Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Традиционална култура => Традиционална архитектура => Тему започео: Селаковић Октобар 05, 2016, 04:30:45 поподне
-
Током 20. века, све до почетка Другог светског рата, Београд и други градови добили су већи број здања инспирисаних српско-византијском средњевековном архитектуром. Један од зачетника овог правца, такозваног српско-византијског стила, јединог нашег аутентичног националног стила у модерном добу, био је Момир Коруновић. Његова здања (великим делом срушена, нека никада изграђена) ме изнова опчињавају. Иако сам и велики љубитељ модерне (која је у Београду такође цветала 20-их и 30-их година), понекад пожелим да је цео ужи центар Београда био изграђен у српско-византијском стилу. Данас би то био рај за очи (и мамац за туристе). Овако, остаје жал, по нека зграда ту и тамо, којој се обрадујем када случајно прођем поред ње. Ево пар здања и споменика којима сам фасциниран, намерно нећу стављати црквене објекте грађене у овом стилу.
1. Никада изведени Коруновићев план из 1912. за зграду Главне поште отприлике на месту данашњег Дома Војске у Београду:
(https://s18.postimg.org/5ihuxk2vt/image.jpg) (https://postimg.org/image/6xjfma3yt/)photo uploading (https://postimage.org/)
2. Чувена пошта у Савској. Изградња почела 1928. Оштећена у савезничком бомбардовању 1944, а нове власти одлучиле су да је обнова палате једноставнија (а и више упада у идеолошку матрицу) ако се просто "скине шлаг" и остави једноставна форма:
(https://s4.postimg.org/79szb3pzh/image.jpg) (https://postimg.org/image/lg8q6c0uh/)upload gif (https://postimage.org/)
(https://s21.postimg.org/5tokatjl3/image.jpg) (https://postimg.org/image/xtsnv3n1f/)screenshot windows (https://postimage.org/app.php)
(https://s22.postimg.org/oi1k13h29/image.jpg) (https://postimg.org/image/j6mngduzh/)image upload (https://postimage.org/)
Данашњи изглед:
(https://s3.postimg.org/iq7kgs74j/danas.jpg) (https://postimg.org/image/mzcaiyadr/)image hosting 5mb (https://postimage.org/)
3. Још један од ранијих планова Коруновића за Главну пошту:
(https://s16.postimg.org/ceyxh1uut/Projekat_glavne_po_te_Korunovi_1912.png) (https://postimg.org/image/6qsmq5qi9/)post img (https://postimage.org/)
Наставићу...
-
4. Спомен-костурница на брду Зебрњаку је била монументално здање подигнуто у славу и част јунака Кумановске битке. Коруновићев пројекат спроведен је у дело 1937, на 25. годишњицу, на брду Зебрњак изнад Куманова. Бугари су срушили споменик у Другом светском рату:
(https://s14.postimg.org/q0i2hum69/Monument_Zebrnjak_near_Kumanovo.jpg) (https://postimg.org/image/olght4l31/)forum image hosting (https://postimage.org/)
(https://s17.postimg.org/lnniozvfz/image.jpg) (https://postimg.org/image/6exlb81rf/)imagehost (https://postimage.org/)
Данас:
(https://s21.postimg.org/wq41g6jx3/Zebrnjak_Kumanovo.jpg) (https://postimg.org/image/grvbq1poz/)uploading images (https://postimage.org/)
-
5. Властита кућа Момира Коруновића, подигнута 1924. на Врачару:
(https://s16.postimg.org/k1e5ucyqd/image.jpg) (https://postimg.org/image/yklavrrv5/)upload photos (https://postimage.org/)
6. Коруновић, Министарство поште (и телеграфа), Београд, 1926-1930:
(https://s9.postimg.org/x48ey0z5r/Palmoticeva_prosvetljena_1.jpg) (https://postimg.org/image/9d91fwyyj/)how to do a screen shot (https://postimage.org/app.php)
Изглед пре последњег реновирања:
(https://s12.postimg.org/hc9hdt7ul/Ministarstvo_posta.jpg) (https://postimg.org/image/hp0vjzq49/)online photo storage (https://postimage.org/)
-
6. Коруновићев Соколски дом у Делиградској ("Стари ДИФ"), грађен 1929-1935. У Великој дворани Живорад Настасијевић је 1941. године, на површини од 43 m² , насликао у фреско-техници композицију „За част отаџбине“. На њој је приказан један од најпознатијих догађаја из националне историје - прелазак српске војске преко Албаније. После Другог светског рата фреска је прекречена, али су чишћење и рестаурација извршени 1970-1971. године.
(https://s9.postimg.org/agcnvfoof/image.jpg) (https://postimg.org/image/9qtvj2o4r/)images hosting (https://postimage.org/)
(https://s18.postimg.org/och4l1709/image.jpg) (https://postimg.org/image/w57sd0cz9/)free adult image hosting (https://postimage.org/)
Главни портал, за кога највеће заслуге мислим узима ипак Краснов:
(https://s9.postimg.org/6zluz68m7/5_glavni_portal_v.jpg) (https://postimg.org/image/f53wxbwuz/)screen capture windows (https://postimage.org/app.php)
-
Генијалан архитекта!
Коруновићи би требало да су из мог краја, из Марковца. Није ми баш најјаснија генеалогија, али то ми је потврдио један пријатељ из Београда чија је мајка од Коруновића. Он ми је рекао да је то породица из које је капетан Коча и да су даљим пореклом с Косова.
Да ли су у Пањевац (данас Кочино Село), Глоговац и Марковац дошли преко Сокобање, као већина осталих фамилија, или директно, немогуће је схватити. Могуће је чак и да су староседеоци Поморавља.
-
Да приметимо и неке друге архитекте :)
1. Једна од најлепших кућа у Београду по мом мишљењу. Нацртао Александар Дероко у националном стилу, подигнута 1927, кућа пуковника Елезовића:
https://postimg.org/image/prohhpwld/332b4365/
(https://s17.postimg.org/taeb6lqwv/400px_Ku_a_pukovnika_Elezovi_a_u_Beogradu_4.jpg) (https://postimg.org/image/7b7wjea2j/)20mb image hosting (https://postimage.org/)
(https://s12.postimg.org/68h01l2pp/992px_Beograd_Kuca_pukovnika_Elezovica_Njegoseva.jpg) (https://postimg.org/image/gvat70aux/)post images (https://postimage.org/)
2. Соколски дом у Сомбору, 1925. На интернету налазим да је архитекта Јохан Јанош Базлер, али да има мишљења, због стила, да је пројекат урадио Сомборац Светозар Кротин.
(https://s18.postimg.org/u5hzu4jbt/sokolski_dom_01.jpg) (https://postimg.org/image/s0xmt1hp1/)upload pic (https://postimage.org/)
-
Генијалан архитекта!
Коруновићи би требало да су из мог краја, из Марковца. Није ми баш најјаснија генеалогија, али то ми је потврдио један пријатељ из Београда чија је мајка од Коруновића. Он ми је рекао да је то породица из које је капетан Коча и да су даљим пореклом с Косова.
Да ли су у Пањевац (данас Кочино Село), Глоговац и Марковац дошли преко Сокобање, као већина осталих фамилија, или директно, немогуће је схватити. Могуће је чак и да су староседеоци Поморавља.
Тачно сам могао да претпоставим да је човек из моравско-вардарског света. Стварно геније. Кад помињеш Кочу, Момир му је дигао споменик у Текији - "Капетану Кочи и његовим друговима":
(https://s9.postimg.org/vqy1q0czz/Donauufer_bei_Tekija_SRB_Gedenkstein_an_den_T.jpg) (https://postimg.org/image/6kx3j6bpn/)post a picture (https://postimage.org/)
-
Својевремено сам у историји архитектуре учио и о Коруновићу. Иначе Савремена архитектура ми је на факултету најбоље ишла, то је један од ријетких испита гдје сам добио десетку :)
Генерално, експресионизам, којем је и Коруновић припадао, је један од најинтересантнијих раздобља архитектуре 20. вијека. Управо због свог идеализма и слободног стила, експресионисти нису богзна како добро прошли са политиком.
Падају ми на памет, двојица сјеверноњемачких експресиониста, који су у неком смислу слични Коруновићу, Фриц Хегер и Бернард Хоетгер, а поготово Хоетгер. Хоетгер је, слично Коруновићу, кокетирао са националним, био члан нацистичке партије, али Хитлер је генерално експресионизам сматрао дегенерисаном умјетношћу, па је Хоетгера избацио из партије. Ипак су нацисти више вољели чист монумантални класицизам, без пјесничких момената.
Како год, Хоетгерова архитектура, и данас остаје као једна од најоригиналнијих у Њемачкој у 20. вијеку. Ово су неки детаљи:
(http://trolley-tourist.de/wp-content/uploads/2014/07/bremen-boettcherstrasse.jpg)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/72/Statue_Waldersee_neu.jpg)
(http://static.panoramio.com/photos/1920x1280/45839298.jpg)
-
Кад сам прије неколико година боравио у Хабаровску, граду на руско-кинеској граници на руском Далеком истоку, изненадио сам се са очуваном предреволуционарном архитектуром, која је доста личила на сјеверноњемачки опека систем. Та архитектура са почетка 20. вијека и упркос каснијем развоја града за вријеме комуниста остала је прилично очувана. Посебно ми је изненађење била црква св. Инокентија Иркутског која се 70 година налазила у касарни и практично није функционисала као храм, већ као војни објекат.
(http://ic.pics.livejournal.com/dkphoto/11990971/340649/340649_original.jpg)
али ме је посебно зачудила архитектура парохијског дома поред цркве, који је малтене потпуно "хоетгеровски"
(http://ic.pics.livejournal.com/dkphoto/11990971/341244/341244_original.jpg)
Не знам ко је с почетка 20. вијека пројектовао ову цркву и парохијски дом, али као да је имао неку везу са Хоетгером и сјеверноњемачким експресионизмом.
Занимљиво је да се један од познатијих Хоетгерових радова у Дармштату-Лавља врата налази непосредно уз руску капелу, која опет доста подсјећа на ову из Хабаровску. Не знам да ли је ова руска црква у Дармштату још у животу, али ово је нека старија фотографија, гдје се виде Хоетгерове скулптуре лавова и црква у позадини
(http://www.lagis-hessen.de/img/edb/s2/450-F-10.jpg)
-
Милица Крстић (девојачко Чолак Антић), рођена у Крагујевцу 1887, подарила је Београду неколико зграда у српско-византијском стилу.
Наравно, најупечатљивија је Друга женска гимназија (данас ЕТШ Никола Тесла) у улици Краљице Наталије из 1933:
(https://s9.postimg.org/kbymrcvq7/milica_krstic.jpg) (https://postimg.org/image/65ivw4kuz/)gif uploader (https://postimage.org/)
(https://s21.postimg.org/xwk2k6oif/milkr2.jpg) (https://postimg.org/image/4u5shd28j/)image hosting sites (https://postimage.org/)
Поглед из дворишта:
(https://s9.postimg.org/xiaj1nkrj/milkr3.jpg) (https://postimg.org/image/b6cq89lnf/)image hosting over 10mb (https://postimage.org/)
-
Њену Команду жандармерије (данас Комерцијална банка) из 1931, нађох само на Гугловом уличном прегледу. Поново, значајан утицај српско-византијског стила:
(https://s22.postimg.org/90wc5ex69/milica_zandarmerija.jpg) (https://postimg.org/image/ponu7wrxp/)image free hosting (https://postimage.org/)
-
Зграда Завичајног музеја у Јагодини. Дело Момира Коруновића, подигнута 1934. године као зграда Соколског дома.
(https://s13.postimg.org/dou0apow7/Zavicajni_muzej_Jagodina.jpg)
-
Комплекс стамбених зграда у Јагодини, тзв. Српско-моравски стил. Подигнуте 1954. године. Архитекта Драгиша Брашован
(https://s12.postimg.org/iwb6urq5p/q006.jpg)
-
Комплекс стамбених зграда у Јагодини, тзв. Српско-моравски стил. Подигнуте 1954. године. Архитекта Драгиша Брашован
Дробњак, много ти хвала на фотографији ових зграда! Био сам једном у животу у Јагодини, приметио сам те зграде, али нико од мојих домаћина није знао нешто више о њима да ми каже. Још Брашован, један од мојих омиљених архитеката. Стварно су послератне?
-
Дробњак, много ти хвала на фотографији ових зграда! Био сам једном у животу у Јагодини, приметио сам те зграде, али нико од мојих домаћина није знао нешто више о њима да ми каже. Још Брашован, један од мојих омиљених архитеката. Стварно су послератне?
Нема на чему :) Да, послератне су. Тај комплекс је у центру града, близу железничке станице. Завршене су 1954. и то су прве стамбене зграде у граду које су имале централно грејање. Прављене су за руководство фабрике каблова. После тог комплекса у центру поред пиваре је направљен још један комплекс врло сличних зграда али за раднике. Тај други комплекс је завршен 1960. и архитекте су Брашован и Коруновић. И једне и друге зграде се и данас сматрају најквалитетнијим стамбеним објектима у граду и цене квадрата у њима су прилично високе. Такође су под заштитом државе.
-
Црква у селу Глоговац, 10 километара од Јагодине. Архитекта је Момир Коруновић, а црква је грађена у српском националном стилу, који је својствен Коруновићу. Црква је завршена 1935. и заједничка је за села Глоговац и Мали Поповић. Коруновић је план цркве поклонио свом родном селу Глоговцу, где му је отац био свештеник. Занимљиво је то да је нацрт за ову слику направио док је још био гимназијалац у Јагодини.
(https://s21.postimg.org/8x4l4bj1j/Zapis_0111_Glogovac_Crkva_20150318_1706.jpg)
(https://s10.postimg.org/of30zo4y1/Glogovac_crkva.jpg)
(https://s21.postimg.org/9jdl8l6kn/48112083.jpg)
-
Недавно је била изложба у Галерији науке и технике САНУ, управо мислим, на ову тему, али нажалост нисам био у могућности да се организујем и посетим исту. Да, ево наслова изложбе Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба, нешто врло интересантно. Ако се добро сећам прилога са ТВ-а, на изложби су биле изложене и макете, врло вероватно је ова Селаковићева макета Зебрњака управо тамо усликана.
Доста примера овакве архитектуре имамо и на примерима углавном породичних гробница на Новом гробљу у Београду, а из периода друге половине XIX и прве половине XX века, укључујући гробљанску цркву, као и целокупан зид који ограђује гробље (махом дуж Рузвелтове улице).
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7d/Novo_groblje1.jpg/640px-Novo_groblje1.jpg) (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7d/Novo_groblje1.jpg)
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564x/6c/dc/dd/6cdcdd58b32e4ef2c8a7818056d42dcd.jpg)
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564x/95/a8/9d/95a89d37d3cf3763557bc54b108330df.jpg)
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564x/77/c0/89/77c08908cb1c39be7bba72f1e7f9f052.jpg)
-
Зграда Патријаршије у Београду подизана је од 1932. до 1935. године, по пројекту Виктора Лукомског. Видех на интернету да је реч о "академизираном српско-византијском стилу".
(https://s21.postimg.org/7grx9972f/patr_3.jpg) (https://postimg.org/image/f9il18d1f/)upload a picture (https://postimage.org/)
(https://s15.postimg.org/52h9vpymz/patr.jpg) (https://postimg.org/image/nut4zav13/)free photo upload (https://postimage.org/)
-
Да ли због перспеткиве, запуштености, несиметричности и усамљености торња са остатком зграде, или просто заклоњености оним дрворедом од улице краља Петра, та зграда Патријаршије никад ми није одавала неки леп утисак. Не знам да ли је икада у вези Патријаршије постојао неки бољи план?
Иначе, ево леп пример плана Епархијског седишта у Нишу, нажалост никад реализованог.
(http://i402.photobucket.com/albums/pp107/andjelkovic_vladimir/stari-nis/488-planzgradeEparhijeuNisu1.jpg~original)
-
Као да две руке за шију хватају овај звоник, и гуше га, тачно такав осећај оставља и поглед из улице краља Петра и кнеза Симе Марковића.
(http://www.novosti.rs/upload/images/2015//05/08/n/galerija.jpg)
-
Српско-византијски стил провејава и кроз ове две љепот'це у Карађорђевој улици у Београду:
(https://s16.postimg.org/hwax32x6t/karadjordjeva.png) (https://postimg.org/image/7yzwa0pkx/)photo share (https://postimage.org/)
-
Да ли због перспеткиве, запуштености, несиметричности и усамљености торња са остатком зграде, или просто заклоњености оним дрворедом од улице краља Петра, та зграда Патријаршије никад ми није одавала неки леп утисак. Не знам да ли је икада у вези Патријаршије постојао неки бољи план?
Мени је опет зграда Патријаршије увек била пријемчива управо због тога: несагледива је, донекле рогобатна, понекад неприметна, никако не можеш целу да је обухватиш погледом, да формираш неки суд о њој у глави, да довршиш утисак...
-
Мени је опет зграда Патријаршије увек била пријемчива управо због тога: несагледива је, донекле рогобатна, понекад неприметна, никако не можеш целу да је обухватиш погледом, да формираш неки суд о њој у глави, да довршиш утисак...
Не знам, за зграду Патријаршије мени је то врло скромних естетских достигнућа, додуше, то и није била зграда предвиђена за седиште Патријаршије, већ за седиште Архиепископије београдске, но свеједно, остајем при свом мишљењу, док опет не сиђем доле и можда боље погледам цели објекат.
-
Вила доктора Перишића, Зрењанин, 1926, архитекта Драгиша Брашован:
(https://s10.postimg.org/cegr1jht5/Brasovan_vila_sruseno_80tih_sajt.jpg) (https://postimg.org/image/9kdlo3fmt/)image ru (https://postimage.org/)
Ова кућа је срушена 80-тих.
-
Традиционална кућа војвођанско-панонског типа.
Линк: http://www.zrenjaninheritage.com/etnologija/tradicionalna-kuca-vojvodjansko-panonskog-tipa (http://www.zrenjaninheritage.com/etnologija/tradicionalna-kuca-vojvodjansko-panonskog-tipa)[/size][/font]
-
Сомборска архитектура:
https://www.youtube.com/v/Q87v59XBRMk https://www.youtube.com/v/6_bos37nGw0
-
(https://c.fastcompany.net/multisite_files/fastcompany/imagecache/620x350/poster/2015/02/3041797-poster-p-1-10-frank-lloyd-wright-gems-that-should-be-world-heritage-sites.jpg)
Фолинг вотр, ремек дело Френка Лојда Рајта једног од најпознатијег архитекте свих времена, коме жена, Олга Лазовић би - унука Марка Миљанова
https://en.wikipedia.org/wiki/Olgivanna_Lloyd_Wright
https://sr.wikipedia.org/wiki/Френк_Лојд_Рајт
-
(https://c.fastcompany.net/multisite_files/fastcompany/imagecache/620x350/poster/2015/02/3041797-poster-p-1-10-frank-lloyd-wright-gems-that-should-be-world-heritage-sites.jpg)
Фолинг вотр, ремек дело Френка Лојда Рајта једног од најпознатијег архитекте свих времена, коме жена, Олга Лазовић би - унука Марка Миљанова
https://en.wikipedia.org/wiki/Olgivanna_Lloyd_Wright
https://sr.wikipedia.org/wiki/Френк_Лојд_Рајт
Кратак али леп опис Олге Лазовић дао је Момо Капор у свом роману "Конте". Главни лик романа, Нико Кажанегра препричава свој сусрет са унуком Марка Миљанова. Не знам само да ли је то на основу личног сусрета писца и унуке црногорског војводе или је ствар уметничке маште.
-
https://narodnatradicija.wordpress.com/category/stanovanje-i-svakodnevni-zivot/page/4/
-
Има ли неко слику Спомен чесме из 1912. године, у Призрену, рад архитеткте Момира Коруновића? :)
-
Има ли неко слику Спомен чесме из 1912. године, у Призрену, рад архитеткте Момира Коруновића? :)
Је л' неко споменуо Коруновића? :)
Само ово сам нашао:
(https://s24.postimg.org/ikrpq5i0l/cesma_prizren.jpg) (https://postimg.org/image/nw6mav435/)free image host (https://postimage.io/)
Чесма је срушена 2005. године.
-
Је л' неко споменуо Коруновића? :)
Само ово сам нашао:
(https://s24.postimg.org/ikrpq5i0l/cesma_prizren.jpg) (https://postimg.org/image/nw6mav435/)free image host (https://postimage.io/)
Чесма је срушена 2005. године.
Хвала, Селаковићу. :)
То би значи требало бити то?
Не чуди овако груб изглед с обзиром да је подигнута 1912. године.
Практично, то је урадила војска, алатом који је она имала при руци.
Не знам да ли је нешто од овога претекло до данас?
-
Хвала, Селаковићу. :)
То би значи требало бити то?
Не чуди овако груб изглед с обзиром да је подигнута 1912. године.
Практично, то је урадила војска, алатом који је она имала при руци.
Не знам да ли је нешто од овога претекло до данас?
Јесте, војска ђенерала Јанковића је у веома кратком року сазидала чесму, на југо-западном излазу из Призрена.
Комунисти су скидали грбове и тако то, после су следили графити, а пише да је срушена 2005. године.
-
Јесте, војска ђенерала Јанковића је у веома кратком року сазидала чему, на југо-западном излазу из Призрена.
Комунисти су скидали грбове и тако то, после су следили графити, а пише да је срушена 2005. године.
Шта друго и очекивати, прошла је као и други споменици.
Занимљиво је да неке окупаторске споменике (немачке, аустријске, мађарске...) никада нико није дирао, а они који су били подизани српској војсци, они су у свим могућим приликама рушени (да ли од окупатора, комуниста, новостворених нација на српским просторима...).
На пример у мом граду има и данас, истина у рушевном стању (али од времена и неодржавања), споменик аустроугарским војницима страдалим у Првом светском рату, али споменик српским жртвама логора у нашем граду из истог рата, прво је срушен од стране усташа, а касније обновљен у социјалистичком маниру, како би се избегло подизање крста.
Или рецимо у крајевима где је било Мађара, знам више примера да су сачувани споменици погинулим Мађарима у Првом светском рату, са све грбом Краљевине Мађарске, тако рећи нетакнути, док су споменици српској војсци, или уопште везани за Србе, рушени и у Другом и у овом задњем рату (у неким крајевима чак се иде дотле да се улази у српска гробља и да се руше надгробни споменици!).