Аутор Тема: Српски N-P189.2  (Прочитано 312636 пута)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #220 послато: Октобар 05, 2015, 09:19:59 поподне »
Ранко, када је Војислав писао своју књигу о Ананићима, претпостављало се само за Черу и Шаљане да су N1a P189.2 хаплогрупа. Ништа се тада још није знало о великом присуству N1a P189.2 у Бањанима и Пиви. Драго ми је да се ових дана потврдила генетска веза и за Шаљане-Черине и Бањане. Треба одгонетнути како су они то повезани и кроз документе.

Што се крајишких родова који су  N1a P189.2 , а ту спадају и Ананићи, мислим да је сасвим јасно да су они дио српске сеобе из Херцеговине у 16. вијеку на подручје Босанске Крајине. Ананићи су по свој прилици дио племенске скупине Штрбаца, чија је најстарија насеобина у Штрпцима  у Бањанима код старе цркве св. Ђорђа коју и крајишки Штрпци и Ананићи славе.

Наравно да Ананићи не могу бити директни потомци Чере, али су ипак његови генетски рођаци. Питање је само да ли је Шаља старије станиште овог рода или су то Бањани?

Синиша, слажем се са овим што си казао. И ја мислим да предмет Војислављевих истраживања треба да буду Штрбци. Јесте да је тешко правити нову причу, али то је тако. Не треба одустати. Он има доста слободног времена, савремене алате и искуство гдје је гријешио. Ја сам већ прошао кроз то. Портал је заиста сјајан подухват.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #221 послато: Октобар 05, 2015, 09:30:38 поподне »
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
Андрија Јовићевић у плавско гусињској области на страни 539 не помиње РАДОВИЋЕ  већ РАДЕВИЋЕ.
У овој области нема Радовића.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Тако је Вито. Била су три брата: Радован, Марко и Раде. Од Радована су Бубање, од Марка Шаботићи а од Рада Радевићи у Велици.

Иначе из једног трбуха Бубања, негдје 1954. једна породица Бубања промијенила је презиме у Радовић. Слава св. Алимпије. Ето Вито ако наиђеш на те Радовиће да знаш и њихово поријекло. Један од тих бубањских Радовића је глумац у једном београдском позоришту.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #222 послато: Октобар 05, 2015, 09:35:57 поподне »
Дефинитивно би требало да су у питању Бањани и Пива.Миграциони правци такође фаворизују ову опцију, познато је да,после пропасти Грдановог устанка против Турака, креће масовна миграција из правца источне Херцеговине,боље рећи из племена која су у њему учествовала а то су Бањани, Риђани, Пива итд.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #223 послато: Октобар 05, 2015, 09:55:45 поподне »
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
хвала ти на овим подацима о Радовићима, иначе њих сам обрадио  односно преписао из твојег прилога за монографију Бубања, наравно, у фусноти сам навео извор: Ранко Р.  Бубања, -Бубање -, прилог за монографију, Подгорица, септембар 2015.
Да ли се слажеш са овим?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #224 послато: Октобар 05, 2015, 10:24:43 поподне »
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
хвала ти на овим подацима о Радовићима, иначе њих сам обрадио  односно преписао из твојег прилога за монографију Бубања, наравно, у фусноти сам навео извор: Ранко Р.  Бубања, -Бубање -, прилог за монографију, Подгорица, септембар 2015.
Да ли се слажеш са овим?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Наравно да се слажем. Ми смо ту да помогнем један другом.

И теби велики поздрав!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #225 послато: Октобар 06, 2015, 04:45:13 пре подне »
Много сам захвалан vidoju 013 и Синиши Јерковићу. Сад већ располажем неким именима и новим подацима, којих ће, надам се, ускоро бити још.

Мој поздрав обадвојици!
Војислав

Orthodoxia1453

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #226 послато: Октобар 06, 2015, 06:05:27 пре подне »
Када се говори о банијским родовима (Ананићи) треба имати у виду да је Банија насељена прије свега из Босанске крајине крајем XVII-ог и током XVIII-ог вијека.
Сеобе према Банији биле су етапне (примјер: Полимље-Влашић-Козара-Банија), готово никад директне (примјер: Велика-Банија). Уколико је директних сеоба и било, готово их је немогуће доказати.

Имамо податак из 1753. године да је извјесни Остоја Ананић рођен у околини Костајнице око 1703. године. Као мјесто његовог рођења помиње се Ешиковац (?). Нисам успио утврдити о коме се мјесту тачно ради, али је наведено да је поменуто мјесто у околини Костајнице. Није јасно ни о којој се Костајници ради, да ли о оној на Банији, или о оној у Поткозарју.
У истом дјелу имамо и податак да је извјесни Сава Ананић рођен у Босни око 1714. године.
Самим тим, на основу података о Остоји и Сави, намеће се закључак да су Ананићи почетком XVIII вијека живјели на подручју Поткозарја. Уколико је то тачно, онда би прелазак Ананића из Поткозарја на Банију требао падати у вријеме другог масовнијег преласка Срба на Банију (1737-1739).

Највећи дио банијских Срба сматра да потиче са простора Херцеговине. На том истом простору имамо неколико братстава из Бањана и Пиве која припадају хаплогрупи N1a P189.2, хаплогрупи којој припадају и Штрпци и Ананићи. Према томе, по мом мишљењу Ананићи требају тражити везу са Штрпцима (као са географски најближим већим родом), а преко њих са Херцеговином и Бањанима/Пивљанима.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #227 послато: Октобар 06, 2015, 08:34:31 пре подне »
Петре, хвала што си се укључио. Ти си био један од оних који ми је највише и помогао кад сам писао књигу о Ананићима. Ко што видиш, нови подаци наилазе, а надам се да ће их ускоро тек бити. Но, о том потом.
Ти си најбољи познавалац прилика сеоба ка Банији и ја ти верујем. Али, немој ми замерити што толико трагам о мојим прапрецима. Увек ме копка то одакле су стигли на Банију, где су ми корени. И тебе је то интересовало и одговор си добио на основу ДНК. Моја хапло група је толико ретка и по свом настанку много из далека. То и уноси проблеме. Ваљда ће се ускоро искристалисати. Још нешто: можда и јесмо из Бањана, али данас тамо више нико не слави Св. Ђорђа. У Дробњацима сви.
На Ешиковац сам приликом претраге наилазио у Срему. Можда су отуда и Остоја и Сава Ананић у сремском манастиру Дивош. Буни оно да је родом из Костајнице. Ту се говори о 1690. години, години великих сеоба под патр. А. Чарнојевићем. Можда су и они били међу њима? Али, откуд се онда помиње Костајница? Заиста, пуно непознаница и код мог порекла, и код сеоба и код родоначелника.
Знам за Пивљане и ген. Пишчевића, да имамо исту хапло групу. Доста, доста још несакупљених валидних података.

Поздрав,
Војислав

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #228 послато: Октобар 06, 2015, 09:05:57 пре подне »
Ранко није за ову тему.  Ђе је село Немањине код Берана? То је само топоним у селу. О томе је писао  Војо Бубања...

Видоје, у Немањинама је моја кућа. То је засеок у Бубањама од 22 куће. Војислав је написао и роман Немањине. Многи мисле да је назив настао зато што је ту Немања логоровао са војском. Надморска висина Немањина је 950 м. Лијепо и завјетарно мјесто у коме се налази 6 извора живе воде. Нијесам чуо да негдје још постоји такав топоним.

Orthodoxia1453

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #229 послато: Октобар 06, 2015, 09:33:09 пре подне »
Петре, хвала што си се укључио. Ти си био један од оних који ми је највише и помогао кад сам писао књигу о Ананићима. Ко што видиш, нови подаци наилазе, а надам се да ће их ускоро тек бити. Но, о том потом.
Ти си најбољи познавалац прилика сеоба ка Банији и ја ти верујем. Али, немој ми замерити што толико трагам о мојим прапрецима. Увек ме копка то одакле су стигли на Банију, где су ми корени. И тебе је то интересовало и одговор си добио на основу ДНК. Моја хапло група је толико ретка и по свом настанку много из далека. То и уноси проблеме. Ваљда ће се ускоро искристалисати. Још нешто: можда и јесмо из Бањана, али данас тамо више нико не слави Св. Ђорђа. У Дробњацима сви.
На Ешиковац сам приликом претраге наилазио у Срему. Можда су отуда и Остоја и Сава Ананић у сремском манастиру Дивош. Буни оно да је родом из Костајнице. Ту се говори о 1690. години, години великих сеоба под патр. А. Чарнојевићем. Можда су и они били међу њима? Али, откуд се онда помиње Костајница? Заиста, пуно непознаница и код мог порекла, и код сеоба и код родоначелника.
Знам за Пивљане и ген. Пишчевића, да имамо исту хапло групу. Доста, доста још несакупљених валидних података.

Поздрав,
Војислав
Хвала Вам на лијепим ријечима.

Моја хаплогрупа није пуно заступљенија од Ваше међу Србима.
Док Ви имате Бањане/Пивљане тестиране као N1a P189.2, ја на простору Црне Горе имам неколико усељеничких родова и сви ти родови као по правилу имају најмање двије теорије о томе одакле су. Према томе, рекао бих да је код мене ситуација доста мутнија.

Не видим какве везе има то да ли неко данас у Бањанима слави Ђурђевдан. Слава је промијењива, а најбољи доказ за то су породице које су тестиране и чији се резултати налазе у Српском ДНК пројекту - не може се наћи ни један већи род у ДНК пројекту, осим Аврамијевштака, који слави искључиво једну славу. Кад сте већ поменули Дробњаке, погледајте само табелу хаплогрупе I1 и род Дробњака (ако се не варам, имају седам различитих крсних слава).

Дјело у коме се помињу Остоја и Сава написано је 1753. године.
Када је дјело писано Остоја је имао 50 (1753-50=1703), а Сава 39 (1753-39=1714) година.
То што ми сада не можемо пронаћи Ешиковац код Костајнице то не значи да он никада није ни постојао. Осим тога, јасно се помиње Костајница (код Остоје) и Босна (код Саве).

Кретање народа под Арсенијем III Чарнојевићем нема никакве веза са Банијом и Босанском крајином. Оно је повезано са аустријским продором према Косову, док је кретање народа из Босанске крајине према Банији повезана са аустријским дејствима на том дијелу фронта. Више података о масовнијим преласцима Срба из Босанске крајине на Банију можете пронаћи код Манојла Грбића, Војина Дабића, Славка Гавриловића... Њима сам се и сам служио када сам писао свој први стручни рад о Класнићу (www.istorijskiprirucnik.rs/2013/11/selo-klasnic-na-baniji.html).

Ево како би то изгледало укратко:
1) У рату 1683-1699. године, Аустријанци ослобађају Костајницу и привремено заузимају Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, Босански Нови, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. На Сувој међи заузимају Малу Кладушу, Врнограч, Брековицу, Бужим... Након завршетка рата Аустрија је изгубила све што је освојила са босанске стране Уне, укључујући и Нови Нови (данашњи Двор) и Зрињско поље. Српски народ из тих крајева прешао је у глински и петрињски крај. Турци у њихова опустјела села доводе Србе из унутрашњости, углавном из средње Босне;
2) У рату 1716-1718. године, Аустријанци заузимају Нови Нови, Зрињско поље, Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу, а изгледа проширују и Суву међу према Цазинској крајини. Напад на Босански Нови је одбијен. Након завршетка рата, Аустрија је добила све што је освојила у западној и сјеверној Босни. На освојеном простору основана је Дубичка капетанија, са центром у Босанској Дубици. Око Дубице је било 18 мање или више запустјелих села, у која су навалили Срби из средње Босне. Дубичка капетанија је остала под Аустријом до 1739. године;
3) У рату 1737-1739. године, Аустријанци (и наши Крајишници са њима) су доживјели тешке поразе код Бужима у Цазинској крајини и под Бања Луком (сасвим је извјесно да је српски народ у тим крајевима стао уз Аустријанце и заједно са њима кренуо у повлачење на Банију, бојећи се турске освете). Турци тада прелазе у офанзиву и пале по Зрињском пољу и велики дио Срба одводе у ропство. Након завршетка рата, Турци су добили Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. Аустријанцима је остао Нови Нови и Зрињско поље. Српски народ са простора Дубичке капетаније, тј. оних њених дјелова са босанске стране, који су поново припали Турцима, морао је опет у сеобу. Чак су Аустријанци планирали да један дио њих населе у Банат, пошто су дијелови Дубичке капетаније са банијске стране били пренасељени. Зна се да је тад насељено доста Срба у глинску капетанију и низ Суву међу, а неки су завршили и око Војнића;
4) У рату 1788-1791. године, Аустријанци су на простору Лике избили на Уну. Прије почетка рата, костајнички прота Јован Поповић је прешао у Поуње и почео народ позивати на устанак, да би се олакшало Аустријанцима. Зна се да су се Срби дигли на оружје и још прије рата је на Банију прешло 428 српских породица, од којих су војно способни одмах увршетни у редовну граничарску војску. Након завршетка рата, на Банију је прешло још 818 српских породица. Попунили су засеоке по већ насељеним селима, а било је и оних за које није било мјеста на Банији, па су насељени по Кордуну и по Цивилној Хрватској. Помиње се да је тада пресељено из Босанске крајине око 15.000 Срба.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #230 послато: Октобар 06, 2015, 11:22:21 пре подне »
Хвала теби, Петре. Прави си Банијац, увек спреман да помогнеш земљаку. Као и наш земљак Стево Николић из Живаје, који сада живиу граду Перту у Аустралији.
О многим стварима смо већ раније расправљали, многе тек чујем и учим. Очекујем још нових сазнања и података. А да ли ћу их уносити у нову књигу о Ананићима, не знам. Било добро, као и да се из 2. издања избаце неке непотребне странице. Све зависи како ћу стојати с парама. А знаш да је штампање скупље ако је тираж мањи.
Наведене књиге имам. Знаш и сам да поседујем пуно књига.

Поздрављам те!
Војислав

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #231 послато: Октобар 07, 2015, 12:47:24 поподне »
Када се говори о банијским родовима (Ананићи) треба имати у виду да је Банија насељена прије свега из Босанске крајине крајем XVII-ог и током XVIII-ог вијека.
Сеобе према Банији биле су етапне (примјер: Полимље-Влашић-Козара-Банија), готово никад директне (примјер: Велика-Банија). Уколико је директних сеоба и било, готово их је немогуће доказати.

Имамо податак из 1753. године да је извјесни Остоја Ананић рођен у околини Костајнице око 1703. године. Као мјесто његовог рођења помиње се Ешиковац (?). Нисам успио утврдити о коме се мјесту тачно ради, али је наведено да је поменуто мјесто у околини Костајнице. Није јасно ни о којој се Костајници ради, да ли о оној на Банији, или о оној у Поткозарју.
У истом дјелу имамо и податак да је извјесни Сава Ананић рођен у Босни око 1714. године.
Самим тим, на основу података о Остоји и Сави, намеће се закључак да су Ананићи почетком XVIII вијека живјели на подручју Поткозарја. Уколико је то тачно, онда би прелазак Ананића из Поткозарја на Банију требао падати у вријеме другог масовнијег преласка Срба на Банију (1737-1739).

Највећи дио банијских Срба сматра да потиче са простора Херцеговине. На том истом простору имамо неколико братстава из Бањана и Пиве која припадају хаплогрупи N1a P189.2, хаплогрупи којој припадају и Штрпци и Ананићи. Према томе, по мом мишљењу Ананићи требају тражити везу са Штрпцима (као са географски најближим већим родом), а преко њих са Херцеговином и Бањанима/Пивљанима.

Из цитата Петра Демића јасно се види када су се појавили Ананићи на Банији. Ако знамо да се Чера у Велику доселио између 1700 и 1720. год. онда је сасвим очигледно да Ананићи нијесу Черини потомци. 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #232 послато: Октобар 07, 2015, 02:30:19 поподне »
Из цитата Петра Демића јасно се види када су се појавили Ананићи на Банији. Ако знамо да се Чера у Велику доселио између 1700 и 1720. год. онда је сасвим очигледно да Ананићи нијесу Черини потомци.

Није спорно да Ананићи нису Черини потомци. Она што је овде поента је да су Ананићи и Чера имали заједничког претка у некој релативно ближој прошлости (рецимо у позном средњем веку?). Циљ нам је да истражујемо одакле је тај предак дошао и како се ширило његово потомство.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #233 послато: Октобар 07, 2015, 03:20:39 поподне »
Браво, Nebo! Сасвим сте ми погодили и размишљања и оно што ме прогања: одакле је дошао тај предак и ширење његовог потомства.
Пуно Вам хвала!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #234 послато: Октобар 07, 2015, 03:28:03 поподне »
Браво, Nebo! Сасвим сте ми погодили и размишљања и оно што ме прогања: одакле је дошао тај предак и ширење његовог потомства.
Пуно Вам хвала!

Нема на чему, Војиславе! Наши смо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #235 послато: Октобар 07, 2015, 07:04:33 поподне »
Није спорно да Ананићи нису Черини потомци. Она што је овде поента је да су Ананићи и Чера имали заједничког претка у некој релативно ближој прошлости (рецимо у позном средњем веку?). Циљ нам је да истражујемо одакле је тај предак дошао и како се ширило његово потомство.

Тако је Небо. Управо то и ја кажем: Ананићи нијесу Черини потомци. А о заједничком претку Ананића и Чере за сада можемо само да нагађамо. У кластеру Ананића има неколико сродних братстава. Можда не би било лоша направити филогенетичко стабло и видјети гдје би могла бити крља Ананића. Мени се чини да су то Бањани и Штрпци.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #236 послато: Октобар 08, 2015, 04:43:08 пре подне »
А ко да ми направи то филогенетичко стабло, Ранко? Поготово што се и о Бањанима, и о Пивљанима, и о Штрбцима још увек много не зна? Инче, предлог ти је одличан.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #237 послато: Октобар 28, 2015, 07:06:41 поподне »
Интересантно да у неким легендама о Чери, и о Руђу и Бранилу постоји исти детаљ, да су били неке друге вере па да су покрштени у православље

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #238 послато: Новембар 18, 2015, 08:07:24 поподне »
N1a P189.2



Као што се и на мапи може видети, највише наших N1a налази се у динарском подручју, а потенцијална матица овог рода је простор Старе Херцеговине и Полимља.

Ова хаплогрупа код нас највећи проценат бележи на простору БиХ/Републике Српске (преко 6%).

Осим Балкана, слични хаплотипови се могу пронаћи и у Словачкој. Од раније је већ познат Молнар из N днк пројекта, а у једном раду који се бави генетиком Источне Словачке, може се видети још један N1a (Превош) који, судећи по маркерима, улази у ову групу.

Заједнички предак српских и словачаких N1а (на основу 67 маркера) живео је пре око 1050 година, што претка ове групе ставља у 10. век.

Овај период је свакако занимљив због Мађара. С обзиром да Мађари негде у то време играју значајну улогу у Подунављу, може бити да се део становништва повукао на југ баш пред њима?

Да је старост ове групе мало већа, све би се лепо би се уклопило у сеобу Словена (хаплогрупе I2a и R1a су прилично заступљене у том делу Словачке), али за сада треба тражити друго решење.


Занимљиво је и то што је ово, на неки начин, чисто српска група. Наиме, овакви хаплотипови не постоје код Грка, Бугара, а веома су скромно заступљени код Хрвата.

На великом истраживању за Хрватску (1100 хаплотипова) постоји свега три N1a, тј. 0.27%. Код Срба је проценат ове хаплогрупе значајно већи.

Можда треба издвојити један хаплотип из поменутог истраживања:

Славонија бр. 23 : 14 25 14 10 11-16 ?  ? 11 13 14 28

N1a ДНК пројекат: 14 25 14 10 11-16 11 12 12 14 14 29

Јесте да су мутације углавном на брзомутирајућим маркерима, али ово може да указује на то да је разноврсност хаплотипова ипак већа на Балкану, него на северу?


Извор:

- Српски днк пројекат
- N dna project (FTDNA)
​- Allele frequencies and population data for 11 Y-chromosome STRs in samples from Eastern Slovakia
- Haplotype data for 23 Y-chromosome markers in a reference sample from Bosnia and Herzegovina
- The Peopling of Modern Bosnia-Herzegovina:Y-chromosome Haplogroups in the ThreeMain Ethnic Groups
- Croatian national reference Y-STR haplotype database

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #239 послато: Новембар 19, 2015, 04:24:12 пре подне »
Небојша, пуно Вам се захваљујем на послатим подацима о мојој хапло групи. Живи и здрави били!
Поздрав,
Војислав