Здраво свима, треба ми помоћ, сугестија, истраживао сам црквене књиге, долазим до податка да је 1888. године рођено треће дете, а 1897. године девето дете једног пара, између нема ни једног детета људи које сам истраживао. Готово сам сигуран да у књизи не недостају странице, хронолошки су уписована деца у књигу рођених. Каква је била пракса, да ли су уписивани сви рођени у парохији или се дешавало да неко не буде уписан (кад мислим неко, мислим на 6 детета тражених људи). Каква су ваша искуства? Претпостављам да је у тих шесторо деце негде и мој чукундеда.
Ако је домаћин и отац све те деце био занатлија... Њега је било много лакше преместити него обичног земљоделца.
Прилично сам сигуран да су недостајућа деца негде уписана, само је питање где. Можда је суседна парохија, можда је негде даље.
Можда је решење у пажљивом праћењу имена оца и мајке, а не толико строгом праћењу презимена... Иако је пропис о сталним презименима био донет давно пре 1888. године, наш народ се није строго тога придржавао.
Ако су бројеви деце тачни, то је био прилично густ распоред, или су имали близанце.
Који је крај у питању?
Свакако би помогло да се узму подаци са чукундедине умрлице - то би требало да буде уредно постављено у званичну државну матичну службу тако да матичари могу просто да ишчитају из базе.
Тако би се сигурно имала имена чукундединих родитеља.
Такође, посета гробљу, са претходно познатим подацима, би могла да буде значајна.
Матичари ће можда захтевати да се испоштује одређена процедура, али за директне претке не би требали да праве проблем. За бочне линије... Некада су били љубазни, али је од пре неку годину уведено врло строго ограничење. Преци могу, остали стој.
И, уобичајено је да матичари раде са публиком само до 14ч, радним даном (ваљда и држурства постоје, али овде није реч о хитном питању).
