Аутор Тема: Српски N-P189.2  (Прочитано 312656 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #260 послато: Јануар 13, 2016, 03:17:46 поподне »
DYS19 DYS385 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS437 DYS438 DYS439 DYS448 DYS456 DYS458 DYS635 GATA H4.1

Хрвати (200 тестираних, сви крајеви)

3 N1a од 200, 1.5%

14   11/16   14   29   24.3   10   14   14   14   10   12   20   14   18   21   12
14   11/16   14   30   25   10   14   14   14   10   12   20   14   19   21   12
14   11/16   14   29   25   10   14   14   14   10   12   20   14   18   21   12

Извор: Evaluation of population variation at 17 autosomal STR and 16 Y-STR haplotype loci in Croatians




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #261 послато: Јануар 23, 2016, 11:28:41 поподне »

-Био је и један Латиновић који је сакрио своје податке и сада га не видим као поклапање


Ово је значајан податак Ђорђо, пошто је презиме Латиновић специфично крајишко презиме (није ми познато да га има на другим мјестима). Овај податак се поклапа са резултатом једног тестираног из истраживања САНУ( којег сад не могу да објавим), а који припада истом крајишком роду као и Латиновић.

То није мала група родова, а ево како их је Карановић описао:

"Група родова Мајсторовић-Ћулибрк расељавала се по овој области из Лике. Славе Јовањдан. Има их Ћулибрка 107 к. у 17 насеља, Мајсторовића 11 к. у 4 насеља, Стојнића 10к. у 5 насеља, Тувића 7к. у 2 н. и Сиротке 4к. Њима су сродни са особинама: Латиновић-Бањац са истом славом. Има их Латиновића 51 к. у 14 н., Бањаца 53 к. у 16 насеља, Пилића 11 к. у 3 н., Рапајића 6к. у 4.н. и Бањанин 1к. Старина им је вели од некакве Бање. Један се огранак по једном претку, који је био "мудар као Латин" прозвао Латиновић. Није искључено да нису од Бањана доселили у Лику. Из ових је  Ћулибрка барјактар Никола у чети војводе Петра Мркоњића."

Пошто је моја мајка од овог рода, од Мајсторовића, мало сам детаљније проучио ову групу родова. Мајсторовић је најстарије презиме за Ћулибрке, Стојниће, Тувиће и Сиротке. Изгледа да су на подручју личких Дољана надомак манастира Рмња, Мајсторовићи били прилично рано, још крајем 16. вијека. То се може закључити кад се упореде сва предања.

Исто тако, сасвим је извјесно да није случајно манастир Рмањ постао ново сједиште дабро-босанског и далматинског владике крајем 16. вијека, и зашто је баш успостављена та веза дабро-босански и далматински? Вјерујем зато јер је у подручје око горње Уне управо са подручја дабарске епархије у манастиру Бања код Прибоја доселио значајан број Срба. Одатле су, уосталом били и нови турски владари Босанске Крајине и Далмације, Соколовићи. У том крају се јавља поред ове групе родова Бањац-Латиновић-Мајсторовић, још једна велика група родова koja je N1a P189- Штрпци. Код Дрвара постоји село велики и Мали Штрпци. Штрпци постоје и у Бањанима, а и непосредној близини Бање Прибојске, сједишту дабарске митрополије. Мислим да то све није случајност.

У Пиви је чак и постојала породица Мајсторовић која је изумрла, чини ми се да је такође славила Јовањдан. Иако не вјерујем у континуитет презимена, случај Штрбаца показује да су се нека презимена и преносила.

Лички Мајсторовићи из Дољана (мајчини су у Босну прешли тек након аустријске окупације 1879.) били су позната свештеничка породица. Остало је сачувано нешто преписке Николе Тесле са својим братом од тетке Симом Мајсторовићем http://www.gospic.rs/teslino-pismo-simi-majstorovicu/. Сестра Теслине мајке, Марија, била је удата у личке Дољане за свештеника Мојсија Мајсторовића,а Симо је био њихов син. Завршио је био права и теологију у Украјини, али је нажалост умро млад од туберколозе 1897. У његовој преписци са Теслом  из 1890. види се да често помињу његово здравље и болест. Иначе Мајсторовићи су били свештеници у Дољанима још док Дољани нису припали Аустрији. Први свештеник из те лозе помиње се још 1750. по имену Михајло. 1941. су у Госпићу од усташа страдали свештеник Петар Мајсторовић из Дољана и његов син Милојко, предратни начелник општине Доњи Лапац. Други син Петра Мајсторовића био је Велимир Мајсторовић Брацо, познати хирург и начелник ВМА послије Другог свјетског рата, као и први директор клинике "Драгиша Мишовић".

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #262 послато: Јануар 24, 2016, 11:19:28 поподне »

У Пиви је чак и постојала породица Мајсторовић која је изумрла, чини ми се да је такође славила Јовањдан. Иако не вјерујем у континуитет презимена, случај Штрбаца показује да су се нека презимена и преносила.


Из овог записа из 1673 год. произилази, да је и Лека Мајсторовић био од старих Вуиновића

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #263 послато: Јануар 25, 2016, 05:52:19 пре подне »
Из овог записа из 1673 год. произилази, да је и Лека Мајсторовић био од старих Вуиновића



У првой рѣченици лѣпо пише ийекавски "на Йезерциех" а приређивач писания у наслову то прѣводи на говор тршићке бабе Йегде и тако скрнави врѣдан повѣстни запис. Срамота йе докле се иде са наметањем тршићких исквареностий. И што йе йош горе, писанийе се скрнави нѣмачким словом "Ј", койему у списах из 17-га вѣка свакако нѣйе мѣсто.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #264 послато: Јануар 25, 2016, 02:05:05 поподне »
Из овог записа из 1673 год. произилази, да је и Лека Мајсторовић био од старих Вуиновића



Да, та породица је прилично стара у Пиви. У селу Папратиште код Ужичке Пожеге се наводи да су тамошњи Мајсторовићи од ових пивских. Славе Никољдан.

На другом мјесту опет, али без навођења извора, пише да су пивски Мајсторовићи припадали Браниловићима (онда би логично било да су славили Јовањдан), и да су живјели у Пишчу и Плужинама. Ваљда су тужили неке комшије Турцима због ливада па су их ови наводно проклели. Задњи потомак ових Мајсторовића у Пиви била је нека баба Јована која је умрла 1863.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #265 послато: Јануар 25, 2016, 05:42:35 поподне »
На другом мјесту опет, али без навођења извора, пише да су пивски Мајсторовићи припадали Браниловићима (онда би логично било да су славили Јовањдан), и да су живјели у Пишчу и Плужинама. Ваљда су тужили неке комшије Турцима због ливада па су их ови наводно проклели. Задњи потомак ових Мајсторовића у Пиви била је нека баба Јована која је умрла 1863.

Браниловићи се спомињу и у Илирском грбовнику. Неки краћи историјски преглед овог рода кроз средњи век дао је Срђан Рудић у Властели Илирског грбовника, док је сам грб по свему судећи аутентичан, тј. не ради се о апокрифном грбу. (в. Bosanski prijatelj, sv. IV, 1870, str. 149)




Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #266 послато: Јануар 25, 2016, 07:47:48 поподне »
Браниловићи се спомињу и у Илирском грбовнику. Неки краћи историјски преглед овог рода кроз средњи век дао је Срђан Рудић у Властели Илирског грбовника, док је сам грб по свему судећи аутентичан, тј. не ради се о апокрифном грбу. (в. Bosanski prijatelj, sv. IV, 1870, str. 149)



Обрен Благојевић iе током теренског истаживања у Пиви ради сакупљања грађе за своiе дело “Пива” обилазио и мраморiа. Iедно такво се налази скровито на Унчу, где налази велике мраморне плоче и на коiима су усклесани грбови. Мотив iедног описуiе овим речима “ мач (топуз) са тринаест пера”. По мом мишљењу прилично веродостоiни опис грба Браниловића (крилату руку са мачем). Не би ме изненадило, да је то гроб Бранила или пак неког од његових првих потомака.

Iнтересантан је и од тебе наведен цитат са поменом “ћуприје Алавповке”. Она свакако има везе са племићким родом Алауповића, чиiих потомака има и данас. Занимљиво је њихово тумачење презимена Алауповић – наиме њихов подоначелник iе наводно био настоiник Саса рудара или ратника и свако iутро их гласно будио са “Alle auf(stehen)“ „диж`те се”. Било би интересантно ако би се и они тестирали.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #267 послато: Јануар 25, 2016, 07:58:09 поподне »
Обрен Благојевић iе током теренског истаживања у Пиви ради сакупљања грађе за своiе дело “Пива” обилазио и мраморiа. Iедно такво се налази скровито на Унчу, где налази велике мраморне плоче и на коiима су усклесани грбови. Мотив iедног описуiе овим речима “ мач (топуз) са тринаест пера”. По мом мишљењу прилично веродостоiни опис грба Браниловића (крилату руку са мачем). Не би ме изненадило, да је то гроб Бранила или пак неког од његових првих потомака.

Iнтересантан је и од тебе наведен цитат са поменом “ћуприје Алавповке”. Она свакако има везе са племићким родом Алауповића, чиiих потомака има и данас. Занимљиво је њихово тумачење презимена Алауповић – наиме њихов подоначелник iе наводно био настоiник Саса рудара или ратника и свако iутро их гласно будио са “Alle auf(stehen)“ „диж`те се”. Било би интересантно ако би се и они тестирали.

Соли, зар не би било интересантно да се ти тестираш?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #268 послато: Јануар 25, 2016, 08:07:09 поподне »
Збиља Аксо, било би веома интересантно!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #269 послато: Јануар 25, 2016, 09:02:47 поподне »
Обрен Благојевић iе током теренског истаживања у Пиви ради сакупљања грађе за своiе дело “Пива” обилазио и мраморiа. Iедно такво се налази скровито на Унчу, где налази велике мраморне плоче и на коiима су усклесани грбови. Мотив iедног описуiе овим речима “ мач (топуз) са тринаест пера”. По мом мишљењу прилично веродостоiни опис грба Браниловића (крилату руку са мачем). Не би ме изненадило, да је то гроб Бранила или пак неког од његових првих потомака.

Iнтересантан је и од тебе наведен цитат са поменом “ћуприје Алавповке”. Она свакако има везе са племићким родом Алауповића, чиiих потомака има и данас. Занимљиво је њихово тумачење презимена Алауповић – наиме њихов подоначелник iе наводно био настоiник Саса рудара или ратника и свако iутро их гласно будио са “Alle auf(stehen)“ „диж`те се”. Било би интересантно ако би се и они тестирали.

Шта рећи осим констатовати подједнако запажање. :) Ћуприја Алавповка је негде у околини Фојнице, како стоји у тексту. Кад се створе први услови направићемо посету локалитету гробље код ћуприје Алавповке. Наравно, браво и за овај твој податак, та пера су скоро сигурно ова на (крилатој) руци (спомињасмо крилате ратнике недавно).



Ван мреже Радевић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
  • Васојевић
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #270 послато: Фебруар 17, 2016, 12:04:20 пре подне »
Имам пријатеља Кнежевића који је родом из околине Книна, слава Свети Никола. Њихово породично предање је да су пореклом из Црне Горе , односно са тромеђе Црне Горе , Србије и Албаније. Наводно су досељени као граничари у неком Аустријско/Турском рату. Видим да се на овој теми писало о Кнежевићима у селу Велика , као и о Кнежевићима у Плужинама и да обе породице славе Никољдан, као и да постоји велики проценат Н1а у Српској Крајини. Да ли у Црној Гори постоји још неко братство Кнежевића које слави Светог Николу?   

Ван мреже АНТОНИЋ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #271 послато: Март 15, 2016, 06:59:05 поподне »
Poydrav svima, ja sam Marko Jovanović iz Beograda... Pre par dana sam uradio analizu utvrdjivanja Y haplotipa i saznao sam da pripadam N1a P189.2 grupi i za mene su sve ovo nove stvari pa se prijavljujem i pozdravljam sve. Inače, moji su poreklom od Antonića iz Ravnaje kod Krupnja, a tu su došli sa planine OSAT kod Srebrnice, ako su tačne informacije...

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #272 послато: Март 15, 2016, 07:14:32 поподне »
Poydrav svima, ja sam Marko Jovanović iz Beograda... Pre par dana sam uradio analizu utvrdjivanja Y haplotipa i saznao sam da pripadam N1a P189.2 grupi i za mene su sve ovo nove stvari pa se prijavljujem i pozdravljam sve. Inače, moji su poreklom od Antonića iz Ravnaje kod Krupnja, a tu su došli sa planine OSAT kod Srebrnice, ako su tačne informacije...
Добро дошао. Где си радио тест и на колико маркера? Ако можеш постави резултат односно вредности по маркерима.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #273 послато: Март 15, 2016, 09:01:49 поподне »
Poydrav svima, ja sam Marko Jovanović iz Beograda... Pre par dana sam uradio analizu utvrdjivanja Y haplotipa i saznao sam da pripadam N1a P189.2 grupi i za mene su sve ovo nove stvari pa se prijavljujem i pozdravljam sve. Inače, moji su poreklom od Antonića iz Ravnaje kod Krupnja, a tu su došli sa planine OSAT kod Srebrnice, ako su tačne informacije...
Према књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" Антонићи су у Равнаји староседеоци и славе св Николу. Можеш ли окачити резултат да видимо аки си некоме посебно близак од тестираних, и можеш ли написати крсну славу,

поздрав
Ђорђе Делић

Ван мреже АНТОНИЋ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #274 послато: Март 16, 2016, 12:12:09 пре подне »
Тест сам радио у ДНК центру у Београду, мислим на 23 маркера и проследио сам га г. Кртинићу па претпостављам да ће бити у Табели. Слава јесте Св. Никола, а био бих захвалан за сваку информацију... Мало су ми нови термини, а и нисам био на форумима па се уходавам! Радујем се новим иформацијама и дружењу, поздрав

Ван мреже АНТОНИЋ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #275 послато: Март 16, 2016, 12:35:54 пре подне »
Или ако је лакше овако:  17 14 20 29 14 10 24 12 12 10 14 18 21 24.3 12 14 11 14 18 11 16 14 12

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #276 послато: Март 16, 2016, 09:13:08 пре подне »
Имам пријатеља Кнежевића који је родом из околине Книна, слава Свети Никола. Њихово породично предање је да су пореклом из Црне Горе , односно са тромеђе Црне Горе , Србије и Албаније. Наводно су досељени као граничари у неком Аустријско/Турском рату. Видим да се на овој теми писало о Кнежевићима у селу Велика , као и о Кнежевићима у Плужинама и да обе породице славе Никољдан, као и да постоји велики проценат Н1а у Српској Крајини. Да ли у Црној Гори постоји још неко братство Кнежевића које слави Светог Николу?
Поштовани, ја сам пореклом од Кнежевића који су са Бјелајког поља из Босанске Крајине досељени у Отон код Книна 1684.год. (захваљујем Александру Маринковићу на помоћи у истраживању). Део породице Кнежевић је остао у Отону, у засеоку Кнежевићи а део се одселио назад у Босанску Крајину у Мали Цвјетнић код Дрвара. Касније је мој огранак одеселио пре другог светског рата у Македонију у Карађорђевац (Јосифово,Валандово) а после другог св. рата у Војводину. Славимо Св. Николу, а каже се да смо пореклом од Крушева, за које се не зна тачно где је. Ја сам добио податак да се односи на Крушево код Мостара. Ако неко зна нешто више, молим да ми пише на [email protected]. Планирам у будућности да урадим ФДНА на 67, па ћу надам се, уз помоћ људи са овог форума, више сазнати. Поздрав свима!

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #277 послато: Март 16, 2016, 04:58:33 поподне »
Поштовани, ја сам пореклом од Кнежевића који су са Бјелајког поља из Босанске Крајине досељени у Отон код Книна 1684.год. (захваљујем Александру Маринковићу на помоћи у истраживању). Део породице Кнежевић је остао у Отону, у засеоку Кнежевићи а део се одселио назад у Босанску Крајину у Мали Цвјетнић код Дрвара. Касније је мој огранак одеселио пре другог светског рата у Македонију у Карађорђевац (Јосифово,Валандово) а после другог св. рата у Војводину. Славимо Св. Николу, а каже се да смо пореклом од Крушева, за које се не зна тачно где је. Ја сам добио податак да се односи на Крушево код Мостара. Ако неко зна нешто више, молим да ми пише на [email protected]. Планирам у будућности да урадим ФДНА на 67, па ћу надам се, уз помоћ људи са овог форума, више сазнати. Поздрав свима!

Отпоздрав!
У Пиви, где има доста носилаца Н1а (N1a P189.2) , такође постоји село Крушево, а постоји и више локалитета под именом Крушево. Из Крушева је породица Гаговић.

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #278 послато: Март 16, 2016, 06:12:27 поподне »
Отпоздрав!
У Пиви, где има доста носилаца Н1а (N1a P189.2) , такође постоји село Крушево, а постоји и више локалитета под именом Крушево. Из Крушева је породица Гаговић.
Знам за предање Кнежевића од Бихаћа који славе Ђурђевдан да су од Пиве. Како рекох нисам, још урадио ДНК  Y испитивање па засада истражујем само по предањима. Топоним Крушево је доста чест, па отежава истраживање. У сваком случају, хвала на одговору, можда искрсне још која информација.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #279 послато: Март 16, 2016, 08:05:05 поподне »
Према књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" Антонићи су у Равнаји староседеоци и славе св Николу.

Милојевић за ове Антониће каже да им је старије презиме било Поповићи.


Направио сам мапу распрострањености хаплогрупе N1a на основу досадашњих истраживања за Балкан:




Судећи по овим подацима, хаплогрупа N1a је најзаступљнија у БиХ. На истраживању за БиХ Србе (узорак 81) хаплогрупа K је чак на 7.4% (добар део вероватно отпада на N1a).

На једном другом истраживању за БиХ, N1a је на 5% (узорак 100). Осим у Босни, ова хаплогрупа је присутна у Хрватској и Србији.

У Србији и ЦГ је на 237 узорака присутна са 2.1%, док је на истраживању за Србе (113) 0.9%.

У Хрватској је проценат такође знатно нижи него у Босни. На великом истраживању од преко 1000 хаплотипова, N1a је на свега 0.4%. Највећи проценат у Хрватској би могао бити у Горском Котару (1.9%). Ово делује прилично нормално зато што се овај крај наслања на Лику где су припадници N1a свакако били присутни, можда и у већем проценту (говорили смо већ о једном великом крајишком роду N1a).


Извор:

- The Peopling of Modern Bosnia-Herzegovina: Y-chromosome Haplogroups in the Three Main Ethnic Groups
- Haplotype data for 23 Y-chromosome markers in a reference sample from Bosnia and Herzegovina
- Human Y-specific STR haplotypes in population of Serbia and Montenegro
- Y chromosome STR polymorphisms in a Serbian population sample
- Croatian national reference Y-STR haplotype database
- Human Y-specific STR haplotypes in the Western Croatian population sample


На овој мапи су тестирани из Српског днк пројекта и са 23andMe. Видимо да се распоред не коси превише са оним што смо до сада знали о N1a (анонимна истраживања).

Претпоставка је да ће и у неким крајевима Србије N1a достићи високе проценте. То се пре свега односи на западну Србију и крајеве који су примали становништво из Пиве (СЗ Црна Гора).