у време Кандијског и Морејског рата, и населили се у Будим код Поседарја и затим се вратили у Жегар после завршеног рата.

Ovdje se misli na preseljenje djeda Stojana Jankovića i oca Janka Mitrovića - Mitra iz Žegara u Budim kod Posedarja, sa grupom Žegarana. Ovo se dogodilo prije 1613. godine, jer je Janko Mitrović te godine rođen u Budimu. Dva rata su potom uslijedila, Kandijski (1645-1669) i Morejski (1684-1699), da bi se do mletačkog osvajanja Knina (1688) sabralo 75 godina od početka te seobe i konačne prilike da se tada iseljeno stanovništvo Žegara vrati. Dakle radi se o tri generacije i ilustracije radi - i Mitar i Janko i Stojan su tada bili pokojni. Ko bi se sjećao neke zemlje koju je obrađivao pradjed, a koja nije bila ni njegovo vlasništvo, već begovo.
Prema tome, teorija o povratku u Žegar na ovaj način nije vjerovatna, ali nije ni nemoguća, jer zašto je Radojica dobio posjed baš u Žegaru!? I o ovome se može raspredati, ali dosta za sada.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #15 послато: Септембар 03, 2013, 07:10:01 поподне »
У Фојничком грбовнику (XIV-XVI в.) налазе се грбови феудалних породица из српских земаља,  гдје се налази и грб породице МИРИЛОВИЋ, као и у књизи  проф. Новака Мандића Студо СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ ВОЈВОДСТВА СВЕТОГ САВЕ , срт 517.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #16 послато: Септембар 04, 2013, 01:39:53 пре подне »
Интересантно запажање Сириус. У матичној књизи рођених на жалост не пише одакле је Вида Жежељ, али да се претпоставити да је из Ервеника, пошто је то презиме било бројно у Ервенику и до данашњих дана.
Врло је могуће да је тај Радојица стриц или деда овог Симата.
« Последња измена: Септембар 06, 2013, 11:59:00 поподне Драган Т. Мирило »

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #17 послато: Септембар 06, 2013, 11:22:38 пре подне »
Интересантно запажање Сириус. У матичној књизи рођених на жалост не пише одакле је Вида Жежељ, али да се претпоставити да је из Ервеника, пошто је то презиме било бројно у Ервенику и до данашњих дана.
Врло је могуће да је тај Радојица стриц или деда овог Симата.

Moguće da je Vida, ipak, iz Bukovića. Žeželji su tamo bili razgranata popovska familija.

Možda si naišao na ovo. Ima na netu spisak Bukovićana koji se pominju u dokumentima od 16. do 19. vijeka. Tamo se bilježi izvjesni Radoiza Mirilo, koji je rođen oko 1730. godine i koji se pominje u dokumentima 1757, 1776 i 1778. godine. Vjerovatno potomak onog Radojice iz katastra 1709.
Iza njega slijedi Michele Mirilovich, rođen oko 1760. godine sa kasnijim pominjanjem 1830. godine.

Pogledaj na FamilySearch-u benkovačke matične knjige. Imaš upise rođenih od dvadesetih godina 19. vijeka i umrlih od šezdesetih. Malo sam zavirio tamo i nisam našao na prvih nekoliko desetina strana ni Mirila, ni Mirilovića.

Link za spisak koji pominjem gore:
http://www.benkovac.rs/administrator/files/editor/popisParohijanaBukovic.pdf

Na kraju liste imaš e-mail adresu autora koji je prikupio imena. Možda zna nešto više o tvom prezimenu.

Dodatak:
Kako ni sam nisam uvjeren u dolazak Mirilovića u benkovački kraj iz Mirlović polja, mislim da prethodno mjesto njihovog boravišta treba tražiti u Lici. Prema popisu Like i Krbave iz 1712. godine u blizini Korenice živjela je jedna grupa/familija Mirilovića.
Morlačke akcije tokom Morejskog rata dobrim dijelom bile su usmjerene prema Lici odakle je, prema instrukcijama Mlečana, dovlačen živalj, koji je naseljavan u Dalmaciji. Ovakva preseljenja, dobrovoljna i nasilna, rađena su zbog toga da se izbjegne situacija u kojoj se našla Venecija po završetku Kandijskog rata, kada zbog opustošenosti osvojenog teritorija nije mogla da zadrži isti.
Zbog ovoga smatram da su tvoji preci iz Like prešli u Dalmaciju tokom Morejskog rata, prije nego što su je zauzeli Habzburgovci, između 1684. i 1689. godine
« Последња измена: Септембар 06, 2013, 02:59:04 поподне sirius »

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #18 послато: Септембар 06, 2013, 06:23:13 поподне »
У породичном предању кажу да су дошли из Босанског Грахова или околине. Мислим да Кореница и Бос. Грахово нису много далеко тако да је могуће да су дошли и из Лике...
« Последња измена: Септембар 06, 2013, 11:58:07 поподне Драган Т. Мирило »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #19 послато: Септембар 06, 2013, 06:53:11 поподне »
Попис парохијана Буковића (дио Бенковца) који је поставио Сириус сам гледао и раније када сам истраживао своје Јерковиће којих је такође било У Буковићу, чак је један Јерковић 1771. одселио у Босну (могуће је да ми је то предак).

Међутим, попис је значајан и због чињенице да се ту помињу презимена којих иначе налазимо у Лици, а за које се тврди да су припадали тзв. Власима Усорцима: Јерковић, Косић, Кресовић, Мандић, Паскаш, Ракић, Савић, Штуле-Штулићи, Шуше-Шушнићи, Војводићи као и Никшиће, Богуновиће. Такође јављају се још нека типична личка презимена Калањ, Милеуснић.

Остао је податак да је Бековац, па самим тим и Буковић насељен у прољеће 1684. када је Стојан Јанковић довео са собом много народа из Лике, приликом једног од својих похода. Власи Усорци су по свој прилици средином 17.вијека живјели на самој аустријско-турској граници у Лици, негдје у предјелу Удбине. Главнина је 1658. прешла у Оточац, на аустријско тло, а оне што су остали, видимо, Стојан Јанковић је 1684. довео у Далмацију. 1684. је већ почетак турског расула у Лици. Неки од ових личких Срба ће се за вријеме Куриџине буне 1704. вратити назад у Лику. Неки ће видимо крајем 18. вијека селити у Босну, Банат па и у Пољску.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #20 послато: Септембар 06, 2013, 07:14:53 поподне »
Да ли постоји податак где су се селили Мириловићи из околине Коренице, тј. да ли још има Мириловића у Лици?

Што се тиче Усорчана, то је једна велика скупина породица која је населила Лику а касније и Далмацију. Мислим да су старином из Црне Горе.

Такође је интересантно насељавање Плвна, о томе имате у тексту који сам поставио неколико постова изнад. И у тој сеоби у Далмацију је дошло око 5000 душа, што је признаћете велики број.
« Последња измена: Септембар 06, 2013, 11:57:54 поподне Драган Т. Мирило »

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #21 послато: Септембар 06, 2013, 07:31:49 поподне »
Да ли постоји податак где су се селили Мириловићи из околине Коренице, тј. да ли још има Мириловића у Лици?

Што се тиче Усорчана, то је једна велика скупина породица која је населила Лику а касније и далмацију. Мислим да су старином из Црне Горе.

Такође је интересантно насељавање Пађена, о томе имате у тексту који сам поставио неколико постова изнад. И у тој сеоби у Далмацију је дошло око 5000 душа, што је признаћете велики број.

Vezano za popis iz 1712: postoji i jedan drugi popis, iz 1700. godine, gdje se spominje Mirilović iz Korenice i da se radi o pokrštenom muslimanu (na pravoslavlje). Pošto je tada bilo prelazaka muslimana i u pravoslavlje i u katoličanstvo objašnjava se da se radi o nekadašnjim hrišćanima koji su primili islam (znači, ne tako davno u odnosu na ovaj popis).
http://www.likaworld.net/forum/index.php?topic=1075.0;wap2

Što se tiče naseljavanja iz Bjelajskog polja koje je opisao Desnica, radi se o naseljavanju područja od Plavna do Žegara, što će reći da je to daleko od Benkovca.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #22 послато: Септембар 06, 2013, 08:42:53 поподне »
Интересантан је податак који је поставио Сириус везано за покрштеника Мириловића у Кореници из Брајковићевог пописа, али и оно што је неколико постова раније поставио Петар који је рекао да је постојао неки бег Мириловић у Далмацији по коме је село Мирловић добило име. Ови подаци за Мириловиће муслимане уопште не искључују њихово српско и православно поријекло. Опште је позната чињеница да је потурчавање, било заступљено код Срба у Херцеговини у том смислу, да један потурчени припадник није прекидао везу са својим православним сродницима, напротив, најчешће их је штитио и у миграције ишао заједно са њима. Примјер Соколовића је можда најпознатији, али примјера и у Крајини има прегршт: довољно је поменути Кубате и Мандиће у Далмацији, Хасан Пашу Предојевића и његове православне Предојевиће, турске капетане Агбабиће из Корјенића и православне Агбабе из Коренице. Потурчени јањичари су функционисали по племенском принципу. Припадност племену је некад била јача од вјерске припадности. Велики Бечки Рат 1683-1689. је можда та прекретница када су сродници муслимани и православни коначно покидали све везе.

Што се Мириловића тиче, и Милићевић наводи да су херцеговачки Мириловићи (средњевјековно племе влаха) одселили у Далмацију. Није искључено да је међу њима било и Мириловића муслимана и православних. Судећи по великој концентрацији Мириловића на Банији и Кордуну, као и помену истих у Кореници, није искључено да су неки од Мириловића били насељени у 17. вијеку и у том региону.

Када је Аустрија са Србима преузела Лику од Турака, видимо неки од Мириловића муслимана су се вратили на православље. 

Мирило- Мириловић није баш тако често презиме у Крајини и чисто сумњам да сви нису истог поријекла. Мало је теже утврдити све правце сеоба, поготово у 17. вијеку који је сам по себи био хаотичан на поменутим просторима.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #23 послато: Септембар 06, 2013, 11:49:10 поподне »
Што се тиче истраживања са ДНК анализом, да ли би се неке ствари разјасниле уколико би се упоредили моји резултати са неким Мириловићима из Лике, Баније или Кордуна и са рецимо Капорима и другим родовима из Херцеговине који су припадали племену Мириловића?
Да ли би требало усмерити истраживање у том правцу?

Што се тиче назива Влах, не бих баш био сигуран да је везан за етничку групу, пре ми се чини да је то назив за сточарско становништво.
« Последња измена: Септембар 06, 2013, 11:57:41 поподне Драган Т. Мирило »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #24 послато: Септембар 07, 2013, 06:28:04 пре подне »
Што се тиче истраживања са ДНК анализом, да ли би се неке ствари разјасниле уколико би се упоредили моји резултати са неким Мириловићима из Лике, Баније или Кордуна и са рецимо Капорима и другим родовима из Херцеговине који су припадали племену Мириловића?
Да ли би требало усмерити истраживање у том правцу?

Што се тиче назива Влах, не бих баш био сигуран да је везан за етничку групу, пре ми се чини да је то назив за сточарско становништво.

Влах треба схватити прије свега у смислу социјалне организације, не у етничком смислу.

Што се тестирања тиче, најбоље би било да се тестирају рецимо неки Капор у Херцеговини и неко од Мирила у Далмацији, онда би могли видјети да ли постоји нека веза. Али и само тестирање Мирила би вјероватно одговорило на нека питања јер већ имамо приличан број тестираних у бази, па би самим тим било неких поклапања.

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #25 послато: Септембар 07, 2013, 08:39:27 поподне »
Бачкова теза да су сви с презименом којем је у коријену "Мирило" је у најмању руку проблематична.  Не само да их у Горњој Крајини има с разним славама, већ их и у Далмацији по млетачком катастру 1709. има на толико мјеста да је врло очито да нису у ближем сродству једни с другим. 



Budući da već duži niz godina proučavam prošlost sjeverne Dalmacije, zanimljiva mi je ova tema, u prvom redu zato što je prezime Mirilo rijetko i stoga se proučavanje istorije njegovih nosilaca može upotrijebiti i kao sredstvo za razumijevanje nekih procesa tokom seoba, kako onih koji se direktno tiču migracija, tako i onih društvenih.

Evo, npr. na ovoj listi pored i između imena i prezimena, javljaju se riječi 'fauro' i 'peoraz'. Kako se ogromna većina ljudi tog doba, koji su živjeli van gradskih zidina, bavila ratarstvom i stočarstvom, ovdje se ističu zanimanja koja ne potvrđuju pravilo. Fauro na venecijanskom dijalektu ili nekoj vrsti iskvarenog italijanskog znači - kovač, dok peoraz nije ništa drugo nego paroh.
Biti u to vrijeme kovač nije bilo loše, s obzirom da nisi ovisan o atmosferskim (ne)prilikama, a rat ti dođe (za razliku od poljoprivrednika) kao šansa za dodatnu zaradu.  :D  Sad se Siniša vjerovatno neće složiti sa mnom, pošto smatra da su kovači bili prezreni od strane težaka. Opet, možda ovo prezrenje ima veze sa zavisti, jer ovi su stalno imali posla bili kiša, snijeg, suša, poplave, rat, mir...  :D

Dodatak:
Ako peoraz zbilja znači paroh, ovo možda potvrđuje Sinišino pisanije o postojanju rodova čiji su srodnici bili vjerski podijeljeni, a živjeli su zajedno.
« Последња измена: Септембар 07, 2013, 09:00:55 поподне sirius »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #26 послато: Септембар 07, 2013, 10:31:58 поподне »
http://vec.wikipedia.org/wiki/Grafia_Veneta_Unitaria

Млеци су имали специфичан дијалект талијанског језика као и другачији начин писања појединих гласова. Тако нпр. ZORZI је ЂОРЂЕ, а ZUANE би био Јован / Иван.
Икавац

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #27 послато: Септембар 07, 2013, 11:48:38 поподне »
Imaš pravo za Peorca.
Isti i neki drugi Mirilo(vići) u zanimljivom kontekstu i to na glagoljici:
Grozdana Franov-Živković, Bratovština (skula) župe sv. Ivana Krstitelja u Tinju i župe sv. Petra i Pavla u Bubnjanima u 18. stoljeću
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=111425

Btw. imaš li knjige Zadarsko okružje u katastru 1709, sva tri toma? Zapravo, treba mi popis Srednjeg kotara.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #28 послато: Септембар 08, 2013, 06:21:26 пре подне »
Ово постаје све занимљивије са новим информацијама. Занимљиво је да се ти Мириловићи из Загоре помињу у периоду када се помињу Мириловићи у Херцеговини.
« Последња измена: Септембар 11, 2013, 07:00:57 поподне Драган Т. Мирило »

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #29 послато: Септембар 12, 2013, 03:57:59 поподне »
Kao članovi bratovštine župe sv. Ivana Krstitelja u Tinju pominju se Stoja Mirilović (1723. godine), Mijat Mirilo/Mirilović, Marko Mirilo/Mirilović, Jovan Mirilović (svi 1725. godine) i Mirko Mirilović (1726. godine)
/Grozdana Franov Živković, Bratovšina (skula) župe sv. Ivana Krstitelja u Tinju i župe sv. Petra i Pavla u Bubnjanima u 18. stoljeću/

Prema popisu zemlje i ljudi iz 1756. godine, a koji je obradio G. Stanojević, u Tinju se ne pominju Mirilovići. Od sela iz katastra 1709. godine u kojima su navedeni Mirilovići, u ovom novom popisu obrađeni su pored Tinja, Pristeg i Gorica. Ni u ova dva posljednja sela nema prezimena Mirilović, ali je izvjesni Sime (Šime?) Mirilović popisan u Raštanima. Selo Raštane nalazi se u neposrednoj blizini Gorice.
/Gligor Stanojević, Popis stanovništva i zemlje u okolini Zadra iz 1756. godine/

U katastru iz 1709. godine na dva mjesta upisani su Marko Pegorica iz Lišana i narečeni Marko Peorac rečeni Mirilović. Možda se radi o istom licu i ako se radi o tome naziv/ime Pegorica-Peorac može da ukazuje na toponim Goricu.

Zanimljivo je da zemlja u Tinju (kao i u nekim drugim predjelima) nije postala državno vlasništvo Venecije nakon Morejskog rata. (Stanovništvo mletačke Dalmacije je dobijalo zemlju na korišćenje. U slučaju da parcela stoji tri godine neobrađena, država je imala pravo da je oduzme od korisnika). Hoću da kažem da je stanovništvo na obnovljenom feudalnom posjedu imalo obavezu prema feudalcu, a ne prema državi. Treba ispitati kako je ovo uticalo na kretanje stanovništva.

Inače, teško je pratiti unutrašnja pomjeranja stanovništva u sjevernoj Dalmaciji. Kad dokument kaže da je toliko i toliko ljudi prispjelo u neko mjesto, to ne mora značiti da su se tamo i zadržali.
Generalno se može reći da su postojala dva tipa seoba sa osmanskog teritorija u mletačku Dalmaciju:
1. tokom Kandijskog rata kada se stanovništvo pomjeralo iz graničnih područja na mletački teritorij. Ovo treba shvatiti uslovno, jer se tokom rata granica pomjerala prema Bukovici. (Nakon rata i utvrđivanjem granice, Osmanlije su povratile gotovo sav izgubljeni teritorij u ovom ratu.)
2. za vrijeme Morejskog rata intenzivirane su seobe iz Like i Bosne.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #30 послато: Септембар 12, 2013, 06:55:29 поподне »
Мени је најлогичније да су моји у Жегар дошли из Бенковца, тј. да имају неке везе са Радојицом Мириловићем. У Бенковац су могли да дођу или из Лике (околина Коренице), или из Мирловић Поља. Ако су из Лике, вероватно су део становништва познатијег као Усорчани, а ако су из Мирловић Поља онда свакако нису ишли преко западне Босне до Далмације, него са турцима директно из Херцеговине населили су област са центром у Мирловић Пољу, и то највероватније у 16. веку.
« Последња измена: Децембар 07, 2013, 08:16:45 поподне Драган Т. Мирило »

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #31 послато: Септембар 12, 2013, 07:44:34 поподне »
Svi ovi Mirilovići živjeli su u okolini Benkovca i mislim da su pripadali istom rodu. Definitivno su naseljeni u taj kraj početkom Morejskog rata. Evo zašto.
Kada je izbio Morejski rat žitelji sela na osmanskoj teritoriji nisu masovno 'uskakali' na mletački, kao što je bio slučaj tokom prošlog rata. Oni su sada priznavali mletačku vlast ostajući u svojim kućama. Zabilježeni su ovakvi slučajevi između Benkovca i Vranskog jezera. U takvim okolnostima Mlečani nisu mogli nove doseljenike masovno da naseljavaju tamo, već u malim grupama.
Kako objasniti to da Mirilovića ima u nekoliko sela oko Benkovca? Ne nekoliko, nego 6-7-8. Dakle, na relativno malom prostoru Mirilovići u skoro svakom selu. Tu je i njihova (malo)brojnost u svakom od njih: prema popisu iz 1756. godine u Raštanima ih ima samo pet.
Prema tome, kad je rod Mirilovića prispio (vjerovatno iz Like) u Dalmaciju, Mlečani ih smještaju na područje Benkovca. Kako nema mnogo prostora za trajni boravak veće grupe ljudi na jednom mjestu, Mlečani ih dijele i preraspoređuju u već naseljena mjesta. Zbog toga što su bili raštrkani i prema tome malobrojni brzo su asimilovani ili integrisani. U benkovačkom kraju nema tog prezimena. Vjerujem da je samo jedna porodica otišla iz Benkovca za Žegar, budući da se po popisu iz 1948. godine može vidjeti da su tada u Žegaru postojale samo dvije kuće roda Mirilo. To bi trebalo da bude Radojica.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #32 послато: Септембар 12, 2013, 08:11:10 поподне »
Да, ово делује логично. Још само треба истражити како су и одакле дошли у Лику и да ли су се још негде населили осим у Далмацији.

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #33 послато: Септембар 13, 2013, 10:35:46 пре подне »
Na ovom sajtu mogu se naći izvodi iz knjige Gojka Kneževića, Udbina i njena sela, gdje su navedena prezimena koja su postojala u toj oblasti. 

http://www.poreklo.rs/2012/07/14/poreklo-prezimena-selo-ondi%C4%87-udbina-lika/?lang=lat

Kao što se vidi Knežević je iz popisa Like i Krbave 1712. godine izvukao prezimena sela Ondić. Tamo se pojavljuje porodica Mirilović koja slavi Jovanjdan. Navodno je došla iz Knina, Bukovica.
Knežević ovako opisuje situaciju:

U jugozapadnom delu Krbavske župe nalaze se četiri veća polja na kojima su se u dotursko vrijeme mogla razviti jača naselja, jedno od tih polja je i Ondićko polje. Od vremena Turaka tu postoji selo Ondić. U selu su zajedno živeli Srbi i muslimani sve do rata 1685-1699. godine kada se i jedno i drugo stanovništvo u početku ratovanja rasulo, da bi se već 1698. godine počelo naseljavati Srbima.

Ranije je na ovoj temi pomenut spomenut jedan Mirilović iz popisa 1712. godine. Radi se o Milošu Miriloviću iz Homoljca kod Korenice. Pomenuta je i korenička familija Mirilović iz Brajkovićevog popisa 1700. godine, pa je zaključeno da se radi o istoj porodici.

Sada u isto vrijeme imamo Miriloviće i kod Udbine.
Pronašao sam u 'Kaserovom' popisu Milassina Mirilouicha (str. 271) u odjeljku gdje su popisani 'Plochani'. Da se radi o selu Gornja Ploča svjedoče prezimena Orlović, Banjeglav, Kljajić, Gajić, Štulić itd. koja se javljaju i u tom popisu i u moderno doba.
Ondić je blizu Ploče.

Knez popisanih Pločana bio je Orlović. Neko je ranije spominjao Orloviće i njihovu vezu sa Mirilovićima. Slave i istu slavu.

I tako sve u krug Lika-Dalmacija, Dalmacija-Lika, malo Bosna, malo Hercegovina, ni početka, ni kraja. Teorija i kombinacija ne manjka.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #34 послато: Септембар 13, 2013, 08:31:30 поподне »
Презиме Мириловић се први пут помиње 1366. године у Мириловићима (Билећа).

Преплиће се са презименима Рајковић, Орловић и Капор. Наводно су даљим пореклом из Македоније.

Видимо да су Орловићи Е1б, према томе реално је да воде порекло из тих крајева. Предлажем да се и Мириловићи тестирају како би потврдили ову везу са Орловићима.

 

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #35 послато: Септембар 16, 2013, 12:23:23 поподне »
U raspravi Bogumila Hrabaka pod nazivom Naseljavanje hercegovačkih i bosanskih vlaha u Dalmatinsku zagoru u 14, 15, i 16. veku na jednom mjestu javljaju se i Mirilovići, što si, Dragane i napisao ranije.
Hrabak, naime, piše da se spominju u Dečanskoj hrisovulji (1330), što govori da je neki rod Mirilovića boravio u to vrijeme na posjedima manastira Visoki Dečani.

Mirilovići se kod njega pojavljuju u kontekstu hercegovačkih vlaha.

Hrabak smatra da je većina hercegovačkih katuna došla iz Srbije i Albanije, i to dolazeći iz glavne vlaške oblasti na Balkanu, iz Tesalije i Epira. ''Kad su ove zemlje bile pritisnute razvijenijim tipom vizantijskog feudalizma, tamošnji Vlasi su bežali u Makedoniju, Bugarsku i Srbiju, gde je socijalni sistem bio manje nepodnošljiv za stočare. /.../ Vizantijski istoriopisac Kekavmen zabeležio je za 985-6. godinu da je Samuilo prilikom zauzeća Larise poveo mnogo vlaškog stanovništva iz Tesalije i naselio ga u dubinu svoje države, što bi moglo da bude negde u Polimlju. Tu je u doba Tvrtka I bilo oko sto vlaških katuna. Kad je pod Nemanjićima i u srpskoj državi došlo do ubrzane feudalizacije, stočari su bežali na razne strane, pa i prema manje razvijenoj graničnoj Hercegovini.''

I Ćiro Truhelka piše o seobi vlaha s juga ''valjda iz tračkih planina''. To stanovništvo se, prema njemu, u ''množini doseljuje tek iza kosovske bitke preko Sandžaka i Crne Gore, te u jugoistočnoj poli Hercegovine nastaje cijeli niz vlaških katuna, od kojih se u spisima dubrovačkog arhiva spominju u razdoblju od 1393-1437'' pored ostalog i vlaški katun Mirilovića. ''Ti Vlasi bili su /.../ u doba svoga doseljenja slavizirani, te potječu iz pretežno slovjenskog kraja, iz Babune, Šarplanine i Skopske Crne Gore''. /Ćiro Truhelka, O podrijetlu žiteljstva grkoistočne vjeroispovijesti u BiH/

Katun Mirilovića se, ipak, u Hercegovini pominje prije bitke na Kosovu. Jedan pomen iz 1377. godine:
http://bs.wikipedia.org/wiki/Pomeni_vlaha_Mirilovi%C4%87a

U tekstu Esada Kurtovića, Prilog historiji vlaha Mirilovića vidi se da su oni živjeli u Hercegovini i 1365. godine.
http://www.most.ba/107/077.aspx

Međutim, naziv Mirilović u to doba (1365-1468) nije označavao prezime, nego pripadnost katunu.

Iz svega ovoga, površno se može zaključiti kako se kretao rod Mirilovića do početka 16. vijeka: Epir/Tesalija/Makedonija - Polimlje/Dečani - Hercegovina.

Prema Hrabaku, prve veće vlaške seobe iz Hercegovine prema Dalmatinskoj zagori bilježe se tokom 20-ih i 30-ih godina 16. vijeka. (Osmanlije su zauzele Drniš 1522) Vjerovatno u ovo doba na mjestu nekadašnjih srednjovjekovnih sela Cossevich, Doibrecsich, Cremena i Rachichiani nastaje sadašnje selo Mirlović. Krešimir Kužić u svojoj raspravi Kamici iz Mirlović Zagore i Konjevrata, pišući o nazivu sela kaže da je ''nesumnjivo patronimičkog porijekla i prema svim podatcima ime su mu dali pripadnici vlaškog katuna Mirilovića''.

Kad se stabilizovala osmansko-mletačka granica u Dalmaciji nakon Kiparskog rata, mislim da su Mirilovići preseljeni u Liku, pošto su zabilježene takve seobe. To je moglo da se dogodi krajem 16. vijeka. Mirilovići sa Banije su možda potekli od ovih naseljenika, na isti način kao i oni u okolini Benkovca.

Dio onih Mirilovića koji su došli u Benkovac iz osmanske Like tokom Morejskog rata, vratio se u sada habzburšku Liku (Gornja Ploča). Inače, to je bila masovna pojava poslije Morejskog rata: odlasci iz Dalmacije u Liku.

To je ono što bi moglo da bude, ali i ne mora. Samo dva primjera:
1. Npr. moglo se dogoditi da su Mirilovići na manastirskim posjedima Visokih Dečana naknadno uključeni u vlašku strukturu, što ne bi bio usamljen slučaj, pa prema tome nisu ni mogli doći sa juga.
2. Spomene Mirilovića u Dečanima i Hercegovini dijeli 35 godina. Da li je bilo dovoljno vremena da se jedan rod preseli s jednog mjesta na drugo? Da li bi bilo i zakonski izvodljivo? Dečani su bili na zemlji Brankovića.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #36 послато: Септембар 16, 2013, 11:08:24 поподне »
"Hrabak, naime, piše da se spominju u Dečanskoj hrisovulji (1330), što govori da je neki rod Mirilovića boravio u to vrijeme na posjedima manastira Visoki Dečani. "

Мислим да се овдје ради о грешци.
Дечанске хрисовуље I,II, III, написане су у времену од 1335. до 1345. године, гдје се уопште не спомиње презиме МИРИЛОВИЋ. Презиме МИРИЋ спомиње се 1310 године.

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #37 послато: Септембар 17, 2013, 12:21:05 пре подне »
E, ovo ima logike. Vjerujem da je katun Mirilovića bio tijesno vezan sa Vojinovićima (Vojislavom i Nikolom Altomanovićem). Uostalom, tu je negdje i Hrabakovo Polimlje, a prvi pomeni njegovih pripadnika javljaju se u vrijeme i na teritoriji gore navedene vlasteoske porodice. Kad je Nikola poražen, ove predjele zauzima ban Tvrtko i dodjeljuje ih Kosačama i Pavlovićima.

Kako se vidi u Kurtovićevom tekstu, Mirilovići su bili vlasi ponosnici. Prenosili su robu do/od Foče, Prače, Drine, Goražda. 

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #38 послато: Септембар 17, 2013, 11:47:55 поподне »
Војиновићи су били властела код Немањића?
Јел може нешто више о њима?

sirius

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #39 послато: Септембар 19, 2013, 04:40:22 поподне »
Vikipedija ima nekoliko dobro uređenih tekstova o Vojinovićima:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Uglavnom je korišćena knjiga Željka Fajfrića, Veliki župan Nikola Altomanović:
http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-altomanovic_c.html

Rodonačelnik ove vlasteoske porodice bio je Vojin kojemu je Stefan Dečanski dodijelio Gacko. Njegovi sinovi Miloš, Altoman, a pogotovo Vojislav proširiće svoje posjede. Međutim, ovaj posao je išao sporo zato što su bili vlastela najnižeg ranga, a i zbog toga što su za vrijeme Dušana favorizovani velikaši sa južnih, novoosvojenih teritorija. Vojislav je dočekao svojih pet minuta početkom vladavine cara Uroša. Miloš je umro mlad, a Altoman se posljednji put spominje 1359. godine. Prije smrti 1363. godine upravljao je prostorom između Drine i Kosova, Rudnika i mora. Nekoliko godina poslije njegove smrti vlast nad ovim teritorijem preuzima Altomanov sin, Nikola, kojem je, realno, bilo uzurpirano nasljedno pravo.

Najveće proširenje Vojislavljeve teritorije zbilo se 1359. godine. Altomanovom smrću, Vojislav je zauzeo njegove posjede u zaleđu Dubrovnika, a u proljeće iste godine prisvojio je župe velikog čelnika Dimitrija. Sad, koje su to bile župe? U prvoj knjizi SKZ-ove Istorije srpskog naroda navodi se da je riječ o Dabru, Drini, Gacku i Rudinama. Kako se vidi ovdje se spominje Gacko, što nije bilo moguće, jer kako je Fajfrić pokazao, ovu župu je dobio još Vojin, Vojislavljev otac. Fajfrić je zbog toga u monografiji o Nikoli Altomanoviću izbjegao da navede župe velikog čelnika Dimitrija, jer ako nije držao Gacko, kako će onda posjedovati Rudine. Preostaju još župe Drina i Dabar.
Izgleda da župa Dabar postaje sjedište oblasti Vojinovića:
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/277630/Otkriven-grad-u-kom-je-zivela-srpska-loza-Vojinovic

Imena pripadnika katuna Mirilovića prvi put se pominju u vrijeme kada je Nikola Altomanović preuzimao Vojislavljevu zemlju (on sam ne bi to ovako sročio). To su bili Dudoje Mirilović (1365) i Njegovan Mirilović (1366). Sljedeći spomen Mirilovića bilježi se 1377. godine, kada se njihov katun nalazio u okvirima bosanske države.
 Desanka Kovačević u svojoj raspravi pod nazivom Srednjovjekovni katuni po dubrovačkim izvorima, tvrdila je da određivanje porijekla hercegovačkih vlaha nije vezano za neki geografski pojam, već su imena katuna izvedena gotovo redovno od ličnog imena i prezimena njihovog starješine. Prema tome, Dudoje i Njegovan (kao prvi Mirilovići u dokumentima) bili su sinovi (pretpostavka) osnivača katuna Mirila.  Taj Mirilo je možda odranije živio na području kasnijeg katuna Mirilovića, a možda je doseljen iz župa Dabar i Drina. Možda je zaista došao iz Dečana, jer se tamo pominje neki Miroje.

Kako se vidi na spisku Mirilovića iz rasprave E. Kurtovića, naziv Mirilović (gotovo da i) nije u funkciji prezimena.
http://www.most.ba/107/077.aspx

Međutim, kako je sve ovo vrijeme tekao proces teritorijalizacije vlaha (in Craseno in Mirilouich – 1411, Mirilouichi Dogni – 1455) u ispravama iščezava riječ katun i Mirilovići postaju neka vrsta rodovskog udruženja. (D. Kovačević) Dakle, za njih ‘stranci’ više ne kažu da su pripadnici katuna Mirilovića, nego su svi sa onog spiska Mirilovići.

Mirilovićima se bavio i Đuro Tošić u raspravi Donjovlaški rodovi Vlahović i Mirilović u istočnoj Hercegovini. I on citira Hrabaka kada govori o porijeklu Mirilovića sa posjeda manastira Dečani. Pozivajući se na K. Jirečeka, navodi da  ‘’na putu koji je vodio iz Ljubomira u Bilećko polje nalazilo se područje naseljeno ovim vlasima’’.
Sredinom 40-ih godina 15. vijeka pominju se Donji Mirilovići, a dvadesetak godina kasnije ističe se postojanje dva potpuno odvojena ogranka vlaha Mirilovića: Gornji Mirilovići s planinom Vidušom zapadno od Bileće i Donji Mirilovići uz koje se ne navodi mjesto boravka. (Đ. Tošić). Iako se ovdje na  prvi pogled čini da se Tošić (zajedno sa Hrabakom) ne slaže sa D. Kovačević, mislim da je očito da nazivi Donji i Gornji Mirilovići i u jednom i u drugom slučaju sugerišu neku vrstu ‘’skućavanja’’.

Dakle, prvi Mirilovići (iako nema dokaza) bili su podanici Vojinovića. Kad je Tvrtko zauzeo područje Hercegovine svi tamošnji vlasi se označavaju kao ‘’kraljevski’’ (D. Kovačević) Poslije Tvrtkove smrti Mirilovići postaju vazali Kosača (E. Kurtović, http://www.academia.edu/3559704/Seniori_hercegovackih_vlaha_Hum_i_Hercegovina_kroz_povijest._Zbornik_radova_s_medunarodnoga_znanstvenog_skupa_odrzanog_u_Mostaru_5._i_6._studenoga_2009_Hrvatski_institut_za_povijest_Zagreb_2011 )
Nakon uspostavljanja turske vlasti u istočnoj Hercegovini Vukić Stanojević, pripadnik Gornjih Mirilovića, sredinom 60-ih godina 15. vijeka našao se u službi Osmanlija.
Jedan vlah iz Donjih Mirilovića, Herak, sin Vladislava Dobrikovića, uzdigao se u red vlastele, još prije dolaska Osmanlija, a 1483. godine spominje se kao knez Donjih vlaha. On je uz Dujinog sina Ivaniša bio jedan od dvojice knezova u prostranoj nahiji Blagaj.
Godine 1498. pominje se mirilovićki katunar vojvoda Aleksa. (Đ. Tošić)

Herak i njegov sin bili su vlastela osmanske države i kao takvi išli su u rat. Još i danas postoje njihove nadgrobne ploče u Hercegovini. Po Tošiću, Herakov sin je umro početkom 16. vijeka.

Desetak godina poslije toga desila se, po Hrabaku, seoba vlaha iz Hercegovine u Dalmatinsku zagoru.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #40 послато: Новембар 16, 2013, 02:19:58 поподне »
У целој причи ме буни податак да у Невесињу постоји презиме Мирило. Никако ми није јасно како је настало у том крају, то је мом оцу рекао колега са посла који је иначе херцеговац??

Постоји и село Мириловићи између Билеће и Требиња

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #41 послато: Новембар 28, 2013, 10:49:02 поподне »
За средњовековне Мириловиће везана су и два грба  :).





[приложену датотеку обрисао администратор]
« Последња измена: Јануар 01, 2015, 08:47:26 поподне админ »

Đorđo

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #42 послато: Новембар 29, 2013, 12:42:49 поподне »
Изгледа да су Мириловићи из Лике су били муслимани који су прешли на православље

Цитат
Naseljenici u ličkim selima 1700 godine.

Gornji Kosinj – Kranjciii, doseljenici iz Gornjeg Pokuplja (G.Kotar); Butina, Golik, Grgurić, Jurković, Mance, Pleše, Prišlin, Podnar, Špoljarić, Žagar...

Krš (Srednji Kosinj) – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Basta, Burcar, Ćormarković, Glumac, Javorina, Kokotović, Lastavica, Luben, Munjas, Paripović, Počuča, Uzelac, Zobenica...

Donji Kosinj – Hrvati, doseljenici iz okolice Ogulina; Benčić, Biljan, Crnković, Delač, Klobučar, Majnarić, Sigurnjak, Štajduhar, Vidmar...

Široka Kula – pravoslavni Vlasi, naseljeni iz zbjega kraj Brinja; Cvjetičanin, Dejanović, Jelić, Jović, Korać, Kupica, Mileusnić, Paškaš, Sikerica, Vukelić, Zečević...

Perušić – pokatoličeni Muslimani; Asančehajić, Kurkešević, Alešković, Hećimović, Bašić, Imbrešić, Zulić, Turić, Kulašević, Džotić, ...naseljeni Bunjevci; Krumić, Lulić, Tomić, Rukavina... Hrvati, doseljeni od Otočca; Brajković, Kostelac, Kovačić, Orišković, Šimatović... Kranjci, doseljeni iz Gornjeg Pokuplja; Grivičić, Jurković, Kolar, Klemenić, Štimac, Umić...

Mušaluk – Kranjci, doseljeni iz Gorskog Kotara; (ne spominju se prezimena)

Drljača – Kranjci, doseljeni iz Gorskog Kotara; (ne spominju se prezimena)

Strana – Kranjci, doseljeni iz Gorskog Kotara; (ne spominju se prezimena)

Malo Selo – Kranjci, doseljeni iz Gorskog Kotara; (ne spominju se prezimena)

Kaluđerovac – Kranjci, doseljeni iz Čabra i Broda n.K.; Crnković, Grgurić, Kruljac, Ožanić, Palijan, Podnar, Šebalj...

Budak – Bunjevci, doseljeni iz Primorja; Luketić, Marković, Mesić, Pavičić, Pavlinić, Vidović... Hrvati, doseljeni iz okolice otočca; Jurković, Levarac, Toljan, Štimac, Špoljarić...

Pazarište – Bunjevci iz Krmpota; Vojnić, Miletić, Rupčić, Smolić, Vučković, Vlatković, Rogić, Tomić... Hrvati, doseljeni iz Vinodola; Marinac, Levar, Ružić, Biskupović, Pečinić, Hudoković, Hodak, Kalanj...

Smiljan – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Basarić, Rogić, Gajić, Katić, Rajčević, Vujnović... Hrvati doseljeni iz Velebitskog Pprimorja; Kovačić, Maras, Vrban, Mažuran, Devčić, Špalj, Miškulin, Krpan...

Kaniža Gospićka – pokatoličeni Muslimani; Čanić, Jengić, Šabić, Turić...

Gospić – pokatoličeni Muslimani; Alić, Asančajić, Asić, Fajdić, Hećimović, Jamičić, Šerić... doseljeni Bunjevci; Bačić, Balenović, Brkljačić, Ćaćić, Dujić, Filipović, Ivezić, Japunčić, Krmpotić, Miletić, Pavelić, Starčević, Šikić, Tomljenović... Hrvati doseljeni iz Ledenica; Bubaš, Frković, Pađen, Smolčić, Svetić... Hrvati doseljeni iz Brinja i Otočca; Alar, Bićanić, Božić, Brajković, Konjiković, Majeović, Nikšić, Mesić, Novaković, Orešković, ... Kranjciii doseljeni iz Donjeg Pokuplja (Karlovac); Binički, Jugović, Križ, Kruljac, Papež, Tarković, Sudar, Štimac, Žagar...

Lički Novi – Hrvati doseljeni iz Ledenica; Zduna, Galac, Tonković, Pađen, Jelačić, Belobrk, Šnajdar, Jerković, Magašić, Stilinović...

Ribnik – starosjedioci Hrvati iz turskog vremena; Mudrovčić, Romić, Franić, Jurjević, Cindrić, ... Kranjciii iz G.Kotara; Golik, Grgurić, Štimac, Palijan, Steile... pravoslavni Vlasi, doseljeni iz Bosne (Grahovo); Sekula, Smoluč, Drakula, Radula, Počuča, Plečaš

Divoselo – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice i zap.Bosne; Bjegojević, Bukarica, Čubrilović, Dodig, Grijak, Konjac, Nafajda, Ostreva, Pjevač, Plečaš, Počuča, Popović, Sekulić, Tepšić, Vukovoj.

Počitelj – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka iz Bosne; Bobul, Čuturilo, Lubenović, Njegovan, Trkulja, Uzelac, Vitas, Vuksan.

Medak – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bosne, poslije Turaka; Acketa, Capitlaka, Crnokrak, Čokeš, Didulica, Dragičević, Drobnjak, Glumac, Jađovul, Kalinica, Korać, Ljuština, Maoduša, Popović, Samotaka, Starčević, Škorić, Tarbuk, Vlajinić, Ugarak, Žegarac

Raduč – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Bastaja, Bjelobaba, Crnobrnja, Čubrilo, Jalača, Korkut, Kulundžija, Ljevnajić, Ljuljak, Šobot

Mogorić – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovica; Banjeglav, Basarić, Borković, Đodan, Ilić, Janković, Kuduz, Maljković, Margaretić, Vučković

Vrebac – starosjedioci Hrvati iz turskog vremena; Bobić, Butković, Cetinić, Kleković, Mandarić, Mikluščić, Tomaš,... pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bosne; Bogdanul, Kokot, Korać, Narandža, Njegomir, Praskonja, Resman, Zelentur, Zoroje

Bilaj – pokatoličeni Muslimani; Jurišić, Pozderac, Skender.. Hrvati doseljeni iz Donjeg Pokuplja; Fink, Mihelčić, Žagar

Barlete – doseljeni Bunjevci; Jelinić, Krmpotić, Stipanović... doseljeni pravosl.Vlasi iz Bukovice; Mikšić, Ciganović, Rašeta, Sudar

Ostrovica – doseljeni Hrvati iz Vinodola; Bunčić, Kranjčević, Tomičić, Vraničić... doseljeni prav.Vlasi iz Bukovice; Čuturilo, Polovina, Kekić, Rajšić, Savatović, Teslić

Lovinac – doseljeni Bunjevci iz Boga (Karlobag); Blažević, Brkić, Pavičić, Perpić, Sekulić, Šarić.. Kranjciii iz G.Kotara; Zdunić

Lič.Cerje – doseljeni Bunjevci iz Podvelebita; Balen, Brkljačić, Japunčić, Matovinović, Vrkljan

Ričice – doseljeni Bunjevci iz Podvelebita i Senja; Knežević, Peršić, Rupčić, Skorup, Tomičić

Smokvić – doseljeni Bunjevci iz okolice Senja; Krpan, Pavelić, Pavičić, Šarić, Tomljenović

Sveti Rok – doseljeni Bunjevci iz pod Velebita; Babić, Ivezić, Katalinić, Pasuović, Smolčić, Vidaković, Vrkljan..

Bruvno – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Bolović, Bulj, Čubrilović, Divjak, Guteša, Kečina, Krneta, Krtinić, Kasulja, Malbaša, Miljuš, Plečaš, Radmanović...

Mazin – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka iz istočne Bosne; Drakulj, Gvozden, Kekilolović, Pijuk, Starješina, ..

Udbina – doseljeni Bunjevci iz pod Velebita; Bižanović, Blažan, Ivković, Mesić, Jurčić, Robić, Rajković, Fumić, Sertić,... doseljeni Kranjci iz G.Kotara; Pezelj, Tičac, Mance, Krznarić, Novačić, Sabljak.

Rebić Udbinski – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Ćosić, Ćuk, Momčilović, Sekula, Trkulja, Vukoder

Mutilić – starosjedioci Hrvati iz turskog vremena; Augustić, Bakarić, Cvitković, Dubravčić, Gašperović, Valentić... prav.Vlasi naseljenji od Turaka iz Bosne; Basara, Basta, Dopuđa, Hajduk, Komadina, Krnjajić, Lončar, Oštrokapa, Uzelac

Visuć Krbavski – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice; Banović, Baraković, Jančić, Javorović, Kosanović, Pozmanović, Prica, Prodanović, Vranješ, Žutić

Komić – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice; Batinić, Ćurčić, Grozdanić, Opačić, Ružić, Momčilović

Mekinjar – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka iz Podrinja; Bastaja, Bosnić, Kliska, Pokonj, Repatulj, Šegan, Trkul, Zorul

Pisač – pravoslavni Vlasi iz zbjega u Brinju; Borić, Grbić, Končar, Svilar, Štetić, Vukmirović

Podlapača – doseljeni Hrvati iz Modruša; Blažan, Dasović, Fumić, Holjevac, Javor, Sertić, Udorović, Vuković

Jošane – pravoslavni Vlasi koji su do tada bili nomadi; Arambašić, Cvijanović, Diklić, Mašić, Panjković.. pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice; Egić, Kurijac, Masnikosa, Mrkobrada, Radulović, Stojanović, Vlatković

Bunić – pravoslavni Vlasi koji su do tada bili nomadi; Batinić, Božanić, Vranješević, Milošević, Rapajić, Vlaislavljević, Hinić, Domazetović, Sekezović, Sladić.. pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bosne; Eror, Prica, Radule, ..

Pećane – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice i Bosne; Bižić, Budisavljević, Kreković, Masnikosa, Mihajlović, Pražić, Svilar

Korenica – pokršteni Muslimani (na pravoslavlje): Agić, Ivanišević, Hajdović, Jandrić, Klašnić, Mikić, Mirilović, Petričić.. pravoslavni Vlasi naseljeni iz zbjega kod Otočca i Plaškog; Boršenović, Čupurdija, Delić, Đotlić, Drakulić, Funduk, Glumac, Gnjatović, Govorčina, Vukobrat, Škorić, Šuput, Vardić, Žigić, Vujčić...

Otočac – Hrvati starosjedioci prije Turaka; Atalić, Bogdašić, Brajković, Ćorak, Dasović, Dubravčić, Dujmović, Furlan, Gomerčić, Kostelac, Ladišić, Laškarin, Mudrovčić, Orišković, Šimatović, Tonković

Kuterevo na Velebitu – Kranjciii naseljeni iz G.Kotara; Bartulac, Gerovac, Kranjčević, Lukšić, Šlipogar, Vrbanić... Bunjevci naseljeni iz Boga (Karlobag); Prpić, Rogić, Rupčić, Babić, Katalinić, Rukavina...

Kompolje – Kranjciii naseljeni iz gor.Kotara; Fajdetić, Filipčić, Šimunić, Majer, Šarinić

Krasno Polje – doseljeni Bunjevci iz pod Velebita; Devčić, Babić, Modrić, Vukelić

Gornji Kosinj – Kranjciii, doseljenici iz Gornjeg Pokuplja (G.Kotar); najčešći: Delač, Grgurić, Klobučar, Petrlić, Petrović, Pintar, Pleša, Podnar, Špoljarić, Žagar, ostali: Golik, Katalin, Kranjec, Mance, Prišlin

Hrvati starosjedioci: najčešći: Fadljević, Petrlić, ostali: Mikovčić i Pielić.

Bunjevci: Butina, Jugović, Jurković, Marinić i Petrović

pravoslavni Vlasi: Prša

Krš (Srednji Kosinj) – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka u 15. stoljeću iz Crne Gore; najčešći: Glumac, Lastavica, Momčilović, Paripović, Radović - ostali: Basta, Burcar, Bunjevčević, Cvijanović, Ćormarković, Javorina, Kokotović, Luben, Munjas, Pejak, Pribić, Počuča, Repac, Uzelac, i Zobenica

Donji Kosinj – Kranjciii, doseljenici iz Modruša, G.Kotara, i Kranjske; najčešći: Delač, Golik, Klobučar, Majnarić, Pintar, Rast, Sigurnjak, Šop, Tomac, Vidmar, Veselin, ostali: Benčić, Crnković, Špoljarić, Štajduhar

Hrvati starosjedioci: najčešći: Drašković, Majetić, ostali: Biljan, Šutić, Sokolić.

Bunjevci: najčešći: Jugović, Petranović, Vukelić ostali: Anić, Burcar, Štimac, Uremović, Zorić.

Pravoslavni Vlasi: Brunić, Glumičić, Varićak

Biskup Brajković u svom izvještaju o Lici, 1702., dijeli ličko stanovništvo na:
- plemenite hrvate,
- pokrštene Turke,
- Bunjevce, Kranjciie i
- Vlahe Šizmatike.

Među plemenite hrvate ubraja rodove s područja Vinodola, Senja, Otočca, Brinja i Modruša, kao i ostatke onih hrvata koji su nadživjeli tursku vladavinu.

Pokršteni turci samo su uvjetno „Turci“, jer se radi o islamiziranim stanovnicima Ravnih Kotora, koji su porijelom najvećim dijelom slaveni iz Bosne.

Kranjciii su lički doseljenici koji su došli iz Gornjeg Pokuplja, tj. hrvatski ili slovenski kajkavci, koje su štokavski Hrvati prozvali „Kranjciiima“.

Bunjevci su vlaško polunomadsko stanovništvo katoličke vjere, potpuno slavenizirano. Porijeklom su iz srednje Dalmacije (Cetine), a „putovali“ su preko Bukovice, Ravnih Kotara, pod Velebitom do Senja i dalje preko Modruša. Jedan ogranak je završio čak u Bačkoj, najvjerojatnije naseljen tamo od Turaka.

Vlasi šizmatici su nomadi i polunomadi grkoistočne vjere. Ukoliko su porijeklom iz sjeverne Dalmacije (Bukovica) uglavnom su slavenizirani, dok su oni iz Bosne i dublje iz dinarida još uvijek jakog romanskog karaktera. Na prostorima Ravnih Kotora bilo ih je od pamtivijeka; Turcima su najprije bili saveznici, dok su se pod kraj turske vladavine razbježali u zbjegove kraj Brinja i Otočca, odakle se većina vratila u prijašnja naselja

Izvor:   A.Mohorovičić, M.Marković: Zbornik za narodni život i običaje,
   Knjiga 53, HAZU, Zagreb 1995.

Podaci iz izvještaja senjskog biskupa Martina Borkovića, pisanog godine 1710.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #43 послато: Новембар 29, 2013, 01:28:11 поподне »
Изгледа да су Мириловићи из Лике су били муслимани који су прешли на православље

Или су били православни у турској војсци и за њих ратовали да не би изгубили одређене привилегије. Познато је да турци немају грбове и хералдику.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #44 послато: Новембар 30, 2013, 07:36:01 пре подне »
Када би утврдили да су средњовековни Мириловићи и ови данашњи некако повезани, то би значило да нека српска презимена трају и 600 година. :)

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #45 послато: Децембар 01, 2013, 02:12:03 поподне »
Када би утврдили да су средњовековни Мириловићи и ови данашњи некако повезани, то би значило да нека српска презимена трају и 600 година. :)

Мислим да средњовековни Мириловићи нису имали такво презиме, више је то била нека родовска/племенска заједница са заједничким претком (у том племену било је више различитих презимена, Капор, Михић, Жарковић...), а то презиме су узеле породице које су се иселиле из Херцеговине у Далмацију и Лику вероватно као сећање на претке и своје порекло.  :)

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #46 послато: Децембар 10, 2013, 03:27:01 поподне »
Контактирао сам господина Душана Штулића, који је иначе објавио "Списак појединих српских православних посједника и парохијана у Буковићу, који се помињу у документима у 16, 17, 18 и 19 стољећу" - http://www.benkovac.rs/administrator/files/editor/popisParohijanaBukovic.pdf. Јуче сам добио мејл са одговором у вези Мириловића:
" Поштовани г. Драгане,

Мирило или Мириловићи, помињу се у Буковићу у парохијским матичним књигама и млетачко-аустријском катастру  од 17 до друге половине 19 стољећа. Није ми познато где су одсељени. Од осталих Мириловића или Мирила, помињу се у извесним књигама о млетачком катастру из 1709 године, ове личности:
1. Radouiza Mirilo, Bucovich,  knjiga III, strana 13-137;
2. Radouiza Mirilo da Bucovich (Perusic, knjiga II, strana 208);
3.  Luca Mirilouich q: Zuane (Gorica, knjiga I, strana 52);
4.  Millian  Mirilouich di Perusich (Podgradje i Lisicic, knjiga III, strana 190;
5.  Radoisa Mirilouich qu:um Stoian (Zegar, knjiga III, strana 332);
6.  Radoiza Mirilouich di Bucovich (Podgradje  i Lisicic, knjiga III, strana     190);
7.  Radotta  Mirilouich q:m  Vucadin  (Karin, knjiga III, str. 164);
8.  Vasili Mirilouich  (Lisane, knjiga I, strana 82);
9.  Zuane  Mirilouich  (Tinj, knjiga I, strana 72);
10.  Vuco  Mirilouich  Fauro (Pristeg, knjiga I, strana 186);
11. Marko Poeraz d:o Mirillouich (Lisane, knjiga I, strana 80);
12.  Ellena Mirilouichia (Kula Atlagic, knjiga III, strana 122).

Извор: Марко Римац, Задарско окружје на млетачком катастру из 1709. године, Државни архив у Задру, књига 1, 2 и  3, Задар, 2012.

Срдачан поздрав, -
Душан "

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #47 послато: Децембар 25, 2013, 09:40:31 поподне »
Предање каже да су ове породице пореклом из Македоније. Досељени су вероватно непосредно после Маричке битке, а постоји шанса да су једно време боравили у околини Дечана, на Косову, где се помињу у Дечанској хрисовуљи.

Са Косова су се доселили у никшићке Риђане као братство Рајковићи са подгрупама Капори и Џелетовићи.

Као што смо већ рекли, презиме Мирило/Мириловић се у Далмацији помиње још 1647. године. Извесни Иван Мириловић (из Карина) помиње се као сродник жегарске породице Мирило.

Сва је прилика да су Мириловићи заиста пореклом из истоименог села у источној Херцеговини, где су такође живеле породице које су од братства Рајковића: Капори и Џелетовићи.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #48 послато: Јануар 02, 2014, 12:48:33 поподне »
Мислим да је ово ипак погрешна теза. Дакле из Македоније се сели братство Капори, долазе и живе на подручју метоха манастира Дечани. После тога селе се у правцу Никшића где мењају презиме у Орловић а недуго затим у презиме Рајковић. Коначно по доласку на подручје Билећких Рудина враћају своје старо презиме Капор. Један од тих Капора је добио надимак Мирило, зато што је мирио околна братства. Потомци тог Мирила узимају презиме Мириловић. После поттомци тих Мириловића узимају презиме по очевом имену. Дакле, на том простору је остало презиме Капор поред ових Мириловића. Што се тиче Џелетовића они су огранак Мириловића и то вероватно исламске вероисповести.

Иван Мириловић се помиње у Далмацији у години коју сте навели. Наводно је сахрањен у цркви Св. Стошије у Задру. Међутим, не знам за податак да је везан за Жегарско презиме Мирило.
Досада је од Мириловића једино могуће повезати Радојицу Мириловића из Буковића (Бенковац) 1709. година. Он је имао имање поред Буковића и у Жегару тако да постоји могућност да је мој далеки предак.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #49 послато: Јануар 02, 2014, 02:45:10 поподне »
Драгане, Џелетовићи су православци.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #50 послато: Март 29, 2014, 12:21:19 поподне »
Могу да обавестим све људе који прате ову тему да сам добио резултате ДНК тестирања на 12 маркера. Првих 12 маркера су следећи: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32.

У питању је хаплогрупа И2а1б ДН

У резултатима поклапања за првих 12 маркера, највеће поклапање је са извесним Глумцем из Лике.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DN

Замолио бих све који су из Херцеговине или познају неког од Капора да провере да ли би неко од њих хтео да се тестира због упоређивања резултата?

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #51 послато: Април 02, 2014, 10:40:03 поподне »
Цитат
У резултатима поклапања за првих 12 маркера, највеће поклапање је са извесним Глумцем из Лике.

У млетачком катастру из 1709. године, у Модрином Селу, поменут је Ђука Глумац (Giuca Glumac).
Икавац

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #52 послато: Април 03, 2014, 03:28:02 поподне »
У млетачком катастру из 1709. године, у Модрином Селу, поменут је Ђука Глумац (Giuca Glumac).

Хвала на одговору Александре. Можда је овај Глумац из Лике у некој даљој родбинској вези са овим Глумцем из Модриног Села?

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #53 послато: Април 03, 2014, 05:00:32 поподне »
Цитат
Можда је овај Глумац из Лике у некој даљој родбинској вези са овим Глумцем из Модриног Села?

Рекао би чак да је то иста породица. Наиме, млет. катастри су 1709. године обухватали простор који је ослобођен од Турака и на којем је било много досељеника из околних крајева (Лика, јужна Бос. Крајина итд). И моје село је, на пример, насељено на сличан начин, након протеривања Турака.
У попису Лике и Крбаве 1712. године, наводе се у Cusman Glumacz и Mitar Glumacz (Медак) и Stoiak Gleumaz (Кореница). Лички Глумци се сврставају у тзв. православне Влахе које су пореклом из Босне.
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #54 послато: Април 03, 2014, 05:10:30 поподне »
У околини Шибеника половином 17. века истакли су се борбама у то немирно време капетан Лука (из Војнића) и Илија Глумац. Извесни Марко Глумчевић се помиње 1650. године. Био је оптужен да је два детета и једну жену хтео одвести у Турску.

Мирослав Нишкановић, Српска презимена

Изгледа да је презиме Глумац у вези са презименима Глумчевић и Глумчић, која се такође помињу у Војнићу (Глумчић) и у Шибенику (Глумчевић).

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #55 послато: Април 03, 2014, 10:49:01 поподне »
Пошто се за сада поклапам у 12 маркера са овим Глумцем, када смо могли имати заједничког претка, пре колико стотина година?

Иначе презиме Глумчевић, Глумчић је чак и у овим илирским грбовницима поменуто. Покушаћу да пронађем њихов средњовековни грб.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #56 послато: Април 03, 2014, 11:44:42 поподне »
А ево га и грб Глумчића из Фојничког грбовника  :D

[приложену датотеку обрисао администратор]

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #57 послато: Април 04, 2014, 11:25:37 пре подне »
У вези с овим грбом треба напоменути да се он у свим илирским грбовницима приписује племићкој породици Главић, једино се у Фојничком грбовнику приписује породици Глумчић. Породица Глумчић је у време састављања овог грбовника имала угледне чланове у фрањевачком реду у Босни. Ову замену објашњава А. Соловјев у својој студији " Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић " у Гласнику Скопског научног друштва XII. (1932.), стр. 103.

Властела илирског грбовника - Срђан Рудић

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #58 послато: Април 04, 2014, 01:51:20 поподне »
Цитат
Пошто се за сада поклапам у 12 маркера са овим Глумцем, када смо могли имати заједничког претка, пре колико стотина година?

12 маркера је премало да би се дао иоле квалитетнији одговор. Тек на 67 маркера се може радити озбиљнија рачуница.
Икавац

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #59 послато: Април 04, 2014, 05:16:53 поподне »
Na forumu postoje ljudi koji tematiku poznasju daleko bolje od mene, ali ono što sam ja uspio da shvatim, čačkajući po internetu je sljedeće:
ukoliko se dva uzorka poklapaju na 12 od 12 markera vjerovatnoća je 50% da im je MCRA (najbliži zajednički predak) u zadnjih 7 generacija, vjerovatnoća je pak 90% da im je MCRA u zadnje 23 generacije, odnosno vjerovatnoća je 95% da im je MCRA u zadnjih 29generacija. Ukoliko biste se pak testirali na 37 markera, kao što ja planiram, i desi se nekim slučajem da vam svi budu isti, onda bi po gore navedenim vjerovatnoćama to bilo: 2-3, 5 i 7 generacija. Imate sve to na sljedećem linku: https://www.familytreedna.com/faq-markers.aspx

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #60 послато: Април 09, 2014, 08:31:57 поподне »
У вези с овим грбом треба напоменути да се он у свим илирским грбовницима приписује племићкој породици Главић, једино се у Фојничком грбовнику приписује породици Глумчић. Породица Глумчић је у време састављања овог грбовника имала угледне чланове у фрањевачком реду у Босни. Ову замену објашњава А. Соловјев у својој студији " Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић " у Гласнику Скопског научног друштва XII. (1932.), стр. 103.

Властела илирског грбовника - Срђан Рудић

Нисам обратио пажњу да је у питању породица Главић са овим грбом. Претпоставка је да онда ово највероватније и није Глумчића знамење, већ да су ту залутали баш у препису Фојничког грбовника. У сваком случају хвала на објашњењу и податку за ову књигу Соловјева.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #61 послато: Април 09, 2014, 08:33:18 поподне »
12 маркера је премало да би се дао иоле квалитетнији одговор. Тек на 67 маркера се може радити озбиљнија рачуница.

67 маркера је већ озбиљна цифра, размислићу о овоме. У сваком случају план ми је да урадим 37.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #62 послато: Април 09, 2014, 08:47:40 поподне »
Мириловићи су били вазали Косача.

Власи Мириловићи смештени су на подручју Рудина код Билеће, како је то наведено марта 1393. у једном уговору о чувању и исхрани стоке. На подручју Мириловића је и локација Храсног, где се десила пљачка регистрована јуна 1411. Власи Мириловићи се спомињу и раније, но тешко је утврдити њихове сениоре. Тек у доба војводе Стјепана Вукчића сазнајемо да су Мириловићи вазали Косача. Крајем децембра 1436. Радосав Иванчић, влах Мириловић, човек војводе Стјепана Вукчића Косаче, купио је коња у Дубровнику. Јуна 1443. Вукосав Новаковић и Стјепан Медојевић, власи из Рудина и људи војводе Стјепана Вукчића Косаче, уговорили су у Дубровнику са дубровачким властелином Бенедиктом Гундулићем превоз соли до Горажда. Наведено представља влахе Мириловиће с обзиром да је Вукосав Новаковић маја 1425. заведен као влах Мириловић. Фебруара 1465. спомињу се Владислав Бранковић и његова браћа као власи Мириловићи кнеза Владислава Косаче.

Сениори херцеговачких влаха, Есад Куртовић
« Последња измена: Април 09, 2014, 09:12:07 поподне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #63 послато: Мај 31, 2014, 03:51:04 поподне »
Срђан Рудић када говори о Мириловићима наводи да је у Мостару у XVI веку, као једна од најугледнијих римокатоличких породица била и породица Мириловић, касније названи Шоић-Мириловић. Сматрали су да потичу из поменутог села Мириловићи у Херцеговини, а њихови потомци се могу пратити све до у XX век.

О овој породици више је писао Виктор Дуишин 1938. године у једном од бројева Гласника хералдике, у коме се поред осталог налази и родослов поменуте продице, као и грб Мириловића из Илирског грбовника.



Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #64 послато: Новембар 03, 2014, 07:52:25 поподне »
Могу да обавестим све људе који прате ову тему да сам добио резултате ДНК тестирања на 12 маркера. Првих 12 маркера су следећи: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32.

У питању је хаплогрупа И2а1б ДН

У резултатима поклапања за првих 12 маркера, највеће поклапање је са извесним Глумцем из Лике.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DN

Замолио бих све који су из Херцеговине или познају неког од Капора да провере да ли би неко од њих хтео да се тестира због упоређивања резултата?

Moja supruga je od hercegovačkih Mihića koji slave Jovanjdan i sa predanjem da su od Kapora (- Orlovići - Rajkovići - Mirilovići).
Mislio sam naručiti Y-DNA test za njenog oca kad bude dolazio u Decembar, pa ću posle javiti Siniši ako može da postavi rezultat u tabeli.
Језик је од меса и свашта меље.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #65 послато: Новембар 03, 2014, 08:02:28 поподне »
Moja supruga je od hercegovačkih Mihića koji slave Jovanjdan i sa predanjem da su od Kapora (- Orlovići - Rajkovići - Mirilovići).
Mislio sam naručiti Y-DNA test za njenog oca kad bude dolazio u Decembar, pa ću posle javiti Siniši ako može da postavi rezultat u tabeli.

Ово би свакако било корисно, имати днк овог раширеног херцеговачког рода.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #66 послато: Јануар 08, 2015, 11:46:42 поподне »
Ово би свакако било корисно, имати днк овог раширеног херцеговачког рода.
Srećan Božić.
Stiglo kod FTDNA 2. januara, još malo pa će biti gotovo  :)
« Последња измена: Јануар 08, 2015, 11:48:49 поподне Željko »
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #67 послато: Јануар 24, 2015, 01:42:58 пре подне »
Пошто ме дуго није било на овој теми, желим да се захвалим свима који прате све што је написано до сада и што желе да помогну.

Хвала и Вама Жељко на труду око ДНК тестирања, са нестрпљењем очекујем резултате  :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #68 послато: Јануар 24, 2015, 08:17:15 пре подне »
Још једна породица/презиме I2a DN чије се порекло, према предању, везује за Македонију.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #69 послато: Јануар 24, 2015, 09:12:20 поподне »
Још једна породица/презиме I2a DN чије се порекло, према предању, везује за Македонију.

Тако је Небојша, то сам сазнао од форумаша са овог форума. Јел се зна из ког региона потиче ова хапло-група и да ли можда знате неке прецизније податке за Мириловиће?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #70 послато: Јануар 24, 2015, 09:47:26 поподне »
Јел се зна из ког региона потиче ова хапло-група и да ли можда знате неке прецизније податке за Мириловиће?

"...Dinaric North мигрирала је више у источном правцу, спуштајући се из прапостојбине у западној Украјини према југу, области доњег Дунава, мјешајући се тамо са антским племенима и заједно са њима и Аварима, прешла је Дунав и насељавала се више у источним и централним крајевима Балкана све до Пелопонеза. На овај начин учествовалa je у етногенези бугарског, македонског, али и грчког народа највише преко словенских племена Дреговића, Смољана, Велегезита, Берзита, Вајунита, Милинга и Језераца. "

Аутор: Синиша Јерковић, "Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба"

Видим да имате само 12 маркера:    13   24   16   12   14   14   11   13   13   13   11   32

Мислим да то некад није довољно ни да се направи разлика између I2a DS и I2a DN.

У бугарском и македонском днк пројекту има пуно сличних хаплотипова (на 12 маркера):

Бугари:
https://www.familytreedna.com/public/bulgariandna/default.aspx?section=yresults

Македонци:
https://www.familytreedna.com/public/macedonia/default.aspx?section=yresults




Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #71 послато: Јануар 24, 2015, 10:20:21 поподне »
Залагањем господина Вељка Кубата родом из Жегара, тренутно настањеном у Норвешкој, добио сам прецизније податке за породично стабло моје породице.
Господин Кубат је био љубазан да самном подели део података које је пронашао претражујући млетачки катастар у Задру и друге књиге везане за порекло далматинских породица.

Сазнао сам следеће, да је у Жегару постојало имање Мириловића уписано на извесног Радојицу Мириловића 1709 године. После тога презиме Мириловић се не помиње у Жегару већ Мирило.

Тако да би родослов био следећи:
(у заградама су године рођења)

1. Радојица Мириловић
.
.
.
2. Петар Мирило (1730)
2.1. Нака Мирило (1763)
2.2. Лука Мирило (1760)
2.3. Марија Мирило (1766)

2.2.1. Андрија Мирило (1802)
2.2.2. Михајло Мирило (1808)
2.2.3. Марта Мирило (1821)

2.2.1.1. Васиљ Мирило (1829)
2.2.1.2. Манда Мирило (1831)
2.2.1.3. Божица Мирило (1835)
2.2.1.4. Стана Мирило (1837)
2.2.1.5. Петар Мирило (1842)

2.2.1.5.1. Милица Мирило (1870)
2.2.1.5.2. Трифун Мирило (1874)
2.2.1.5.3. Анђелија Мирило (1875)
2.2.1.5.4. Лазо Мирило (1877)
2.2.1.5.5. Ђуро Мирило (1879)
2.2.1.5.6. Саава Мирило (1881)
2.2.1.5.7. Стеван Мирило (1883)

2.2.1.5.2.1. Петар Мирило (1900)
2.2.1.5.2.2. Дујо Мирило (1912)
2.2.1.5.2.3. Никола Мирило (1910)
2.2.1.5.2.4. Ђука Мирило (1919)

2.2.1.5.4.1. Урош Мирило (1905)
2.2.1.5.4.2. Илија Мирило (1912)

2.2.1.5.5.1. Милица Мирило (1907)
2.2.1.5.5.2. Марија Мирило (1917)
2.2.1.5.5.3. Ђуро Мирило (1919)
2.2.1.5.5.4. Никола Мирило (1920)
2.2.1.5.5.5. Богдан Мирило (1922)

2.2.1.5.2.2.1. Марко Мирило
2.2.1.5.2.2.2. Јанко Мирило
2.2.1.5.2.2.3. Ђуро Мирило
2.2.1.5.2.2.4. Јека Мирило
2.2.1.5.2.2.5. Стеван Мирило

2.2.1.5.2.3.1. Обрад Мирило
2.2.1.5.2.3.2. Симо Мирило
2.2.1.5.2.3.3. Сока Мирило
2.2.1.5.2.3.4. Мара Мирило
2.2.1.5.2.3.5. Милан Мирило

2.2.1.5.4.1.1. Јово Мирило (1934)
2.2.1.5.4.1.2. Гојко Мирило (1937)
2.2.1.5.4.1.3. Љубомир Мирило (1942)
2.2.1.5.4.1.4. Мика Мирило

2.2.1.5.4.2.1. Тома Мирило (1954)
2.2.1.5.4.2.2. Јања Мирило
2.2.1.5.4.2.3. Дара Мирило

2.2.1.5.5.5.1. Војислав Мирило
2.2.1.5.5.5.2. Мирко Мирило
2.2.1.5.5.5.3. Боја Мирило
2.2.1.5.5.5.4. Љубица Мирило
2.2.1.5.5.5.5. Мика Мирило

2.2.1.5.4.1.1.1. Невенка Мирило
2.2.1.5.4.1.1.2. Жељко Мирило
2.2.1.5.4.1.1.3. Дарко Мирило

2.2.1.5.4.1.2.1. Раденко Мирило
2.2.1.5.4.1.2.2. Јовица Мирило

2.2.1.5.4.1.3.1. Зорана Мирило
2.2.1.5.4.1.3.2. Милош Мирило
2.2.1.5.4.1.3.3. Александра Мирило
2.2.1.5.4.1.3.4. Јована Мирило

2.2.1.5.4.2.1.1. Драган Мирило (1986)
2.2.1.5.4.2.1.2. Сања Мирило (1989)
2.2.1.5.4.2.1.3. Бошко Мирило (1992)

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #72 послато: Јануар 24, 2015, 10:25:23 поподне »
"...Dinaric North мигрирала је више у источном правцу, спуштајући се из прапостојбине у западној Украјини према југу, области доњег Дунава, мјешајући се тамо са антским племенима и заједно са њима и Аварима, прешла је Дунав и насељавала се више у источним и централним крајевима Балкана све до Пелопонеза. На овај начин учествовалa je у етногенези бугарског, македонског, али и грчког народа највише преко словенских племена Дреговића, Смољана, Велегезита, Берзита, Вајунита, Милинга и Језераца. "

Аутор: Синиша Јерковић, "Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба"

Видим да имате само 12 маркера:    13   24   16   12   14   14   11   13   13   13   11   32

Мислим да то некад није довољно ни да се направи разлика између I2a DS и I2a DN.

У бугарском и македонском днк пројекту има пуно сличних хаплотипова (на 12 маркера):

Бугари:
https://www.familytreedna.com/public/bulgariandna/default.aspx?section=yresults

Македонци:
https://www.familytreedna.com/public/macedonia/default.aspx?section=yresults

Свакако је у плану да урадим тест на 37 маркера и надам се да ће онда подаци бити потпунији. Хвала на овим информацијама за хаплогрупу.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #73 послато: Јануар 31, 2015, 09:38:23 поподне »
Хвала и Вама Жељко на труду око ДНК тестирања, са нестрпљењем очекујем резултате  :)
Nema na čemu, odavno je to bilo planirano ali sa ovom temom je malo zanimljivije.
Da li će biti E-V13, I2a ili možda nešto treće  :)

Sad viđoh..
očekivan 02/05/2015 - 02/19/2015

Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #74 послато: Фебруар 21, 2015, 11:14:24 поподне »
očekivan 02/05/2015 - 02/19/2015
Pomjerili su..
02/19/2015 - 03/05/2015
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #75 послато: Април 02, 2015, 07:42:21 поподне »
Najzad stigli rezultati na FTDNA, vala su ga pretjerali ovaj put.. tri mjeseca čekamo.
Mihić zaista izgleda I2a Dinaric North  :)

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg9374#msg9374
Језик је од меса и свашта меље.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #76 послато: Април 02, 2015, 08:06:15 поподне »
Najzad stigli rezultati na FTDNA, vala su ga pretjerali ovaj put.. tri mjeseca čekamo.
Mihić zaista izgleda I2a Dinaric North  :)

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg9374#msg9374

Жељко, хвала на информацији.

Сад сам на брзину погледао поклапања, прије свега са Мирилом и Глумцем и не може се рећи да Михић спада у најближе им хаплотипове. Ова три хаплотипа се на 12 маркера не поклапају на 2 , с тим да на једном имају разлику од двије вриједности. (занимљиво је да се ради о маркеру 391 који је код све тројице одступио од модала 11, али у различитим смјеровима, што без обзира на разлику може да указује на "покретљивост" овог маркера код ова три хаплотипа) Међутим сва три хаплотипа имају не тако честу вриједност 14 на маркеру 385b, што их такође повезује у односу на остале. Мирило је анализирао само 12 маркера тако да се ту анализа завршава.

Глумац је тестирао 37 маркера и прилично се у тих 37 маркера удаљава од Михића, међутим и на 37 маркера он и Михић имају неке карактеристичне ријетке вриједности, као што је вриједност 21 на маркеру 448.

Сем тога Михић управо због ових карактеристичних вриједности нема потпуна поклапања ни са осталим тестираним.

Ако узмемо у обзир да након новоткривених СНП-ова све раније СТР анализе изгледају доста климаве, поготово кад се ради о хаплогрупи И2а Динарик, ја бих рекао да постоји велика шанса да су Мирило и Михић дио истог рода, средњовјековних влаха Мириловића.
« Последња измена: Април 02, 2015, 08:12:58 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #77 послато: Април 02, 2015, 08:58:48 поподне »
Једна новија студија "Doseljavanje Morlaka u opustjela sela šibenske Zagore u 16. stoljeću" од Кристијана Јурана у којој се помиње досељавање влаха Мириловића у Далматинску загору, гдје је и село Мирловић Загора по њима добило име. Захваљујући једном уговору из 1533. зна се и кад су се Мириовићи и откуда доселили у Далмацију.

1533. Košević
Ivan Vranilović i Bule Radonjić iz Mirilovića, katunari, u
ime svoga katuna (Ioanni Vranilouich Bule Radognich de
Mirilouich cathunariis ibidem presentibus et nomine tocius
cathone sue)

Остали Морлаци који се помињу у овим уговорима су досељеници из Херцеговине.

Иначе у самом раду има још доста података о Мириловићима, који се наводе као племе.

http://hrcak.srce.hr/file/186957


Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #78 послато: Април 02, 2015, 09:35:31 поподне »
Одлично. Хвала свима који учествују у дискусији и труде се да помогну на ову тему. Верујем да ћемо открити или потврдити давно постављене тезе везане за род Мириловића. Што се тиче порекла моје породице (Мирило), верујем да је ово неки максимум (познато је 7 колена у назад и ја сам са тим презадовољан) мада су могући и неки додатни подаци.

Мени сада остаје да урадим тестирање на 37 маркера и да чекамо још нека друга тестирања из Херцеговине, Далмације и неких других региона...

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #79 послато: Април 03, 2015, 12:44:29 пре подне »
Жељко, хвала на информацији.

Сад сам на брзину погледао поклапања, прије свега са Мирилом и Глумцем и не може се рећи да Михић спада у најближе им хаплотипове. Ова три хаплотипа се на 12 маркера не поклапају на 2 , с тим да на једном имају разлику од двије вриједности. (занимљиво је да се ради о маркеру 391 који је код све тројице одступио од модала 11, али у различитим смјеровима, што без обзира на разлику може да указује на "покретљивост" овог маркера код ова три хаплотипа) Међутим сва три хаплотипа имају не тако честу вриједност 14 на маркеру 385b, што их такође повезује у односу на остале. Мирило је анализирао само 12 маркера тако да се ту анализа завршава.

Глумац је тестирао 37 маркера и прилично се у тих 37 маркера удаљава од Михића, међутим и на 37 маркера он и Михић имају неке карактеристичне ријетке вриједности, као што је вриједност 21 на маркеру 448.

Сем тога Михић управо због ових карактеристичних вриједности нема потпуна поклапања ни са осталим тестираним.

Ако узмемо у обзир да након новоткривених СНП-ова све раније СТР анализе изгледају доста климаве, поготово кад се ради о хаплогрупи И2а Динарик, ја бих рекао да постоји велика шанса да су Мирило и Михић дио истог рода, средњовјековних влаха Мириловића.
Hvala Siniša za analizu i informacije.

Mihić nema ni jedan FTDNA pogodak na 25 i 37 markera, samo nekoliko njih na 12.
Nema tu nijedan <naš> (samo neki Rus, Poljak, Njemac..), mislim da je izašao "praznijeh ruku".
Saznali smo koja je haplogrupa ali ne baš nešto mnogo više.

I meni se čini sumljivo,, vrijednost 21 na markeru 448.
Mirilo/Glumac i Mihić bi trebali da urade onaj veliki Y-DNK test sa SNP-ovima, da se vidi to malo bolje.
Šteta što je dosta skup taj test.

Edit:
Taj test danas košta 575 USD, a može se naći kupon (100 USD popust).
Dragane, šta ti misliš? Izgleda da ni ti vjerovatno nećeš saznati nešto mnogo više sa 37 markera?
« Последња измена: Април 03, 2015, 03:15:45 поподне Željko »
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #80 послато: Мај 29, 2015, 11:13:42 поподне »
Hvala Siniša za analizu i informacije.

Mihić nema ni jedan FTDNA pogodak na 25 i 37 markera, samo nekoliko njih na 12.
Nema tu nijedan <naš> (samo neki Rus, Poljak, Njemac..), mislim da je izašao "praznijeh ruku".
Saznali smo koja je haplogrupa ali ne baš nešto mnogo više.

I meni se čini sumljivo,, vrijednost 21 na markeru 448.
Mirilo/Glumac i Mihić bi trebali da urade onaj veliki Y-DNK test sa SNP-ovima, da se vidi to malo bolje.
Šteta što je dosta skup taj test.

Edit:
Taj test danas košta 575 USD, a može se naći kupon (100 USD popust).
Dragane, šta ti misliš? Izgleda da ni ti vjerovatno nećeš saznati nešto mnogo više sa 37 markera?

За сада ми је план да урадим 37 маркера а за даље ћемо видети. Ако то буде користило, а надам се да хоће, то ће бити пун погодак. Хвала свима на труду око овог истраживања.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #81 послато: Мај 30, 2015, 12:06:27 пре подне »
Zanimljivost za sve naše I2a DN.
Za Mihića je naručen BIG Y.
Језик је од меса и свашта меље.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #82 послато: Јул 02, 2015, 07:22:31 пре подне »
Видим сад да су стигли резултати Биг Ипсилона за Михића.

СТР сврставање уз Глумца је потврђено и СНП-ом. Михић и Глумац, а највјероватније и Мирило припадају И2а Динарик Сјевер Z1855+ подгрупи. Они су права Сјеверна грана јер су S17250-.

И раније сам писао за ту подгрупу да је јасно словенско централно-балканска. Они су по свему судећи потомци неког словенског племена које је са подручја данашње Украјине дошло на подручје грчке Македоније из источног правца.

Ово се у потпуности слаже са предањем Михића-Капора-Мириловића у Херцеговини о досељавању из Македоније.


Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #83 послато: Јул 07, 2015, 03:22:53 пре подне »
Čuo sam za 4 drugih BIG Y rezultata koji su Z17855+, mislim iz Grčke i Ukrajine.
Ako bi još neko od naših (na primjer Glumac) uradio BIG Y, moguće bi se imenovao novi SNP nizvodno.. pa bi vjerovatno imali specifičnu I2a DN- granu? Kao na primjer I-Y15578 u I-P109 grupi.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=472.msg11267#msg11267

Језик је од меса и свашта меље.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #84 послато: Август 16, 2015, 12:21:21 поподне »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #85 послато: Август 18, 2015, 06:04:20 поподне »
Постоји грчко лично име /презиме Mirilos/Myrilos.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #86 послато: Децембар 06, 2015, 09:57:25 пре подне »
Есад Куртовић - Прилог хисторији влаха Мириловића: http://www.most.ba/107/077.aspx
(извињавам се ако је раније већ указано на овај чланак, нисам испратио целу дискусију)

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #87 послато: Фебруар 06, 2016, 02:08:50 поподне »
ПОТВРЂЕНО: Мирило је И2а Динарик Сјевер, Z17855+
Ево сви Срби за које данас знамо да припадају тој грани:

-   Мирило (СДП, род Мириловића)
-   Михић (СДП, род Мириловића)
-   Глумац (СДП, род Мириловића)
-   Радовановић (СДП, род Љешњани-Војинићи)
-   Без имена (ser-20, Pille Hallast et al., 2014)

Очекујем још један резултат YSEQ- теста (за мјесец-два):

-   Девић (СДП, род В)

Сем тога, у плану је и још једно BIG Y тестирање из ове групе.
Што се тиче тога, видјећемо како ће се ствари одвијати.

Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #88 послато: Фебруар 06, 2016, 02:25:52 поподне »

Очекујем још један резултат YSEQ- теста (за мјесец-два):

-   Девић (СДП, род В)


Жељко, да ли се тај Девић можда зове Џоел?
Икавац

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #89 послато: Фебруар 06, 2016, 03:30:19 поподне »
ПОТВРЂЕНО: Мирило је И2а Динарик Сјевер, Z17855+
Ево сви Срби за које данас знамо да припадају тој грани:

-   Мирило (СДП, род Мириловића)
-   Михић (СДП, род Мириловића)
-   Глумац (СДП, род Мириловића)
-   Радовановић (СДП, род Љешњани-Војинићи)
-   Без имена (ser-20, Pille Hallast et al., 2014)

Очекујем још један резултат YSEQ- теста (за мјесец-два):

-   Девић (СДП, род В)

Сем тога, у плану је и још једно BIG Y тестирање из ове групе.
Што се тиче тога, видјећемо како ће се ствари одвијати.

Одлична вијест, Жељко. Поготово резултати Михића и Мирила. Овим је потврђена веза херцеговачких влаха Мириловића са Мирилиовићима у Далмацији. Ова веза је доказана и у историјским изворима, јер се у неколико списа из 16. вијека власи Мириловићи из Херцеговине наводе као досељеници у залеђе Шибеника и Трогира.

Сад се може написати читава генетичка студија о власима Мириловићима.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #90 послато: Фебруар 06, 2016, 03:40:22 поподне »
ПОТВРЂЕНО: Мирило је И2а Динарик Сјевер, Z17855+
Ево сви Срби за које данас знамо да припадају тој грани:

-   Мирило (СДП, род Мириловића)
-   Михић (СДП, род Мириловића)
-   Глумац (СДП, род Мириловића)
-   Радовановић (СДП, род Љешњани-Војинићи)
-   Без имена (ser-20, Pille Hallast et al., 2014)

Очекујем још један резултат YSEQ- теста (за мјесец-два):

-   Девић (СДП, род В)

Сем тога, у плану је и још једно BIG Y тестирање из ове групе.
Што се тиче тога, видјећемо како ће се ствари одвијати.
Уз Радовановића и Јошановић и Ћетковић припадају овој грани пошто су Радовановићи и Јошановићи имали заједничког претка пре 200-240 год., а Ћетковићи са њима имали заједничког претка пре 600-650 год. Надам се да ће резултат ДНК теста који очекујем крајем марта за Ковијанића потврдити народно предање које тврди да и они припадају овој групи братстава, пошто Ковијанићи као и Јанкетићи, Ђурђићи, Бошковићи и Трипковићи припадају грани потомства кнеза Богдана Војинића која је одсељена у доњоморачко село Ђуђевина, док су  Тошковићи насељени у доњоморачком селу Јасенова.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #91 послато: Фебруар 06, 2016, 04:08:02 поподне »
Поздрав свим форумашима. Интересује ме из ког места у Лици је овај Глумац и одакле су Љешљани-Војинићи, јел то неко братство, коју славу славе?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #92 послато: Фебруар 06, 2016, 04:26:35 поподне »
Поздрав свим форумашима. Интересује ме из ког места у Лици је овај Глумац и одакле су Љешљани-Војинићи, јел то неко братство, коју славу славе?

Лички Глумци се први пут помињу још 1611. међу Србима насељеним у Брлогу, на аустријско земљиште. Послије ослобођења Лике од Турака 1689. Глумци се враћају и насељавају више мјеста Лике. Највише их је било око Госпића и у Кореници. Овај тестирани је из околине Госпића, тешко је рећи тачно из ког мјеста, пошто није написао, али је означио на карти. Павичић сматра да су Глумци и прије сеобе 1611. живјели у личком Косињу.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #93 послато: Фебруар 06, 2016, 04:45:25 поподне »
Поздрав свим форумашима. Интересује ме из ког места у Лици је овај Глумац и одакле су Љешљани-Војинићи, јел то неко братство, коју славу славе?
Љешњани-Војинићи су група братстава која води порекло од кнеза Богдана Војинића који је најдаљим пореклом из Херцеговине (Невесиње), а правац њиховог кретања био је Херцеговина (неки кажу да је његово порекло из Вучитрна на Космету) - затим село Војинићи на Чеву - због крвне освете одселио на Лијешње у Љешанској нахији - због притиска Турака и убиства неких на крсној слави одселили на Лијешње у племену Ровца. Једни су остали на Лијешњу а друге две гране одселиле, једна у село Старче у Горњој Морачи и село Рашко у Доњој Морачи, а друга грана у Доњу Морачу у село Ђуђевина.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #94 послато: Фебруар 06, 2016, 06:43:02 поподне »
Љешњани-Војинићи су група братстава која води порекло од кнеза Богдана Војинића који је најдаљим пореклом из Херцеговине (Невесиње), а правац њиховог кретања био је Херцеговина (неки кажу да је његово порекло из Вучитрна на Космету) - затим село Војинићи на Чеву - због крвне освете одселио на Лијешње у Љешанској нахији - због притиска Турака и убиства неких на крсној слави одселили на Лијешње у племену Ровца. Једни су остали на Лијешњу а друге две гране одселиле, једна у село Старче у Горњој Морачи и село Рашко у Доњој Морачи, а друга грана у Доњу Морачу у село Ђуђевина.

Ацо, погледај текст о Љуботињу који сам поставио на порталу, везано за Војиновиће. По свему судећи, Војинићи и Војиновићи нису истог порекла. Можда је сличност у имену довела до повезивања ове две фамилије у предању.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #95 послато: Фебруар 06, 2016, 08:53:57 поподне »
Ацо, погледај текст о Љуботињу који сам поставио на порталу, везано за Војиновиће. По свему судећи, Војинићи и Војиновићи нису истог порекла. Можда је сличност у имену довела до повезивања ове две фамилије у предању.
Небо,
знам ја то предање о Вујовићима одавно већ, зато сам и организовао тестирање Вујовића. Годину дана сам трагао за неким из овог братства не бих ли коначно дошао до тог податка којој хаплогрупи они припадају. Могуће да је у питању само сличност презимена, али треба узети у обзир и то да два од четири предања о пореклу кнеза Богдана изричито тврде да он води порекло од Војиновића. Треће (узгред речено мени најреалније) не каже итричито да је од средњевековних Војиновића већ се каже да води порекло од спахије Војина из Херцеговине (Невесиње). Четврто предање сачувано у материјалу који је припреман за штампу и као такав остао до данас (''Хроника села Лијешња у Ровцима''), а које је објављено на порталу, повезује га са Вукчевићима, Милићима, Болевићима и Аматбашићима, чије је најдаље порекло баш из Вучитрна.
Један битан детаљ у свему овом је и турски попис из 1521. односно 1523. год. који помиње село Војинићи, које се тада налазило у нахији Цетиње, под називом махала (засеок) Војиновићи. Ово село односно засеок је касније у другој половини 17. века преотет од стране Озринића и ушао у састав Чева. Неки хроничари који су у својим књигама описивали ово помињали су управо то да се ово село некада звало Војиновићи.
Кнез Богдан Војинић или Војиновић је према свим подацима до којих сам дошао у годинама истраживања очигледно био знаменита личност свог времена која је као такав остао дубоко усађен у предање његовог потомства. Без обзира на неке разлике у детаљима и неким битним подацима који се налазе у четири прикупљена предања која су сакупљана и забележена у првој половини и средином 20. века, сви они бележе то да је у свим братствима која држе до тога да воде порекло од њега, чак и у оним најмањим, чак и у оним која су изгубила нит која их спаја са њим тј. родослов који је код неких остао упамћен до неког 7-8 или 10 колена, чувају предање о томе да воде порекло од кнеза Богдана. То очигледно говори да је он заиста био знаменита личност свог времена, а то опет добија на значају када се на то дода и предање које се јавља код неких да води порекло од средњевековних Војиновића.
Ја управо све ово (ДНК истраживање) и радим не само да бих потврдио предање о заједничком претку код свих грана потомства кнеза Богдана Војинића, већ и да бих проверио све оно што је могуће не бих ли дошао до закључка да ли има нешто од те приче о Војиновићима. Надам се да ћу ускоро имати још неке податке односно резултате ДНК теста неких братстава, и на тај начин моћи да дођем до коначног решења дилеме која ме ''копка'' већ дуги низ година.         

На мрежи Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #96 послато: Фебруар 07, 2016, 06:43:23 поподне »
Можда би требало отворити посебну тему о Војновићима, јер видим да ту има доста материјала. А и да све буде на једном месту и да буде прегледно свима које то занима.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #97 послато: Април 16, 2016, 01:54:32 поподне »
Од данас знамо да је Мирило PH3414+.
YSEQ- резултат:



Остале маркере на овој листи наводно секвенцирају јер се налазе на истим сегментима на хромозому.
Изгледа дакле да се ("бесплатно") приказује резултат и за Z17855, ако се наручи тест за PH3414?
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=23231
Послао сам мејл Томасу Крану (yseq.net) да потврдим ако је то тако.
Ово је значајна информација, јер већ сада знамо да сви наши потврђени Z17855+, нијесу PH3414+.

Тестирани Срби, И2а Динарик Сјевер Z17855+:

-   Мирило (СДП, род Мириловића) (PH3414+)
-   Михић (СДП, род Мириловића) (PH3414+)
-   Глумац (СДП, род Мириловића)
-   Радовановић (СДП, род Љешњани-Војинићи)
-   Цонић (СДП, род Ж (PH3414-)
-   Без имена (ser-20, Pille Hallast et al., 2014) (PH3414+)

Још ако Радовановић буде негативан за PH3414? Па да можемо рећи да је тај СНП "Мириловићки"..  :)

 
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #98 послато: Април 16, 2016, 02:41:36 поподне »
Од данас знамо да је Мирило PH3414+.
YSEQ- резултат:



Остале маркере на овој листи наводно секвенцирају јер се налазе на истим сегментима на хромозому.
Изгледа дакле да се ("бесплатно") приказује резултат и за Z17855, ако се наручи тест за PH3414?
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=23231
Послао сам мејл Томасу Крану (yseq.net) да потврдим ако је то тако.
Ово је значајна информација, јер већ сада знамо да сви наши потврђени Z17855+, нијесу PH3414+.

Тестирани Срби, И2а Динарик Сјевер Z17855+:

-   Мирило (СДП, род Мириловића) (PH3414+)
-   Михић (СДП, род Мириловића) (PH3414+)
-   Глумац (СДП, род Мириловића)
-   Радовановић (СДП, род Љешњани-Војинићи)
-   Цонић (СДП, род Ж (PH3414-)
-   Без имена (ser-20, Pille Hallast et al., 2014) (PH3414+)

Још ако Радовановић буде негативан за PH3414? Па да можемо рећи да је тај СНП "Мириловићки"..  :)
Врло је могуће да будем и + јер предање о пореклу кнеза Богдана Војинића, сада већ уз помоћ ДНК теста потврђеног заједничког претка свих Љешњана-Војинића у Ровцима и обе Мораче, каже да је најдаљом старином био из Херцеговине из Невесиња (негде се помиње и Попово Поље). Друга верзија предања каже да је био пореклом из Вучитрна. Ако је тачна ова прва верзија онда постоје реалне шансе да имам везе са Мирилом, мада би за одвајање овог СНП и јасније ситуације можда било боље да сам -. Да ли се барем отприлике зна колико би могао бити стар овај СНП  PH3414?

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #99 послато: Април 17, 2016, 12:46:29 пре подне »
Изгледа дакле да се ("бесплатно") приказује резултат и за Z17855, ако се наручи тест за PH3414?
Неће моћи. Морају се наручити засебно.
Врло је могуће да будем и + јер предање о пореклу кнеза Богдана Војинића, сада већ уз помоћ ДНК теста потврђеног заједничког претка свих Љешњана-Војинића у Ровцима и обе Мораче, каже да је најдаљом старином био из Херцеговине из Невесиња (негде се помиње и Попово Поље). Друга верзија предања каже да је био пореклом из Вучитрна. Ако је тачна ова прва верзија онда постоје реалне шансе да имам везе са Мирилом, мада би за одвајање овог СНП и јасније ситуације можда било боље да сам -. Да ли се барем отприлике зна колико би могао бити стар овај СНП  PH3414?
Мени је Зденко Марковић писао да је Томас Кран именовао све објављене мутације из једног рада (Pille Hallast et al., 2014).
PH3414 је 2014 год. пронађен код тестираног србина (сер-20), а крајем 2015 год. у Михићев Биг Ипсилон.
Не вјерујем да је ико до сада процјењивао старост ове гране, и није довољно јасна слика испод Z17855 уопште.
Србин под шифром сер-20 је Динарик Сјевер Z17855+, код њега су пронашли још двије мутације што не постоје код Михића. (!)
У случају да си PH3414+ и да урадиш Биг Ипсилон, то би могао бити "пун погодак" у вези са истраживањем И2а Динарик Сјевера.
Надамо се наравно новооткривеним СНП-овима, и у занимљивим процјенама старости..
Језик је од меса и свашта меље.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #100 послато: Април 17, 2016, 09:30:36 пре подне »
Неће моћи. Морају се наручити засебно.Мени је Зденко Марковић писао да је Томас Кран именовао све објављене мутације из једног рада (Pille Hallast et al., 2014).
PH3414 је 2014 год. пронађен код тестираног србина (сер-20), а крајем 2015 год. у Михићев Биг Ипсилон.
Не вјерујем да је ико до сада процјењивао старост ове гране, и није довољно јасна слика испод Z17855 уопште.
Србин под шифром сер-20 је Динарик Сјевер Z17855+, код њега су пронашли још двије мутације што не постоје код Михића. (!)
У случају да си PH3414+ и да урадиш Биг Ипсилон, то би могао бити "пун погодак" у вези са истраживањем И2а Динарик Сјевера.
Надамо се наравно новооткривеним СНП-овима, и у занимљивим процјенама старости..

Одличне вијести, Жељко. Битно је да се ствари помјерају напријед. Ако би се и Војинићи показали као PH3414+ могли бисмо говорити о српском огранку подгрупе Z17855, мада и без тога се чини да се ради о искључиво српској мутацији.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #101 послато: Април 17, 2016, 11:18:37 пре подне »
Здраво,

СНП (мутација) је пронађена код "сер-20" у ономе раду што помињем, а касније та иста мутација и код Михића - до сада једини Динарик Сјевер Z17855+ Србин што је радио Биг Ипсилон.
Кад се појави сљедећи Биг Ипсилон што је PH3414+, претпостављам да ће грана добити ново име (нијесам сигуран како то иде, може и да остане ознак PH3414).
Треба да се појаве најмање два Биг Ипсилон-а (или еквивалентан резултат од "Некст-Ген" теста) са истим СНП-ом, од два појединца који нијесу из исте пороцие, како би тај СНП био "именован" и постављен у званичном стаблу.

Узорак "сер-20" нема Биг Ипсилон тестирање, како схватам од њега имамо само неке поједине мутације, а Томас Кран је означио оне што нијесу биле познате.
Не знам како су их "извлачили" у овоме раду, мора да је нешто доста јефтиније и много више непотпуно од Биг Ипсилон-а, чим се ради о тако малом броју мутација у узорцима (гледао сам у раду).
Тако да нема процјена старости за ову грану, као на примјер оне гране што видимо на yfull.com, или на основу бројања узводних и низводних СНП-ова.
Мислим да је Зденко (или његов колега) прокљувио да PH3414 има и код Михића, и то "ручно" тзражећи мутацију по мутацију у Биг Ипсилон резултатима?  :)

Поставићу овај текст и на теми, можда неко зна више о овим стварима па би могао боље да нам објасни.
На крају, сви смо овдје да научимо нешто више.

Пуно поздрава,
Жељко
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #102 послато: Април 17, 2016, 11:35:46 пре подне »
Одличне вијести, Жељко. Битно је да се ствари помјерају напријед. Ако би се и Војинићи показали као PH3414+ могли бисмо говорити о српском огранку подгрупе Z17855, мада и без тога се чини да се ради о искључиво српској мутацији.
Здраво Синиша,
Испало је мало чудно, ово горе нијесам поставио као одговор теби. :)

Јесте, ово су одличне вијести.. још само један Биг Ипсилон..
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #103 послато: Април 17, 2016, 04:43:59 поподне »
Mislim da bi u Ljubinju trebalo tražiti žarište ove grane. 15-20% Stanovništva su navodno od Mirilovića. Mihići, Mičete, Krulji, Đoge, Bukvići, Žarkovići, Medani, Komadi, Ćukovi...

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #104 послато: Април 28, 2016, 01:59:46 пре подне »
Врло је могуће да будем и + јер предање о пореклу кнеза Богдана Војинића, сада већ уз помоћ ДНК теста потврђеног заједничког претка свих Љешњана-Војинића у Ровцима и обе Мораче, каже да је најдаљом старином био из Херцеговине из Невесиња (негде се помиње и Попово Поље). Друга верзија предања каже да је био пореклом из Вучитрна. Ако је тачна ова прва верзија онда постоје реалне шансе да имам везе са Мирилом, мада би за одвајање овог СНП и јасније ситуације можда било боље да сам -. Да ли се барем отприлике зна колико би могао бити стар овај СНП  PH3414?
Ацо,
Значајна информација за тебе..

Ти си PH3414-, а од раније већ знамо да си негативан и за A1221/Y12341.

Цитат
Тестирани Срби, И2а Динарик Сјевер Z17855+:

-   Мирило (СДП, род Мириловића) (PH3414+)
-   Михић (СДП, род Мириловића) (PH3414+)
-   Глумац (СДП, род Мириловића)
-   Радовановић (СДП, род Љешњани-Војинићи) (PH3414-)
-   Цонић (СДП, род Ж (PH3414-)
-   Без имена (ser-20, Pille Hallast et al., 2014) (PH3414+)
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #105 послато: Април 28, 2016, 08:05:11 пре подне »
Ацо,
Значајна информација за тебе..

Ти си PH3414-, а од раније већ знамо да си негативан и за A1221/Y12341.
Хвала Жељко!
Поздрав.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #106 послато: Април 29, 2016, 03:40:31 поподне »
Лички Глумци се први пут помињу још 1611. међу Србима насељеним у Брлогу, на аустријско земљиште. Послије ослобођења Лике од Турака 1689. Глумци се враћају и насељавају више мјеста Лике. Највише их је било око Госпића и у Кореници. Овај тестирани је из околине Госпића, тешко је рећи тачно из ког мјеста, пошто није написао, али је означио на карти. Павичић сматра да су Глумци и прије сеобе 1611. живјели у личком Косињу.

Нисмо раније чини ми се нигде споменули да се Глумчићи спомињу у Сланом, где су се доселили из Пољица, а били су пореклом из племена Мирославића. То спомиње Виктор А. Дуишин у свом Зборнику племства (стр. 275-276) а о Главићима или Глумчићима у свом чланку о Илирском грбовнику, каже GLAVIĆ (Glumčić) (84-132) (dalm.) pl. Poljice, Glavić, Glavinović i Vuletić zv. Glumčić rod Ivanić, Glumčić preseljeni u Dubrovnik (Slano) sa istim grbom.



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #107 послато: Април 29, 2016, 04:18:38 поподне »
Можда су ови Главићи, Главиновић у сродству са которским племићима Главати

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #108 послато: Април 29, 2016, 04:24:15 поподне »


Stogodišnjica I [i.e. prvog] Krivošijskog ustanka, 1869-1969: istorijska i pravna rasprava

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #109 послато: Јун 13, 2016, 05:23:15 поподне »
Постоје села Баљци (раније Баљке) и Мирловић Поље код Дрниша. Прво је било чисто православно, а друго половично пре рата. Такође села Баљци и Мириловић постоје код Билеће. Већина породица у Мирловићу Пољу код Дрниша слави Св. Јована (можда и све), а сада сам прочитао да је то била слава Мириловићима. Такође, црква у Баљцима која је постојала сигурно 1730. године зове се Св. Јован. У Мирловић Пољу постоје специфична српска презимена као што су Трзин, Богдан, Секула и могуће да су настала управо ту, као неки огранци Мирилиловића. Све те породице славе Јовањдан.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #110 послато: Август 09, 2016, 11:58:13 поподне »
Želeo bih da čujem mišljenja o mogućoj vezi hercegovačkih Vlaha Mirilovića i bratstva Mirilovića. Činjenica je da su i jedni i drugi živeli na istom prostoru i neki autori ih ponekad povezuju i smatraju da je rodonačelnik bratstva Mirilovića ujedno i prvi katunar Vlaha Mirilovića.
Kao jedan od Mihića, koji pripadaju bratstvu Mirilovića, pročitao sam sve što se dalo naći i o jednima i o drugima, ali kako god posmatrao ne mogu da pomirim porodično predanje bratstva sa dokumentima i istorijskim činjenicama u vezi Vlaha Mirilovića. Izgleda da ih razdvaja oko 200 godina. Sa druge strane, ime "Mirilović" je toliko specifično da je teško poverovati da nemaju veze jedni sa drugima, posebno kada se uzme u obzir da su vezani za isti prostor.
Kамене рабъ и госодинъ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #111 послато: Август 10, 2016, 08:04:43 пре подне »
Želeo bih da čujem mišljenja o mogućoj vezi hercegovačkih Vlaha Mirilovića i bratstva Mirilovića. Činjenica je da su i jedni i drugi živeli na istom prostoru i neki autori ih ponekad povezuju i smatraju da je rodonačelnik bratstva Mirilovića ujedno i prvi katunar Vlaha Mirilovića.
Kao jedan od Mihića, koji pripadaju bratstvu Mirilovića, pročitao sam sve što se dalo naći i o jednima i o drugima, ali kako god posmatrao ne mogu da pomirim porodično predanje bratstva sa dokumentima i istorijskim činjenicama u vezi Vlaha Mirilovića. Izgleda da ih razdvaja oko 200 godina. Sa druge strane, ime "Mirilović" je toliko specifično da je teško poverovati da nemaju veze jedni sa drugima, posebno kada se uzme u obzir da su vezani za isti prostor.

Велиборе, на форуму већ имамо тему о Мириловићима.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.0

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #112 послато: Август 10, 2016, 08:51:56 пре подне »
Велиборе, на форуму већ имамо тему о Мириловићима.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.0

Siniša, hvala na informaciji. Da, znam za tu temu i pratim je, ali ona je krenula kao diskusija o prezimenu Mirilo a posle je bilo svega, pa mi se činilo primerenijim da konkretno pitanje otvorim u novoj temi. Ukoliko moderator smatra da treba spojiti ove teme nemam ništa protiv.
Kамене рабъ и госодинъ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #113 послато: Август 10, 2016, 09:37:52 пре подне »
Siniša, hvala na informaciji. Da, znam za tu temu i pratim je, ali ona je krenula kao diskusija o prezimenu Mirilo a posle je bilo svega, pa mi se činilo primerenijim da konkretno pitanje otvorim u novoj temi. Ukoliko moderator smatra da treba spojiti ove teme nemam ništa protiv.

Мислим да је боље да све буде на једном мјесту.

Спојићу теме и преименовати у Мириловићи I2a Динарик Сјевер? и премјестити је на подфорум Српски ДНК пројекат.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #114 послато: Август 10, 2016, 01:30:41 поподне »
Постоји претпоставка да су Мириловићи досељени из југоисточних крајева (Македонија). С обзиром да имају препознатљив DN хаплотип, потражио сам њихове потенцијалне рођаке у Y-днк базама за БЈРМ.

Михић: 13 24 16 10 14-14 11 13 13 13 11 31
Мирило: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32
Глумац: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32

Македонија 1: 13 24 16 11 14-14 ? ? 13 13 11 32
Македонија 2: 13 24 16 11 14-14 ? ? 13 13 11 32
Македонија 3: 13 24 16 11 14-14 ? ? 14 13 11 32

Y-chromosomal STR haplotypes in Macedonian population samples (150)

Проблем је што су хаплотипови Македонаца на свега 12 маркера, па се не може одредити да ли се уопште ради о грани DN (овај хаплотип је заступљен са око 2%).



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #115 послато: Август 10, 2016, 07:06:16 поподне »
Постоји претпоставка да су Мириловићи досељени из југоисточних крајева (Македонија). С обзиром да имају препознатљив DN хаплотип, потражио сам њихове потенцијалне рођаке у Y-днк базама за БЈРМ.

Михић: 13 24 16 10 14-14 11 13 13 13 11 31
Мирило: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32
Глумац: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32

Македонија 1: 13 24 16 11 14-14 ? ? 13 13 11 32
Македонија 2: 13 24 16 11 14-14 ? ? 13 13 11 32
Македонија 3: 13 24 16 11 14-14 ? ? 14 13 11 32

Y-chromosomal STR haplotypes in Macedonian population samples (150)

Проблем је што су хаплотипови Македонаца на свега 12 маркера, па се не може одредити да ли се уопште ради о грани DN (овај хаплотип је заступљен са око 2%).

Sklon sam da podržim ovu hipotezu, tim pre što ima izvesnog uporišta i u porodičnom predanju. Mirilovići za sebe tvrde da su potomci starih Kapora. Iako ću sad da se ponavljam i pišem stvari  o kojima je ovde već bilo reči, izneo bih svoje mišljenje o Kaporima i njihovom poreklu, pa samim tim i o poreklu bratstva Mirilovića, na osnovu podataka koje sam prikupio iz raznih izvora:

Predanje kaže da su se preci Kapora doselili na dečansko vlastelinstvo iz Makedonije odmah posle Maričke bitke, odnosno nakon 1371. godine. Neki za njih kažu da su došli iz okoline Štipa a drugi da su poreklom iz skopske Crne gore.  Dokumenti kazuju da su se Kapori na posede manastira Visoki Dečani doselili ranije nego što tvrdi predanje. Čini se da je Kapor u početku bilo lično ime koje je zatim preraslo u prezime. Izvesni „Kapor, i sin mu Baldovin, i brat mu Buckat i Nenad, i đed im Trošan“ pominju se u II Dečanskoj hrisovulji u katunu vlaha Sušičana. Prezime ove porodice ne znamo (ako su ga uopšte i imali) ali njih smatramo prvim Kaporima. Katun vlaha Sušičana se pominje već u prvoj Dečanskoj hrisovulji na posedima dodeljenim manastiru. Obaveza vlaha Sušičana bila je napasanje manastirskih ovaca a pretpostavlja se da se katun nalazio istočno od oblasti Altin, u Dukađinu oko Belog Drima, što bi danas odgovaralo prostoru na severoistoku Albanije, u graničnom pojasu ka Kosovu. Izgleda da je katun nazvan po reci Sušici. Pretpostavlja se da je druga Dečanska hrisovulja završena posle avgusta 1331. godine, nakon što je kralj Dušan preuzeo presto od oca Stefana Uroša, jer se obojica pojavljuju kao potpisnici ove povelje.
U III Dečanskoj hrisovulji Kapori se ponovo pominju kao vlasi Sušičani, ali ovaj put samo „Kapor i sin mu Baldovin“. Za treću hrisovulju se pretpostavlja da je pisana između maja 1343. godine i decembra 1345. godine, što nam govori da su Kapori tada još uvek bili na dečanskom vlastelinstvu.

Neki autori (kao npr. Novak Mandić Studo u delu Srpske porodice Vojvodstva Svetog Save) tvrde da se u III Dečanskoj hrisovulji nalazi podatak da su „Kapor i sin mu Baldovin“ živeli u selu Kuševu, mada u hrisovuljama takve eksplicitne tvrdnje nema. Nije jasno odakle je autor izveo ovakav zaključak. Jedina mogućnost je da je izveo odnekud zaključak da je katun vlaha Sušičana bio na teritoriji ovog sela. To je malo verovatno, s obzirom da je u Kuševo živelo isključivo arbanasko stanovništvo. Pored toga, nije bilo prihvatljivo mešanje vlaha i sebara i oni su živeli u različitim naseljima, sa različitom društvenom organizacijom, što je uređeno i zakonskim odredbama. Inače, nije tačno utvrđen položaj sela Kuševo, ali se pretpostavlja da je u pitanju selo Kušaj u blizini Skadarskog jezera. Ovo selo, istočno od Podgorice na nekadašnjoj teritoriji plemena Hoti, se pod tim imenom moglo naći na topografskim mapama sve do 1985. godine, a danas odgovara teritoriji sela Gryke u Albaniji.

(nastavak u sledećem postu)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #116 послато: Август 10, 2016, 07:08:29 поподне »
(nastavak prethodnog posta)

Autor Danilo Kapor u knjizi "Hronika jedne porodice iz Vukodola" navodi da se jedan od njegovih predaka u XVIII veku zvao Baldovin u spomen na svog davnog pretka, rodonačelnika Kapora. Ako su Kapori u XVIII veku znali da im je prvi njihovog imena bio Baldovin Kapor, dakle u doba kada genealoška istraživanja u Hercegovini nisu ni postojala, onda je gotovo izvesno da je to morao biti Baldovin sin Kapora koji se pominje u dečanskim hrisovuljama. Pojava kombinacije dva tako retka imena u dva odvojena slučaja, još pri tom povezana i porodičnim predanjem, ne može biti samo koincidencija.

Mišljenja sam da su preci Mirilovića, Kapori, nekada bili ne samo vlasi u staleškom smislu, već i Vlasi u etničkom smislu, najverovatnije Aromuni ili Cincari. Slična tvrdnja se može naći kod mnogih autora, kao na primer kod Stojana Novakovića i Jevta Dedijera, koji tvrde da su Kapori bili Vlasi. Prva stvar koja može podupreti ovakvu hipotezu su imena prvih „Kapora“. Poreklo i značenje imena a kasnije i prezimena Kapor nije nam poznato ali svakako nije slovensko. Za ime Baldovin znamo da je germanskog porekla a postalo je popularno i na nekim našim prostorima u XIII i XIV veku prolaskom krstaških ratnika na putu ka Latinskom carstvu, posebno među neslovenskim stanovništvom. I druga imena koja nalazimo u dokumentima u vezi sa današnjim prezimenom Kapor - a to su Buckat i Trošan - jesu tipična romansko-vlaška imena iz tog doba.

Neki autori tvrde da su se preci vlaških grupacija u naše krajeve doseljavali ne samo iz makedonske regije već i iz Tesalije i Epira, kao vlaška nomadska plemena, pa bi to mogao biti slučaj i sa Kaporima. U Grčkoj danas nalazimo prezime Kaporis, koje možda može imati veze sa imenom Kapor. A upravo na područje Makedonije, Tesalije i Epira odakle su po predanju nekada došli preci Mihića, krajem 9. veka naseljavaju se vlaške grupacije Aromuna, koji se kod nas zovu i Cincarima, dolazeći sa severa iz pravca Karpata, odnosno današnje Rumunije i Bugarske. Na osnovu izvora koji se mogu naći na internetu, Haplogrupa I2a1b M423 Dinaric, , i danas je prilično zastupljena kod Cincara u Makedoniji i kreće se oko 20%, a kod ostalih Aromuna ide i do 40%. Iako nema potvrda, na osnovu geografske rasprostranjenosti South i North podvarijante na Balkanu, verovatno je u pitanju upravo North podvarijanta haplogrupe I2a1b M423 kojoj pripadaju i Mirilovići.

Na osnovu svega čini mi se verovatnim da preci Kapora jesu bili etnički Vlasi koji su slovenizovani. Naravno, ukoliko je tačna pretpostavka da su slovenska plemena donela I2a1b M423 Dinaric na Balkan, onda bi neki još stariji preci Kapora mogli biti pripadnici nekih od asimilovanih slovenskih plemena sa područja istočnog Balkana, koji su kao takvi učestvovali u etnogenezi Vlaha, slično kao što je slučaj sa Rumunima i Moldavcima.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #117 послато: Август 10, 2016, 07:17:16 поподне »

Autor Danilo Kapor u knjizi
...
A upravo na područje Makedonije, Tesalije i Epira odakle su po predanju nekada došli preci Mihića
...

Napravih gore grešku. Umesto Mihića trebao sam napisati Kapora, mada bi u suštini trebalo da je svejedno jer su im navodno isti preci...  :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #118 послато: Август 26, 2016, 10:09:28 поподне »
...
Autor Danilo Kapor u knjizi "Hronika jedne porodice iz Vukodola" navodi da se jedan od njegovih predaka u XVIII veku zvao Baldovin u spomen na svog davnog pretka, rodonačelnika Kapora. Ako su Kapori u XVIII veku znali da im je prvi njihovog imena bio Baldovin Kapor, dakle u doba kada genealoška istraživanja u Hercegovini nisu ni postojala, onda je gotovo izvesno da je to morao biti Baldovin sin Kapora koji se pominje u dečanskim hrisovuljama. Pojava kombinacije dva tako retka imena u dva odvojena slučaja, još pri tom povezana i porodičnim predanjem, ne može biti samo koincidencija.
...

Данас сам се чуо телефоном са господином Данилом Капором како бих проверио ове наводе из његове књиге. Пошто је поменута књига писана у форми романсиране историје, имао сам дилему да ли је пишчев предак Балдовин Капор из 18. века заиста постојао или је у питању фиктивна личност тј. ауторска слобода у писању дела. Господин Капор ми је потврдио да се у његовој породици и раније знало за Балдовина Капора који је живео у првој половини 18. века и који је добио име по свом давном претку са Косова.

Чини ми се да је ово веома јак аргумент у прилог тврдњи да се веза данашњих Капора са онима који се помињу у Дечанским хрисовуљама може сматрати извесном. Како су Дечанске хрисовуље пронађене тек у другој половини 19. века, није могуће да је неки предак Капора у 18. веку могао знати њихов садржај па евентуално на основу тога дати име Балдовин свом потомку. Ако је тај Балдовин добио име по свом давном претку онда је то могло бити искључиво на основу сазнања везаних за породично предање Капора, а тешко да је давни предак могао бити било ко други него Балдовин који се помиње у хрисовуљама.

Видим да међу тестираним у оквиру "Херцеговачког ДНК подухвата" има и један Капор. Уколико се потврди припадност Капора роду Мириловића како се очекује, мислим да ћемо имати прилично солидну аргументацију за везу Мириловића са средњевековним Капорима на дечанском властелинству.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #119 послато: Август 26, 2016, 11:16:08 поподне »
Помињали смо Жарковиће на теми “Нови тестирани“.

Велико братство херцеговачких Жарковића, према једној верзији, потиче из Скадарске области, од зетског велможа Жарка Мркшина.

Жарко (најраније је постао властелин око 1336, а рачуна се да је умро између 1370. и 1380) био је српски властелин из средине XIV века, са поседом у области између Дрима и Бојане, који се после смрти цара Душана јавља као господар Зете. Он се око 1356. године оженио Теодором Дејановић, ћерком деспота Дејана и Теодоре Немањић, полусестре Душана Силног и сестре Симеона Синише, са којом је, око 1363. године, добио сина Мркшу.

Жарко се у изворима јавља 1356. године, када је запленио робу неким дубровачким трговцима, недалеко од Светог Срђа код Скадра. Самом Зетом је у то доба управљала Душанова удовица Јелена, али се она у то доба налазила у Серу, тако да је Жарко највероватније искористио њено одсуство да преузме власт у Зети. Већ 1357. године, он је постао грађанин Млетачке републике и том приликом је означен као „барон господина рашког краља“, који управља у крајевима Зете, Бојане и тамошњег приморја. Међутим, ускоро (1360), почиње успон Балшића као господара Скадра (Балша I и његови синови, Страцимир, Ђурађ I и Балша II).

Жарка Мркшића и Жарко(је)виће помиње и Срђан Рудић у „Властели Илирског грбовника“:
https://books.google.rs/books?id=FHB6BwAAQBAJ&pg=PA139&lpg=PA139&dq=zarko+mrksic&source=bl&ots=_ZXdF1wsRc&sig=UtLHGw0zaKIQUghUE2ALIuV8tx0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjr9rr8tNrOAhWBXhQKHaJLB-sQ6AEIPjAI#v=onepage&q=zarko%20mrksic&f=false

После Жаркове смрти, његова удовица Теодора се преудала за Ђурђа I Балшића, а Жарков син Мркша се 1391. године оженио Руђином Балшић, ћерком Балше II и од 1396. године управљао је облашћу око Валоне и Канине.

(Wikipedia,
http://fmg.ac/Projects/MedLands/MONTENEGRO.htm#_Toc359580506 )

Жарковићи данас, један стећак из Ђедића код Требиња, са натписом о погибији витеза (?) Радоја Мркшина (погинуо од грома), везују за овог Мркшу Жарковића, тако што је Радоје син Мркшин, односно унук Жарков:

http://zarkovici.com/knjiga0.jpg
http://zarkovici.com/knjiga1.jpg
http://zarkovici.com/knjiga2.jpg

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #120 послато: Август 26, 2016, 11:17:36 поподне »
Према предању Жарковића ( http://zarkovici.com/ ), њихов родослов иде овако:

Мркша Мркшић (или Мркшин) био је властелин и жупан у време цара Душана, како у предању стоји, у области на којој се данас простире град Косјерић са својом околином. Ктитор је Манастира Вазнесења Господњег, у народу познатијег као Мркшина Црква. „Градња манастира започета је 1335 а освећен 1342 године. При манастиру је основана и штампарија у којој је године 1562 штампано четверојеванђеље. Сачувано је и налази се у Царском Музеју у Петрораду, у коме је и Цветни Триод (1566) и још неке књиге штампане у овој штампарији...“ Манастир су, 1567. године, разорили Турци, а 2009. године Епархија Жичка донела је одлуку о обновљењу манастира.
Мркша је имао синове Жарка и Петра (о коме нема даљих података о потомству).

Жарко, син Мркше Мркшића, жени се Теодором Дејановић, сестричном цара Душана. Био је намесник Зете и севастократор (чувар царског печата) код цара Душана, а после и код цара Уроша. Из њиховог брака рађа се син, коме дају име Мркша. Жарко гине 1372. године приликом покушаја Николе Алтомановића да на превару убије кнеза Лазара. Кнез Лазар бива том приликом рањен, док његови верни пратиоци, међу којима и Жарко, гину. Ово је историјски познат догађај:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ,
с тим што је Жарко наведен као „Мерешић“ (Meresich). Сима Ћирковић, коментаришући Мавра Орбина („Краљевство Словена“), истиче да презиме Мерешић није познато у другим изворима тога доба, али подсећа на презиме Мркшић, чиме би се могло везати за властелина Жарка Мркшића са ушћа Бојане. Ћирковић, међутим, напомиње да није јасно како је властелин Жарко могао доспети у пратњу кнеза Лазара. Објашњење можда даје предање о пореклу Мркшића из косјерићког краја, као и чињеница да су велможи мењали место живота у зависности од политичких прилика, пронија и поседа које су уживали, смењивања владара и промена њихових територија и сличних разлога уобичајених у средњем веку. Додајем и могућност евентуалног лошег написа или неправилног читања изворног Орбинијевог рада (Meresich уместо Mercsich).

Жарков син Мркша Жарковић, имаo je десетaк година кад му је отац погинуо. Одраста у кући Дејановића, својој ујчевини. Као српски племић владао је деловима некадашњег Српског царства, и то градовима Валона, Берат, Канина и Пирг, на југу данашње Албаније све до своје смрти 1414 године. Жени се Руђином (1391 г), кћерком Балше II. Мркша и Руђина рађају осморо синова, од којих је најмлађи понео име Жарко.
Жарко Мркшин долази у Пивску област (Недајно). Ту Жарковићи остају све до данашњих дана. Имају и данас нека историјска документа, а чували су чак и топуз шестоперац и сабљу Жарка, војсковође цара Душана, све до 1942 године, када је немачка окупаторска војска, однела или уништила добар део овога блага.

„Жарковићи. Повећа породица од око 15 кућа на Недајном, гдје живе од давнина. Славили су Јовањдан. О њиховом поријеклу постоје двије верзије предања. По једној су они од Браниловића, из Плужина, па су се на Недајно населили као на свој првобитни катун. По другој верзији, Жарковићи су са Челикова Поља, гдје су живјела браћа Челик и Жарко, па се први потурчио и одржао имање, а други одселио под тада пусти Ивовац, раскрчио шуму и настанио се...“
http://www.poreklo.rs/2015/10/18/poreklo-sadasnjih-pivskih-porodica/
Жарковићи су најстарија породица на Недајном, где су подигли и цркву Светога Јована.

Пивљански Жарковићи сматрају да су Жарковићи у Срђевићима и Храсном њихови огранци, односно такође потомци Жарка Мркшића. У Срђевићима су подигли задужбину – цркву Светог Николе, а у Храсном – цркву Рођења Светог Јована.

На сајту „Српске дијаспоре“ стоји:

„Žarkovići su nekad živeli u Srđevićima, na osojnoj strani Gatačkog polja, ali su se povukli u Bodežišta zbog turskog zuluma. Po predanju, ovde je u vreme Baja Pivljanina živeo knez Žarković. Kao uspomena na njega ostala je, u ruševinama, “kula Žarkovića”, pored takođe znamenite “kule čengića”, u istom mestu. I u Gornjem Hrasnu kod Lјubuškog, u zaseoku Vlaka, ima Žarkovića. Za njih se kaže da su bili turski kmetovi i da su jedva izbegli islamizaciju, ali su kasnije bili pokatoličeni…
Isti su rod sa Komadima, Đogama i Medanima. Doselili su se pre tri veka iz Mirilovića i svi su nekad slavili Jovanjdan.“

Дакле, по братственом предању, Жарковићима би требало да су сродни херцеговачки родови: Комад, Ђого и Медан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #121 послато: Август 26, 2016, 11:18:19 поподне »
Знамо да има тестираних родова Мириловића – динарска северна. Да ли постоји веза Мириловића са Жарковићима, вероватно ће показати резултати тестираних у Херцеговини овог пролећа.

Могући занимљиви били би резултати:
- Ђого, Горњи Поплат (Столац), Јовањдан, од Капора, а ови су Мириловићи; крајем 14. века из Македоније су се доселили најпре у област Полимља, па у Риђане, Бањане и затим у Билећу (Мириловићи),
- Елезовић, Чапљина, Матијевдан; требало би да су од Мириловића, сродни Меданима, Буквићима и Ђогама,
- Медан, Храсно (Убоско, Мириловићи), Јовањдан, од Мириловића,
- Буквић, Убоско (Љубиње), Свети Јован,
- Круљ (старо презиме Капор), Ранковци (Љубиње, Мириловићи), Јовањдан, од Риђана.

Питања која ми се мотају по глави:
да ли Жарковићи из Пиве имају везе с Жарковићима из источне Херцеговине, и
је ли, можда, Мркша, родоначелник Мркшића - Жарковића био од племена Мириловића...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #122 послато: Август 26, 2016, 11:38:53 поподне »
Знамо да има тестираних родова Мириловића – динарска северна. Да ли постоји веза Мириловића са Жарковићима, вероватно ће показати резултати тестираних у Херцеговини овог пролећа.

Могући занимљиви били би резултати:
- Ђого, Горњи Поплат (Столац), Јовањдан, од Капора, а ови су Мириловићи; крајем 14. века из Македоније су се доселили најпре у област Полимља, па у Риђане, Бањане и затим у Билећу (Мириловићи),
- Елезовић, Чапљина, Матијевдан; требало би да су од Мириловића, сродни Меданима, Буквићима и Ђогама,
- Медан, Храсно (Убоско, Мириловићи), Јовањдан, од Мириловића,
- Буквић, Убоско (Љубиње), Свети Јован,
- Круљ (старо презиме Капор), Ранковци (Љубиње, Мириловићи), Јовањдан, од Риђана.

Питања која ми се мотају по глави:
да ли Жарковићи из Пиве имају везе с Жарковићима из источне Херцеговине, и
је ли, можда, Мркша, родоначелник Мркшића - Жарковића био од племена Мириловића...?

Елезовићи су већ тестирани као припадници хаплогрупе Р1а,а поред набројаних је тестиран и један Капор.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #123 послато: Август 27, 2016, 12:43:45 пре подне »
Елезовићи су већ тестирани као припадници хаплогрупе Р1а,а поред набројаних је тестиран и један Капор.
Ти православни Елезовићи у Бањанима (Церовица) који славе Аранђеловдан имају друго предање.
Види књигу Светозара Томића о Бањанима (стр. 378).

Елезовићи који се броје у род Мириловића су муслимани.
« Последња измена: Август 27, 2016, 09:39:30 пре подне админ »
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #124 послато: Август 27, 2016, 01:37:53 пре подне »
Према подацима које сам прикупио из разних извора, порекло и веза појединих родова из братства Капор/Мириливић требало би да изгледа овако:

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #125 послато: Август 27, 2016, 01:58:54 пре подне »
- Елезовић, Чапљина, Матијевдан;
Овај би можда могао бити повезан са онима у Бањанима (R1a)?
Овако је писао Томић:
"Елезовићи славе Арханђелов дан а прислужују Матијев дан (девети дан по Св. Арханђелу). Нема разлике између славе и преславе у обредима. Оба се празника једнако прослављају."

Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #126 послато: Август 27, 2016, 03:49:19 поподне »
а шта имамо за Mицете ?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #127 послато: Август 27, 2016, 08:12:01 поподне »
а шта имамо за Mицете ?

Нема баш много тога у литератури. Углавном је оно што се зна већ написано у коментарима на Пореклу: http://www.poreklo.rs/2012/02/26/mi%C4%8Deta/

Ево шта о њима пише Љубо Михић:
Мичете су из Чавша у Попову пољу купиле читлук у Пенаве 1880. године и доселиле у Банчиће. Миленко Филиповић о поријеклу становништва у Чавшу пише: „Мичете су поријеклом из Храсна. Вјерује се да су Мичете, Буквићи и Медани, Ђоге, Жарковићи и Номади по Горњем Храсну сви један род и поријеклом од Денда из Храсна" (212,186). У литератури се често замјењује поријекло од Денда и Капора из Мириловића. Како смо установили то је једно братство. Мичете потичу од потомака кнеза Мирила.

Недалеко од Требиња налазе се остаци средњовјековног града Мичевца који је у XV вијеку, према легенди, подигао неки војвода Мичета. Можда постоји нека веза у сродству између Мичета и војводе Мичете.



Божидар Кљајевић у књизи "Велики српски родови у Херцеговини" сматра их потомцима шестог сина кнеза Мирила и наводи да их неки сматрају огранком Круља.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #128 послато: Август 27, 2016, 08:59:14 поподне »
вероватно су се прво презивали Мичетић

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #129 послато: Август 29, 2016, 01:10:44 поподне »
Према предању Жарковића ( http://zarkovici.com/ ), њихов родослов иде овако:

Ja sam možda prevideo, ali da li je na tom sajtu dostupan i pun rodoslov Žarkovića? Konkretno, zanimalo bi me kako su od navedenog Žarka stigli do recimo 19. veka (dalje već mogu da pretpostavim). U slučaju da tih podataka nema, onda mi nije jasno kako autori stranice zaključuju poreklo od vlastelina ako im fali 300 godina između --- prezime i lokacija, po mom mišljenju, nisu ni približno dovoljni da bi se definitivno tvrdilo poreklo od neke znamenite porodice.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #130 послато: Август 29, 2016, 02:16:23 поподне »
Ja sam možda prevideo, ali da li je na tom sajtu dostupan i pun rodoslov Žarkovića? Konkretno, zanimalo bi me kako su od navedenog Žarka stigli do recimo 19. veka (dalje već mogu da pretpostavim). U slučaju da tih podataka nema, onda mi nije jasno kako autori stranice zaključuju poreklo od vlastelina ako im fali 300 godina između --- prezime i lokacija, po mom mišljenju, nisu ni približno dovoljni da bi se definitivno tvrdilo poreklo od neke znamenite porodice.

Колико сам чуо од самих Жарковића (ових из Пиве), они имају неки свој родослов. Требало би да га има код себе и отац Теофан из Острога. Не знам зашто га нису поставили на сајту. Наравно, не верујем да у родослову имају комплетну везу са Жарковићима из 14. и 15. века. Ни много млађи родови немају потпун родослов без рупа (чак ни краљевска кућа Црне Горе, нпр, а камо ли остали). Ради се о усменом предању о пореклу од средњевековних Мркшића-Жарковића, у које можемо да верујемо, а и не морамо.

Оно што је мени овде занимљиво је родовска веза између Жарковића из Пиве и оних из Херцеговине. Иако пивљански својакају херцеговачке као свој огранак, није искључено ни да је обрнуто. У крајњем, можда и нису сродни, иако их везује исто презиме, иста слава и географска близина. Веза са средњевековним Жарковићима није немогућа, нарочито што међу Жарковићима постоји јака традиција о њој.
 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #131 послато: Август 29, 2016, 02:27:52 поподне »
Ja sam možda prevideo, ali da li je na tom sajtu dostupan i pun rodoslov Žarkovića? Konkretno, zanimalo bi me kako su od navedenog Žarka stigli do recimo 19. veka (dalje već mogu da pretpostavim). U slučaju da tih podataka nema, onda mi nije jasno kako autori stranice zaključuju poreklo od vlastelina ako im fali 300 godina između --- prezime i lokacija, po mom mišljenju, nisu ni približno dovoljni da bi se definitivno tvrdilo poreklo od neke znamenite porodice.
Наравно да се то не може утврдити. Биће да су Мириловићи. Нека их предања везују за акцију против сењских ускока, гдје су заједно са Брстинама, Мандрапама и Маслаћима побили неке ускоке и за то од Турака добили неку земљу.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #132 послато: Август 29, 2016, 03:19:34 поподне »
Наравно да се то не може утврдити. Биће да су Мириловићи. Нека их предања везују за акцију против сењских ускока, гдје су заједно са Брстинама, Мандрапама и Маслаћима побили неке ускоке и за то од Турака добили неку земљу.

Иначе, кад смо код Маслаћа, и њих неки везују за Мириловиће. Божидар Кљајевић о њима пише: "МАСЛАЋИ, муслимани и православни у херцеговачким селима Храсну, Хутову, Чавашу, Прењу, Аладинићима доселили су из Попова, старином су од братства Круља, славе Св. Ђурђа.". Круље опет неки рачунају као огранак Мириловића, па онда ту спадају и Маслаћи.

Од Маслаћа потичу и МАСЛАРЕВИЋИ, католици у Ораховом Долу.

Ево још неких родова који нису приказани на стаблу које сам раније послао, а спадају у братство Мириловиће или шире, у братство Рајковића-Капора:

  • БАЛТЕ (Балтићи) у Благају и Љубињу, мисле да су староседеоци, најстарија породица у овом крају, муслимани. Балте су живели у Бијењи код Невесиња, па су преселили касније у Мостар. Пореклом су од братства Балтића који су старином од братства Капора.
  • КРМЕК у Мостару, католици, други назив им је братство Топаловићи, живе у Горњем и Доњем Дријену код Неума, доселили из Храсна, звали су се Маслаћи и славили су Св. Трифуна, старином су од братства Круља.
  • ПАШИЋИ муслимани из братства Мириловића, огранак Михића из Горњег Храсна где су живели у засеоку Поткула (Под Кулом). Живе у Мостару и Бивољу брду.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #133 послато: Август 30, 2016, 09:51:26 пре подне »
Иначе, кад смо код Маслаћа, и њих неки везују за Мириловиће. Божидар Кљајевић о њима пише: "МАСЛАЋИ, муслимани и православни у херцеговачким селима Храсну, Хутову, Чавашу, Прењу, Аладинићима доселили су из Попова, старином су од братства Круља, славе Св. Ђурђа.". Круље опет неки рачунају као огранак Мириловића, па онда ту спадају и Маслаћи.

Од Маслаћа потичу и МАСЛАРЕВИЋИ, католици у Ораховом Долу.

Ево још неких родова који нису приказани на стаблу које сам раније послао, а спадају у братство Мириловиће или шире, у братство Рајковића-Капора:

  • БАЛТЕ (Балтићи) у Благају и Љубињу, мисле да су староседеоци, најстарија породица у овом крају, муслимани. Балте су живели у Бијењи код Невесиња, па су преселили касније у Мостар. Пореклом су од братства Балтића који су старином од братства Капора.
  • КРМЕК у Мостару, католици, други назив им је братство Топаловићи, живе у Горњем и Доњем Дријену код Неума, доселили из Храсна, звали су се Маслаћи и славили су Св. Трифуна, старином су од братства Круља.
  • ПАШИЋИ муслимани из братства Мириловића, огранак Михића из Горњег Храсна где су живели у засеоку Поткула (Под Кулом). Живе у Мостару и Бивољу брду.
Маслаћи у Храсну су католици и то сигурно.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #134 послато: Август 30, 2016, 07:22:37 поподне »
Маслаћи у Храсну су католици и то сигурно.

Верујем да је тако и ја сам уочио сличне грешке у поменутој Кљајевићевој књизи. Приметио сам да је стављао одредницу "муслимани и православни" готово иза сваког презимена из рода Мириловића.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #135 послато: Септембар 04, 2016, 09:58:23 поподне »
Да ли је неко упознат са херцеговачким родовима Томић и Шкрба који би могли припадати братству Мириловића? Има једно предање које ме принично збуњује. У раду Петра Шобајића “Дабарско Поље у Херцеговини”, који је написао на основу истраживања спроведених 1926. године, и у књизи Ристе Милићевића „Херцеговачка презимена“, наведена је веза Михића из Подкома, који су огранак братства Мириловића, и неких Томића. Код Шобајића пише следеће:
 

“Михићи - 6 кућа - су из Храсна код Стоца. Дошао Петар под Ком у Дабар око 1860. на земљу Караџину и имао Мира и Спасоја. Славе Јовањдан. У Храсну се презивали Томићи. Побију неке Турке, али и они изгину, остао Михо, и они су од њега, Михо имао седам синова, који убију агу, па се разбегну, дођу на Комање Брдо и један ту остане, а један оде у До и његови се потомци прозову Шкрбе. С Комањег Брда пређу у Дабар. Има их у Кобиљ-Долу, Дабрици, и Локвама код Стоца. Славе Јовањдан. Имали су тапије на Кладово Брдо у Загорју, старе 250 година.”
Верујем да је Милићевић везу између Михића и Томића преузео директно из Шобајићевог рада. Можда грешим али чини ми се да је овде некаква забуна у питању. Делује као да су измешана предања Мириловића (седам синова) и Михића. Ни једно друго породично предање за које ја знам не памти везу Томића и Михића из Горњег Храсна, а разговрао сам и лично са Михићима из Поткома. Једина веза која би се могла уочити је да се управо син Михе Кнежића који је иселио у Потком звао Томо, да је убио Турчина и због тога избегао из Горњег Храсна. Сви Михићи из Поткома су његови потомци па може бити да су их зато називали Томићима.


Иначе, једини Томићи православци у Херцеговини које помиње Ристо Милићевић у истој књизи славе Ђурђевдан, за разлику од Михића из Горњег Храсна који сви славе Јовањдан као и њихови остали братственици Мириловићи, тако да ни овај податак не иде у прилог изреченој тврдњи о вези Томића и Михића, па се чини да нема никаквог основа за веровање у њену истинитост.

Што се тиче Шкрба, ни о њима нисам нигде нашао нешто више података нити неку везу са Михићима или Мириловићима. Видим да славе Јовањдан и да су неки од њих из Храсна где је матица Мириловића, па је ту нека веза и могућа. Један од њих је обухваћен тестирањем у оквиру „Херцеговачког ДНК подухвата“, па се надам да ће онда бити јасније да ли веза постоји.

Дакле, има ли неко нека сазнања о овим родовима?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #136 послато: Октобар 23, 2016, 07:24:24 поподне »
није на одмет стр.195

ЋуроТошић; ДОЊОВЛАШКИ РОДОВИ ВЛАХОВИЋ И МИРИЛОВИЋ У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ

http://radoviff.org/fileadmin/radovi/Radovi%205.pdf

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #137 послато: Октобар 29, 2016, 04:17:13 поподне »
Према подацима које сам прикупио из разних извора, порекло и веза појединих родова из братства Капор/Мириливић требало би да изгледа овако:



Поздрав Велиборе.

Како бих могао да утврдим порекло мог презимена  од ког су од синова Мириловића? Да ли би била довољна генетичка истраживања?

Постоје два могућа правца куда су моји преци дошли у северну Далмацију, један је из дрнишког краја (село Мирловић Загора и Поље) а други је из правца Коренице (преко Лике). Ово насељавање преко Лике предводио је лично сердар Стојан Јанковић...
Најстарији предак који је рођен у Жегару (северна Далмација) је Петар, рођен 1730, године. Вероватно се Петров отац (Радојица Мириловић?) или деда доселио у те крајеве.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #138 послато: Октобар 29, 2016, 04:57:14 поподне »
Поздрав Велиборе.

Како бих могао да утврдим порекло мог презимена  од ког су од синова Мириловића? Да ли би била довољна генетичка истраживања?

Постоје два могућа правца куда су моји преци дошли у северну Далмацију, један је из дрнишког краја (село Мирловић Загора и Поље) а други је из правца Коренице (преко Лике). Ово насељавање преко Лике предводио је лично сердар Стојан Јанковић...
Најстарији предак који је рођен у Жегару (северна Далмација) је Петар, рођен 1730, године. Вероватно се Петров отац (Радојица Мириловић?) или деда доселио у те крајеве.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #139 послато: Октобар 29, 2016, 05:01:26 поподне »
Не знам да ли би помогао текст Ђуре Тошића "Доњовлашки родови Влаховић и Мириловић у Источној Херцеговини"? Мислим, због праћења порекла и каснијих миграција. Имам текст у ПДФ верзији, па ако треба да пошаљем, јавите се.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #140 послато: Октобар 29, 2016, 05:09:09 поподне »
Поздрав Велиборе.

Како бих могао да утврдим порекло мог презимена  од ког су од синова Мириловића? Да ли би била довољна генетичка истраживања?

Постоје два могућа правца куда су моји преци дошли у северну Далмацију, један је из дрнишког краја (село Мирловић Загора и Поље) а други је из правца Коренице (преко Лике). Ово насељавање преко Лике предводио је лично сердар Стојан Јанковић...
Најстарији предак који је рођен у Жегару (северна Далмација) је Петар, рођен 1730, године. Вероватно се Петров отац (Радојица Мириловић?) или деда доселио у те крајеве.
Нажалост на основу докумената никако! Некад у будућности неко свеобухватно тестирање на велики број маркера. Ово породично стабло је свакако погрешно и направљено је на основу предања које је сумњиво.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #141 послато: Октобар 29, 2016, 08:30:12 поподне »
Поздрав Велиборе.

Како бих могао да утврдим порекло мог презимена  од ког су од синова Мириловића? Да ли би била довољна генетичка истраживања?

Постоје два могућа правца куда су моји преци дошли у северну Далмацију, један је из дрнишког краја (село Мирловић Загора и Поље) а други је из правца Коренице (преко Лике). Ово насељавање преко Лике предводио је лично сердар Стојан Јанковић...
Најстарији предак који је рођен у Жегару (северна Далмација) је Петар, рођен 1730, године. Вероватно се Петров отац (Радојица Мириловић?) или деда доселио у те крајеве.

Драгане, ову поделу коју сам навео треба прихватити са веееликом резервом. Базирана је искључиво на народном предању и нема никаквих доказа да је тачна. Прича о кнезу Мирилу и његовим синовима је проблематична из више разлога, о чему је већ било речи, па мислим да је и питање од кога сина потиче која породица у домену легенде. Чак и ово подела коју сам приказао се разликује од предања до предања. Нпр. за Денде има разних варијанти где тачно припадају, Анђелиће неки не сматрају Мириловићима, итд. По неким предањима су на пример и Шкрбе братственици Мириловића, али су недавно објављени њихови Y-DNA резултати показали да у генетичком смислу ипак не припадају роду Мириловића.
Једини одговор на твоје питање који могу да понудим је моје виђење: Братством Мириловића у ужем смислу сматрају се потомци шест синова кнеза Мирила, значи они који су се населили у Горње Храсно. Ту се не могу "накалемити" друге фамилије јер је то предање да тако кажем "затворено". Тачна или нетачна, прича је испричана. Чак ни Капори, Круљи или Мичете у том смислу нису део братства Мириловића. Али ако посматрамо Y-DNA наслеђе, онда причамо о роду Мириловића који је свакако далеко шири, и вероватно обухвата како поменуте тако и друге фамилије, тј. све оне које вуку порекло од влаха Мириловића. Тако је и са твојом фамилијом. Генетичка припадност твојих Мирила роду Мириловића је неспорно доказана, али уклопити је у шему коју сам дао мислим да је немогуће.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #142 послато: Октобар 30, 2016, 01:54:22 пре подне »
Драгане, ову поделу коју сам навео треба прихватити са веееликом резервом. Базирана је искључиво на народном предању и нема никаквих доказа да је тачна. Прича о кнезу Мирилу и његовим синовима је проблематична из више разлога, о чему је већ било речи, па мислим да је и питање од кога сина потиче која породица у домену легенде. Чак и ово подела коју сам приказао се разликује од предања до предања. Нпр. за Денде има разних варијанти где тачно припадају, Анђелиће неки не сматрају Мириловићима, итд. По неким предањима су на пример и Шкрбе братственици Мириловића, али су недавно објављени њихови Y-DNA резултати показали да у генетичком смислу ипак не припадају роду Мириловића.
Једини одговор на твоје питање који могу да понудим је моје виђење: Братством Мириловића у ужем смислу сматрају се потомци шест синова кнеза Мирила, значи они који су се населили у Горње Храсно. Ту се не могу "накалемити" друге фамилије јер је то предање да тако кажем "затворено". Тачна или нетачна, прича је испричана. Чак ни Капори, Круљи или Мичете у том смислу нису део братства Мириловића. Али ако посматрамо Y-DNA наслеђе, онда причамо о роду Мириловића који је свакако далеко шири, и вероватно обухвата како поменуте тако и друге фамилије, тј. све оне које вуку порекло од влаха Мириловића. Тако је и са твојом фамилијом. Генетичка припадност твојих Мирила роду Мириловића је неспорно доказана, али уклопити је у шему коју сам дао мислим да је немогуће.

Хвала на појашњењу.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #143 послато: Октобар 30, 2016, 10:46:12 пре подне »
Могући џемат влаха Мириловића у Храсну 1475-1477




Повезница
Oktobra 1465. g. podignuta je tužba protiv vlaha Mirilovića Vladisava Dobriekovića i njegovog sina Heraka.

Значи 10 година касније имамо кнеза Херака Владисалића у Храсну.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #144 послато: Октобар 30, 2016, 12:14:25 поподне »
Већ сам понудио текст Ђуре Тошића "Доњовлашки родови Влаховић и Мириловић у Источној Херцеговини", у којем се на десетак страна (од 203 до 212-те) говори само о Мириловићима (и нешто мање о пореклу Капора). Пошто је ПДФ верзија, не могу да конвертујем у ворд тих десетак страна, и ево само пар података. "И у аутентичним изворима Дубровачког архива помињу се већ у другој половини XIV вијека катуни ове влашке скупине: 1365 - катун Дудоја Мириловића, 1388 - катун Његована Мириловића и 1392 - катун Новака Мириловића"...
"... У Доњим Мириловићима... (средином 80-их година XV вијека)... сусрећемо неке Мириловиће из Храсна... 1465, у Дубровнику је поднијета тужба против Владислава Добриловића и против Херака, Владислављевог сина, из влаха Мириловића..."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #145 послато: Октобар 31, 2016, 10:26:48 поподне »
Блиски I2a DN рођаци Мириловића код Грка (ако за I2a уопште може да се донесе овакав закључак на основу маркера)

Распоред маркера: DYS19 DYS389I DYS389II DYS389II.I DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385ab DYS438 DYS439 DYS437 DYS448 DYS456 DYS458 DYS635 GATAH4 DYS576 DYS481 DYS549 DYS533 DYS570 DYS643

Михић (Херцеговина): 16 13 32 19 24 10 11 13 14-14 10 13 15 20 15 17 23 10 18 ? ? ? 19 ?

Грк1: 16 13 32 19 24 11 11 13 14-14 10 13 15 20 15 17 23 10 18 31 11 13 16 10

Грк2: 16 13 32 19 24 11 11 13 14-14 10 14 15 20 15 17 23 10 18 31 11 12 16 10

("болдоване" су разлике у односу на Михића)


Извор: A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci







Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #146 послато: Октобар 31, 2016, 10:36:07 поподне »
Људи не пишите ово Грк, има људи са презименом Грк. Доћи ће до забуне.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #147 послато: Октобар 31, 2016, 10:44:10 поподне »
Људи не пишите ово Грк, има људи са презименом Грк. Доћи ће до забуне.

:) Мислим да је овде прилично јасно да се ради о Грцима (народ), иначе у уводној реченици не би писало да Мириловићи имају поклапања "код Грка", већ са појединцима који се презивају Грк.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #148 послато: Април 04, 2017, 03:42:56 поподне »
Беше ли ово она тема на којој се дискутовало о Мириловићима опћенито?

Ако јесте, ево занимљив налаз са карте из 1704. године, где су Мириловићи (Moroloniqui) забележни као област или као племе.



raremaps.com
gallica.bnf.fr



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #149 послато: Април 04, 2017, 06:52:23 поподне »
Турски попис из 1701. село Доње Храсно биљежи и као Мириловић.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #150 послато: Април 04, 2017, 07:26:00 поподне »
Турски попис из 1701. село Доње Храсно биљежи и као Мириловић.

Овде је очигледно тај назив унешен као регионални или племенски, а не у смислу места.



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #151 послато: Април 04, 2017, 08:29:39 поподне »
Овде је очигледно тај назив унешен као регионални или племенски, а не у смислу места.
У карту су унешени Мириловићи код Билеће, ови доњи Мириловићи су ниже скоро крај мора и Пељешца.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #152 послато: Мај 28, 2017, 07:28:53 поподне »
Можда нешто значи Мириловићима?




Извор: Krešimir Kužić, Migracije zagorskih obitelji navedenih u grbovniku Korjenić-Neorić 1595, Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru, 1997, str. 193-210



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #153 послато: Мај 28, 2017, 11:11:37 поподне »
Можда нешто значи Мириловићима?
...


Мање-више познато, али у сваком случају није лоше видети још једну референцу.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #154 послато: Август 27, 2017, 07:50:08 пре подне »
Ne znam da li je bilo vec,ali zanimljivo da u Slovackoj u selu Stakcin i okolini imamo oko 86 prezimena Mirilovic-To mjesto se nalazi na samoj granici sa Ukrajinom.

Ван мреже Драган Т. Мирило

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #155 послато: Септембар 14, 2017, 05:58:09 поподне »
Ne znam da li je bilo vec,ali zanimljivo da u Slovackoj u selu Stakcin i okolini imamo oko 86 prezimena Mirilovic-To mjesto se nalazi na samoj granici sa Ukrajinom.


Било је официра са презименом Мириловић у А-У војсци (војној Крајини), углавном су живели на Банији. Можда су они по службеној дужности насељени у те крајеве Словачке која је била део АУ монархије?

Један мој земљак, Вељко Кубат је истраживао млетачки архив у Задру и тамо је поред матичних књига нашао и старе карте у којима је 1701 или раније у Жегару (одакле сам и ја) постојало имање Мириловића, поред је рецимо имање Вукчевића (то презиме и данас постоји - пореклом су из ЦГ, мислим да се место зове Барутана) и неко презиме Бошњак (које одавно у селу не постоји). Поред Вукчевића команданте или народне прваке су давали и Нанићи а, Митровићи-Јанковићи су већ одавно познати.

Као власник тог имања у селу наведен је Радојица Мириловић, а у исто време власник је имања  у околини Бенковца (ваљда нису две особе у питању са истим именом и презименом?). Први предак који је уписан у матичну књигу рођених са презименом Мирило је Петар 1730. год. У каквој су вези Радојица и Петар није познато.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #156 послато: Септембар 14, 2017, 06:16:27 поподне »
Било је официра са презименом Мириловић у А-У војсци (војној Крајини), углавном су живели на Банији. Можда су они по службеној дужности насељени у те крајеве Словачке која је била део АУ монархије?

Један мој земљак, Вељко Кубат је истраживао млетачки архив у Задру и тамо је поред матичних књига нашао и старе карте у којима је 1701 или раније у Жегару (одакле сам и ја) постојало имање Мириловића, поред је рецимо имање Вукчевића (то презиме и данас постоји - пореклом су из ЦГ, мислим да се место зове Барутана) и неко презиме Бошњак (које одавно у селу не постоји). Поред Вукчевића команданте или народне прваке су давали и Нанићи а, Митровићи-Јанковићи су већ одавно познати.

Као власник тог имања у селу наведен је Радојица Мириловић, а у исто време власник је имања  у околини Бенковца (ваљда нису две особе у питању са истим именом и презименом?). Први предак који је уписан у матичну књигу рођених са презименом Мирило је Петар 1730. год. У каквој су вези Радојица и Петар није познато.
Барутана се и данас налази у Љешанској нахији, а тамо су најбројнији управо Вукчевиќи.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #157 послато: Септембар 27, 2017, 06:14:46 поподне »
Занима ме нешто што је у вези Мириловића али можда има више везе са хералдиком.
На теми су већ помињани Мирловићи из Далматинске Загоре као једна од могућих варијација презимена Мириловић. У хрватској литератури сам наилазио на податке где се Мирловићи помињу као католички племићи. У књизи "Дувањска презимена", Анте Иванковић пише:

20. listopada 1697. godine dužnosnici i fratri samostana u Primorju navode zasluge serdara Petra i Mate Mirilovića iz Mostara za hercegovačke katolike i samostan u Primorju, a
jedan od svjedoka je i fra Antonio Beslich di Rachitno. 16. prosinca te godine katolici i franjevci Bosanskog Kraljevstva potvrđuju vjerodostojnost grba obitelji Mirlović, a opet je među svjedocima zapisan i fra Antonio Beslich di Rachitno.


Имају ли ови наводни племићи Мирловићи везе са исто тако наводним племићима Мириловићима на које се позивају Илирски грбовници или је у питању сасвим други род?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #158 послато: Септембар 27, 2017, 08:26:21 поподне »
Занима ме нешто што је у вези Мириловића али можда има више везе са хералдиком.
На теми су већ помињани Мирловићи из Далматинске Загоре као једна од могућих варијација презимена Мириловић. У хрватској литератури сам наилазио на податке где се Мирловићи помињу као католички племићи. У књизи "Дувањска презимена", Анте Иванковић пише:

20. listopada 1697. godine dužnosnici i fratri samostana u Primorju navode zasluge serdara Petra i Mate Mirilovića iz Mostara za hercegovačke katolike i samostan u Primorju, a jedan od svjedoka je i fra Antonio Beslich di Rachitno. 16. prosinca te godine katolici i franjevci Bosanskog Kraljevstva potvrđuju vjerodostojnost grba obitelji Mirlović, a opet je među svjedocima zapisan i fra Antonio Beslich di Rachitno.

Имају ли ови наводни племићи Мирловићи везе са исто тако наводним племићима Мириловићима на које се позивају Илирски грбовници или је у питању сасвим други род?

Илирски грбовник везује речени грб за средњовековне Мириловиће. Оригинално или апокрифно, још увек је отворено питање. А да ли Мирловићи и Мириловићи имају шта заједничко, осим што су код фрањеваца потраживали права на грб, то је тешко рећи. :)

Чак и тих села Мирловића изгледа има више и по разним крајевима.



симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #159 послато: Септембар 27, 2017, 08:38:04 поподне »
Илирски грбовник везује речени грб за средњовековне Мириловиће. Оригинално или апокрифно, још увек је отворено питање. А да ли Мирловићи и Мириловићи имају шта заједничко, осим што су код фрањеваца потраживали права на грб, то је тешко рећи. :)

Чак и тих села Мирловића изгледа има више и по разним крајевима.

Далматинска села са називом Мирловић имају везе са херцеговачким Мириловићима. То су показали скоро објављени документи из шибенског архива (Кристијан Јуран) гдје се види да су власи Мириловићи из Херцеговине насељени у далматинску Загору. Та села су добила име управо по њима.

Што се тиче католичких Мирловића који се спомињу у Дувну није искључено да су повезани са Мириловићима, јер и дио Мириловића у Загори је покатоличен, па је могуће да је у том крају било католичких породица Мирловић или Мириловић.

Мириловићи из Илирског грбовника су дио новог, влашког племства. А они кад су прелазили на аустријску или млетачку страну користили су управо предлошке из Илирског Грбовника. Примјер Предојевића у Жумберку.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #160 послато: Септембар 27, 2017, 08:50:29 поподне »
Мириловићи из Илирског грбовника су дио новог, влашког племства. А они кад су прелазили на аустријску или млетачку страну користили су управо предлошке из Илирског Грбовника. Примјер Предојевића у Жумберку.

То није спорно, поставља се само питање да ли су они утицали да се тај грб и нађе у грбовнику, или су само искористили његово присуство да потврде себи привилегије?



симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #161 послато: Септембар 27, 2017, 09:00:52 поподне »
То није спорно, поставља се само питање да ли су они утицали да се тај грб и нађе у грбовнику, или су само искористили његово присуство да потврде себи привилегије?

То не знам, колико се сјећам неких ранијих прича у Илирским грбовницима има и аутентичних и измишљених грбова. Претпостављам да су се у њему нашле и породице (или племенске скупине) које су биле утицајне половином 16. вијека (Храбрени, Предојевићи, Мириловићи). Не вјерујем да су ове породице раније имале неке грбове, али можда их је неко смислио за њих управо у том периоду.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #162 послато: Септембар 27, 2017, 09:48:19 поподне »
А да ли је некоме познато има ли презиме Мерловић некакве везе са Мириловићима? Наводно их је било и у Далмацији, можда негде око Сиња. Не знам ништа више о тој фамилији, чак ни да ли су православни или католици. У Републици Српској ово презиме се јавља у Прњавору а у Хрватској их има у обасти Сиска, мада не мора бити да су у некој вези.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #163 послато: Септембар 28, 2017, 01:26:58 поподне »
А да ли је некоме познато има ли презиме Мерловић некакве везе са Мириловићима? Наводно их је било и у Далмацији, можда негде око Сиња. Не знам ништа више о тој фамилији, чак ни да ли су православни или католици. У Републици Српској ово презиме се јавља у Прњавору а у Хрватској их има у обасти Сиска, мада не мора бити да су у некој вези.

У Далмацији је било и још има Нерловића из Дицма (Сичане), између Сиња и Сплита. Срби. Можда си њих побркао са Мерловићима. Никаквих Мерловића није било у Хрватској 1948, осим једног у Сплиту, који је сигурно Нерловић, али погрешно уписан.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #164 послато: Септембар 28, 2017, 02:02:15 поподне »
А да ли је некоме познато има ли презиме Мерловић некакве везе са Мириловићима? Наводно их је било и у Далмацији, можда негде око Сиња. Не знам ништа више о тој фамилији, чак ни да ли су православни или католици. У Републици Српској ово презиме се јавља у Прњавору а у Хрватској их има у обасти Сиска, мада не мора бити да су у некој вези.

У вези помињања Сиска, биће да се ради о банијским Мириловићима (Острожин код Вргинмоста или Сјеверовац код Петриње). На око ми се чини да је Мерловић само написана варијанта изговора презимена Мириловић.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #165 послато: Септембар 28, 2017, 03:32:48 поподне »
У Далмацији је било и још има Нерловића из Дицма (Сичане), између Сиња и Сплита. Срби. Можда си њих побркао са Мерловићима. Никаквих Мерловића није било у Хрватској 1948, осим једног у Сплиту, који је сигурно Нерловић, али погрешно уписан.

Податак је из књиге Ратка Бабића "Колонисти Сечња". На списку фамилија досељених после Другог светског рата наведена је Милица, супруга Луке Шарића, рођена Мерловић.


Ради се о Шарићима из Бајагића код Сиња о којима је било речи на другој теми, па одатле и мој закључак да су могли бити у питању неки Мерловићи из околине. А може бити и да је у питању грешка у препису са оригиналног списка.


Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #166 послато: Септембар 28, 2017, 03:36:17 поподне »
Податак је из књиге Ратка Бабића "Колонисти Сечња". На списку фамилија досељених после Другог светског рата наведена је Милица, супруга Луке Шарића, рођена Мерловић.


Ради се о Шарићима из Бајагића код Сиња о којима је било речи на другој теми, па одатле и мој закључак да су могли бити у питању неки Мерловићи из околине. А може бити и да је у питању грешка у препису са оригиналног списка.

To je Nerlovic sasvim sigurno, samo greska u prvom slovu.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #167 послато: Септембар 28, 2017, 03:48:00 поподне »
"Leksik prezimena SR Hrvatske" 1976:

MERLO Dubrovnik 3 (1), Zagreb 2 (2)
MERLOVIĆ Split 1 (—)
MERLUSSI Rijeka 3 (1)
MERLUZZI Dubrovnik 3 (l)

Презиме Merlo постоји у Италији. Судећи према местима где налазимо презимена Мерло и Мерловић (и ова доле слична њима), биће да су то неки далматински Италијани.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #168 послато: Септембар 28, 2017, 04:03:43 поподне »
To je Nerlovic sasvim sigurno, samo greska u prvom slovu.

I ja sam prilično siguran da se radi o Nerlovićima. 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #169 послато: Септембар 28, 2017, 05:45:19 поподне »
Ништа епохално, али за вас који проучавате Мириловиће, може бити, па да кажемо, занимљиво.

Сређујући табелу породица илирских грбовника и спискова средњовековног племства, малопре преписах и Мириловиће, па ево како се у тој скупини извора хронолошки јављају:



1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
Грбовници и спискови племства:

Corienich-Neorich (1595) / Загребачки грбовник I
Cod. I 120a (XVI-XVII в.) / Палинићев грбовник
Milienovich-Letiezza (кр. XVI в.) / Лондонски грбовник I
Radulovich (по. XVII в.) / Моденски грбовник
НБ бр. 683 (по. XVII в.) / Београдски грбовник I
НБ бр. 53 (пре 1603) / Београдски грбовник II
Skoroevich (1636-1638) / Бечки грбовник
Ms. Phill. 1892 (к. XVII в.) / Берлински грбовник
Фојница (1675-1688) / Фојнички грбовник
Списак племства из Фојничког грбовника (1675-1688)
Le Blason de la Noblesse (1678)
La Blason... (1678), tal.
Teatro della nobilta dell'Europa (1725)
Teatro della… (1725), tal.
Кевешић (око 1740) / Сплитски грбовник
Ševaljević (1748) / Макарски грбовник II
Senquicziensis chronicon militaris (1781) / Колиновићев списак племства
De Regno Bosniæ (1781) / Владимировићев списак племства
Knezovi I vlastela naroda Slovinskoga (1782) / Качићев списак племства
Synoptico-memorialis (1823) / Чеваповићев списак племства
Acta Bosnae (1892) / Ферменџинов списак племства
Пашковићев грбовник (1820-1825) / Београдски грбовник IV
Cod. 1055 (XIX в.) / Инсбрушки грбовник
Мириловић:

Mirilovich

Mirilovich
Mirilovich
Mirilouicchi
Mirolovich
Mirilouich
Mirilovich
Mirilovicch
Mirilović
Mirilovich

Mirilovich
Mirilovi
Mirilovich
Mirilovich
Mirilovich de Petrovo Polye, de Villa Mirilovich
Mirilovich, de Villa Mirilovich
Mirilovich od Mirolovicha
Mirilovich de Petrovo-Polye, et villa Mirilovich
Mirilovich de Petrovo Polye, de villa Mirilovich
Mirilović
Mirilovich



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #170 послато: Септембар 28, 2017, 06:44:00 поподне »
Племство Илирског грбовника је опевао фрањевац Андрија Качић Миошић у "Писми од Стипана Кристића и његових сватова" објављеној 1756. године у делу "Разговор угодни народа словинског", где на једном месту помиње и Мириловиће:



Гиздаве је свате сакупио
све по избор бане и кнезове,
брзе коње прија неседлане,
а делије младе нежењене:

Од Вињана Крижића витеза
и Рупчића, од Мостара кнеза,
од Загорја два млада племића,
баш Бибића и Мириловића.



Наравно, ово није никакав доказ о стварном племству Мириловића, него се питам да ли се грб Мириловића из Охмућићевог грбовника могао ипак односити на далматинске Мириловиће (или Мирловиће?) а не на средњовековне, херцеговачке. Ако је до сеобе Мириловића из Херцеговине у Далмацију дошло почетком 16. века како се претпоставља, а Петру Охмућевићу племство потврђено 1594. године (од када вероватно датира и први извор за касније Илирске грбовнике) можда није искључено да су неки Мириловићи стекли племићке титуле у том међураздобљу?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #171 послато: Септембар 28, 2017, 07:17:02 поподне »
Vrlo zanimljivo. Bibici su plemickog porekla, Srbi originalno iz Mirlovic Polja kod Drnisa, odakle je jedan deo preselio u Velusic. Neki Bibic mi je pricao da su imali svoj grb i mislim da mi ga je i pokazao. Neka se Crncevic oglasi ako zna nesto vise.

Oduvek me nervirala osisana latinica!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #172 послато: Септембар 28, 2017, 07:25:16 поподне »
Наравно, ово није никакав доказ о стварном племству Мириловића, него се питам да ли се грб Мириловића из Охмућићевог грбовника могао ипак односити на далматинске Мириловиће (или Мирловиће?) а не на средњовековне, херцеговачке. Ако је до сеобе Мириловића из Херцеговине у Далмацију дошло почетком 16. века како се претпоставља, а Петру Охмућевићу племство потврђено 1594. године (од када вероватно датира и први извор за касније Илирске грбовнике) можда није искључено да су неки Мириловићи стекли племићке титуле у том међураздобљу?

За грбовник нисмо сигурни, али за спискове властеле (+200 година), скоро несумњиво говоримо о далматинским Мириловићима. Петрово Поље је у Далмацији, и у њему лежи и село Мириловићи.

Први који овде помиње обе ове локације је Колиновићев списак из 1781. године.

Још пре Колиновића, имамо старије издање Качићевог дела (1756), које још нисам прекуцао, али мислим да се оно не разликује од овог из 1782. године, где стоји само натпис "од Мириловића".



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #173 послато: Септембар 28, 2017, 07:55:46 поподне »
Vrlo zanimljivo. Bibici su plemickog porekla, Srbi originalno iz Mirlovic Polja kod Drnisa, odakle je jedan deo preselio u Velusic. Neki Bibic mi je pricao da su imali svoj grb i mislim da mi ga je i pokazao. Neka se Crncevic oglasi ako zna nesto vise.

Oduvek me nervirala osisana latinica!

Да, Бибићи јесу племство из Илирског грбовника. Ево им и грба из Коренић-Неорића:
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #174 послато: Септембар 28, 2017, 08:16:22 поподне »
За грбовник нисмо сигурни, али за спискове властеле (+200 година), скоро несумњиво говоримо о далматинским Мириловићима. Петрово Поље је у Далмацији, и у њему лежи и село Мириловићи.

Први који овде помиње обе ове локације је Колиновићев списак из 1781. године.

Још пре Колиновића, имамо старије издање Качићевог дела (1756), које још нисам прекуцао, али мислим да се оно не разликује од овог из 1782. године, где стоји само натпис "од Мириловића".

Са друге стране, кад боље размислим, ако грб Мириловића има историјско упориште не знам ко им га је могао дати у Далмацији у 16. веку. У то време осим дела уског приморског појаса Далмација је турска. Да ли би суседна Венеција или Угарска давале племство и грб тек пристиглим власима зарад неких сопствених интереса, нпр. као заслуга у борби против Турака? Може бити али чисто сумњам. Негде би ваљда у њиховим архивама остало трага да су им Мириловићи били толико значајни. Пре ће дакле ипак бити да се Охмућевић позивао на некакав грб средњовековних Мириловића (а највероватније лажан).
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #175 послато: Септембар 28, 2017, 08:21:00 поподне »
Са друге стране, кад боље размислим, ако грб Мириловића има историјско упориште не знам ко им га је могао дати у Далмацији у 16. веку. У то време осим дела уског приморског појаса Далмација је турска. Да ли би суседна Венеција или Угарска давале племство и грб тек пристиглим власима зарад неких сопствених интереса, нпр. као заслуга у борби против Турака? Може бити али чисто сумњам. Негде би ваљда у њиховим архивама остало трага да су им Мириловићи били толико значајни. Пре ће дакле ипак бити да се Охмућевић позивао на некакав грб средњовековних Мириловића (а највероватније лажан).

Ту је ствар таква, да су Мириловићи, или били некад племство које је имало грб, а о чему ми немамо никаквих сазнања, или су за своје потребе уложили прилог у Охмучевићев (?) подухват израде грбовника, па кад је устребало позивали се на тај "старински" извор.



Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #176 послато: Септембар 29, 2017, 02:03:25 пре подне »
Vrlo zanimljivo. Bibici su plemickog porekla, Srbi originalno iz Mirlovic Polja kod Drnisa, odakle je jedan deo preselio u Velusic. Neki Bibic mi je pricao da su imali svoj grb i mislim da mi ga je i pokazao. Neka se Crncevic oglasi ako zna nesto vise.

Oduvek me nervirala osisana latinica!

Неђе јесам забиљежио податке о племићима Бибићима из околице Дрниша, ну не могу их тренутно никако наћи, чак се и једна моја прабаба/тетка удала тамо у велушићке Бибиће ... , оно што сам на брзину пронашао је негација племићког поријекла Бибића, односно племство им је сведено на штампарску грешку ...
Цитирам Виктор Антона Кте Дуишина, из његова дјела Хералдички зборник, Том 1., 1938. г., 31.-32. страна :

"BABIĆ I. nazvan NUTRIZIO Praplemstvo (hrvatsko) podrijetlom od bosanskih knezova Babića. Kao trogirski vlastelini nazvani Nutrizio. Po Heyeru N. bi potjecali od Mihovila i sina mu Stjepana, »conte« Babića, koji da su u Trogir došli (g. 1317.) iz poljičke kneževine, (v H. AD.) Po svoj prilici ovaj datum nije točan, ili je pretjerano ran, jer u 14. i 15 v. ni po jednom od poznatih izvora (Monum. hist. jur. vol 10., Lucio i Andreis) ne spominju se u Trogiru B. ili N. ni kao članovi vijeća ... , ... Jedna grana B. I. nazvala se je Nutrizio. Josip, sin Jurjev (* 1792. — t 1849.), načelnik trogirski ... Filip B. zv. N. oženio se plem. Guidotti, nastanjenom u T. i spojio ime i grb. Šimun, sin F., oženio se posljednjom vlast. Grisogono-Bartulačić i spojio ime i grb (N.-Grisogono- B.). Š. je 22. IX. 1773. dobio mletački naslov grofa (conte). (H. AD.) U fojničkom zborniku grbova (R-KN. I.) pod imenom Bibić ima vrlo sličan grb grbu B. Bez sumnje je, da je Bibić pisarska pogreška, koja se uvukla i u druge prijepise. BABIĆ II.  ... "

Бибиће (нити Мириловиће) у списку далматинског племства не нађох поменуте ни у Wappenbuch des Königreichs Dalmatien (1857), Dalmatiner Adel, али податак да је Шимун Бабић 22. сеп. 1773. добио млетачки наслов конта стоји записано на 65. страници.

https://books.google.rs/books?id=PfMxAQAAMAAJ&pg

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #177 послато: Септембар 30, 2017, 11:18:16 поподне »
За грбовник нисмо сигурни, али за спискове властеле (+200 година), скоро несумњиво говоримо о далматинским Мириловићима. Петрово Поље је у Далмацији, и у њему лежи и село Мириловићи.

Први који овде помиње обе ове локације је Колиновићев списак из 1781. године.

Још пре Колиновића, имамо старије издање Качићевог дела (1756), које још нисам прекуцао, али мислим да се оно не разликује од овог из 1782. године, где стоји само натпис "од Мириловића".

Племство Илирског грбовника је опевао фрањевац Андрија Качић Миошић у "Писми од Стипана Кристића и његових сватова" објављеној 1756. године у делу "Разговор угодни народа словинског", где на једном месту помиње и Мириловиће:

од Загорја два млада племића,
баш Бибића и Мириловића.

Наравно, ово није никакав доказ о стварном племству Мириловића, него се питам да ли се грб Мириловића из Охмућићевог грбовника могао ипак односити на далматинске Мириловиће (или Мирловиће?) а не на средњовековне, херцеговачке.
Ако је до сеобе Мириловића из Херцеговине у Далмацију дошло почетком 16. века како се претпоставља, а Петру Охмућевићу племство потврђено 1594. године (од када вероватно датира и први извор за касније Илирске грбовнике) можда није искључено да су неки Мириловићи стекли племићке титуле у том међураздобљу?

Биљешку-повезницу о племићком поријеклу велушићких Бибића нашао сам својевремено код Јована Едељановића, О пореклу Буњеваца, СКА Београд, 1930., на 96. страни дјела:

"Бибићи, Бибани у Суботици од 1686 год. (Danica 1891 23; ... ); прав. у Лици (Grujić 288; ... ); кат. у далматинском Загорју (Rječn.); велики православни (?) род у селу Велушићу код Дрниша, старином из Мирловић-поља код Дрниша (рукоп. непозн. писца); прав. у Дрнишу (Б. Десница); негдашњи племићски род у краљевини Босни „Bibich de Vacuovo apud Mideno Berdo in Zagoria“ (Fermendžin 560); прав. у бањалучком крају и мух. у Поуњу у западној Босни (Шем. дабр. 37, 98, 99, 101; ... ) "
(http://www.4shared.com/office/IVNyJ7Z5/Jovan_Erdeljanovi_-_O_poreklu_.html)

Ердељановић је овдје цитирао Ферменџинов Acta Bosnae (Zagreb, 1892.), који је списак племства радио и на основу Corienich-Neorich (1595.) грбовника (Cod. msc. adversar libr. VIII. num. 21. bibliothecae ..)?, гдје стоји за Бибиће "de Vacuovo apud Mideno Berdo in Zagoria", Мидено брдо у далматинској Загори, означено на приложеној карти, окружено је релевантним топонимима Велушић, Мирловић Загора, Мирловић Поље, Баљци (Петрово поље) у кругу од 10 км, које би тако било подручје племићког поријекла 16.-ог вијека Бибића (Мириловиће не бих раздвајао од Бибића).
(https://www.scribd.com/document/194295125/Acta-Bosnae-potssimum-eccelesiastica-Eusebius-Fermend%C5%BEin-1892)

Потврду земљишног подручја као и потпуније податке о Бибићима (као и Мириловићима) налазимо код Срђана Рудића у дјелу Властела Илирског грбовника, Београд 2006., на страни 103-104.

"Бибиће је Крешимир Кужић идентификовао као породицу која је живела у Далматинској Загори. У изворима их налазимо тек почетком XVIII века. Радин Бибић је 1709. године био власник земљишта у селу Мириловић и био настањен на Свилаји, планини између Дрниша и Сиња289 И Андрија Качић-Миошић помиње једног племића Бибића из Загоре290 ... У списковима средњовековне властеле породица Бибић је смештена на подручју Миденог Брда у Загори292
289 K. Kužić, Migracije, 203.
290 A. Kačić-Miošić, Razgovor, 90.
292 Bibić od Midenoga Brda iz Zagorja, A. Kačić-Miošić, Razgovor, 239; .., Prudentio Narentino, .., 48; .., Г. Чеваповић, .., 266; .., E. Fermendžin, Acta Bosnae, 560; Мидено Брдо се налази између Шибеника и Дрниша."
(https://books.google.rs/books?id=FHB6BwAAQBAJ&pg)

Овдје имамо прилику кориговати Рудића са биљешком из рада Кристијана Јурана, Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.), Šibenik 2015., гдје Јуран помиње у селу Баљке (означено на приложеној карти уз Мирловић поље) године 1620. Radivoj Bibić (59-60, 60a, 59v), и године 1628. Radivoj Bibić i Pavao Gredeljević (50/IV, C, 149r), односно констатујемо да се Бибићи јављају у изворима у трећој деценији XVII. вијека на граничном подручју између Млетачке републике и Турске царевине.
Име села Баљци у Петровом пољу код Дрниша се у литератури повезује са истоименим селом у билећком крају у Херцеговини, као и миграцијским помјерањем становништва са југа ка сјеверу које је доносило собом и нову топографију у крајеве које је насељавало под освајачким притиском Турака.


Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #178 послато: Октобар 01, 2017, 12:21:29 пре подне »
Ердељановићеву невјерицу у постојање Бибића "великог православног (?) рода у селу Велушићу код Дрниша, старином из Мирловић-поља код Дрниша", са предањем о племићком поријеклу, образлажем његовом спознајом о племству буњевачких Бибића (из Чеваповића ?) или личним познанством са њима, а о којима можемо посредно дати неке податке цитирајући из критичког чланка Драгомира Ацовића Једна пропуштена прилика Др Марко Атлагић, Грбови племства у Славонији и Војводини .., ИЧ 45-46, Броград 1999., са стране 363-364.

"Код Бибића, аутор на страни 185 не прави никакву разлику између породице из "Илирских грбовника" и других племићких породица истог презимена, али без стварне родословне везе (Бибићи који су добили потврду "старог племства" 1722. године и Бибићи који су прогласили племство у жупанији Хуњад 1724. вероватно припадају истој породици и на њих се односи предикат "од Деве", али за Бибиће који су стекли племство преко свештеника Павла из Меленаца 1866. године, са предиктом "од Јенопоља", нема података да са претходнима стоје у било каквом сродству)."
(https://books.google.rs/books?id=IpEyCgAAQBAJ&pg)

Податке о Бибићима "старим племићима од Деве" из 1722. године доносим из Племство, др Јован Радонић, објављено у Војводина : Од велике сеобе (1690) до темишварског сабора (1790), Том 2, 1939., стране 120 и 139.

".. -1704. Арсеније Чарнојевић, патријарх - 1706. Јован Поповић-Текелија, заповедник Поморишке Границе - 1717. Илија Јакшић, капетан у Острогону - 1722. Никола Атанасковић, Бибић, Сима Доросавчић, Василије Јулинац (Ђулинац), војвода у Сегедину - 1723. Стеван Степић - 1724. Дамњан Жарковић. Међу овим породицама биле су најугледније Чарнојевића и Текелијина. Од 1730. до 1750. добило је опет десетак српских породица племство. .."
"Бибић. Племићки лист, грбовница и потврда старог грба (угарско-ердељски) дани су у Бечу 30 октобра 1722 Луки и Јовану, те Антонију, Јакову и Фрањи Бибићу "племићима из Илирског краљества", настањеним у Ердељу. Индигенат (у жупанији Хуњад) дан у Бечу 30 марта 1724 Луки и Јовану, Ђорђевим синовима Антонију, Јакову и Фрањи Бибићу, те Гргуровој жени Маргити иначе Митровић .."

Дата је и нејасна слика грба Бибића у наведеном дјелу, потписана "Бибић Војводина II (Дуишин, Племићке породице)", што нам онемогућава поређене са грбом Бибића из Илирских грбовника. Сличност тих грбова оснажила би Veliborovu тезу о стицању племићке титуле и Мириловића и Бибића прије времена састављања Охмућевићевог грбовника, односно њихово средњевјековно племићко поријекло стечено на подручју Херцеговине, као и потврду свијести православних далматинских Бибића о племићком поријеклу које су њихови буњевачки презимењаци, одселивши се на Поморишку крајину, потврдили почетком XVIII. вијека у Бечу?

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #179 послато: Октобар 01, 2017, 10:26:32 пре подне »
Племство Илирског грбовника је опевао фрањевац Андрија Качић Миошић у "Писми од Стипана Кристића и његових сватова" објављеној 1756. године у делу "Разговор угодни народа словинског",
Велиборе, да ли ме можеш доставити целу песму или да ли је негде има у електронској форми?
Веома ми је важно јер Озринићи Ристићи који су прешли у католичанство узели су презиме Кристић.
Унапред хвала!

Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #180 послато: Октобар 01, 2017, 11:35:40 пре подне »
Велиборе, да ли ме можеш доставити целу песму или да ли је негде има у електронској форми?
Веома ми је важно јер Озринићи Ристићи који су прешли у католичанство узели су презиме Кристић.
Унапред хвала!

Има је на више места по интернету. Можда је овде најзгодније за претрагу и преузимање:
https://www.sss-makarska.hr/spisi/velikani/kacic/razgovor/18.htm
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #181 послато: Октобар 01, 2017, 12:21:19 поподне »
Податке о Бибићима "старим племићима од Деве" из 1722. године доносим из Племство, др Јован Радонић, објављено у Војводина : Од велике сеобе (1690) до темишварског сабора (1790), Том 2, 1939., стране 120 и 139.

".. -1704. Арсеније Чарнојевић, патријарх - 1706. Јован Поповић-Текелија, заповедник Поморишке Границе - 1717. Илија Јакшић, капетан у Острогону - 1722. Никола Атанасковић, Бибић, Сима Доросавчић, Василије Јулинац (Ђулинац), војвода у Сегедину - 1723. Стеван Степић - 1724. Дамњан Жарковић. Међу овим породицама биле су најугледније Чарнојевића и Текелијина. Од 1730. до 1750. добило је опет десетак српских породица племство. .."
"Бибић. Племићки лист, грбовница и потврда старог грба (угарско-ердељски) дани су у Бечу 30 октобра 1722 Луки и Јовану, те Антонију, Јакову и Фрањи Бибићу "племићима из Илирског краљества", настањеним у Ердељу. Индигенат (у жупанији Хуњад) дан у Бечу 30 марта 1724 Луки и Јовану, Ђорђевим синовима Антонију, Јакову и Фрањи Бибићу, те Гргуровој жени Маргити иначе Митровић .."

Дата је и нејасна слика грба Бибића у наведеном дјелу, потписана "Бибић Војводина II (Дуишин, Племићке породице)", што нам онемогућава поређене са грбом Бибића из Илирских грбовника. Сличност тих грбова оснажила би Veliborovu тезу о стицању племићке титуле и Мириловића и Бибића прије времена састављања Охмућевићевог грбовника, односно њихово средњевјековно племићко поријекло стечено на подручју Херцеговине, као и потврду свијести православних далматинских Бибића о племићком поријеклу које су њихови буњевачки презимењаци, одселивши се на Поморишку крајину, потврдили почетком XVIII. вијека у Бечу?

Можда буде од помоћи. :)



Журим сад, али написаћу касније коментар у вези тих Бибића-Бабића, био је чак и неки чланак на румунском о једној од тих грана, вероватно овој поморишкој.



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #182 послато: Октобар 01, 2017, 12:28:58 поподне »
Можда буде од помоћи. :)

Журим сад, али написаћу касније коментар у вези тих Бибића-Бабића, био је чак и неки чланак на румунском о једној од тих грана, вероватно овој поморишкој.

То је грб из Коренић-Неорића. Боје су исте.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #183 послато: Октобар 03, 2017, 02:19:50 поподне »
To je Nerlovic sasvim sigurno, samo greska u prvom slovu.

Проверио сам, јесте у питању Нерловић а не Мерловић.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #184 послато: Октобар 03, 2017, 03:44:04 поподне »
Проверио сам, јесте у питању Нерловић а не Мерловић.

Нерловић је врло занимљиво презиме. Права верзија је Наерловић. Питај бога какво је то име Наерло, али мора да је било лично име, а не неки занат или надимак.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #185 послато: Октобар 12, 2017, 03:36:38 поподне »
Шта је услов да FTDNA или Yfull отворе нову грану на стаблу? Зашто на пример нема подгране за PH3414?
Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #186 послато: Октобар 12, 2017, 04:34:21 поподне »
Шта је услов да FTDNA или Yfull отворе нову грану на стаблу? Зашто на пример нема подгране за PH3414?

Морају у њиховој бази постојати бар двојица тестираних са тим СНП-ом. Колико ми је познато код YFulla су само резултати Михића. Мирило је једини још који је тестирао PH3414, али код Y Seq претпостављам.

Значи, морао би још један Мириловић да уради Биг Ипсилон и да прослиједи резултате YFullu. Онда би вјерујем урадили и прорачун старости огранка PH3414.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #187 послато: Октобар 12, 2017, 05:05:10 поподне »
Морају у њиховој бази постојати бар двојица тестираних са тим СНП-ом. Колико ми је познато код YFulla су само резултати Михића. Мирило је једини још који је тестирао PH3414, али код Y Seq претпостављам.

Значи, морао би још један Мириловић да уради Биг Ипсилон и да прослиједи резултате YFullu. Онда би вјерујем урадили и прорачун старости огранка PH3414.

Мора ли баш Big-Y да се ради или би био довољан неки минималан пакет који укључује PH3414?
Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #188 послато: Октобар 12, 2017, 05:13:53 поподне »
Мора ли баш Big-Y да се ради или би био довољан неки минималан пакет који укључује PH3414?

За YFull мора баш Биг Ипсилон.

Био би користан још један Биг Ипсилон од Мириловића јер не само што би се могла одредити старост гране, већ би се могло наћи још заједничких СНП-ова осим PH3414,а вјерујем да их има. Ти СНП-ови би затим могли ући у понуду YSeq, а онда би се могли појединачно тестирати од стране других Мириловића. Ово би помогло да се разјасни унутрашња структура самих Мириловића.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #189 послато: Октобар 12, 2017, 07:59:41 поподне »
За YFull мора баш Биг Ипсилон.

Био би користан још један Биг Ипсилон од Мириловића јер не само што би се могла одредити старост гране, већ би се могло наћи још заједничких СНП-ова осим PH3414,а вјерујем да их има. Ти СНП-ови би затим могли ући у понуду YSeq, а онда би се могли појединачно тестирати од стране других Мириловића. Ово би помогло да се разјасни унутрашња структура самих Мириловића.

Ово би такође помогло да видимо да ли су Пашалић и Врањеш који славе Ђурђевдан, а имају DYS448=21, у некој даљој вези с Мириловићима. Имамо још једног необјављеног Херцеговца који је географски близу Мириловића, а слави Никољдан, такође DYS448=21.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #190 послато: Октобар 12, 2017, 08:06:37 поподне »
За YFull мора баш Биг Ипсилон.

Био би користан још један Биг Ипсилон од Мириловића јер не само што би се могла одредити старост гране, већ би се могло наћи још заједничких СНП-ова осим PH3414,а вјерујем да их има. Ти СНП-ови би затим могли ући у понуду YSeq, а онда би се могли појединачно тестирати од стране других Мириловића. Ово би помогло да се разјасни унутрашња структура самих Мириловића.

Сад се ово већ претвара у малу школу генетичке генеалогије али морам да питам :):
Личних СНП мутација вероватно има на десетине па не разумем како се онда утврђује које од њих су баш карактеристичне за одређену подграну уколико не постоје два Big-Y теста. Како је онда уопште утврђено да је PH3414 специфичан за групу коју зовемо род Мириловића ако већ сад не постоје бар два Big-Y од Мириловића?
Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #191 послато: Октобар 12, 2017, 08:33:22 поподне »
Сад се ово већ претвара у малу школу генетичке генеалогије али морам да питам :):
Личних СНП мутација вероватно има на десетине па не разумем како се онда утврђује које од њих су баш карактеристичне за одређену подграну уколико не постоје два Big-Y теста. Како је онда уопште утврђено да је PH3414 специфичан за групу коју зовемо род Мириловића ако већ сад не постоје бар два Big-Y од Мириловића?

Мораju увијек да постоје бар два Биг Ипсилон теста да би се издвојио опредјељујући СНП. У случају PH3414 то је био резултат Михића и резултат анонимног тестираног из студије Pille Hallast et al. (2014). Претпостављам да је Зденко Марковић издвојио овај СНП, који се касније кроз појединачни тест Мирила показао као опредјељујући за групу. Сад да су у Y Fullu обрадили овог анонимног и они би означили огранак PH3414, али нису.

Нпр. мој посљедњи опредјељујући СНП је I2-PH908, чија је старост око 1800 година, послије тог имам својих 43 СНП-а, од тога тек 15 задовољавајућег квалитета, али за те своје јединствене СНП-ове немам никога да их дијелим, па и даље остајем на нивоу I2-PH908.

симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #192 послато: Октобар 12, 2017, 08:35:45 поподне »
Ово би такође помогло да видимо да ли су Пашалић и Врањеш који славе Ђурђевдан, а имају DYS448=21, у некој даљој вези с Мириловићима. Имамо још једног необјављеног Херцеговца који је географски близу Мириловића, а слави Никољдан, такође DYS448=21.

За ове би било добро да тестирају појединачно PH3414 код Y Seq, и то би помогло д асе види постоји ли веза са Мириловићима.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #193 послато: Октобар 12, 2017, 08:53:25 поподне »
Мораju увијек да постоје бар два Биг Ипсилон теста да би се издвојио опредјељујући СНП. У случају PH3414 то је био резултат Михића и резултат анонимног тестираног из студије Pille Hallast et al. (2014). Претпостављам да је Зденко Марковић издвојио овај СНП, који се касније кроз појединачни тест Мирила показао као опредјељујући за групу. Сад да су у Y Fullu обрадили овог анонимног и они би означили огранак PH3414, али нису.

Нпр. мој посљедњи опредјељујући СНП је I2-PH908, чија је старост око 1800 година, послије тог имам својих 43 СНП-а, од тога тек 15 задовољавајућег квалитета, али за те своје јединствене СНП-ове немам никога да их дијелим, па и даље остајем на нивоу I2-PH908.

Да, то је сад логично. Ја нисам био добро разумео твој претходни одговор. Схватио сам да је рађен само један  Big-Y за Мириловиће па ме то збунило, али ради се о томе да је само један расположив за YFull.
Kамене рабъ и госодинъ

Jelic

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #194 послато: Децембар 17, 2017, 08:11:27 поподне »
Постоји на FT DNA у Ирану (број 603138) изгледа један припадник рода Мириловића. Поред комбинације 14-14 на 385a/b, овај Иранац има до сада незабележену за динарик вредност 22 на 448. Иако додуше није СНП - ом потврђени припадник рода Мириловића (тј. гране PH3414), у сваком случају је занимљиво јер би могао бити исељеник са Балкана.
« Последња измена: Децембар 17, 2017, 08:52:22 поподне Лука »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #195 послато: Новембар 02, 2018, 12:43:29 поподне »
Под утиском једног резултата са затвореног дела, хтедох да напишем пар реченица овде.

Као што знамо, мириловићка грана дефинисана је СНП-ом PH3414, који је откривен на основу БигИпсилон теста Михића и узорка ser-20 из Халастовог рада.

На Yfull-у је само Михић, па стога грана тамо није још издвојена. Писао сам пре пар месеци Вадиму из Yfull-а, међутим рекао ми је да је из рада немогуће извући адекватан фајл о узроку ser-20 какав је потребан за анализу код Yfull-а.

Стога, хтео сам овом приликом да предложим Ојлеру и Жељку (чини ми се да је Жељко имао неке везе са Михићем) да кандидују Михићеве јединствене СНП-ове код Yseq-а, и на тај начин оформе панел, као што су то радили Симо и Милош. На тај начин, ако постоје услови, могли би да тестирају једног појединца за затвореног дела форума, било би занимљиво...

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #196 послато: Новембар 02, 2018, 01:30:28 поподне »
Под утиском једног резултата са затвореног дела, хтедох да напишем пар реченица овде.

Као што знамо, мириловићка грана дефинисана је СНП-ом PH3414, који је откривен на основу БигИпсилон теста Михића и узорка ser-20 из Халастовог рада.

На Yfull-у је само Михић, па стога грана тамо није још издвојена. Писао сам пре пар месеци Вадиму из Yfull-а, међутим рекао ми је да је из рада немогуће извући адекватан фајл о узроку ser-20 какав је потребан за анализу код Yfull-а.

Стога, хтео сам овом приликом да предложим Ојлеру и Жељку (чини ми се да је Жељко имао неке везе са Михићем) да кандидују Михићеве јединствене СНП-ове код Yseq-а, и на тај начин оформе панел, као што су то радили Симо и Милош. На тај начин, ако постоје услови, могли би да тестирају једног појединца за затвореног дела форума, било би занимљиво...

Идеално би било да још један Мириловић који није Михић уради  Big-Y. Један од чланова оних мириловићких фамилија из предања за које су нам резултати STR тестирања указали да су Мириловићи.

Михић који је радио Big-Y je дошао преко Željka. Ја сам радио само YSEQ-Alpha-Beta STR и још неке STR-ове да се допуни стандардни сет који ради БГ лабораторија. Ако могу некако да помогнем ту сам, али не разумем најбоље како :)



 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #197 послато: Новембар 02, 2018, 01:57:34 поподне »
Идеално би било да још један Мириловић који није Михић уради  Big-Y.

Слажем се, али то је финансијски најмање повољно.

Зато сам мислио да кандидујете све СНП-ове испод Z17855 које поседује Михић (који је већ урадио BigY, има их ваљда девет) код Yseq-а:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108&osCsid=84b0e3f734f2605bcc751ad8346019e7

Кошта један долар по СНП-у. Онда ће Yseq, уколико их процени као поуздане, да их уврсти у своју понуду. Тада можете на све те СНП-ове да тестирате неке удаљене Мириловиће, или на пример овог занимљивог појединца који је данас објављен на затвореном делу. Ово доноси мање података него БигИпсилон, али је такође и доста јефтиније, а јако је корисно.

симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #198 послато: Новембар 02, 2018, 02:10:22 поподне »
Колико сам схватио, једино Михић, тачније Жељко који га је тестирао, има увид у све новел варијанте Михића. Овдје чак не би било потребно да се Михићев узорак шаље у YSeq, већ само да се излистају новели и да се сви новели Михића кандидују код YSeq (1 долар по новелу), а они ће извршити селекцију поузданих. Можда ће након њихове селекције остати десетак валидних и од њих се онда може направити мириловићки панел код YSeq (то кошта 2 долара). На тај панел онда треба тестирати Ојлера, који већ има свој узорак у код YSeqa. На тај начин би се дошло до сета СНП-ова карактеристичних за херцеговачке Мириловиће.

Још би корисније било на тај панел тестирати Мирила из Далмације (који је позитиван на PH3414)  и тестираног са затвореног дела из Средачке жупе (након потврде да је PH3414). Мислим да би се са овим резултатима добила пуна структура ове гране.
« Последња измена: Новембар 02, 2018, 02:13:21 поподне НиколаВук »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #199 послато: Новембар 02, 2018, 02:20:39 поподне »
Колико сам схватио, једино Михић, тачније Жељко који га је тестирао, има увид у све новел варијанте Михића. Овдје чак не би било потребно да се Михићев узорак шаље у YSeq, већ само да се излистају новели и да се сви новели Михића кандидују код YSeq (1 долар по новелу), а они ће извршити селекцију поузданих. Можда ће након њихове селекције остати десетак валидних и од њих се онда може направити мириловићки панел код YSeq (то кошта 2 долара). На тај панел онда треба тестирати Ојлера, који већ има свој узорак у код YSeqa. На тај начин би се дошло до сета СНП-ова карактеристичних за херцеговачке Мириловиће.

Још би корисније било на тај панел тестирати Мирила из Далмације (који је позитиван на PH3414)  и тестираног са затвореног дела из Средачке жупе (након потврде да је PH3414). Мислим да би се са овим резултатима добила пуна структура ове гране.

Управо написах ПП Селаковићу да ја не знам који су СНП-ови у питању. Али вољан сам да уз вашу асистенцију финансирам прављење овог панела.
Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #200 послато: Новембар 02, 2018, 02:22:12 поподне »
Управо написах ПП Селаковићу да ја не знам који су СНП-ови у питању. Али вољан сам да уз вашу асистенцију финансирам прављење овог панела.

Треба контактирати Жељка, он је једини који има увид у резултате Михића.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #201 послато: Новембар 02, 2018, 02:30:24 поподне »
Управо написах ПП Селаковићу да ја не знам који су СНП-ови у питању. Али вољан сам да уз вашу асистенцију финансирам прављење овог панела.

А ја пак одмах на почетку овога послах мејл Жељку, замолих га да погледа ову тему, као и ону затворену. Надам се да ће видети...

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #202 послато: Новембар 02, 2018, 08:20:52 поподне »
...
Још би корисније било на тај панел тестирати Мирила из Далмације (који је позитиван на PH3414)  и тестираног са затвореног дела из Средачке жупе (након потврде да је PH3414). Мислим да би се са овим резултатима добила пуна структура ове гране.

Ако добро разумем, тестирањем на овако формиран панел Мирила или неког другог херцеговачког рода из мириловићког братства по предању, изоловали би се SNP-ови карактеристични за влахе Мириловиће. Тестирање кандидата из Средачке жупе указало би на старије мутације, условно речено мириловићке али и других сродних родова који су се одвојили у "предмириловићком" периоду. Јесам ли у праву?
Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #203 послато: Новембар 02, 2018, 08:50:25 поподне »
Ако добро разумем, тестирањем на овако формиран панел Мирила или неког другог херцеговачког рода из мириловићког братства по предању, изоловали би се SNP-ови карактеристични за влахе Мириловиће. Тестирање кандидата из Средачке жупе указало би на старије мутације, условно речено мириловићке али и других сродних родова који су се одвојили у "предмириловићком" периоду. Јесам ли у праву?

Да, управо тако. То би била три нивоа и три потенцијалне подгране испод PH3414 (под условом да је тестирани из Средачке заиста PH3414+). Први, најстарији ниво који би обједињавао: Средског, Мирила, Михића и тебе, други ниво који који би обједињавао Мирила, Михића и тебе и трећи ниво, који би обједињавао Михића и тебе. Сваки ниво би био дефинисан са једним или више СНП-ова.

Можда би за неку иницијалну причу било најважније да панел тестира Мирило из Далмације. Он је већ потврђен PH3414 , а његов резултат би разврстао СНП-ове панела на двије групе: старију коју дијели са Михићем и млађу коју је Михић развио у Херцеговини у посљедњих 500 година.   

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #204 послато: Новембар 02, 2018, 09:21:04 поподне »
Да, управо тако. То би била три нивоа и три потенцијалне подгране испод PH3414 (под условом да је тестирани из Средачке заиста PH3414+). Први, најстарији ниво који би обједињавао: Средског, Мирила, Михића и тебе, други ниво који који би обједињавао Мирила, Михића и тебе и трећи ниво, који би обједињавао Михића и тебе. Сваки ниво би био дефинисан са једним или више СНП-ова.

Можда би за неку иницијалну причу било најважније да панел тестира Мирило из Далмације. Он је већ потврђен PH3414 , а његов резултат би разврстао СНП-ове панела на двије групе: старију коју дијели са Михићем и млађу коју је Михић развио у Херцеговини у посљедњих 500 година.

Да, разумем. Мирило би дефинитивно издиференцирао род влаха Мириловића јер се сеоба његових предака вероватно десила још почетком 16. века, тако да није могло бити накнадног гранања, као што би могло бити у случају херцеговачких мириловићких родова и Михића. Тестирање Комада, Буквића, Медана или неког другог од херцеговачких братстава, ако би били PH3414, дало би панел за мириловићке родове из Храсна. На крају, уз мало више среће, мојим тестирањем би се можда могао идентификовати специфичан SNP Михића.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #205 послато: Јануар 09, 2019, 01:05:08 поподне »
Да ли неко од Херцеговаца зна поуздано јесу ли Денде некад живеле у Храсну? Иако се у литератури понегде помињу предања по којима родови Мириловића (Ђоге, Медани, Ћукови, Михићи...) потичу од Денда из Храсна, нисам нигде нашао потврду да су Денде икад заиста живеле у Храсну.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже KatunBukvić

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #206 послато: Март 04, 2019, 03:44:13 поподне »
Da pozdravim sve prisutne.
Evo jednog Mirilovića ukoliko ste ga preskočili...
Mirillovics....Ármalisát  nyerte   1751-ben   M. Maxim   tisza-földvári   határ­őrségi  zászlótartó  s   1752-ben  ezen  armalisa  alapján  hirdettetett meg.   1758-ban   e  család   donatiót  nyert.   M. Eleli  ugyanily  mó­don  vétetett  fel   1792-ben.
http://real-eod.mtak.hu/6423/1/CsaladHely_CsaladokMegye_BacskaiNemesCsaladok.pdf
Bukvics....Tősgyökeres  szabadkai  szerb  család.  A  nemességet  B. Illéshatárőr,   a  ki  a  törökök   ellen   küzdött,    fiával Lukács-csal   1741. október  28-án  nyerte;   e  diploma  meg  lön  hirdetve  Bács-Bodrogh vármegyében,  Baján,   1742.  április  30-án.
http://real-eod.mtak.hu/6423/1/CsaladHely_CsaladokMegye_BacskaiNemesCsaladok.pdf
Bukvić postavljen jer mu je navedena etnička pripadnost.
Jednog dana da i taj "Y" napravim,pa da vidimo stoji li to predanje ili ne  ;)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #207 послато: Март 04, 2019, 03:53:16 поподне »
Da pozdravim sve prisutne.
Evo jednog Mirilovića ukoliko ste ga preskočili...
Mirillovics....Ármalisát  nyerte   1751-ben   M. Maxim   tisza-földvári   határ­őrségi  zászlótartó  s   1752-ben  ezen  armalisa  alapján  hirdettetett meg.   1758-ban   e  család   donatiót  nyert.   M. Eleli  ugyanily  mó­don  vétetett  fel   1792-ben.
http://real-eod.mtak.hu/6423/1/CsaladHely_CsaladokMegye_BacskaiNemesCsaladok.pdf
Bukvics....Tősgyökeres  szabadkai  szerb  család.  A  nemességet  B. Illéshatárőr,   a  ki  a  törökök   ellen   küzdött,    fiával Lukács-csal   1741. október  28-án  nyerte;   e  diploma  meg  lön  hirdetve  Bács-Bodrogh vármegyében,  Baján,   1742.  április  30-án.
http://real-eod.mtak.hu/6423/1/CsaladHely_CsaladokMegye_BacskaiNemesCsaladok.pdf
Bukvić postavljen jer mu je navedena etnička pripadnost.
Jednog dana da i taj "Y" napravim,pa da vidimo stoji li to predanje ili ne  ;)

На то питање је у оквиру истраживања Српског ДНК пројекта већ одговорено али подаци још нису доступни за јавно коментарисање.
« Последња измена: Март 04, 2019, 03:55:13 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #208 послато: Септембар 07, 2020, 07:14:03 пре подне »
Капору на ФТДНА пројекту су проширени маркери до 111. Чекају се резултати BigY700.

Нема најближих поклапања на 111 марекра, али већ на 67 маркера му је најближи Глумац из Лике (6/67). Глумац је радио само 67 маркера, можда би се блискост показала и на 111 маркера.

Од интереса би могао бити Рус Буланкин , који има 7 маркера разлике на 67 маркера, а позитивно је тестиран на Z17855. Уз хаплотипну блискост он посједује и неке карактеристичне мириловићке маркере (385аб=14-14, 389 II=32). Било би добро кад би урадио BigY700 или бар PH3414. Његов хаплотип може да се види овдје https://www.familytreedna.com/public/rurikid/default.aspx?section=yresults

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #209 послато: Септембар 07, 2020, 02:02:25 поподне »
Капору на ФТДНА пројекту су проширени маркери до 111. Чекају се резултати BigY700.

Нема најближих поклапања на 111 марекра, али већ на 67 маркера му је најближи Глумац из Лике (6/67). Глумац је радио само 67 маркера, можда би се блискост показала и на 111 маркера.

Од интереса би могао бити Рус Буланкин , који има 7 маркера разлике на 67 маркера, а позитивно је тестиран на Z17855. Уз хаплотипну блискост он посједује и неке карактеристичне мириловићке маркере (385аб=14-14, 389 II=32). Било би добро кад би урадио BigY700 или бар PH3414. Његов хаплотип може да се види овдје https://www.familytreedna.com/public/rurikid/default.aspx?section=yresults

Прорачун Невског за хаплотипове Капора и Михића на 102 упоредива маркера даје процену удаљености између тестираних са највећом вероватноћом на 28 генеација.  То је око 700 година. Овај прорачун се добро уклапа са сазнањем да су се Доњи Мириловићи, којима припадају Михићи, одвојили у 14. веку од Горњих Мириловића којима припада Капор.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #210 послато: Новембар 13, 2020, 11:11:46 поподне »
Капор се појавио на YFull стаблу: https://www.yfull.com/tree/I-Y48807/

Ова грана се још није разгранала али очекујем да ће се то десити са следећом верзијом YFull стабла. Ако се не деси, онда ми ништа није јасно...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #211 послато: Новембар 26, 2020, 09:26:33 пре подне »
Капор се појавио на YFull стаблу: https://www.yfull.com/tree/I-Y48807/

Ова грана се још није разгранала али очекујем да ће се то десити са следећом верзијом YFull стабла. Ако се не деси, онда ми ништа није јасно...

Јуче је на YFull-овом live стаблу резултат Капора враћен на I-Z17855 ниво. Надам се да неће остати тако. Моје разумевање је да би грана I-Y48807 требала да се разграна и да се Капор нађе на новом старијем огранку, зар не?

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #212 послато: Новембар 26, 2020, 10:07:17 пре подне »
Хватају залет за финално позиционирање  :) Пошто су неки СНПови, попут PH3414, нестали са списка заједничких за Михиће.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #213 послато: Новембар 30, 2020, 04:24:18 поподне »
И ево нам коначно и PH3414 на YFull стаблу, а Михићи раздвојени од Капора:


Још да видимо шта ће рећи TMRCA кад ово објаве на званичном стаблу:
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #214 послато: Фебруар 15, 2021, 12:53:49 поподне »
Потврдиле су се прогнозе да би TMRCA за грану PH3414 требао бити око 800 година:


Ова процена се фино уклапа у познате историјске изворе о власима Мириловићима у којима се њихов катун први пут помиње 1365. године. Грана PH3414 се сада с пуним правом може назвати граном Мириловића.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #215 послато: Фебруар 15, 2021, 01:18:33 поподне »
Ова процена се фино уклапа у познате историјске изворе о власима Мириловићима у којима се њихов катун први пут помиње 1365. године. Грана PH3414 се сада с пуним правом може назвати граном Мириловића.

Лепе вести!

Грана PH3414 се може назвати граном Мириловића, али можда се ствари у будућности промене. :) Пошто је више СНП-ова на том нивоу, хипотетички може да се испостави да је PH3414 најстарији, и да обухвата не само Мириловиће, већ и многе друге, али о том - потом.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #216 послато: Фебруар 15, 2021, 01:40:55 поподне »
Лепе вести!

Грана PH3414 се може назвати граном Мириловића, али можда се ствари у будућности промене. :) Пошто је више СНП-ова на том нивоу, хипотетички може да се испостави да је PH3414 најстарији, и да обухвата не само Мириловиће, већ и многе друге, али о том - потом.

Не бих рекао. СНП-ови ове гране која је тренутно названа PH3414 могу дефинисати само нове подгране млађе од садашње. YFull процена је да је заједнички предак ове гране живео око 1270. године, што је већ веома близу првим поменима Мириловића из 1362. године. Требао би дакле да се појави неки тестирани који нема предање о пореклу од Мириловића и који би био позитиван вероватно на само један SNP, и то онај најстарији, од девет колико их је сада на нивоу PH3414 гране.  Мада, имамо једног тестираног Херцеговца са славом Лазаревдан који би могао бити кандидат и за такав сценарио.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #217 послато: Фебруар 15, 2021, 01:48:13 поподне »
Не бих рекао. СНП-ови ове гране која је тренутно названа PH3414 могу дефинисати само нове подгране млађе од садашње. YFull процена је да је заједнички предак ове гране живео око 1270. године, што је већ веома близу првим поменима Мириловића из 1362. године.

Не бих се сложио. YFull је дао ТМРЦА, али грана је формирана много раније, јер је ту скоро десетак СНП-ова тренутно на истом нивоу. Гране ће бити млађе по природи ствари, али ће се раздвајање десити дубље у прошлости од године 1270. или које већ. Наравно, ако има живих потомака из тих грана које би поцепале ових ваших заједничких десетак СНПова. 

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #218 послато: Фебруар 15, 2021, 02:33:34 поподне »
Не бих се сложио. YFull је дао ТМРЦА, али грана је формирана много раније, јер је ту скоро десетак СНП-ова тренутно на истом нивоу. Гране ће бити млађе по природи ствари, али ће се раздвајање десити дубље у прошлости од године 1270. или које већ. Наравно, ако има живих потомака из тих грана које би поцепале ових ваших заједничких десетак СНПова.
Ближи ми је овај став Селаковића од Ојлера. Ја то гледам мало другачије односно никад најмлађу грану, из разлога неможемо бит сигурни шта је покривеност неком захватила или не.
Зато сам присталица надограднје на ФТДНА, јер ДантеЛабс нема дубину.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #219 послато: Фебруар 15, 2021, 02:51:12 поподне »
Да, Селаковић је у праву.

Штавише, PH3414 би могао бити најстарији СНП-ове гране. Јер, ако се добро сјећам, PH3414 је био првобитно и издвојен на YFullu, захваљујући поређењу NGS тестова Михића и још једног анонимног Србина из неког научног рада. И то као једини њихов дијељени СНП. Тај анонимни резултат је касније нестао са YFulla, али се сјећам да је PH3414 још тада био издвојен, јер се на њега нешто касније појединачно тестирао Мирило из Далмације.

Ово све пишем по сјећању, треба провјерити те детаље. Могуће да је остао траг негдје у преписци.
« Последња измена: Фебруар 15, 2021, 02:53:09 поподне drajver »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #220 послато: Фебруар 15, 2021, 02:58:39 поподне »
Наравно, ако би се испоставило да је TMRCA за ову грану већи него што је процењен, то је онда већ друга прича.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #221 послато: Фебруар 15, 2021, 05:12:13 поподне »
Сад сам провјерио. Узорак код ког је први пут издвојен PH3414 је српски узорак под ознаком ser-20 из сљедеће студије
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4327154/

Hallast et al.2014

Хаплотип овог тестираног на 23 маркера има кључне мириловићке маркере

13   24   16   12   14   14   13   13   11   32   18   15   21   15   11   17   19   10   29   11   13   22   10

Мислим да у овом истраживању није рађен WGS већ секвенцирање одређених региона. Тако да ни информација о осталим СНП-овима испод PH3414 није у потпуности позната.

ser-20 се налази на огранку са двојицом Грка. Ови Грци су негативни на PH3414, али имају неке своје СНП-ове. Нисам још открио који је СНП терминални за ser-20 и двојицу Грка (можда Z17855). Прегледаћу детаљније.

Оно што је интересантно је да поред PH3414, ser-20 има два СНП-а на која је Капор негативан (немам приступ Михићевим новелима, па не знам да ли је и он негативан на њих). Ова два СНП-а се не налазе на Yfull стаблу, али их Yfull има у бази. Ради се о PH4215 и PH1985.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #222 послато: Фебруар 15, 2021, 05:36:39 поподне »
...
Оно што је интересантно је да поред PH3414, ser-20 има два СНП-а на која је Капор негативан (немам приступ Михићевим новелима, па не знам да ли је и он негативан на њих). Ова два СНП-а се не налазе на Yfull стаблу, али их Yfull има у бази. Ради се о PH4215 и PH1985.

Негативна су и обојица Михића на та два SNP-а.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #223 послато: Фебруар 15, 2021, 05:47:09 поподне »
Негативна су и обојица Михића на та два SNP-а.

На жалост не можемо провјерити ser-20 на све ове СНП-ове који се налазе на нивоу PH3414 па не знамо колика је суштинска удаљеност ser-20 од мириловићке групе.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #224 послато: Фебруар 15, 2021, 06:41:26 поподне »
ser-20 се налази на огранку са двојицом Грка. Ови Грци су негативни на PH3414, али имају неке своје СНП-ове. Нисам још открио који је СНП терминални за ser-20 и двојицу Грка (можда Z17855). Прегледаћу детаљније.

Провјерио сам.

Терминални СНП јесте I2-Z17855, при чему је један од двојице Грка из гране А1221.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #225 послато: Фебруар 15, 2021, 07:28:14 поподне »
Поручио сам код Вајсека да се уврсти у понуду шест SNP-ова који су на нивоу PH3414, па ћу после и панел. 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #226 послато: Мај 06, 2021, 01:01:35 пре подне »
У новој верзи YFull стабла TMRCA за грану I2-PH3414 је смањен на 650 година, што се у деценију поклапа са првим познатим поменима влаха Мириловића. Јасно ми је да се ради само о процени, али је барем у овом случају она прилично добра. 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #227 послато: Јун 09, 2021, 08:52:35 поподне »
Данас ми је Селаковић скренуо пажњу да је на YFull стаблу освану нови непознати PH3414: https://yfull.com/live/tree/I-PH3414/

Не знамо још увек ко је у питању...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #228 послато: Јун 09, 2021, 09:48:37 поподне »
Данас ми је Селаковић скренуо пажњу да је на YFull стаблу освану нови непознати PH3414: https://yfull.com/live/tree/I-PH3414/

Не знамо још увек ко је у питању...

Са FTDNA није, дакле Dante Labs.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #229 послато: Јун 18, 2021, 10:04:31 поподне »
Данас ми је Селаковић скренуо пажњу да је на YFull стаблу освану нови непознати PH3414: https://yfull.com/live/tree/I-PH3414/

Не знамо још увек ко је у питању...

Са FTDNA није, дакле Dante Labs.

Добре вести - ипак је овај новајлија поцепао PH3414 ниво, угрубо "на пола". Четири СНПа остају заједничка за све (укључујући PH3414), а осталих шест одликују (за сада) само Мириловиће:

https://yfull.com/live/tree/I-PH3414/


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #230 послато: Јун 18, 2021, 10:08:22 поподне »
Добре вести - ипак је овај новајлија поцепао PH3414 ниво, угрубо "на пола". Четири СНПа остају заједничка за све (укључујући PH3414), а осталих шест одликују (за сада) само Мириловиће:

https://yfull.com/live/tree/I-PH3414/

Да, добре вијести. Још кад би знали о коме се ради.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #231 послато: Септембар 11, 2021, 11:35:50 пре подне »
Данас ми је Селаковић скренуо пажњу да је на YFull стаблу освану нови непознати PH3414: https://yfull.com/live/tree/I-PH3414/

Не знамо још увек ко је у питању...

Заборавих да овде прокоментаришем да је са последњом ревизијом YFull стабла овај нови тестирани id:YF86116 и званично понелио грану PH3414, што смо већ знали да ће се догодити. Нова подграна на којој су сада само Мириловићи носи ознаку I-Y58629.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #232 послато: Септембар 22, 2021, 03:02:09 поподне »
Заборавих да овде прокоментаришем да је са последњом ревизијом YFull стабла овај нови тестирани id:YF86116 и званично понелио грану PH3414, што смо већ знали да ће се догодити. Нова подграна на којој су сада само Мириловићи носи ознаку I-Y58629.

Не знам шта се десило, али узорак id:YF86116 је нестао са YFull стабла, иако је подела коју је проузроковао остала присутна. Има ли неко идеју шта би могао бити разлог?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #233 послато: Септембар 22, 2021, 03:06:05 поподне »
Не знам шта се десило, али узорак id:YF86116 је нестао са YFull стабла, иако је подела коју је проузроковао остала присутна. Има ли неко идеју шта би могао бити разлог?

Можда је из неког разлога одштиклирао опцију у подешавањима:

Show on the YTree:
Displaying sample ID on the YTree

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #234 послато: Септембар 22, 2021, 03:11:18 поподне »
Можда је из неког разлога одштиклирао опцију у подешавањима:

Show on the YTree:
Displaying sample ID on the YTree

Да, могуће, Нисам ни знао да та опција постоји.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #235 послато: Септембар 22, 2021, 03:16:06 поподне »
Можда је из неког разлога одштиклирао опцију у подешавањима:

Show on the YTree:
Displaying sample ID on the YTree

Или још вјероватније није платио, па су га склонили.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #236 послато: Јул 05, 2022, 10:48:30 пре подне »
Сагледавајући све чињенице мислим да су преци  Мириловића дошли у данашњу Херцеговину још током првих таласа словенских сеоба. Ако су се и задржали на простору Македоније то је трајало релативно кратко.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #237 послато: Јул 05, 2022, 12:18:44 поподне »
Сагледавајући све чињенице мислим да су преци  Мириловића дошли у данашњу Херцеговину још током првих таласа словенских сеоба. Ако су се и задржали на простору Македоније то је трајало релативно кратко.

Шта те наводи на такав закључак?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #238 послато: Јул 05, 2022, 12:46:30 поподне »
Први званичан помен из 1365, шест година пре Маричке битке након које се по легенди досељавају у Херцеговину. Затим хаплотипови кој имају извесна поклапања са Македонијом и јужним крајевима, али опет не тако блиски и на непотпуном броју маркера.  Несумњиво је један део Z17855  српских родова дошао другом путањом и да нису захватили  просторе данашње Македоније и југа генерално.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #239 послато: Јул 05, 2022, 01:14:07 поподне »
Први званичан помен из 1365, шест година пре Маричке битке након које се по легенди досељавају у Херцеговину. Затим хаплотипови кој имају извесна поклапања са Македонијом и јужним крајевима, али опет не тако блиски и на непотпуном броју маркера.  Несумњиво је један део Z17855  српских родова дошао другом путањом и да нису захватили  просторе данашње Македоније и југа генерално.

Могли су доћи са простора Македоније пре тих првих помена и независно од легенде о досељавању, која је накнадно смишљена, као и код разних других племена из динарског појаса.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228&gt;Z17855&gt;PH3414
« Одговор #240 послато: Јул 05, 2022, 01:33:00 поподне »
Сагледавајући све чињенице мислим да су преци  Мириловића дошли у данашњу Херцеговину још током првих таласа словенских сеоба. Ако су се и задржали на простору Македоније то је трајало релативно кратко.
Све је то у реду, али кажеш да су дошли у Херцеговину са првим сеобама Словена, а то је било у 7. веку. За то те питам, како си то закључио?

Sent from my MAR-LX1A using Tapatalk

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #241 послато: Јул 05, 2022, 01:55:31 поподне »
Могли су доћи  у 6 веку када Словени проваљују границу на Дунаву, а могли су такође у 7 током  највећег словенског  таласа насељавања Балкана.  Потом ако су заиста били у  Македонији запуцати максимално у 10-11 веку на простор Херцеговине.   По  мом сценарију који не мора бити тачан  правци досељавања су се   раздвојили  па преци Мириловића  спуштивши се моравско-вардарском долином иду западно ка Црној Гори и Херцеговини, а други део одлази на југ у данашњу Македонију, Бугарску и Грчку.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #242 послато: Јул 05, 2022, 03:08:32 поподне »
Могли су доћи  у 6 веку када Словени проваљују границу на Дунаву, а могли су такође у 7 током  највећег словенског  таласа насељавања Балкана.  Потом ако су заиста били у  Македонији запуцати максимално у 10-11 веку на простор Херцеговине.   По  мом сценарију који не мора бити тачан  правци досељавања су се   раздвојили  па преци Мириловића  спуштивши се моравско-вардарском долином иду западно ка Црној Гори и Херцеговини, а други део одлази на југ у данашњу Македонију, Бугарску и Грчку.

Имајући у виду процењену старост мутације PH3414, која је око 900 до 1000 година, простор где ова мутација доминира на Балкану, као и чињеницу да смо "мириловићке" хаплотипове налазили на простору Македоније и Бугарске, веома сумњам да су преци Мириловића могли доћи у Херцеговину пре 12. века. А то је 500 година од првог таласа досељавања Словена, што свакако није релативно кратак период. Склон сам и претпоставци да су делом тог периода могли постати и романофони или билингвални, пре него што су дефинитивно припали српском језичком простору.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #243 послато: Јул 05, 2022, 04:40:29 поподне »
Та предања Капора о Балдовину и влашком пореклу не бих узимао здраво за готово. Име очигледно има германски корен, такође предања о Рајковићима и Орловићима су  отпала днк тестирањем. Досељавање после Маричке битке  такође плод маште, сваки род воли да мало накити  своје порекло, а у стара времена Косово и Македонија су били први избор док Црна Гора долази тек касније. Не кажем да у стварности нису дошли из јужних крајева, али има доста елемената који говоре и контра тога.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #244 послато: Јул 05, 2022, 05:19:16 поподне »
Имајући у виду процењену старост мутације PH3414, која је око 900 до 1000 година, простор где ова мутација доминира на Балкану, као и чињеницу да смо "мириловићке" хаплотипове налазили на простору Македоније и Бугарске, веома сумњам да су преци Мириловића могли доћи у Херцеговину пре 12. века. А то је 500 година од првог таласа досељавања Словена, што свакако није релативно кратак период. Склон сам и претпоставци да су делом тог периода могли постати и романофони или билингвални, пре него што су дефинитивно припали српском језичком простору.
Занимљиво за неку тему "миграције од 7. до 13. века" напр., као у овом случају , или евентуална миграција Дробњака у истом правцу (шта је могло да буде мотив за то)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #245 послато: Јул 05, 2022, 05:24:08 поподне »
Та предања Капора о Балдовину и влашком пореклу не бих узимао здраво за готово. Име очигледно има германски корен, такође предања о Рајковићима и Орловићима су  отпала днк тестирањем. Досељавање после Маричке битке  такође плод маште, сваки род воли да мало накити  своје порекло, а у стара времена Косово и Македонија су били први избор док Црна Гора долази тек касније. Не кажем да у стварности нису дошли из јужних крајева, али има доста елемената који говоре и контра тога.

Нема то везе са Балдовином или Косовом, већ миграторним токовима којима се кретала њихова матична хаплогрупа Z17855 на Балкану. Она је доминантна на источном Балкану, а не на западном. Њено ширење на Балкану није могло ићи са запада ка истоку или југу, већ само обрнуто. Ако хаплотипове сродне Мириловићима данас налазимо на Косову, у Албанији, Северној Македонији, јужној Србији, Бугарској и Грчкој, тешко да су тамо доспели из Херцеговине. Не заборави да причамо о гранању рода које се морало оквирно догодити у последњих 1000 година. Ти узорци на југу и истоку су потпуно географски раштркани на простору источног и јужног Балкана и немају никаквих познатих историјских веза са Мириловићима. Са друге стране, све PH3414 које смо нашли у западним крајевима, Далмацији, Крајини, итд, можемо прилично извесно повезати са сеобама влаха Мириловића.
Наравно, можемо теоретисати и све је у том смислу могуће, али не изгледа ми логично. По мени, прилично су извесне две ствари:
1. Да Мириловићи нису били у Херцеговини пре 1000 година
2. Да су се на тај простор доселили (један или више њих) са подручја источног или југоисточног Балкана.
2. Пре насељавања у Херцеговину, а од времена досељавања Словена на Балкан, њихови преци су боравили негде на источним или јужним подручјима полуострва.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #246 послато: Јул 05, 2022, 05:52:52 поподне »
Та предања Капора о Балдовину и влашком пореклу не бих узимао здраво за готово.

Неоспорива је веза презимена Мирило и Капор. Но да је Капор повраћено од ранијега презимена може али не мора бити тачно. Оно се је родило на простору данашње Црне Горе и можда се из практичне потребе родило објашњење, да је Капор заправо старо презиме из Дечана. Можда је такво објашњење донесло неку корист. Много је ту можда. Презиме  ΜΥΡΙΛΟΣ ( Мирилос, Myrilos ) носи немал број Атињана и то може бити индиција к тому, да је презиме или назив племена Мирило ипак гдје-што старије него што се вјерује.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #247 послато: Јул 05, 2022, 06:13:17 поподне »
Неоспорива је веза презимена Мирило и Капор. Но да је Капор повраћено од ранијега презимена може али не мора бити тачно. Оно се је родило на простору данашње Црне Горе и можда се из практичне потребе родило објашњење, да је Капор заправо старо презиме из Дечана. Можда је такво објашњење донесло неку корист. Много је ту можда. Презиме  ΜΥΡΙΛΟΣ ( Мирилос, Myrilos ) носи немал број Атињана и то може бити индиција к тому, да је презиме или назив племена Мирило ипак гдје-што старије него што се вјерује.

Тако је. А постоји и читав низ сличних романофоних презимена која би могла имати сличан корен: Miril, Mirel, Murilo, Murillo, Murello.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #248 послато: Јул 05, 2022, 06:13:49 поподне »
Z17855 је неспорно доминантнија на истоку Балкана, али и тамо  имамо PH908  где често  тестирани  Срби имају поклапања са  Македонцима и Бугарима. То је потпуно  нормално и сигурно вуче везу још од Карпата и времена досељавања, вероватно то важи и за  Z17855 гране.  У прилог извесној аутохтоности  дела Z17855  код  Срба говори и  бројност у Херцеговини где осим Мириловића имамо и Чуквасе, Албијаниће и још неке родове који су тестирани.  Такође родови у Црној Гори па  и у Србији немају искључиво поклапања са југом док имају поклапања са средњом и источном Европом. Мириловићи имају поклапање  у Словачкој ако се не варам.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #249 послато: Јул 05, 2022, 06:21:28 поподне »
Мене занима разлог миграција на прелому миленијума или нешто касније, са југоистока у Херцеговину, где је чини ми се плоднија земља, него у Херцеговини. Херцеговина јесте жариште одакле су мигрирали на друга места, али овде имамо миграције из плоднијих крајева у то жариште које је било неплодније (и то четири, пет векова после првобитног насељавања те области у седмом веку)
« Последња измена: Јул 05, 2022, 06:30:20 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #250 послато: Јул 05, 2022, 06:34:09 поподне »
Досељавање из плодних поља  Македоније у кршевиту Херцеговину барем 200-300 година пре отоманског освајања заиста делује нелогично. Једино логично објашњење по мени јесте да је досељавање било знатно пре и да вероватно није било одатле.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #251 послато: Јул 05, 2022, 06:40:07 поподне »
Досељавање из плодних поља  Македоније у кршевиту Херцеговину барем 200-300 година пре отоманског освајања заиста делује нелогично. Једино логично објашњење по мени јесте да је досељавање било знатно пре и да вероватно није било одатле.

Досељавање из јужнијих крајева могло је бити условљено и другим стварима осим отоманске освајања. Ратова, немира и померања на Балкану је било и знатно пре тога. Византијско-бугарски ратови, Српско-бугарски ратови, итд. Све је то могло утицати на померање становништва са истока на запад, ког је евидентно било и на основу генетичких резултата.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #252 послато: Јул 05, 2022, 06:47:50 поподне »
Ништа се не треба искључити, али мени се чини да је правац досељавања ишао отприлике како је приказано на овој карти. Крак ка западној Србији продужава према Црној Гори и Херцеговини.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #253 послато: Јул 05, 2022, 06:59:51 поподне »
Ништа се не треба искључити, али мени се чини да је правац досељавања ишао отприлике како је приказано на овој карти. Крак ка западној Србији продужава према Црној Гори и Херцеговини.



Ти причаш првобитној сеоби Словена на Балкан, мислио сам да је реч о потенцијалним померањима са истока ка западу Балкана, у периоду 7 - 14. век. Тих померања је свакако било зато што постоји евидентна веза не само словенских подграна, већ и већине староседелачких (а оне сигурно нису дошле са Словенима).

Теоретски је могуће да се један део тих источних генетичких рођака тамо нашао након ширења средњовековне српске државе ка југу и југоистоку у 14. веку. Јако је тешко ухватити неку логику, зато што су, као што Ојлер рече, припадници тих подграна на истоку по правилу раштркани, као да је ширење било стихијско а не планско.

 

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #254 послато: Јул 05, 2022, 07:06:07 поподне »
Мириловићи имају поклапање  у Словачкој ако се не варам.
Ја за такво поклапање не знам. Ако и постоји, не знам на шта би оно тачно указивало? Не ваљда да је мутација PH3414 настала на простору Словачке?

Досељавање из плодних поља  Македоније у кршевиту Херцеговину барем 200-300 година пре отоманског освајања заиста делује нелогично.
Мириловићи су били сточари а не ратари, тако да не видим неку велику предност од плодне земље.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #255 послато: Јул 05, 2022, 07:19:53 поподне »

Мириловићи су били сточари а не ратари, тако да не видим неку велику предност од плодне земље.
У Херцеговини се сам избор намеће. Али у Македонији има више опција. Испада да су Мириловићи релативно брзо од досељења (разлоге досељења не знамо, Небојшине могуће опције су.збегови) стекли влашки статус (што је доста брз напредак из избегличког у влашки статус). Можда је било и неких других разлога досељавања

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #256 послато: Јул 05, 2022, 07:31:37 поподне »
У Херцеговини тешко да су могли бити  било шта друго, посебно  у матичној области која  је удаљена од највећих херцеговачких поља.  Катун који се званично спомиње у 14 веку  сигурно се градио дуго времена  што иде у прилог дугом бивствовању у кршном крају.   Што се тиче  PH3414  наравно да не тврдим да је мутација настала у Словачкој већ просто да општесловенска поклапања постоје од севера до југа у које Мириловићи упадају.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #257 послато: Јул 05, 2022, 07:42:56 поподне »
Што се тиче  PH3414  наравно да не тврдим да је мутација настала у Словачкој већ просто да општесловенска поклапања постоје од севера до југа у које Мириловићи упадају.

Па добро, није спорно да су словенског порекла. Али блискост са неким старим генетичким родом са простора Словачке би морала да је од пре времена сеоба на Балкан, дакле 1400+ година. У том смислу то и није нека блискост јер се приближавамо матичној грани Z17855. Ти у Словачкој, ако их и има, не могу бити PH3414 ако су старинци, тако да је генетичка сличност Мириловића са њима далека и ирелевантна.
« Последња измена: Јул 05, 2022, 07:48:55 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #258 послато: Јул 05, 2022, 07:53:30 поподне »
А можда код балканских PH3414 исти случај као и код балканских Y56203 , и једних и других има и у Херцеговини и на истоку ( у смислу да не мора да значи да су преци Мириловића живели на југоистоку, него да је било неког раздвајања по досељењу на Балкан)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #259 послато: Јул 05, 2022, 07:59:25 поподне »
А можда код балканских PH3414 исти случај као и код балканских Y56203 , и једних и других има и у Херцеговини и на истоку ( у смислу да не мора да значи да су преци Мириловића живели на југоистоку, него да је било неког раздвајања по досељењу на Балкан)

Може и то бити, али то раздвајање се није могло десити у време досељавања на Балкан како сугерише Христифор мапама миграционих рута које је поставио, јер те руте приказују досељавање Словена у 7. веку, а ми причамо о мутацији која је настала 300+ година касније. То би онда значило да су преци Мириловића по доласку на Балкан чучали негде у Србији 300 година, па онда, након настанка PH3414,  пола њих отишло у Херцеговину, а пола на југоисток, а да у Србији нико није остао. Мени то баш не делује убедљиво, али није ни немогуће. 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #260 послато: Јул 05, 2022, 08:15:53 поподне »
PH3414 немамо нигде сем Херцеговине, Далмације и осталих простора бивше Југославије где су се селили преци Мириловића. Имамо блиске резултате околних народа попут Македонаца, Бугара и Грка, али ниједан није Мириловић са том мутацијом.    Грана А16413 која би географски требала да има исту или већу везу са јужним крајевима не показује  нарочиту повезаност што говори да је део српских родова  Z17855 постао део  етногенезе Срба ако не у 7 веку онда сигурно пре експанзије Немањића на југ крајем 12 и почетком 13 века.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #261 послато: Јул 05, 2022, 08:24:05 поподне »
PH3414 немамо нигде сем Херцеговине, Далмације и осталих простора бивше Југославије где су се селили преци Мириловића. Имамо блиске резултате околних народа попут Македонаца, Бугара и Грка, али ниједан није Мириловић са том мутацијом.    Грана А16413 која би географски требала да има исту или већу везу са јужним крајевима не показује  нарочиту повезаност што говори да је део српских родова  Z17855 постао део  етногенезе Срба ако не у 7 веку онда сигурно пре експанзије Немањића на југ крајем 12 и почетком 13 века.

Не, то није тачно. И на истоку/југу имамо хаплотипове који управо прате PH3414, са истом карактеристичном комбинацијом DYS385=14-14 и DYS448=21, путем које смо идентификовли и остале тестиране Мириловиће који нису радили дубинске тестове.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #262 послато: Јул 05, 2022, 08:59:12 поподне »
Прате је, али нису Мириловићи и постоје  разлике на непотпуним маркерима.  Мојој тези о "аутохтоности " дела Z17855 код Срба  иде у прилог равномерна распоређеност од југа Србије, Косова, источне, централне  и западне Србије. Затим динарских крајева од Црне Горе и Херцеговине где се одатле шири у  Крајину, Далмацију, Лику, Кордун, Славонију  све до Војводине.    У Херцеговини иде до 6-7% где прилично  тешко веровати да је сва дошла са југа и такође није сва мириловићска.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #263 послато: Јул 05, 2022, 09:23:17 поподне »
Прате је, али нису Мириловићи и постоје  разлике на непотпуним маркерима.  Мојој тези о "аутохтоности " дела Z17855 код Срба  иде у прилог равномерна распоређеност од југа Србије, Косова, источне, централне  и западне Србије. Затим динарских крајева од Црне Горе и Херцеговине где се одатле шири у  Крајину, Далмацију, Лику, Кордун, Славонију  све до Војводине.    У Херцеговини иде до 6-7% где прилично  тешко веровати да је сва дошла са југа и такође није сва мириловићска.

Нису Мириловићи, наравно, али иста методологија је коришћена као и код идентификације крајишких родова које смо прогласили за Мириловиће, а који никаквих предања о вези са Мириловићима немају. Не можемо користити методологију како нама одговара.

Не знам шта значи "непотпуни маркер", али рећи ћу ти да је један тестирани Бугарин на 67 упоредивих маркера једнако удаљен од Капора колико и Капор од Михића и при том има све карактеристичне вредности модалног хаплотипа Мириловића. Ако то ништа не значи, онда не значи ни наше мишљење да су сви они крајишки родови Мириловићи за које то тврдимо само на основу хаплотипа.

Што се тиче Z17855, уопште не спорим да је учествовала у етногенези Срба, али не разумем како то помаже у аргументацији да Мириловићи у Херцеговину нису дошли из правца истока или југа? Овде причамо о грани PH3414, а не о целој Z17855.

Иначе, у Херцеговини Z17855 тешко да иде до 6-7%. Та статистика је "надувана", јер су Мириловићи најбоље тестирани већи род у Херцеговини. Тестиране су практично све породице.
 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #264 послато: Јул 05, 2022, 09:52:13 поподне »
Брат Бугарин је очито побугарени Капор. ;D Шалу на страну не тврдим да нема и да нису могућа већа или мања поклапања са југом и истоком,  уосталом потекли су од истог човека  уназад кусур  1600+   година.  Ја сматрам да су преци Мириловића спуштајући се Доњим Дунавом преко моравско-вардарске долине кренули путем данашњих крајева док су се  неки  запутили  на југ. Сам помен средином 14 века у кршевитој Херцеговини где су изградили катун који се гради минимум деценијама говори да  је прилично тешко да су били ратари са македонских поља  који су скоро  запалили  на камен из њима знаних разлога. Ако су већ хтели да се селе имали су у суседству  Косово, Метохију,  Албанију као и  долину Зете крајње западно,  све заједно пољопривредно милион пута повољнији крајолик од Херцеговине у коју су дошли.
« Последња измена: Јул 05, 2022, 09:58:25 поподне Христифор »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #265 послато: Јул 05, 2022, 10:32:17 поподне »
Брат Бугарин је очито побугарени Капор. ;D Шалу на страну не тврдим да нема и да нису могућа већа или мања поклапања са југом и истоком,  уосталом потекли су од истог човека  уназад кусур  1600+   година.  Ја сматрам да су преци Мириловића спуштајући се Доњим Дунавом преко моравско-вардарске долине кренули путем данашњих крајева док су се  неки  запутили  на југ. Сам помен средином 14 века у кршевитој Херцеговини где су изградили катун који се гради минимум деценијама говори да  је прилично тешко да су били ратари са македонских поља  који су скоро  запалили  на камен из њима знаних разлога. Ако су већ хтели да се селе имали су у суседству  Косово, Метохију,  Албанију као и  долину Зете крајње западно,  све заједно пољопривредно милион пута повољнији крајолик од Херцеговине у коју су дошли.

Ето, стигосмо и до тога да су из Херцеговине ишли у Бугарску, а не обрнуро :) Да је само тај један Бугарин, па и да буде неки залутали "Капор", али таквих или сличних има барем десет за које знам, и то на широком простору који сам помињао.
А све што знамо о власима у Херцеговини стаје у максимално два века. Не знам шта замишљаш колико људи је бројао један катун, али у том времену од 200 година су катуни и настајали и нестајали, па не видим разлог због којег се преци Мириловића нису могли доселити у Херцеговину рецимо сто година пре њихових првих помена. Уосталом, то не би био једини такав случај. Шта је Бањане довело у Пиву?
Но видим да си ти и поред ових генетичких показатеља  који говоре другачије решио да су Мириловићи у Херцеговини присутни од времена досељавања Словена, па не бих даље давио људе нашом полемиком :).
« Последња измена: Јул 05, 2022, 10:42:20 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #266 послато: Јул 05, 2022, 11:29:32 поподне »
Тако је. А постоји и читав низ сличних романофоних презимена која би могла имати сличан корен: Miril, Mirel, Murilo, Murillo, Murello.



можда  је пука случајност, али у челенци грба Мириловића је тамни коњ тј. вранац (тал. Morello)
https://it.wikipedia.org/wiki/Morello_(cavallo)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #267 послато: Јул 05, 2022, 11:39:57 поподне »


можда  је пука случајност, али у челенци грба Мириловића је тамни коњ тј. вранац (тал. Morello)
https://it.wikipedia.org/wiki/Morello_(cavallo)

Веома занимљиво запажање! Није ми до сада пало на памет да размишљам у том смеру.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #268 послато: Јул 06, 2022, 12:08:41 пре подне »
Веома занимљиво запажање! Није ми до сада пало на памет да размишљам у том смеру.
Ојлере, из квантитета, може да се деси и квалитет :) До овога не би дошло да нисмо  мало полемисали :) Фали вама , а и многим родовима, пар "залуђеника" , као што је код нас Никшића (не морају да су свуда у праву, ал иде то). Фали овде у сваком роду оних који ће да постављају питања, опције, и онда иде надовезивање (као што се Сол надовезао)
« Последња измена: Јул 06, 2022, 12:14:15 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #269 послато: Јул 06, 2022, 01:06:11 пре подне »
Баш тако, тема се оживела и ужарила и то добри стари Мириловићи заслужују.   Што се тиче вас Никшића имате добрано више порука и  прегледа на вашој теми, али Мириловићи крећу у офанзиву. :D 

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #270 послато: Јул 06, 2022, 01:14:46 пре подне »
Баш тако, тема се оживела и ужарила и то добри стари Мириловићи заслужују.   Што се тиче вас Никшића имате добрано више порука и  прегледа на вашој теми, али Мириловићи крећу у офанзиву. :D
Њима треба помоћни никшићки батаљон за тему, ко што треба Дробњацима, Васојевићима итд :) ако Никшићи треба да "ваде" ствар, онда нек се заврши ко данашња емисија "Око" на РТСу (анализа Милована Ђиласа и односа са Бећковићем, а други део о карикатуристи Влаховићу) ...да је сваком роду у ГГ један Никшић, знало би се много више. ..ајде јунаци (нема, коштана срж  српства у родовском смислу су Никшићи, и поздрав за Владу!)
« Последња измена: Јул 06, 2022, 01:25:10 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #271 послато: Јул 06, 2022, 01:33:09 пре подне »
Бећковић обрађен под  утицајем Моме Капора у матичним Мириловићима.    ;)

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #272 послато: Јул 06, 2022, 07:28:31 пре подне »
можда  је пука случајност, али у челенци грба Мириловића је тамни коњ тј. вранац (тал. Morello)

Свака ти част за ово запажање! Коњ није редак мотив у хералдици, па заиста може бити и случајност, али Morello на грбу Мириловића у зони италијанског/млетачког језичког утицаја је свакако једна околност коју вреди истражити.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #273 послато: Јул 06, 2022, 08:46:04 пре подне »
Брат Бугарин је очито побугарени Капор. ;D Шалу на страну не тврдим да нема и да нису могућа већа или мања поклапања са југом и истоком,  уосталом потекли су од истог човека  уназад кусур  1600+   година.  Ја сматрам да су преци Мириловића спуштајући се Доњим Дунавом преко моравско-вардарске долине кренули путем данашњих крајева док су се  неки  запутили  на југ. Сам помен средином 14 века у кршевитој Херцеговини где су изградили катун који се гради минимум деценијама говори да  је прилично тешко да су били ратари са македонских поља  који су скоро  запалили  на камен из њима знаних разлога. Ако су већ хтели да се селе имали су у суседству  Косово, Метохију,  Албанију као и  долину Зете крајње западно,  све заједно пољопривредно милион пута повољнији крајолик од Херцеговине у коју су дошли.

Зашто су морали да буду земљорадници? Као што је Ојлер већ напоменуо, они су били сточари, и то највероватније не тек након што су дошли у Херцеговину, већ и пре тога. Влашки статус није настао у Херцеговини, већ на централном Балкану, писао је Синиша о томе нашироко на теми "Влашко право". Такође, кад се све горе поменуто узме у обзир, није искључено ни да су преци Мириловића били етнички Власи пре доласка на простор Херцеговине, иако имају "словенску" хаплогрупу.

На основу досадашњих сазнања, мени је најлогичније да су далеки преци Мириловића на Балкан дошли у некој од словенских миграција крајем 6. или почетком 7. века, да су се населили у унутрашњости централног Балкана (нпр. на простору данашње Северне Македоније, мада и њој суседне области долазе у обзир), да би се потом помешали са романофоним староседеоцима и да су се међу њих чак и утопили (ово би представљао изузетак од чешће појаве да се романофони староседеоци утапају међу словенска племена, који опет потврђује правило) и да су тада прешли на полуномадско, трансхумантно сточарење карактеристично за влашке заједнице на Балкану, односно да им је то постала основна привредна активност. Потом су се у периоду зрелог или касног средњег века (али пре доласка Турака) померили ка западу, односно ка Херцеговини, што је вероватно имало неке везе са њиховим влашким правним статусом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #274 послато: Јул 06, 2022, 09:10:16 пре подне »
Свака ти част за ово запажање! Коњ није редак мотив у хералдици, па заиста може бити и случајност, али Morello на грбу Мириловића у зони италијанског/млетачког језичког утицаја је свакако једна околност коју вреди истражити.

Треба имати у виду да је грб Мириловића, као и већина грбова Илирског грбовника, апокрифна креација. Околности под којима је Грбовник настао могу заиста упућивати на италијанско језичко окружење, па је аутор можда могао препознати сличност између речи Мирило и Morello и то искористити као идеју за грб. Аутор је том приступу био склон, јер је "речите" грбове креирао где год је налазио неку асоцијацију са презименом. Такав случај имамо и код грбова Звијездића, Шестокриловића, Кобилића, Косовића, Крагујевића, Орловића, Бјелоперјевића.
« Последња измена: Јул 06, 2022, 09:17:44 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #275 послато: Јул 06, 2022, 09:17:11 пре подне »
Зашто су морали да буду земљорадници? Као што је Ојлер већ напоменуо, они су били сточари, и то највероватније не тек након што су дошли у Херцеговину, већ и пре тога. Влашки статус није настао у Херцеговини, већ на централном Балкану, писао је Синиша о томе нашироко на теми "Влашко право". Такође, кад се све горе поменуто узме у обзир, није искључено ни да су преци Мириловића били етнички Власи пре доласка на простор Херцеговине, иако имају "словенску" хаплогрупу.

На основу досадашњих сазнања, мени је најлогичније да су далеки преци Мириловића на Балкан дошли у некој од словенских миграција крајем 6. или почетком 7. века, да су се населили у унутрашњости централног Балкана (нпр. на простору данашње Северне Македоније, мада и њој суседне области долазе у обзир), да би се потом помешали са романофоним староседеоцима и да су се међу њих чак и утопили (ово би представљао изузетак од чешће појаве да се романофони староседеоци утапају међу словенска племена, који опет потврђује правило) и да су тада прешли на полуномадско, трансхумантно сточарење карактеристично за влашке заједнице на Балкану, односно да им је то постала основна привредна активност. Потом су се у периоду зрелог или касног средњег века (али пре доласка Турака) померили ка западу, односно ка Херцеговини, што је вероватно имало неке везе са њиховим влашким правним статусом.

То је управо и моја теза. Али не бих чак ни рекао да је утапање у романофоно језичко окружење изузетак или ретка појава. Не треба изгубити из вида да данас више припадника хаплогрупе I2 имамо у Румунији него у Србији. Ако су Z17855-Словени били у доњем Подунављу још у 6. веку као што претпостављамо, имали су више него довољно времена да се део њих језички романизује до времена када настаје PH3414.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #276 послато: Јул 06, 2022, 09:36:00 пре подне »
Словени у Румунији су романизовани протоком векова, а највише током 19 стварањем независне Румуније.  Преци Мириловића невезано да ли су били прво у Македонији па потом у  Херцеговини  били су на доминантном словенофоном подручју.   

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #277 послато: Јул 06, 2022, 09:48:35 пре подне »
Словени у Румунији су романизовани протоком векова, а највише током 19 стварањем независне Румуније.  Преци Мириловића невезано да ли су били прво у Македонији па потом у  Херцеговини  били су на доминантном словенофоном подручју.

Ми не знамо да ли је подручје централног и источног Балкана пре 1000+ година заиста било словенофоно доминантно.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #278 послато: Јул 06, 2022, 10:25:43 пре подне »
Ми не знамо да ли је подручје централног и источног Балкана пре 1000+ година заиста било словенофоно доминантно.

Управо тако. Штавише, рекао бих да је становништво било прилично измешано, судећи по односу хаплогрупа код савременог православног становништва Македоније.

Словени у Румунији су романизовани протоком векова, а највише током 19 стварањем независне Румуније.  Преци Мириловића невезано да ли су били прво у Македонији па потом у  Херцеговини  били су на доминантном словенофоном подручју.   

То о 19. веку је мит који у последње време пласирају исти они из чијих редова долазе напади на ово чиме се "Порекло" бави. Та екипа такође пласира прилично шовинистичке испаде према Грцима. Као да је циљ да се код обичних људи створи што већи анимозитет чак и према оним балканским православцима са којима никада нисмо ратовали, барем не у скоријој историји.

Словени су на територији Румуније били присутни у великом броју, о томе нам говоре историјски, археолошки, лингвистички (понајвише топонимски) па и генетски подаци, али то не значи да су они решили преко ноћи у 19. веку да постану "измишљени" Румуни и да се "претплате" на "вештачки" румунски језик смишљен у "мрачним ходницима језуита", као што тврде они које сте сликовито назвали "амебичарима". Процес румунизације тамошњих Словена је био дугог трајања и није сасвим јасно када је завршен, али се то сигурно десило пре 19. века, односно по мом мишљењу знатно раније, најкасније крајем средњег века или почетком новог века (15-16. век). Такође, процес је био природан, не испланиран, нешто слично као што се највероватније десило прецима Мириловића на централном Балкану, пре доласка у Херцеговину.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #279 послато: Јул 06, 2022, 11:22:26 пре подне »
Све и да у Македонији словенски језик није био доминантан и да су преци Мириловића говорили романским језиком тешко је замислити да се пре отоманских освајања Власи из Македоније запућују у словенофону Херцеговину. Где већ средином 14 века по именима видимо да су словенизовани и уклопљени у друштво.   Они су пре те сеобе морали говорити словенским језиком и бити ресловенизовани.

Што се тиче Румуна нисам рекао да процес није био неприродан, само да су романизовани протеком векова. Мириловићи с друге стане нису имали толико времена да се романизују.   У данашњој Румунији се званично говорио црквенословенски језик све до средине 19 века.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #280 послато: Јул 06, 2022, 11:37:43 пре подне »
Све и да у Македонији словенски језик није био доминантан и да су преци Мириловића говорили романским језиком тешко је замислити да се пре отоманских освајања Власи из Македоније запућују у словенофону Херцеговину. Где већ средином 14 века по именима видимо да су словенизовани и уклопљени у друштво.   Они су пре те сеобе морали говорити словенским језиком и бити ресловенизовани.

Опет бих се вратио на пример Бањана. Шта је њих потакнуло да се са простора Карпата пре отоманских освајања као несловенофона популација запуте у словенофону Херцеговину и до 14. века словенизују и уклопе у тамошње друштво? Зашто је то у њиховом случају било могуће, а код Мириловића је тешко замисливо?

Што се тиче Румуна нисам рекао да процес није био неприродан, само да су романизовани протеком векова. Мириловићи с друге стане нису имали толико времена да се романизују.  У данашњој Румунији се званично говорио црквенословенски језик све до средине 19 века.

Преци Мириловића су имали барем 300 до 500 година да се романизују. Мало ли је? А требао је да се романизује само један њихов предак у том периоду.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #281 послато: Јул 06, 2022, 11:50:30 пре подне »
Бањани су мистерија, за њих се не зна да ли су дошли са Словенима,  да ли су потомци неких  рудара,  или нешто треће. Сигурно је да су у Херцеговини колико и Мириловићи и да им је данас од етимологије имена до језика  све словенско. За Мириловиће знамо откуд су дошли и чија је хаплогрупа коју носе.

Да се барем један предак Мириловића романизовао требао се досад већ пронаћи генетски траг у Македонији код становништва влашког порекла.  Није немогуће  да се нису мешали са старобалканцима, али доминантни словенски елеменат је остајао у наследство.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #282 послато: Јул 06, 2022, 11:59:05 пре подне »
Бањани су мистерија, за њих се не зна да ли су дошли са Словенима,  да ли су потомци неких  рудара,  или нешто треће. Сигурно је да су у Херцеговини колико и Мириловићи и да им је данас од етимологије имена до језика  све словенско. За Мириловиће знамо откуд су дошли и чија је хаплогрупа коју носе.

Да се барем један предак Мириловића романизовао требао се досад већ пронаћи генетски траг у Македонији код становништва влашког порекла.  Није немогуће  да се нису мешали са старобалканцима, али доминантни словенски елеменат је остајао у наследство.

Не вреди, одустајем :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #283 послато: Јул 06, 2022, 12:00:07 поподне »
Све и да у Македонији словенски језик није био доминантан и да су преци Мириловића говорили романским језиком тешко је замислити да се пре отоманских освајања Власи из Македоније запућују у словенофону Херцеговину. Где већ средином 14 века по именима видимо да су словенизовани и уклопљени у друштво.   Они су пре те сеобе морали говорити словенским језиком и бити ресловенизовани.

Што се тиче Румуна нисам рекао да процес није био неприродан, само да су романизовани протеком векова. Мириловићи с друге стане нису имали толико времена да се романизују.   У данашњој Румунији се званично говорио црквенословенски језик све до средине 19 века.

Црквенословенски се користио у богослужењу, упоредо са румунским (који је до 19. века писан ћирилицом). У 19. веку, као и неколико векова пре, ниједан словенски идиом није био говорни језик на том подручју, где наравно искључујем Србе и Бугаре који су се тамо насељавали током нововековних сеоба, са подручја под управом Турске или Аустрије.

Нису Мириловићи усамљен пример потенцијалног кретања влашких група са простора централног Балкана ка западу. Дробњаци су такође у том смислу добар пример, јер им је генетичко исходиште на Балкану по свему судећи на простору Албаније и/или Македоније. Дакле уопште није тешко замислив тај миграциони пут, штавише поткрепљен је и генетички, код више родова. О разлозима можемо дискутовати, али је тога као појаве свакако било.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #284 послато: Јул 06, 2022, 12:14:04 поподне »
Не вреди, одустајем :)

Никада не треба одустајати, посебно од дијалога који протиче  у цивилизованом,  мирном и конструктивном тону.   Изузетно ценим ваше мишљење колега Ojler као и других саговорника разуме се.   То што се не слажемо у нечему и јесте поента сваке расправе. ;)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #285 послато: Јул 06, 2022, 12:19:50 поподне »
Никада не треба одустајати, посебно од дијалога који протиче  у цивилизованом,  мирном и конструктивном тону.   Изузетно ценим ваше мишљење колега Ojler као и других саговорника разуме се.   То што се не слажемо у нечему и јесте поента сваке расправе. ;)

Наравно, све ОК, али мислим да сам написао све што сам имао на ову тему и даље бих се само вртео у круг. Ако оно што сматрам аргументом не пролази, онда не пролази, шта да се ради.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #286 послато: Јул 06, 2022, 12:42:46 поподне »
Оживели смо и запалили  тему, сад  Мириловићи хватају корак са  другим родовима по том параметру. :D Да мало скренемо предмет расправе,  које словенско племе би могло бити кандидат из кога су потекли Мириловићи?

На мрежи Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #287 послато: Август 02, 2022, 12:24:31 поподне »
Пронашао сам помен Мирила Ненадића из Дивуше (документација Друге банске крајишке регименте, фебруар 1781. године).



Верујем да је ово један од млађих помена овог личног имена.


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #288 послато: Август 02, 2022, 07:17:20 поподне »
Пронашао сам помен Мирила Ненадића из Дивуше (документација Друге банске крајишке регименте, фебруар 1781. године).



Верујем да је ово један од млађих помена овог личног имена.

... што говори у прилог могућности да је на подручју Баније и Кордуна презиме Мириловић могло настајати и касније, независно од имена херцеговачких Мириловића. И генетички тест острожинских Мириловића то потврђује.
Не знам да ли би се овај Мирило Ненадић могао довести у везу са острожинским или бестрмским односно сјеверовачким Мириловићима? Нису баш суседна села у питању, а не знам ни када се први пут помињу Мириловићи у Острожину, Бестрми и Сјеверовцу.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #289 послато: Август 02, 2022, 07:28:49 поподне »
Питање да ли је то баш Мириловић Z17855>PH3414. Може бити и G2a-L497>Y128028 као Мириловић из не тако удаљеног Острожина код Вргинмоста, а може бити да нема везе ни са једнима ни другима.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #290 послато: Август 02, 2022, 07:41:10 поподне »
Питање да ли је то баш Мириловић Z17855>PH3414. Може бити и G2a-L497>Y128028 као Мириловић из не тако удаљеног Острожина код Вргинмоста, а може бити да нема везе ни са једнима ни другима.

О чему говориш, не разумем? За кога је питање да ли је баш Мириловић Z17855>PH3414?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #291 послато: Август 02, 2022, 08:15:11 поподне »
Дотични Мирило Ненадић из Дивуше.  Код тако ретког имена и презимена никад не можеш  одбацити  ни потврдити тезу о  генетској вези. Чар етимологије Мириловића.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #292 послато: Август 02, 2022, 08:39:44 поподне »
Дотични Мирило Ненадић из Дивуше.  Код тако ретког имена и презимена никад не можеш  одбацити  ни потврдити тезу о  генетској вези. Чар етимологије Мириловића.

Стварно немам шта да кажем. Треба мало прочитати о чему се говори и промислити пре него што се нешто напише, а не само засипати теме коментарима који никуд не воде...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #293 послато: Август 02, 2022, 09:11:25 поподне »
Форум је намењен за слободну размену мишљења или би барем требао бити. Само опуштено и толерантно.

На мрежи Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #294 послато: Август 02, 2022, 10:35:07 поподне »
... што говори у прилог могућности да је на подручју Баније и Кордуна презиме Мириловић могло настајати и касније, независно од имена херцеговачких Мириловића. И генетички тест острожинских Мириловића то потврђује.
Не знам да ли би се овај Мирило Ненадић могао довести у везу са острожинским или бестрмским односно сјеверовачким Мириловићима? Нису баш суседна села у питању, а не знам ни када се први пут помињу Мириловићи у Острожину, Бестрми и Сјеверовцу.

Управо тако. Имамо документоване примере да су поједини банијски родови садашње презиме добили тек током XVIII века, углавном издвајањем из већих и старијих родова. Поставио сам овај документ чисто као занимљивост и потврду постојања личног имена Мирило међу Србима и током XVIII века.

Што се тиче резултата острожинских Мириловића, мислим да би било добро пронаћи још један огранак за тестирање, пошто смо сведоци шароликих резултата великог броја банијских родова (издвојио бих пример Узелаца из Драготине). Са друге стране, поклапање острожинских Мириловића са кнежевским родом Драгића из Блиње може ићи у прилог томе да је изворна грана тог огранка ипак G2a-L497.

За Мириловиће из Бестрме и Сјеверовца поуздано знамо да прослављају Петровдан и да су имали већ формирано презиме у периоду од 1772. до 1786. године (острожински огранак потврђен је у истом периоду). Самим тим, велика је вероватноћа да су ти Мириловићи повезани са другим крајишким родовима који прослављају Петровдан или Часне вериге.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #295 послато: Август 02, 2022, 11:08:33 поподне »
Интригантно је да топоним као име и презиме Мирило/Мириловић имамо у добром  делу данашње Хрватске, такође имамо и Мирила погребна спомен-обележја на подручју Велебита. Настају у 17 веку када  увелико имамо припаднике рода Мириловића  у ближој и широј околини. Тема за дубљу анализу свакако.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #296 послато: Август 02, 2022, 11:43:23 поподне »
За Мириловиће из Бестрме и Сјеверовца поуздано знамо да прослављају Петровдан и да су имали већ формирано презиме у периоду од 1772. до 1786. године (острожински огранак потврђен је у истом периоду). Самим тим, велика је вероватноћа да су ти Мириловићи повезани са другим крајишким родовима који прослављају Петровдан или Часне вериге.
Дакле, искључена је могућност да би овај Мирило Ненадић могао бити родоначелник Мириловића из Бестрме и Сјеверовца. Знаш ли можда када се први пут помињу Мириловићи из Острожина?

Што се тиче резултата острожинских Мириловића, мислим да би било добро пронаћи још један огранак за тестирање, пошто смо сведоци шароликих резултата великог броја банијских родова (издвојио бих пример Узелаца из Драготине).
Ако постоје различити огранци носилаца овог презимена у Острожину који сматрају да нису сродни или се рођакају без стварних потврда о сродности, свакако би било занимљиво проверити и друге огранке. Не може се наравно искључити ни могућност неког NPE, али ми се чини мање вероватним.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #297 послато: Август 03, 2022, 01:02:59 пре подне »
Дакле, искључена је могућност да би овај Мирило Ненадић могао бити родоначелник Мириловића из Бестрме и Сјеверовца. Знаш ли можда када се први пут помињу Мириловићи из Острожина?

Тако је, Мирило Ненадић никако не може бити родоначелник Мириловића из Бестрме и Сјеверовца.

Подручје Острожина насељено је углавном крајем XVII или почетком XVIII века, док за саме Мириловиће знамо да су у селу били најкасније око 1733. године. Године 1772. у крајишким јединицама пописана су најмање четворица острожинских Мириловића - Дмитар Мириловић (стар 39 година), Стипан Мириловић (стар 22 године), Благоје Мириловић (стар 25 година) и хусар Паво Мириловић (стар 18 година), сви рођени у Острожину. Већ у том периоду имали су најмање 3 породичне задруге у истом делу села, што оставља могућност да су оне настале деобом једне старије породичне задруге.

Ако постоје различити огранци носилаца овог презимена у Острожину који сматрају да нису сродни или се рођакају без стварних потврда о сродности, свакако би било занимљиво проверити и друге огранке. Не може се наравно искључити ни могућност неког NPE, али ми се чини мање вероватним.

Историја родова крајишких области је специфична управо због војног уређења и због тога би било добро од сваког рода имати барем два тестирана огранка.

Често се дешавало да су у састав неке породичне задруге на разне начине улазили и људи другачијег порекла. Нпр. уколико би нека породична задруга била угашена по мушкој линији, дешавало се да у њен састав уђе мушкарац који је неког другог порекла и да том приликом преузме презиме породичне задруге у чији састав улази. Неки пут се преузимала крсна слава изворне породичне задруге, а некада се доносила сопствена. Самим тим што је главнина банијских родова у својим селима најмање преко 250 година и што је крајишка историја била бурна, јасно је да се у толиком временском периоду свашта дешавало.

Оквирно гледајући, већи банијски родови се деле на уже огранке и сваки од њих има породични надимак (тзв. „шпицнамет“). Презимењаци унутар истог огранка држе се за једно и међусобно се не жене и удају, док се узимају са припадницима других огранака истог рода. Посматрајући примере из мог села, могу рећи да су ти огранци стари најмање 150-200 година, па и не чуди што је сродство заборављено.

Даћу пример мога рода. Код нас у Демићима (село Горњи Класнић код Глине) делимо се на Даштовиће, Леберовиће, Ремце, Тубиће и Чекрлише, а сви смо у делу села који се назива Демића страна. Моји су Тубићи и немају никакво предање о сродности са осталим огранцима, али је тестирањем Даштовића потврђена крвна повезаност између наших огранака и помоћу SNP тестирања се испоставило да је заједнички предак живео током XVII века (оквирна процена). Исто тако, знамо да су у једну кућу Даштовића прижењени Подунавци, с тим да су преузели наше презиме и данас се презивају Демић.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #298 послато: Август 03, 2022, 08:53:10 пре подне »
Тако је, Мирило Ненадић никако не може бити родоначелник Мириловића из Бестрме и Сјеверовца.

Подручје Острожина насељено је углавном крајем XVII или почетком XVIII века, док за саме Мириловиће знамо да су у селу били најкасније око 1733. године. Године 1772. у крајишким јединицама пописана су најмање четворица острожинских Мириловића - Дмитар Мириловић (стар 39 година), Стипан Мириловић (стар 22 године), Благоје Мириловић (стар 25 година) и хусар Паво Мириловић (стар 18 година), сви рођени у Острожину. Већ у том периоду имали су најмање 3 породичне задруге у истом делу села, што оставља могућност да су оне настале деобом једне старије породичне задруге.

Историја родова крајишких области је специфична управо због војног уређења и због тога би било добро од сваког рода имати барем два тестирана огранка.

Често се дешавало да су у састав неке породичне задруге на разне начине улазили и људи другачијег порекла. Нпр. уколико би нека породична задруга била угашена по мушкој линији, дешавало се да у њен састав уђе мушкарац који је неког другог порекла и да том приликом преузме презиме породичне задруге у чији састав улази. Неки пут се преузимала крсна слава изворне породичне задруге, а некада се доносила сопствена. Самим тим што је главнина банијских родова у својим селима најмање преко 250 година и што је крајишка историја била бурна, јасно је да се у толиком временском периоду свашта дешавало.

Оквирно гледајући, већи банијски родови се деле на уже огранке и сваки од њих има породични надимак (тзв. „шпицнамет“). Презимењаци унутар истог огранка држе се за једно и међусобно се не жене и удају, док се узимају са припадницима других огранака истог рода. Посматрајући примере из мог села, могу рећи да су ти огранци стари најмање 150-200 година, па и не чуди што је сродство заборављено.

Даћу пример мога рода. Код нас у Демићима (село Горњи Класнић код Глине) делимо се на Даштовиће, Леберовиће, Ремце, Тубиће и Чекрлише, а сви смо у делу села који се назива Демића страна. Моји су Тубићи и немају никакво предање о сродности са осталим огранцима, али је тестирањем Даштовића потврђена крвна повезаност између наших огранака и помоћу SNP тестирања се испоставило да је заједнички предак живео током XVII века (оквирна процена). Исто тако, знамо да су у једну кућу Даштовића прижењени Подунавци, с тим да су преузели наше презиме и данас се презивају Демић.

Значи, Мирило Ненадић не може бити ни родоначелник острожинских Мириловића, већ се само ради о човеку који је носио слично властито име.
За Мириловиће из Острожина би дакле требало утврдити који огранци постоје (ако постоје), из којег од њих је претходно тестирани, па онда пробати пронаћи неке припаднике осталих огранака за тестирање.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #299 послато: Август 10, 2022, 09:19:14 пре подне »
Значи, Мирило Ненадић не може бити ни родоначелник острожинских Мириловића, већ се само ради о човеку који је носио слично властито име.
За Мириловиће из Острожина би дакле требало утврдити који огранци постоје (ако постоје), из којег од њих је претходно тестирани, па онда пробати пронаћи неке припаднике осталих огранака за тестирање.

Чуо сам се са нашим Перенчевићем (он нам је био веза око тражења Мириловића).

Мириловићи су током XVIII века имали најмање 3 породичне задруге у Острожину и то су три огранка позната под надимцима Кијуци, Зорци (од њих постоје млађи огранци познати као Мућци и Расоње) и Докучи. До 1862. године Мириловићи су се разгранали на 11 породичних задруга (Кијуци - 5, Зорци - 4, Докучи - 2). Тестирни Мириловић је од старијег огранка Зораца (дакле, није од Мућака или Расоња), а у наредном периоду (уколико човек не одустане) би требало да добијемо резултате и једног Докуча. Кијук је раније био планиран за тестирање, али је одустао.
« Последња измена: Август 10, 2022, 09:21:27 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #300 послато: Септембар 19, 2022, 04:47:29 поподне »
Имамо ли на форуму познавалаца вишеградског краја који би могли знати нешто о прошлости вишеградског села Мирловићи и када се оно први пут помиње? Село се налази на три до четири километра југоисточно од Вишеграда. На аустроугарским картама, па и на ЈНА картама из осамдесетих, још увек је бележено под називом Мириловићи, док му је данас званични назив Мирловићи. Мислим да је село сада ненасељено, а 2013. године у њему је пописано осам становника. На попису 1991. године било их је 25; Срби: Бошковићи (6), Савићи (2), Тошићи (7) и Вуковићи (7), а муслимани: Карчић (1) и Касаповићи (2).

Нисам успео ништа да пронађем о прошлости овог насеља, нити се помиње у османским дефтерима тог краја, којима ја располажем. Име насеља ипак асоцира на влахе Мириловиће, па размишљам да ли би могло указивати на траг њиховог евентуалног присуства на овом подручју у средњем веку. Наиме, кроз ово село пролазио је некадашњи Вишеградски каравански пут, којим је роба превожена из Дубровника у Вишеград и село Душче, где се налазио брод преко Дрине, како је то забележено 1406. године. Да ли би могло бити да су се неки власи Мириловићи населили на месту данашњег истоименог вишеградског села пратећи своје караванске руте?
« Последња измена: Септембар 19, 2022, 04:49:15 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #301 послато: Септембар 21, 2022, 02:32:27 поподне »
Ако је старо  име  било Мириловићи и пошто се налази на траси старих караванских рута мислим да постоји велика шанса да је село основано управо од припадника рода Мириловића. Било би занимљиво тестирати преостале  становнике села или њихове потомке.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #302 послато: Децембар 30, 2022, 02:29:04 поподне »
На FTDNA се појавио нови PH3414 из Србије. Зна ли неко о коме је реч?

https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-PH3414/tree

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже primikerios

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
  • PH3414
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #303 послато: Јануар 09, 2023, 10:42:20 поподне »
Постоји ли могућност да је Балдовин Капор назван по врањском кнезу Балдовину?

https://en.wikipedia.org/wiki/Baldovin

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #304 послато: Јануар 09, 2023, 11:16:10 поподне »
Тешко је рећи, лично мислим да није. Етимологија имена и место рођења вуче на норманско порекло. Што се тиче поменутог  FTDNA  PH3414 резултата  надам се да је са територије централне Србије.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #305 послато: Јануар 09, 2023, 11:20:47 поподне »
Постоји ли могућност да је Балдовин Капор назван по врањском кнезу Балдовину?

https://en.wikipedia.org/wiki/Baldovin

 Тешко јер је кнез савременик разних особа с тим именом којих је било по влашким катунима прије свега. Вјероватно је повезано са проласком крсташа и учесталошћу имена Baldwin код крсташких владара. Као да је карактеристично за Влахе, могуће да су неке групе крсташа ушле у Влахе на централном Балкану док су пролазили. И син кнеза Балдовина, има чини се несловенско име Маљушат.
 А Капор је име оца Балдовина. Занимљиво иако је ово име врло ријетко, да се 1405./1420. јавља као неки манастирски човјек са стоком манастира Ватопеда на Атосу и Константин син Капора. Тако да је ово име било изгледа раширеније међу влашко-сточарским групама некад.
« Последња измена: Јануар 09, 2023, 11:22:48 поподне Zor »

Ван мреже primikerios

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
  • PH3414
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #306 послато: Јануар 09, 2023, 11:44:21 поподне »
Вјероватно је повезано са проласком крсташа и учесталошћу имена Baldwin код крсташких владара.

Најважнији крсташ са тим именом код нас је латински цар Балдуин I, против којег су Бугари и Власи извојевали победу у бици код Хадријанопоља. Можда да је име остало део фолклора?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #307 послато: Новембар 13, 2023, 04:43:37 поподне »
Поздрав свим форумашима. Интересује ме из ког места у Лици је овај Глумац и одакле су Љешљани-Војинићи, јел то неко братство, коју славу славе?

Коначно неки мали помак по питању овог Глумца. Од када знамо за овај резултат безуспешно покушавамо да ступимо у контакт са тестираним, што нам до сада није успело, тако да никад нисмо сазнали коју славу слави и из ког је тачно места у Лици. Потврда да слави Јовањдан би ишла у прилог генетичком резултату који показује да припада роду Мириловића. Но једини Глумци са славом Јовањдан које смо успели да пронађемо нису били из Лике (мада имају предање о пореклу из Лике), већ из Читлука у општини Козарска Дубица, док смо у Лици знали само за Глумце са славом Ђурђевдан. Ових дана кроз упитник једног од тестираних у акцији "Српски ДНК месец 2023" сазнали смо да му је баба од породице Глумац из Новог Села Кореничког, који славе Јовањдан. Ето дакле и Глумаца јовањштака у Лици! Вероватно тој породици припада и тестирани Глумац.
Kамене рабъ и госодинъ