Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2466173 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5180 послато: Јануар 11, 2018, 10:39:53 пре подне »
Моја нека топла сугестија би била да се Марић и Милетић са славом Симеон Богопримац издвоје у засебан род. Слава је доста карактеристична, они су географски близу, а ове карактеристичне вриједности 19=14 и 643=11 су могле настати и независно, или јако давно (прије него су Срби прихватили хришћанство), те не видим неку могућу везу рода чија је матица Влашић са појединцима из Прокупља, Бруса, Косовске Митровице итд. Рекао бих да је поријекло наших босанских Богопримаца - Херцеговина, али да је миграција била доста давно, прије 500 и више година, те је очигледно дошло до демографске експанзије рода, чијих припадника има доста, који су географски доста удаљени и немају представу о заједничком поријеклу. Имаћемо сад у пројекту тестирања Херцеговаца једног кандидата са овом славом, па ћемо видјети.

Mилeтић из Пocaвинe cлaви Apaнђeлoвдaн, a нaвeo je дa cу нeкaдa cлaвили Cв. Cимeoнa...

Oвдe je у питaњу кoмбинaциja мapкepa; и ниcу caмo у питaњу DYS19 и DYS643, вeћ и DYS481=31 и виcoкa вpeднocт нa DYS635=24, a кoд нeкиx 25. Кaдa имaмo 22/23 пoклaпaњa, гдe пpимeћуjeмo cкopaшњe мутaциje нa тим мapкepимa кojи ce paзликуjу, нe знaм штa мoжe бити бoљи peпep пpипaднocти нeкoм poду oд тoгa. Зaштo je нeмoгућe дa je jeдaн чoвeк у XVII вeку из oблacти Пoтapja или Пoлимљa oдceлиo кa цeнтpaлнoj Бocни или Пocaвини (штo je зaбeлeжeнo у литepaтуpи), пpeузeвши "cлaву зeмљe", oднocнo cтapиникa. Poд je мoждa штo ce тичe мapкepa и нajбoљe пpoфилиcaн oд cвиx PH908 у тaбeли. Taкoђe poд je peлaтивнo млaд, oкo 750 гoдинa, и нeмa cумњe дa му пpипaдajу и Mapић и Mилeтић.

Пojeдинци из K. Mитpoвицe, Пpoкупљa... cу пopeклoм из Пoтapja, oдceљeни пoчeткoм XVIII вeкa.
« Последња измена: Јануар 11, 2018, 10:44:09 пре подне Милош »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5181 послато: Јануар 11, 2018, 10:47:54 пре подне »
Mилeтић из Пocaвинe cлaви Apaнђeлoвдaн, a нaвeo je дa cу нeкaдa cлaвили Cв. Cимeoнa...

Oвдe je у питaњу кoмбинaциja мapкepa; и ниcу caмo у питaњу DYS19 и DYS643, вeћ и DYS481=31 и виcoкa вpeднocт нa DYS635=24, a кoд нeкиx 25. Кaдa имaмo 22/23 пoклaпaњa, гдe пpимeћуjeмo cкopaшњe мутaциje нa тим мapкepимa кojи ce paзликуjу, нe знaм штa мoжe бити бoљи peпep пpипaднocти нeкoм poду oд тoгa. Зaштo je нeмoгућe дa je jeдaн чoвeк у XVII вeку из oблacти Пoтapja или Пoлимљa oдceлиo кa цeнтpaлнoj Бocни или Пocaвини (штo je зaбeлeжeнo у литepaтуpи), пpeузeвши "cлaву зeмљe", oднocнo cтapиникa. Poд je мoждa штo ce тичe мapкepa и нajбoљe пpoфилиcaн oд cвиx PH908 у тaбeли. Taкoђe poд je peлaтивнo млaд, oкo 750 гoдинa, и нeмa cумњe дa му пpипaдajу и Mapић и Mилeтић.

Пojeдинци из K. Mитpoвицe, Пpoкупљa... cу пopeклoм из Пoтapja, oдceљeни пoчeткoм XVIII вeкa.

Да, овај PH908 род има и сувише карактеристичних вредности маркера да би се говорило о некој различитости Марића и Милетића у односу на остале припаднике рода.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5182 послато: Јануар 11, 2018, 11:37:12 пре подне »
Мала исправка: Благојевић посједује карактеристичну вриједност 12 једини у роду P303>L497 A01, али не на 389i, већ на 392. Ту вриједност имају и поменута двојица тестираних из Гацка, који славе исту славу као Благојевић - Стевањдан. Иако је Благојевић карактеристичан по повишеној 393=14 и сниженој 389ii=28, нема сумње да је ближе повезан са овим (необјављеним) Гачанима у односу на остале из рода P303>L497 A01.

Хвала на исправци. Не бих ни приметио да сам побркао те две вредности у поруци да ме ниси исправио. Слажем се и са остатком поруке, осим те повишене 393 која може бити резултат скорије (одвојене) мутације све је у границама модалног родовског хаплотипа, а 12 на 392 свакако показује јасно везу са родовима из околине Гацког који прослављају Стевањдан.

Нисам ни гледао у литератури, него их знам. Мој деда-теча, заправо очев теча, је из Тмаве, Митровић и слави Аранђеловдан. Пре пар година ми је причао да се његов деда крајем 19. века доселио у Топлицу из Лепосавића, а у Лепосавић је дошао из Херцеговине. Не зна одакле тачно, али каже да је био пореклом са простора негде између Билеће и Требиња. Деда му се звао Митар, а старије презиме не зна. Мислим да му ни отац није био из Тмаве, него да се доселио ту из неког другог места али нисам упамтио којег. Није много знао о пореклу јер деду није упамтио, а отац му је био јако стар кад се он родио, можда је чак био шездестогодишњак и умро је одмах после Другог рата када је он био момак. Због истог презимена, исте славе и сличног предања, помислио сам да би могли имати везе.

То је онда то. :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5183 послато: Јануар 11, 2018, 01:42:09 поподне »
Петровић, Ђурђевдан, Горња Пилица, Зворник

Припада хаплогрупи R1a-M458. Хаплотип му је близак модалу па у општем роду А има доста блиских поклапања са 2 (Павковић, Чајетинац) и 3 маркера разлике (Панић, Новаковић, Мандић, Благојевић). Једине необичније вредности су благо снижена DYS389ii=28 и благо повишена DYS533=13. На основу географске расутости ових блиских поклапања на широком простору и чињенице да скоро сви славе различите славе јасно је да је код овог рода на основу 23 маркера готово немогуће направити неке детаљније поделе, и да су нам неопходни тестови на више маркера и/или Велики Ипсилони.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5184 послато: Јануар 11, 2018, 02:02:33 поподне »
Марјановић, Ђурђевдан, Маглајани, Лакташи

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017, највероватније грани Z17264. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А. Од Јелаче се разликује на 4 од 23 маркера, али је извесно да су један род, уз то су и географски релативно блиски и славе исту славу. Од Петровића и Гуге се разликује на 5 маркера од 23, а основне разлике у односу на остале припаднике овог рода су DYS385=17-18, DYS439=10 (дели са Јелачом, остали имају 9) и DYS635=22.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5185 послато: Јануар 11, 2018, 02:05:37 поподне »
Марјановић, Ђурђевдан, Маглајани, Лакташи

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017, највероватније грани Z17264. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А. Од Јелаче се разликује на 4 од 23 маркера, али је извесно да су један род, уз то су и географски релативно блиски и славе исту славу. Од Петровића и Гуге се разликује на 5 маркера од 23, а основне разлике у односу на остале припаднике овог рода су DYS385=17-18, DYS439=10 (дели са Јелачом, остали имају 9) и DYS635=22.

Блискост са Јелачом не чуди јер је Марјановић навео да су у Маглајане дошли по предању крајем 19. века из северне Далмације. Марјановића са славом Ђурђевдан заиста има у неколико места по северној Далмацији.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5186 послато: Јануар 11, 2018, 02:22:23 поподне »
Петровић, Ђурђевдан, Горња Пилица, Зворник

Припада хаплогрупи R1a-M458. Хаплотип му је близак модалу па у општем роду А има доста блиских поклапања са 2 (Павковић, Чајетинац) и 3 маркера разлике (Панић, Новаковић, Мандић, Благојевић). Једине необичније вредности су благо снижена DYS389ii=28 и благо повишена DYS533=13. На основу географске расутости ових блиских поклапања на широком простору и чињенице да скоро сви славе различите славе јасно је да је код овог рода на основу 23 маркера готово немогуће направити неке детаљније поделе, и да су нам неопходни тестови на више маркера и/или Велики Ипсилони.

С обзиром да је у зворнички крај било досељавања Пивљана, и иста слава са пивским Благојевићима - Св. Ђурђе, сродство је извесно. Напоменуо бих једну опаску академика Обрена Благојевића, да постоји предање, да су пивски Благојевићи првобитно носили име по граду Благају (касније промењено у Благојевић).

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5187 послато: Јануар 11, 2018, 06:21:06 поподне »
С обзиром да је у зворнички крај било досељавања Пивљана, и иста слава са пивским Благојевићима - Св. Ђурђе, сродство је извесно. Напоменуо бих једну опаску академика Обрена Благојевића, да постоји предање, да су пивски Благојевићи првобитно носили име по граду Благају (касније промењено у Благојевић).

Узе ми ријеч из уста. Јутрос сам детаљно прегледао све објављене и необјављене хаплотипове, и закључио исто за везу Петровића и Благојевића, али не стужем да напишем.

И ја сам имао у виду миграције у подручје регије Бирча, с обзиром да је Петровић навео у пријави да су његови доселили у Пилицу из Коњевић поља, те да су Херцеговина, Црна Гора (Дробњак, Бањани, Пива...) добри кандидати за насељавање ове регије. Код објављених и необјављених резултата R1a M458 из Херцеговине са славом Ђурђевдан нисам могао наћи везу с Петровићем. Међутим, она код Благојевића врло је могуће да постоји. Петровић, поред благо снижене DYS389ii=28 и благо повишене DYS533=13, се од Благојевића разликује само на маркеру DYS576, истина за двије вриједности, али ради се о најбржем маркеру са вјероватноћом мутације од 0,011087.

Ван мреже Лука 992

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5188 послато: Јануар 11, 2018, 09:31:40 поподне »
Презиме Штетић је постојало до последњег рата у Срачковом Селу, Подлапача, Лика...мислим да им је слава Свети Никола

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5189 послато: Јануар 11, 2018, 11:58:59 поподне »
Миловановић, Св. Врачи, Земаница, Лепосавић

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити. Нема блиских поклапања на Пројекту, а од неуобичајених вредности издвајају се висока DYS19=14 и јако ниска DYS635=20. Међу страним хаплотиповима има неколико релативно блиских поклапања која припадају грани Z5018>Z16242, међутим припадници ове гране су ограничени углавном на Велику Британију, па се не може са сигурношћу тврдити да јој припада и Миловановић.

Благоје Павловић је забележио две куће Миловановића у Земаници, и каже да су досељени из Бозољина (Брус), као и остало данашње становништво села, или након Српско-турских ратова 1876-78 или непосредно пре 1912. године. Сами Миловановићи из Земанице немају предање о даљем пореклу.

Босанац

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5190 послато: Јануар 12, 2018, 07:14:28 пре подне »
Предојевић, Алимпијевдан, Лушци Паланка, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, од Шљивара се разликује на само 1 од 23 маркера, од Панића на 3 од 23, а како сва тројица славе Алимпијевдан нема сумње да припадају истом роду. Није му далеко ни Проле из Пљеве код Шипова (4/23), али се слава разликује па није сигурно да су баш близак род.

Интересантно, Предојевићи су иначе сврстани међу влахе тако да бих очекивао неке друге хаплогрупе типа Е и сл. а не Р1а

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5191 послато: Јануар 12, 2018, 07:28:24 пре подне »
Интересантно, Предојевићи су иначе сврстани међу влахе тако да бих очекивао неке друге хаплогрупе типа Е и сл. а не Р1а

Власи у које су били сврстани Предојевићи су били социјална категорија, а не етнички романофони Власи као што су Цинцари, Куцовласи, Шепави Власи, Мегленски Власи, Ћићи и Румуни.

Један од социјалних сталежа у српској средњовековној држави су били власи (са малим в), они су били сточарски сталеж.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Себри#%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8

Влашки сточарски статус је наставио да егзистира и за време османске владавине.
« Последња измена: Јануар 12, 2018, 07:34:42 пре подне Свевлад »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5192 послато: Јануар 12, 2018, 08:25:22 пре подне »
Миловановић, Св. Врачи, Земаница, Лепосавић

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити. Нема блиских поклапања на Пројекту, а од неуобичајених вредности издвајају се висока DYS19=14 и јако ниска DYS635=20. Међу страним хаплотиповима има неколико релативно блиских поклапања која припадају грани Z5018>Z16242, међутим припадници ове гране су ограничени углавном на Велику Британију, па се не може са сигурношћу тврдити да јој припада и Миловановић.

Благоје Павловић је забележио две куће Миловановића у Земаници, и каже да су досељени из Бозољина (Брус), као и остало данашње становништво села, или након Српско-турских ратова 1876-78 или непосредно пре 1912. године. Сами Миловановићи из Земанице немају предање о даљем пореклу.

Koпaoник Eвpoпa у мaлoм... Нe биx иcкључиo нeки "вaнбaлкaнcки" E-V13.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5193 послато: Јануар 12, 2018, 11:52:39 пре подне »
Предојевић, Алимпијевдан, Лушци Паланка, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, од Шљивара се разликује на само 1 од 23 маркера, од Панића на 3 од 23, а како сва тројица славе Алимпијевдан нема сумње да припадају истом роду. Није му далеко ни Проле из Пљеве код Шипова (4/23), али се слава разликује па није сигурно да су баш близак род.

Веома значајан резултат за крајишке Србе. Поред чињенице да је постојање генетски профилисаног рода Алимпијевштака у Крајини потврђено, још је битније генетско профилисање породице Предојевић која је у једном периоду, можемо слободно рећи,  предводила српски народ у Крајини. Породица је дала више значајних личности на крају 16. и у првој половини 17. вијека. Једног пашу, једног санџакбега, тројицу владика и читав низ војних лица у аустријском царству од којих су неки постали и племићи. По појави на историјској сцени су били нешто слично Соколовићима, које и наслеђују у Крајини.

Хасан Паша Предојевић, наслиједио је као босански паша, Ферхат пашу Соколовића у Бања Луци 1590. године. Прије тога је био сегедински санџакбег. За разлику од Ферхат паше, Хасан Паша је био склонији ратовању. Брат Хасан Пашин је био Џафер бег, санџакбег цернички (пакрачки). Тако су у једном моменту двојица браће држала сву турску крајину према Аустрији. Познато је да је Хасан Паша 1592. године освојио Бихаћ, што је задње турско освајање у Европи, а затим је  сљедеће 1593. године кренуо на Сисак и неславно прошао, заједно са братом Џафер бегом се удавио у Купи. У памћењу српског народа у Крајини Хасан паша је остао упамћен по добру, као помагач српским манастирима Рмњу (гдје је Гаврило Предојевич, био игуман) и Моштаници. Неки турски извори га описују као меланхолика, алкохоличара и наркомана, мада Тома Поповић у својој студији о Хасан Паши напомиње да су турски аутори, узрок турском поразу под Сиском, настојали пронаћи у личности Хасан пашиној. За Хрвате је Хасан Паша, наравно злочинац и крвник, онај који је, осим што је попалио старе хрватске градове, насељавао око њих Србе. Ипак, у општој помами похрваћивања свега и свакога, ни Хасан Паша није измакао да га прогласе потурченим Хрватом.

Поријекло Хасан Паше није до краја разјашњено, међутим оно што се чини највјероватнијим јесте да је био повезан са православном породицом Предојевић из Лушци Паланке под Грмечом. Лопашић још крајем 19. вијека наводи опште вјеровање народа у Крајини да је Хасан Паша рођен у Лушцима, да је по рођењу био православац и да су његови сродници Предојевићи са Предојевић главице у Лушцима ( а то су управо ови тестирани) били повлаштени за вријеме турске владавине посебним правима. У прилог овом иде и чињеница да су Предојевићи једна од ријетких старих породица која се одржала под Грмечом и која није досељена у 18. и 19. вијеку из Лике или Далмације. Да су Предојевићи своје презиме истицали још за турског земана, говоре подаци из турског пописа 1604. године, гдје се у нахији Врбашки помиње неколицина Предојевића, иако је познато да Турци у пописима нису уносили презимена.

Како год, послије пропасти Хасан Пашине, очигледно је да неки његови сродници ипак нису били у већој мјери сигурни као раније. Познато је да је почетак 17. вијека , период кад се значајно мијења однос Турака према Србима. Игуман Гаврило Предојевић (за којег се вјерује да је Хасанов брат) са монасима и народом почетком 17. вијека из Рмња прелази у Марчу и постаје марчански владика. Слиједе још двојица владика Предојевића, Василије и Максим, на марчанском трону и то су једина тројица марчанских владика која се и данас сматрају искључиво православним , без веза са папама.

У том периоду, почетком 17. вијека читав низ војника Предојевића прелази на хрватску и славонску границу, неки су обични војници, неки су хусари. Хусар Иван Предојевић добија у Жумберку племство и потврђен грб- старих Предојевића из Илирског грбовника. Ових Предојевића и данас има под презименом Предовић међу гркокатолоцима  у Жумберку, славе Никољдан, као и херцеговачки Предојевићи.

Ово отвара и питање везе крајишких Предојевића са власима Предојевићима у Херцеговини. Засад нема генетске потврде ове везе, нити се слава поклапа, међутим чињеница је да је у неким изворима Хасан Паша Предојевић поменут као Херцегли и да се говорило о његовом поријеклу из херцеговачког Клобука, па чак да постоји и његова џамија у Билећи (све ово је засновано на предањима, а не на историјским изворима).

Наравно, постоји могућност да је у Крајини били и више неповезаних линија Предојевића, или да су неке очинске линије биле прекинуте.

Старина крајишких Алимпијевштака је свакако простор Босанске Крајине, што је и Бачкова студија о овом роду показала. И генетски резултати су засад на том трагу.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5194 послато: Јануар 12, 2018, 12:03:49 поподне »
Веома значајан резултат за крајишке Србе. Поред чињенице да је постојање генетски профилисаног рода Алимпијевштака у Крајини потврђено, још је битније генетско профилисање породице Предојевић која је у једном периоду, можемо слободно рећи,  предводила српски народ у Крајини. Породица је дала више значајних личности на крају 16. и у првој половини 17. вијека. Једног пашу, једног санџакбега, тројицу владика и читав низ војних лица у аустријском царству од којих су неки постали и племићи. По појави на историјској сцени су били нешто слично Соколовићима, које и наслеђују у Крајини.

Хасан Паша Предојевић, наслиједио је као босански паша, Ферхат пашу Соколовића у Бања Луци 1590. године. Прије тога је био сегедински санџакбег. За разлику од Ферхат паше, Хасан Паша је био склонији ратовању. Брат Хасан Пашин је био Џафер бег, санџакбег цернички (пакрачки). Тако су у једном моменту двојица браће држала сву турску крајину према Аустрији. Познато је да је Хасан Паша 1592. године освојио Бихаћ, што је задње турско освајање у Европи, а затим је  сљедеће 1593. године кренуо на Сисак и неславно прошао, заједно са братом Џафер бегом се удавио у Купи. У памћењу српског народа у Крајини Хасан паша је остао упамћен по добру, као помагач српским манастирима Рмњу (гдје је Гаврило Предојевич, био игуман) и Моштаници. Неки турски извори га описују као меланхолика, алкохоличара и наркомана, мада Тома Поповић у својој студији о Хасан Паши напомиње да су турски аутори, узрок турском поразу под Сиском, настојали пронаћи у личности Хасан пашиној. За Хрвате је Хасан Паша, наравно злочинац и крвник, онај који је, осим што је попалио старе хрватске градове, насељавао око њих Србе. Ипак, у општој помами похрваћивања свега и свакога, ни Хасан Паша није измакао да га прогласе потурченим Хрватом.

Поријекло Хасан Паше није до краја разјашњено, међутим оно што се чини највјероватнијим јесте да је био повезан са православном породицом Предојевић из Лушци Паланке под Грмечом. Лопашић још крајем 19. вијека наводи опште вјеровање народа у Крајини да је Хасан Паша рођен у Лушцима, да је по рођењу био православац и да су његови сродници Предојевићи са Предојевић главице у Лушцима ( а то су управо ови тестирани) били повлаштени за вријеме турске владавине посебним правима. У прилог овом иде и чињеница да су Предојевићи једна од ријетких старих породица која се одржала под Грмечом и која није досељена у 18. и 19. вијеку из Лике или Далмације. Да су Предојевићи своје презиме истицали још за турског земана, говоре подаци из турског пописа 1604. године, гдје се у нахији Врбашки помиње неколицина Предојевића, иако је познато да Турци у пописима нису уносили презимена.

Како год, послије пропасти Хасан Пашине, очигледно је да неки његови сродници ипак нису били у већој мјери сигурни као раније. Познато је да је почетак 17. вијека , период кад се значајно мијења однос Турака према Србима. Игуман Гаврило Предојевић (за којег се вјерује да је Хасанов брат) са монасима и народом почетком 17. вијека из Рмња прелази у Марчу и постаје марчански владика. Слиједе још двојица владика Предојевића, Василије и Максим, на марчанском трону и то су једина тројица марчанских владика која се и данас сматрају искључиво православним , без веза са папама.

У том периоду, почетком 17. вијека читав низ војника Предојевића прелази на хрватску и славонску границу, неки су обични војници, неки су хусари. Хусар Иван Предојевић добија у Жумберку племство и потврђен грб- старих Предојевића из Илирског грбовника. Ових Предојевића и данас има под презименом Предовић међу гркокатолоцима  у Жумберку, славе Никољдан, као и херцеговачки Предојевићи.

Ово отвара и питање везе крајишких Предојевића са власима Предојевићима у Херцеговини. Засад нема генетске потврде ове везе, нити се слава поклапа, међутим чињеница је да је у неким изворима Хасан Паша Предојевић поменут као Херцегли и да се говорило о његовом поријеклу из херцеговачког Клобука, па чак да постоји и његова џамија у Билећи (све ово је засновано на предањима, а не на историјским изворима).

Наравно, постоји могућност да је у Крајини били и више неповезаних линија Предојевића, или да су неке очинске линије биле прекинуте.

Старина крајишких Алимпијевштака је свакако простор Босанске Крајине, што је и Бачкова студија о овом роду показала. И генетски резултати су засад на том трагу.

И ја сам приметио да Хрвати говоре врло негативно о Хасан Паши Предојевићу (слично као Бошњаци о Омер Паши Латасу).

Фрустрирани су што је он харао по Хрватској па се ограђују од њега и говоре да је био Србин или Влах (чешће Влах).  Да није њих нагазио сигурно би га трпали у Хрвате, као што раде са многим истакнутим турским великодостојницима који су били пореклом са ових простора, укључујући и Мехмед Пашу Соколовића.


« Последња измена: Јануар 12, 2018, 12:07:41 поподне Свевлад »

Ван мреже Milojko1973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5195 послато: Јануар 12, 2018, 12:40:16 поподне »
Дечковић, Никољдан, Врточе, Милићи

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017. Има блиско поклапање са Тодићем из Милића (3/23; општи род А), који такође слави Никољдан, па су без сумње повезани. Такође му је врло близак и Кузмановић из Осипаонице код Смедерева (1/17). Нисам успео пронаћи више података о овом презимену, па ако неко зна више нека напише.

Хвала на анализи

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5196 послато: Јануар 12, 2018, 12:49:23 поподне »
Веома значајан резултат за крајишке Србе. Поред чињенице да је постојање генетски профилисаног рода Алимпијевштака у Крајини потврђено, још је битније генетско профилисање породице Предојевић која је у једном периоду, можемо слободно рећи,  предводила српски народ у Крајини. Породица је дала више значајних личности на крају 16. и у првој половини 17. вијека. Једног пашу, једног санџакбега, тројицу владика и читав низ војних лица у аустријском царству од којих су неки постали и племићи. По појави на историјској сцени су били нешто слично Соколовићима, које и наслеђују у Крајини.

Хасан Паша Предојевић, наслиједио је као босански паша, Ферхат пашу Соколовића у Бања Луци 1590. године. Прије тога је био сегедински санџакбег. За разлику од Ферхат паше, Хасан Паша је био склонији ратовању. Брат Хасан Пашин је био Џафер бег, санџакбег цернички (пакрачки). Тако су у једном моменту двојица браће држала сву турску крајину према Аустрији. Познато је да је Хасан Паша 1592. године освојио Бихаћ, што је задње турско освајање у Европи, а затим је  сљедеће 1593. године кренуо на Сисак и неславно прошао, заједно са братом Џафер бегом се удавио у Купи. У памћењу српског народа у Крајини Хасан паша је остао упамћен по добру, као помагач српским манастирима Рмњу (гдје је Гаврило Предојевич, био игуман) и Моштаници. Неки турски извори га описују као меланхолика, алкохоличара и наркомана, мада Тома Поповић у својој студији о Хасан Паши напомиње да су турски аутори, узрок турском поразу под Сиском, настојали пронаћи у личности Хасан пашиној. За Хрвате је Хасан Паша, наравно злочинац и крвник, онај који је, осим што је попалио старе хрватске градове, насељавао око њих Србе. Ипак, у општој помами похрваћивања свега и свакога, ни Хасан Паша није измакао да га прогласе потурченим Хрватом.

Поријекло Хасан Паше није до краја разјашњено, међутим оно што се чини највјероватнијим јесте да је био повезан са православном породицом Предојевић из Лушци Паланке под Грмечом. Лопашић још крајем 19. вијека наводи опште вјеровање народа у Крајини да је Хасан Паша рођен у Лушцима, да је по рођењу био православац и да су његови сродници Предојевићи са Предојевић главице у Лушцима ( а то су управо ови тестирани) били повлаштени за вријеме турске владавине посебним правима. У прилог овом иде и чињеница да су Предојевићи једна од ријетких старих породица која се одржала под Грмечом и која није досељена у 18. и 19. вијеку из Лике или Далмације. Да су Предојевићи своје презиме истицали још за турског земана, говоре подаци из турског пописа 1604. године, гдје се у нахији Врбашки помиње неколицина Предојевића, иако је познато да Турци у пописима нису уносили презимена.

Како год, послије пропасти Хасан Пашине, очигледно је да неки његови сродници ипак нису били у већој мјери сигурни као раније. Познато је да је почетак 17. вијека , период кад се значајно мијења однос Турака према Србима. Игуман Гаврило Предојевић (за којег се вјерује да је Хасанов брат) са монасима и народом почетком 17. вијека из Рмња прелази у Марчу и постаје марчански владика. Слиједе још двојица владика Предојевића, Василије и Максим, на марчанском трону и то су једина тројица марчанских владика која се и данас сматрају искључиво православним , без веза са папама.

У том периоду, почетком 17. вијека читав низ војника Предојевића прелази на хрватску и славонску границу, неки су обични војници, неки су хусари. Хусар Иван Предојевић добија у Жумберку племство и потврђен грб- старих Предојевића из Илирског грбовника. Ових Предојевића и данас има под презименом Предовић међу гркокатолоцима  у Жумберку, славе Никољдан, као и херцеговачки Предојевићи.

Ово отвара и питање везе крајишких Предојевића са власима Предојевићима у Херцеговини. Засад нема генетске потврде ове везе, нити се слава поклапа, међутим чињеница је да је у неким изворима Хасан Паша Предојевић поменут као Херцегли и да се говорило о његовом поријеклу из херцеговачког Клобука, па чак да постоји и његова џамија у Билећи (све ово је засновано на предањима, а не на историјским изворима).

Наравно, постоји могућност да је у Крајини били и више неповезаних линија Предојевића, или да су неке очинске линије биле прекинуте.

Старина крајишких Алимпијевштака је свакако простор Босанске Крајине, што је и Бачкова студија о овом роду показала. И генетски резултати су засад на том трагу.

Зар не постоји прича да је Хасан-паша од херцеговачких Предојевића? Рођен доле као Никола Предојевић и сл?

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5197 послато: Јануар 12, 2018, 01:02:09 поподне »
Зар не постоји прича да је Хасан-паша од херцеговачких Предојевића? Рођен доле као Никола Предојевић и сл?

Управо тако- прича.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5198 послато: Јануар 12, 2018, 01:06:21 поподне »
Управо тако- прича.

Не знам да ли постоји неки извор о поркелу Хасан-паше? Уврежено је мишљење да је он родом из Херцеговине и да је са "својим" Херцеговцима одселио пут западне Босне. ;) Видим да ни Карановић није сигурн у ту везу: Хасан-паша - Предојевићи (Св. Алимпије).

У сваком случају, рекло би се да је реч о старијој породици на простроу Босанске Крајине. Занимљиво да су још бројнији ови Пилиповићи, који су опет били доста стари на подручју Унца.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5199 послато: Јануар 12, 2018, 01:11:08 поподне »
Не знам да ли постоји неки извор о поркелу Хасан-паше? Уврежено је мишљење да је он родом из Херцеговине и да је са "својим" Херцеговцима одселио пут западне Босне. ;) Видим да ни Карановић није сигурн у ту везу: Хасан-паша - Предојевићи (Св. Алимпије).

У сваком случају, рекло би се да је реч о старијој породици на простроу Босанске Крајине. Занимљиво да су још бројнији ови Пилиповићи, који су опет били доста стари на подручју Унца.

Података из директних историјских извора нема. И једна и друга веза се више заснива на предањима или на накнадно саопштеним подацима.

Међутим, чињеница је да крајем 16. вијека на подручју Крајине постоји и у изворима забиљежен род Предојевића, прилично разгранат, а почетком 17. вијека огранци тог рода у Аустрији.

Присуство рода у Крајини у 16. вијеку, не негира раније херцеговачко поријекло.
« Последња измена: Јануар 12, 2018, 01:12:50 поподне симо »