Аутор Тема: Крајишки конвертити (17-18. век)  (Прочитано 6785 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Крајишки конвертити (17-18. век)
« послато: Мај 25, 2018, 03:12:51 пре подне »
У околини Сиња има и Хрвата Ђапића, али они су настали на тај начин што један православни Ђапић пре око 150 оженио католкињу и узео женину веру.

Oni žive u Biteliću kao i Srbi.  Čak u istom dijelu sela.  Katoličke vjere su potomci dva čovjeka, Todora Đapić i njegovog nećaka Sime.  Todor je katolik već 1708. godine jer ga tad imamo zabilježenog kao priložnika za izgradnju crkve u Sinju(dao je ovna).  Todor je bio živ i 1718. jer mu se te godine krsti sin Mate.  Žena mu je Jela Surić. 



Simo se spominje u zemljišniku iz 1726., ali nije jasno je li on tad katolik, i je li na katoličku vjeru prešao on ili njegova djeca, ali svi potomci su mu danas katolici, bar kad se uporedi zemljišnik iz 1726. s današnjim katastarskim stanjem.   

 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #1 послато: Мај 25, 2018, 03:36:03 пре подне »
Oni žive u Biteliću kao i Srbi.  Čak u istom dijelu sela.  Katoličke vjere su potomci dva čovjeka, Todora Đapić i njegovog nećaka Sime.  Todor je katolik već 1708. godine jer ga tad imamo zabilježenog kao priložnika za izgradnju crkve u Sinju(dao je ovna).  Todor je bio živ i 1718. jer mu se te godine krsti sin Mate.  Žena mu je Jela Surić.

Значи немаш податке кад су тачно Тодор и Симо у прешли католичку веру?  По именима се да закључити да су рођени као православци.

Турци су протерани из Сиња 1687 године, а из Бителића вероватно нешто касније.
Крајем 17-ог и у првој половини 18-ог века у сињском крају је било прелазака православних и заосталих муслимана у католичку веру. У сињском крају се неретко међу католицима јављају "муслиманска" презимена.

Знаш ли можда где има Ђапића у Босни, и до кад се могу пратити у прошлост?
Знаш ли да ли су Ђапићи у Бителићу забележени у време турске владавине или су дошли по одласку Турака из тог краја?
И знаш ли нешто о пореклу православних Буловића из Бителића?  Делује ми као да би могли бити потомци заосталих муслимана, јер је у Далмацији било случајева да су заостали муслимани прелазили и у православље. Питам зато што је корен презимена - була (муслиманска жена). Знам да има доста Булића муслимана.
« Последња измена: Мај 25, 2018, 03:44:30 пре подне Свевлад »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #2 послато: Мај 25, 2018, 04:09:18 пре подне »
Значи немаш податке кад су тачно Тодор и Симо у прешли католичку веру?  По именима се да закључити да су рођени као православци.

Gotovo sigurno su rođeni kao pravoslavci.  Oko 1689., u Bitelić dolazi harambaša Vukadin Lalković s dvadesetak obitelji iz Janja kod Šipova.  Među njima su dva domaćinstva Đapića, Vučića i Stojana.  Bitelić je međutim 1700. vraćen Osmanlijama i trajno dolazi u mletački posjed tek 1718.  Đapići su se povukli iz sela jer defter iz 1701. bilježi u Biteliću(za koji izričito kaže da je čitav ostao Osmanlijama) 3 Đapića koji su pobjegli na mletačku stranu.  Oni su se očito vratili 1718., a Todor je valjda u međuvremenu prešao na katoličku vjeru.  Ja bih rekao zmeđu 1701. kad je otišao iz sela i 1709. kad daje ovna za crkvu u Sinju. 

Što se tiče muslimana, njih je vrlo malo zabilježeno da su ostali i prešli na katoličku ili pravoslavnu vjeru.  Sjeverno od Sinja u mjestu Čitluk imamo Matu Barišića i Nikolu i Luku Ćaletiće(zvani i Strmići) koji prelaze s islamske na katoličku vjeru.  Južnije oko Muća imamo slučaj Marka i Mije Pipličića iz Brštanova čiji otac se zvao Kamber, i Peje Važića iz Radošića čiji otac se zvao Mehmet.  To su otprilike svi zabilježeni slučajevi da je netko ostao.  Imao više slučajeva žena koje su zarobljene i udate za katolike, kao i djece koja su pala u zarobljeništvo i nije ih tko imao otkupiti.  Ta djeca bivaju krštena po gradovima na obali, a kumovi su im često viđeniji ljudi iz društva. 

Đapića Hrvata u Bosni ima oko Livna i Bugojna i iz matica se vidi da su doseljenici iz Bitelića u XIX stoljeću.  Đapića Srba je bilo u Hozićima kod Glamoča, no oni su doselili iz Bitelića još kasnije, 1920. 

Jovan Bulović je rodonačelnik svih Bulovića iz Bitelića.  On se spominje 1715. kao osoba koja je u Biteliću posjedovala zemlju još za vrijeme Osmanlija(iako prezime Bulović čini se ne nalazimo u defteru iz 1701).  On će 1725. godine dobiti priličnu količinu zemlje u Biteliću, što i odgovara njegovoj obitelji od 10 članova.  Po njegovim sinovima se zovu današnji ogranci Bulovića:  Ivanovci, Stipanovci, Andrijevci i Petrovci. 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #3 послато: Мај 25, 2018, 04:43:42 пре подне »
Gotovo sigurno su rođeni kao pravoslavci.  Oko 1689., u Bitelić dolazi harambaša Vukadin Lalković s dvadesetak obitelji iz Janja kod Šipova.  Među njima su dva domaćinstva Đapića, Vučića i Stojana.  Bitelić je međutim 1700. vraćen Osmanlijama i trajno dolazi u mletački posjed tek 1718.  Đapići su se povukli iz sela jer defter iz 1701. bilježi u Biteliću(za koji izričito kaže da je čitav ostao Osmanlijama) 3 Đapića koji su pobjegli na mletačku stranu.  Oni su se očito vratili 1718., a Todor je valjda u međuvremenu prešao na katoličku vjeru.  Ja bih rekao zmeđu 1701. kad je otišao iz sela i 1709. kad daje ovna za crkvu u Sinju. 

Što se tiče muslimana, njih je vrlo malo zabilježeno da su ostali i prešli na katoličku ili pravoslavnu vjeru.  Sjeverno od Sinja u mjestu Čitluk imamo Matu Barišića i Nikolu i Luku Ćaletiće(zvani i Strmići) koji prelaze s islamske na katoličku vjeru.  Južnije oko Muća imamo slučaj Marka i Mije Pipličića iz Brštanova čiji otac se zvao Kamber, i Peje Važića iz Radošića čiji otac se zvao Mehmet.  To su otprilike svi zabilježeni slučajevi da je netko ostao.  Imao više slučajeva žena koje su zarobljene i udate za katolike, kao i djece koja su pala u zarobljeništvo i nije ih tko imao otkupiti.  Ta djeca bivaju krštena po gradovima na obali, a kumovi su im često viđeniji ljudi iz društva. 

Đapića Hrvata u Bosni ima oko Livna i Bugojna i iz matica se vidi da su doseljenici iz Bitelića u XIX stoljeću.  Đapića Srba je bilo u Hozićima kod Glamoča, no oni su doselili iz Bitelića još kasnije, 1920. 

Jovan Bulović je rodonačelnik svih Bulovića iz Bitelića.  On se spominje 1715. kao osoba koja je u Biteliću posjedovala zemlju još za vrijeme Osmanlija(iako prezime Bulović čini se ne nalazimo u defteru iz 1701).  On će 1725. godine dobiti priličnu količinu zemlje u Biteliću, što i odgovara njegovoj obitelji od 10 članova.  Po njegovim sinovima se zovu današnji ogranci Bulovića:  Ivanovci, Stipanovci, Andrijevci i Petrovci.

За нека српске родове из Далмације се сматра да потичу од покрштених муслимана, док је за неколико родова то скоро сасвим сигурно.
Готово извесно је да су Букоровићи (Полача), Јајићи (Жегар), Кубати (Жегар) и Атлагићи (Островица) потичу од покрштених муслимана.
За Букоровиће је Накићеновић записао да су вероватно "Турци" који су ту заостали по доласку већине осталих родова из Гламоча 1689 године под вођством арамбаше Радована Пријића.  Бускупија је за време турске владавине имала јако муслиманско становништво.
За Јајиће се сматра да потичу од заосталих муслимана и да су се презивали Јахић. Делија је писао о томе.
Атлагићи из Островице би требало да потичу од неком муслимана из Ливна којег су заробили ускоци и одвели у Равне Котаре.

Ови српски родови из Далмације би могли такође потицати од заосталих муслимана или муслимана које су ускоци заробили у својим походима по Босни: Асановић (Житнић), Баша (Полача), Башић (Кожловац), Бербер (Билишане, Мурвица, Перушић) Бегић (Раштевић), Демир (Мокро Поље), Кардум (Запужане), Касум (Оћестово, Бенковац), Куртовић (Брибир), Пашић (Отон), Атлија (Отон), Шаин (Биочић).

Најпознатије масовније покрштавање муслимана је било оно у Лици око Госпића, кад је већи број заосталих муслимана прешао у католичку веру.
Око Госпића су доста честа "муслиманска" презимена код Хрвата. Нарочито их доста има у Перушићу.



« Последња измена: Мај 25, 2018, 04:48:57 пре подне Свевлад »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #4 послато: Мај 25, 2018, 08:37:20 пре подне »
Није ништа извесно и сигурно. Могу да постоје само претпоставке.

Више пута сам спомињао да уопште није логично да муслимани, након одласка Турака из Далмације, прелазе на православну, а не католичку веру, јер су и многи православци тада прешли на католичанство (1683-1690-их).

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #5 послато: Мај 25, 2018, 11:10:45 поподне »
Лингвиста Жарко Вељковић који је претраживао архивску грађу наводи да је у старим МКР града Сиња пронашао неколико занимљивих записа о покрштавању/прекрштавању некатолика у католичанство.

- 1. Новембра 1721. (у католичанство) је покрштена Џевала Пирић, туркиња тј. муслиманка из Ливна стара 5 година, при чему јој је дато име Ана.

- 8. Новембра 1721. (у католичанство) је прекрштен Дамјан Пирич из Ливна, стар 10 година, при чему му је дато име Стефан.   

- 10. Новембра 1721. (у католичанство) је прекрштен Страиња Асић из ливна, стар 12 година, при чему му је дато име Петар.

- 12. Новембра 1721. (у католичанство) је покрштена Ајка Асић, туркиња тј. муслиманка из Ливна стара 18 година, при чему јој је дато име Јелена.

- 14. Новембра 1721. (у католичанство) је покрштена Данија Ћирић, туркиња тј. муслиманка из Ливна стара 10 година, при чему јој је дато име Ана.

- 15. Новембра 1721. (у католичанство) је покрштен Шабан Вучић, турчин тј. муслиман из Ливна стар 15 година, при чему му је дато име Петар.

- 15. Новембра 1721. (у католичанство) је покрштена Ајка Вучићевић, туркиња тј. муслиманка из Ливна стара 19 година, при чему јој је дато име Луција.

- 17. Новембра 1721. (у католичанство) је покрштен Мустафа Дедић, турчин тј. муслиман из Ливна стар 16 година, при чему му је дато име Јурај.

https://www.in4s.net/arhivska-traganja-kako-su-katoliceni-srbi-pravoslavne-muslimanske-vjere/
« Последња измена: Мај 25, 2018, 11:13:17 поподне Свевлад »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #6 послато: Мај 25, 2018, 11:23:44 поподне »
Krštenja pravoslavnih po katoličkom obredu sigurno nije bilo jer se to protivi crkvenim kanonima.  Za prijelaz s pravoslavlja na katoličanstvo krštenje ne samo da nije potrebno, već bi bilo velik grijeh.

A pogledom u matice se vidi i da ne piše Damjan i Strainja već Ramo i Ibraim.  Naravno, u genitivu.

симо

  • Гост
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #7 послато: Мај 25, 2018, 11:28:20 поподне »
Атлагићи (Островица) потичу од покрштених муслимана.

Православни Атлагићи по сопственом предању потичу од Калинића, а презиме Атлагић су добили јер су живјели на спахилуку бегова Атлагића. И слава са Калинићима се поклапа, тако да ми се чини да је ово предање тачно.

Прабаба ми је Атлагић, па сам упамтио ову причу.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #8 послато: Мај 25, 2018, 11:31:52 поподне »
Krštenja pravoslavnih po katoličkom obredu sigurno nije bilo jer se to protivi crkvenim kanonima.  Za prijelaz s pravoslavlja na katoličanstvo krštenje ne samo da nije potrebno, već bi bilo velik grijeh.

A pogledom u matice se vidi i da ne piše Damjan i Strainja već Ramo i Ibraim.  Naravno, u genitivu.

"Скачеш сам себи у стомак" јер си горе изнео податак да је православац Тодор Ђапић прешао у католичку веру између 1701. и 1709. године.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #9 послато: Мај 25, 2018, 11:33:25 поподне »
Postoji jedan popis krštenja muslimana u župi Imotski iz 1720-1722., ali ne donosi prezimena pa je teško odrediti postoje li kasnije potomci ovih ljudi.  Makarski biskup Bijanković spominje slučaj iz 1719. da je u Imotski stiglo 10 obitelji Cigana muslimana, koji su tražili da ih se krsti po katoličkom obredu.  Bilo ih je sve skupa 69 osoba.  Neki od njih su se nastavili baviti kovačkim zanatom, a neki su postali ratari.  U zemljišniku iz 1725. se za Miju Lutvića kaže izričito da je Cigan, a i prezime mu je očito ostalo od ranije.  Mijo je dobio i kuću i zemlju, ali još uvijek je i kovač.  Dvije ciganke se spominju bez prezimena, samo kao Jela i Kata Rizvanove.  U Prološcu kod Imotskog je zemlju dobio Ivan Pirić, Ciganin. 


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #10 послато: Мај 25, 2018, 11:35:53 поподне »
"Скачеш сам себи у стомак" јер си горе изнео податак да је православац Тодор Ђапић прешао у католичку веру између 1701. и 1709. године.

Da, ali nije kršten.  Prešao je ženidbom.  Pravoslavne katolička crkva ne krsti ponovno jer je pravoslavno krštenje valjano po katoličkim kanonima.  To se može vidjeti u matičnim knjigama, gdje svećenik navodi da je osoba poučena u katoličkoj dogmi i želi postati katolik, i to je sve što je potrebno.  Krstiti bilo kog dva puta je vrlo izričito zabranjeno.  Todor Đapić je već jednom kršten po rođenju.   

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #11 послато: Мај 25, 2018, 11:37:07 поподне »
A možda sam ja krivo shvatio, ali zar nisu genetski rezultati pokazali da su Kubati iz Žegara jedan rod sa svim drugim Žegarcima koji slave Lazarevu Subotu?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #12 послато: Мај 25, 2018, 11:39:43 поподне »
Da, ali nije kršten.  Prešao je ženidbom.  Pravoslavne katolička crkva ne krsti ponovno jer je pravoslavno krštenje valjano po katoličkim kanonima.  To se može vidjeti u matičnim knjigama, gdje svećenik navodi da je osoba poučena u katoličkoj dogmi i želi postati katolik, i to je sve što je potrebno.  Krstiti bilo kog dva puta je vrlo izričito zabranjeno.  Todor Đapić je već jednom kršten po rođenju.
Како се онда спроводио обред преласка православног живља у католичанство , ако није поновним крштењем по католичком обреду?
« Последња измена: Мај 25, 2018, 11:46:29 поподне ДушанВучко »

симо

  • Гост
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #13 послато: Мај 25, 2018, 11:46:11 поподне »
Postoji jedan popis krštenja muslimana u župi Imotski iz 1720-1722., ali ne donosi prezimena pa je teško odrediti postoje li kasnije potomci ovih ljudi.  Makarski biskup Bijanković spominje slučaj iz 1719. da je u Imotski stiglo 10 obitelji Cigana muslimana, koji su tražili da ih se krsti po katoličkom obredu.  Bilo ih je sve skupa 69 osoba.  Neki od njih su se nastavili baviti kovačkim zanatom, a neki su postali ratari.  U zemljišniku iz 1725. se za Miju Lutvića kaže izričito da je Cigan, a i prezime mu je očito ostalo od ranije.  Mijo je dobio i kuću i zemlju, ali još uvijek je i kovač.  Dvije ciganke se spominju bez prezimena, samo kao Jela i Kata Rizvanove.  U Prološcu kod Imotskog je zemlju dobio Ivan Pirić, Ciganin.

Постоји и прилично детаљан попис покрштених муслимана у Далмацији из 1647-1655. године који је објавио Јачов. (мислим да је извор: Le missioni cattoliche)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #14 послато: Мај 25, 2018, 11:50:01 поподне »
Како се онда спроводио обред преласка православног живља у католичанство , ако није поновним крштењем по католичком обреду?
Не врши се крштење него прелазак из једне цркве у другу. Католици нпр. када прелазе у православље се исто не крштавају него се одричу папе и врши се миропомазање освећеним уљем. И то је то. Католичка, православна и англиканска црква међусобно признају крштења.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #15 послато: Мај 25, 2018, 11:52:24 поподне »
Не врши се крштење него прелазак из једне цркве у другу. Католици нпр. када прелазе у православље се исто не крштавају него се одричу папе и врши се миропомазање освећеним уљем. И то је то. Католичка, православна и англиканска црква међусобно признају крштења.
Нисам то знао...практично то значи само "давање изјаве"
« Последња измена: Мај 25, 2018, 11:57:32 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #16 послато: Мај 25, 2018, 11:56:58 поподне »
Možda netko tko je katolik zna bolje, ali koliko sam upoznat, i kod njih je tako.  U par slučajeva u maticama sam našao da se kaže izričito da se osoba odriče "Fotijeve zablude."  Nakon toga ju svećenik pričesti, i to je to.   

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #17 послато: Мај 26, 2018, 12:31:03 пре подне »
У принципу, обе цркве признају крштење оне друге.
Кад римокатолик прелази у православну веру, потребно је урадити миропомазање, а кад православни прелази у римокатоличку веру, нека врста изјаве о одрицању од "схизме".
Током Другог светског рата, у NDH, те "изјаве" су биле присилне, масовне, јавне и уз присуство високог римокатоличког клера, па су имале изглед обреда.
О овоме постоји велики број забележених случајева.
Ја знам, конкретно, како је у селу одакле је моја баба по мајци, то извршено испред римокатоличке цркве уз известан црквени обред.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #18 послато: Мај 26, 2018, 12:31:42 пре подне »
За Јајиће/Јаиће и Кубате што славе Врбицу Александар Бачко наводи да су најстарији слој муслимана у Жегару-тзв.Туркуше што је био назив за чисте Турке..ДНК је ипак доказао да су сви родови што славе Лаареву Суботу истог порекла и то вероватно из Херцеговине,па и сами Кубати и тп I2PH908..само Јајићи нису тестирани.,но надам се да ћу ја решити тај проблем.ускоро.Елем,у попису из 1709.године помињу се у изнад Зрмање и у Жегару..помињу се живи Јаићи али и њихови мртви очеви ,по имениа се види да су и тада били православни(помињу се покојни Давид,Раден,Вујица,Лазар и Марко ако ме сеање добро служи).Ако знамо да је Жегар 1699.године ослобођен од Турака ,то је мало времна да баш сви Јаићи пређу(врате де у православље).
Теорија о настанку презимена је по потурчењаку Јовану(Живку)који доби име Јахја ,а друга мени вероватнија теорија је о томе да су им преци били православци у пешадијским одредима на страни Турака-тзв.јаје.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #19 послато: Мај 26, 2018, 12:34:04 пре подне »
Код нас постоји прича да се Стефан Немања два пута крстио...можда је онда било другачије

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #20 послато: Мај 26, 2018, 12:37:08 пре подне »
Код нас постоји прича да се Стефан Немања два пута крстио...можда је онда било другачије

Немања је само "докрштен", тј. миропомазан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #21 послато: Мај 26, 2018, 12:41:49 пре подне »
У принципу, обе цркве признају крштење оне друге.
Кад римокатолик прелази у православну веру, потребно је урадити миропомазање, а кад православни прелази у римокатоличку веру, нека врста изјаве о одрицању од "схизме".
Током Другог светског рата, у NDH, те "изјаве" су биле присилне, масовне, јавне и уз присуство високог римокатоличког клера, па су имале изглед обреда.
О овоме постоји велики број забележених случајева.
Ја знам, конкретно, како је у селу одакле је моја баба по мајци, то извршено испред римокатоличке цркве уз известан црквени обред.

А да ли приликом преласка у православље католик мора да се одрекне примата римског папе или не?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #22 послато: Мај 26, 2018, 12:42:12 пре подне »
За Јајиће/Јаиће и Кубате што славе Врбицу Александар Бачко наводи да су најстарији слој муслимана у Жегару-тзв.Туркуше што је био назив за чисте Турке..ДНК је ипак доказао да су сви родови што славе Лаареву Суботу истог порекла и то вероватно из Херцеговине,па и сами Кубати и тп I2PH908..само Јајићи нису тестирани.,но надам се да ћу ја решити тај проблем.ускоро.Елем,у попису из 1709.године помињу се у изнад Зрмање и у Жегару..помињу се живи Јаићи али и њихови мртви очеви ,по имениа се види да су и тада били православни(помињу се покојни Давид,Раден,Вујица,Лазар и Марко ако ме сеање добро служи).Ако знамо да је Жегар 1699.године ослобођен од Турака ,то је мало времна да баш сви Јаићи пређу(врате де у православље).
Теорија о настанку презимена је по потурчењаку Јовану(Живку)који доби име Јахја ,а друга мени вероватнија теорија је о томе да су им преци били православци у пешадијским одредима на страни Турака-тзв.јаје.

Да не скрећем пуно са теме. Видех неки дан на 23andMe презиме Јајић, R1a, Хрватска. У презименима стоји још Димић и Радмановић. Радмановић такође вуче на Северну Далмацију. Само, нисам сигуран да су ово жегарски Лазаревштаци, због хаплогрупе. Треба видети где је још било Јајића Срба у ХР. Ако су ови Срби, а верујем да постоје шансе.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #23 послато: Мај 26, 2018, 12:46:45 пре подне »
А да ли приликом преласка у православље католик мора да се одрекне примата римског папе или не?

Хммм. Мислим да се том приликом чита Символ вере, који не садржи никакав "папски примат", тако да би требало да је то - то. У њему је садржан и исправан начин поимања суштине Свете Тројице, без оног римског filioque, тј. да Свети Дух происходи од Оца, а не и од Сина.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #24 послато: Мај 26, 2018, 12:48:04 пре подне »
Да не скрећем пуно са теме. Видех неки дан на 23andMe презиме Јајић, R1a, Хрватска. У презименима стоји још Димић и Радмановић. Радмановић такође вуче на Северну Далмацију. Само, нисам сигуран да су ово жегарски Лазаревштаци, због хаплогрупе. Треба видети где је још било Јајића Срба у ХР. Ако су ови Срби, а верујем да постоје шансе.
Може ли се ступити у контакт са тестираним?Има Јајића католика у у околини Сплита можда и северније..има и муслимана а православаца има од оних што жлаве Никољдан жо Ђурђеввдана,Јовањдана,Лазареву Суботу славе само Жегарци и моји из Срема.Пошто постојибибписани податак о пресељењу поодица из Жегара и околине у села источног Срема(између осталог и то.у коме су забеежени.још 1788.године а живе и данас)ја до тестирања сремских Јајића њих рачунам у Далматинце..надам се да ми су ми логгика и осећај добри.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #25 послато: Мај 26, 2018, 12:48:33 пре подне »
А да ли приликом преласка у православље католик мора да се одрекне примата римског папе или не?
Да, одричу се папе и читају Сивол вере без филиокуе. Питао сам скоро мог пароха јер смо причали нешто о неким свештеницима који су кажњени јер су крстили већ крштене људе.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки конвертити (17-18. век)
« Одговор #26 послато: Мај 30, 2018, 12:36:42 поподне »
Александар Бачко у својој књизи "Породице Далматинских Срба" наводи да Демири из Мокрог Поља и Пашићи са Отона потичу од муслимана које су ускоци заробили у Бјелајском Пољу 1692. године. Приликом акције предузете да би се осигурало пресељење око 5000 православних Срба из Бјелајског Поља у северну Далмацију.

За Демире и Пашиће се сматра да су дошли Бјелајског Поља краја код Босанског Петровца, у општем насељавању Мокрог Поља и Отона 1692. године.  Акција котарских ускока под млетачком командом је претходила овом догађају.  Наиме према претходно постигнутом договору, ускоци предвођени Завишом Јанковићем су пустошили околину Бихаћа. Истовремено српски житељи Бјелајског Поља су заједно са другим ускоцима предвођеним Фрањом Поседарским и Андријом Бутковићем принудили бјелајске муслимане на предају, опколовши их у тамошњој диздаревој кули. Ово је омогућило почетак сеобе. Почетком Јуна 1692. године Срби из Бјелајског Поља су населили Мокро Поље, Отон, Пађене, Зрмању, Плавно и још нека места.
Са собом су водило неколико стотина заробљених муслимана. Неки од њих су остали у поменутим далматинским насељима и примили православље, а међу њима највероватније и предак Демира и Пашића.
У Рашиновцу код Босанског Петровца (Бјелајско Поље) има муслимана Демира. Они сматрају да су се доселили из Лике почетком 18-ог века. Могуће је да су у Бјелајско Поље досељени раније и да далматински Демири представљају њихов огранак.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Отон_(Ервеник)#Презимена

https://sr.wikipedia.org/wiki/Мокро_Поље#Презимена



« Последња измена: Мај 30, 2018, 12:39:35 поподне Свевлад »