Већ више од пола године ишчекујем дан када ће се Милош Милетић издићи изнад сопствене сујете, удостојити и признати јавно, своју озбиљну грешку у интерпретацији порекла Тарских Никшића и њихове наводне "генетске засебности у односу на остале Никшиће", која је чак нашла своје место и у књизи Порекла
Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Све док то не видим, остаћу и даље критички настројен према његовим тумачењима без обзира да ли је он нечији мезимац на Пореклу и да ли ће некоме ово изгледати као Бојановићева провокација или непристојна комуникација, јер неко ко лаже и у лажи верује, неко ко злонамерно "чита" резултате на 23 маркера, користи и тумачи их у циљу обмањивања јавности, неко ко инсинуира, подмеће и подваљује, не заслужује поштовање и пристојност. Већ годину и по дана како пишем на форуму да је оваква, слободно ћу употребити термин срамна интерпретација рода Тарских Никшића апсолутно неодржива и неприхватљива, а у прилог томе иду и два нова резултата:
СПАЈИЋ, из села Пљеско/Мишћевина код Рогатице, припао је Y336366, подграни коју су формирали Јовановић из Прошћења код Мојковца и Васиљевић из Чумића код Крагујевца, док је
БЕЧАНОВИЋ из села Кута, Никшић позитиван на Y250780. Уместо да призна своју грешку у светлима нових генетских открића, добили смо нове Милошеве егзибиције, које су ишле у правцу даљег порекла тестираних (подсетите се како је након њих текла дискусија):
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg176442#msg176442Али, на његову жалост, ни оне нису уродиле плодовима. Најпре је установљено да презиме Рејаковић никада није постојало у Жупи, затим да су аутентични Васиљеви потомци из Жупе (Васиљ је био Гезимиров потомак), братство Шундић из села Васиљевићи, носиоци Y250780 подгране, а као шлаг на торту добисмо и резултат Бечановића из Кута. Овим резултатом су потврђена она истакнута предања (већинског дела) Жупљана и Бечановића, о међусобним, патрилинеарним повезницама и њиховом заједничком пореклу од Гезимира, Никшиног сина и Гојаковог рођеног брата (Гојакови синови су родоначелници братстава у Ровцима), а са друге стране дефинитивно је оборено предање да су Спајићи пореклом из Никшићке Жупе.
Стављамо га на списак до сада разоткривених, измишљених предања од стране потомака аутентичних Тарских Никшића, која су највероватније настајала
током 18. века,
у доба разуре и страдања Тарских Никшића од стране Турака.
Истовремено, желео бих овде јавно да изразим своје огромно поштовање према Предрагу Шћепановићу из Колашина, човеку који чврсто стоји на страни истине и који заслужује апсолутно сваку могућу, безрезервну помоћ и подршку у његовом раду и даљем истраживању. Подсећања ради, његово порекло од ровачког братства Шћепановић је недавно доведено у питање, када је Илинчићу - Срезојевићу из Мртвог Дубоког одређена припадност Y250780>
А32852, подграни којој не припада други дубински тестиран Шћепановић као ни Булатовић из Ровачког Требаљева. Тачно је да су га ови резултати веома изненадили, али по његовом признању не и разочарали, било је ту и почетног одбијања, што је апсолутно очекивано и разумљиво, с обзиром да се ради о родословцу који је иза себе оставио деценије архивског, етнолошког и теренскога рада, на стотине реализованих породичних родослова и на десетине монографија, било је и непроспаваних ноћи и дубоких размишљања на ову актуелну, новонасталу ситуацију, али у веома кратком временском року Предраг ми је доказао колико је пре свега ментално јака личност, као и своју зрелост и истинољубивост.
Осветнички чин Срезојевића према племену Васојевићи је био окрутан и свиреп, али још од дана када сам за њега сазнао помислио сам да у 21. веку не треба нико да се оптерећује тим догађајем. Драго ми је да ту назови оптерећеност нисам приметио у разговорима са Илинчићем, тестираним Балтићем из Штитарице код Мојковца (Y250780+, са предањем о пореклу од Срезојевића), као ни код Предрага, напротив. Искрено, било ми је чудно и неразумљиво предање о потпуном исељењу Срезојевића из Роваца, да су им њихови братственици (Булатовићи, Шћепановићи и Влаховићи) окренули леђа и пустили тек тако да оду, јер без Срезојевића, за које важи предање да су били најјача војводска кућа и најмногобројније братство у Ровцима, остали Ровчани не би били у стању да се одупру територијалним претензијама од стране Пипера, донекле и Братоножића, можда и Васојевића, са којима су имали сукобе са свим тим поменутим племенима око граница. Исељене Срезојевиће доиста треба тражити међу херцеговачким братствима из околине Љубиња са славом Лучиндан, Иванишевићима, Мостарицама, Љепавама и др. за које је С. Поповић написао да су пореклом Срезојевићи. Можда их треба тражити и међу Жупљанима, у селу Дучице, међу тамошњим братствима Миличић, Јокић, Вујиновић и Костић (Y250780+) и подбратствима Костића, Бућовићима, Вемићима, Зуковићима и Пејовићима, сви они се својатају са Драшковићима из Веље Дубоког, једном огранку ровачких Шћепановића. По предању, Драшковићи су потомци кнеза Радојице Шћепановића, Предраговог претка иначе. Из тог разлога Предраг је анимирао
ДРАШКОВИЋА из Колашина за тестирање на А32852.
Пожелимо му сваку срећу у откривању својих даљих рођака и братственика.
