Ево шта о Кализама пише у напомени бр. 62 из Византијских извора за историју народа Југославије, том IV (стр. 31-32):
"Ови су, Халисији, били настањени у Срему. Кинам их помиње још једном, за време угарско-византијских борби у Срему (вест. бр. 13, нап. 233). Неки научници их сматрају досељеним Хазарима из племена Квалисија на ушћу Волге, неки опет, одбеглим Бугарима са Волге. Њихово присуство у Угарској посведочено je и другим изворима. Уπ. J. Koller, Historia episcopatus Quinqueecclesiarum, III, Posonii 1784, 314—315; P. Hunfalvy, Ethnographie von Ungarn, Budapest 1877, 218 и д.; M. Gyoni, Kalizok, kazärok, kabarok, magyarok, Magyar Nyelv 34 (1938), 86—96; 159—168. Јиречек, Историја I, 142—3; Боровић, Хисторија Босне, 160, упозорава на име села Калесије у области Зворника, за које претпоставља да je названо по овим Халисијима из Срема. Халисији су живели у Уrapcкoj још у XI веку. Уπ. Нотап, Geschichte I, 288; Moravcsik, A bizänci forräsok, 193; Fejerpataky, Kaiman kiräly okl. 44. нап. 2; /. Kniezsa, Magyarorszäg nepei a ΧΙ-ik szäzadban, Emlekkönyv Szent-Istvän kiräly II, Budapest 1938, 439—440. Давно изречену претпоставку да су Халисији потомци Кавара (G. Nagy, A magyar nemzetsegek, Turul 28 (1910) 58 sq. и др.) у новије време брани С. Π. Толстов, НОВОГОДНБШ праздник „Каландас" у хорезмииских христиан, Советскан Зтнографии 2 (1946) 98; исти, Хорезмиискаи генеалогил Самуила Абв:, Сов. Зтнографии 1 (1947) 104—107; исти, По следам древне хорезмиискои цивилизации, Москва—Ленинград 1948, 230. B. Kossanyi, A kalizok valläsa, Emlekkönyv Domanovszky Sändor, Budapest 1937, 355—368, мисли да cy Халисији турско племе са турском културом. Υπ. и C. A. Macartney, Studies on the Earliest Hungarian Historical Sources, Archivum Europae Centro-Orientalis 4 (1938) 484. О πγτγ којим су Халисији стигли γ Уrapcкy: K. Schünemann, Ungarische Hilfsvölker,in der Literatur des deutschen Mittelalters, Ungarische Jahrbücher 4 (1924) 108—109. Многа питања која cy покренута γ богатој научној литератури ο Халисијима тек чекају коначан одговор."
Напомена се односи на ове реченице из текста византијског историчара Јована Кинама, у вези са Битком на Тари између Срба и Византије 1150. године:
"Они још нису били ни одмакли далеко, a неки извиђачи трчећи дођоше цару и испрекиданим гласом и страшно пребледели рекоше да je веома бројна војска постројена у фаланге на супротној обали реке и то не само домородачка, него и безбројно савезничко многатво (φύλον), састављено од хунских коњаника (у питању су Мађари, прим. Н.В.) па чак и од Халисија који су друге вере него они. Хуни, наиме, исповедају хришћанску веру, a ови се још и сада управљају према Мојсијевим (Μωσαϊκοί^) законима и то не сасвим чистим. Рекоше, дакле, да са Далматима (Србима, прим. Н.В.) заједно војују ови, a уз то и Печенези.