Банијска презимена

[Демића страна]

Пошто сада имамо приступ архивским подацима (www.familysearch.org) везаним за подручја Прве и Друге банске регименте из периода од 1757. до 1820. године, одлучио сам да те податке узмем као основу приликом састављања регистра банијских презимена. Међу тим подацима нарочито се истичу детаљни пописи крајишника (Musterlisten) и мјесечни извјештаји по крајишким јединицима (Standestabellen).

Што се тиче постављања података, оно ће ићи доста споро, пошто је грађа врло обимна и потребно је доста времена да се прегледа и да се разврста. За почетак ћу поставити податке везане за села класничке компаније Прве банске регименте (Брезово Поље, Брубно, Жировац, Класнић, Кобиљак, Чавловица), користећи се пописом крајишника из 1772. године и мјесечним извјештајима крајишких јединица из периода од 1779. до 1786. године.
Битно је истаћи да село Кобиљак настаје тек након рата 1788-1791. године, тако да ћу се у том случају користити подацима из каснијег периода (пописи крајишника из 1807. и 1819. године, црквене књиге из 1857. године).

Везано за податке о крсним славама, мислим да би било доста озбиљније када бисмо уз податак о крсној слави неког рода записивали и ко је информатор (име, презиме, година рођења). Најбоље би било када би информатор био и припадник тог рода или неко ко је родбински повезан са тим родом.

Значи, одлучио сам се почети од класничких села (Брезово Поље, Брубно, Жировац, Класнић, Кобиљак, Чавловица), од којих данас дио њих припада општини Глина, а дио општини Двор. Ово подручје је половином XIX вијека највећим дијелом припадало класничкој компанији Прве банске регименте (бр. 10) и у црквеном смислу било је подијељено на четири парохије: Бојна (Бојна, Кобиљак), Брезово Поље (Брезово Поље, Брубно, Класнић Горњи), Жировац (Жировац, Комора, Мајдан, Чавловица) и Класнић (Брестик, Класнић Доњи). На сву срећу, имамо сачуване црквене књиге из 1857. године за све четири парохије.

[Демића страна]

КЛАСНИЋ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Анђелић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Аџић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Бајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Бијелић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Бјелан (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Богдановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Бого(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Вучковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Демић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Драго(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Врачевдан
- Злато(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Зоро(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Зракић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Јовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Јојић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Калаба (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Кљајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Лончаревић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Маљковић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Милакара (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Михољдан
- Милаковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Мирчетић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Момић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Муиџа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Обрадовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Огњеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Павић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Подунавац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Прусац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Релић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Ресановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Рудић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Пантелијевдан
- Русић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Сарапа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Слијепчевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Стојаковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Шикања (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан
- Шућура (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан


У Класнићу има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године. Ријеч је углавном о презименима присутним у другим класничким селима (Бркић, Љиљак, Петровић), док су изузетак Вукелићи који имају предање да су поријеклом из Лике.

- Бркић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Јовањдан
- Вукелић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Љиљак (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Срђевдан
- Петровић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Никољдан

[Демића страна]

Каплари из Класнића (попис крајишника из 1772. године)



- Лазо Јовић, из Класнића (задруга број 5), стар 31 годину (рођен око 1741. године), грчке вјере, служи 10 година (од 1762. године)
- Ристе Бјелан, из Класнића (задруга број 14), стар 36 година (рођен око 1736. године), грчке вјере, служи 20 година (од 1752. године)
- Лазо Ресановић, из Класнића (задруга број 18), стар 27 година (рођен око 1745. године), грчке вјере, служи 11 година (од 1761. године)
- Симо Демић, из Класнића (задруга број 23), стар 29 година (рођен око 1743. године), грчке вјере, служи 7 година (од 1765. године)

[Демића страна]

Крајишници из Класнића (мјесечни извјештај из октобра 1784. године)



Бројеви испред имена представљају кућне бројеве, тј. бројеве задруга.

[Демића страна]

БРУБНО (БРУБАЊ)

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бирач (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Бркић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Јовањдан
- Диздаревић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Јануз (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Јовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мратиндан
- Карапанџа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мала госпојина
- Кладар (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Кобац (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Купрешанин (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Милакара (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Остојић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Пауновић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Рад(ов)ановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лазарева субота
- Ресановић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Сладо(је)вић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Утјешиновић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили*
- Шикања (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан

НАПОМЕНА: Милакара је било у сусједном Класнићу (Михољдан), док је Пауновића (Ђурђевдан), Сладојевића (Ђурђевдан) и Утјешиновића (Ђурђевдан) било у сусједном Брезовом Пољу. Вјерујем да су неки засеоци, посебно Утјешиновићи, временом припојени Брезовом Пољу.


У Брубњу има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Вујасин (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Томиндан
- Шаша (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Мратиндан

[Демића страна]

БРЕЗОВО ПОЉЕ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бркић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Грива (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Часне вериге
- Литра (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Марић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Миљевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Париповић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Ђурђевдан
- Пауновић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Петровић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Сладо(је)вић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Товарлажа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Шукунда (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан


У Брезовом Пољу има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Вујасин (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Томиндан
- Утјешиновић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Шикања (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Стевањдан

[Uzi]

Петре, свака част на овим пописима! Мислим да ће свакоме кога интересује или се бави пореклопм породица на Банији, бити од велике помоћи.

[Делија]

Ако наиђеш на презиме Пејиновић/Пејновић(Аранђеловдан славе) био бих ти јако захвалан да ми пошаљеш линк,јер сам негде прочитао да су на Банији били Пејиновићи који славе Аранђеловдан а одатле су касније прешли за Босанску Крајину.Поента је да се Пејиновићи који славе Аранђеловдан помињу једино у Босанској Крајини данас,а друга породица са том славом је она која је почетком 19.века дошла у Срем.Моја грана је управо та што је прешла у Срем само не знам дал из Лике јер је такво породично предање(мада ни на једну породицу до сад нисам налетео а да слави Аранђеловдан) или са Баније јер се једино ту поклапају крсне славе.Хвала ти унапред !

[Демића страна]

Петре, свака част на овим пописима! Мислим да ће свакоме кога интересује или се бави пореклопм породица на Банији, бити од велике помоћи.

Хвала на лијепим ријечима, Уроше!
Има ту доста посла и да би се добила јаснија слика све то треба уклопити са подацима из 1807. и 1819. године.

Ако наиђеш на презиме Пејиновић/Пејновић(Аранђеловдан славе) био бих ти јако захвалан да ми пошаљеш линк,јер сам негде прочитао да су на Банији били Пејиновићи који славе Аранђеловдан а одатле су касније прешли за Босанску Крајину.Поента је да се Пејиновићи који славе Аранђеловдан помињу једино у Босанској Крајини данас,а друга породица са том славом је она која је почетком 19.века дошла у Срем.Моја грана је управо та што је прешла у Срем само не знам дал из Лике јер је такво породично предање(мада ни на једну породицу до сад нисам налетео а да слави Аранђеловдан) или са Баније јер се једино ту поклапају крсне славе.Хвала ти унапред !

Пеј(и)новића није било нигдје на Банији у неком озбиљнијем броју.
Колико ми је познато, Пеј(и)новићи су махом Личани. То потврђују и подаци из пописа Личко-крбавске жупаније, гдје је 1915. године пописано 109 кућа Пеј(и)новића. Што се тиче крсних слава православних Пеј(и)новића, најбоље је распитати се код наших Личана.

[Демића страна]

ЧАВЛОВИЦА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Васић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Вујаклија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Вукићевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Грковић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Ђерасимовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Југовић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Личина (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Метикош (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Никољдан или Томиндан


У Чавловици има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Грива (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Часне вериге
- Крковић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Јовањдан
- Тинтор (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Врачевдан

[роквић]

У селу Бојна на тромеђи Баније, Кордуна и Босне (али ипак у Банији) живјела је породица Мркоња. Управо из тог села је Петар Карађорђевић за вријеме устанка у Босни 1875-77 са својом четом наступао у Босну.
И том приликом се крио иза лажног презимена Мркоњић.

[Демића страна]

У селу Бојна на тромеђи Баније, Кордуна и Босне (али ипак у Банији) живјела је породица Мркоња. Управо из тог села је Петар Карађорђевић за вријеме устанка у Босни 1875-77 са својом четом наступао у Босну.
И том приликом се крио иза лажног презимена Мркоњић.

Бојна никада није била на тромеђи Баније, Босне и Кордуна, нарочито не у вријеме када је Карађорђевић четовао по нашим крајевима (тада се и читаво подручје Вргинмоста сматрало Банијом).

На подручју Глинске крајине, осим рода Мркоња/Мркоњића у Бојни, постојали су и Мркоњићи у самој Глини (потврђени 1772. године).

[Демића страна]

ЖИРОВАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Арбутина (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Бијелић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Врачевдан
- Бодловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Божић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Буњац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Бурмуџија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Владушић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Врачевдан
- Вујаклија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Галијаш (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Глушац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Дрљача (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Тривуњдан
- Зорић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Јандрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Крњајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Љиљак (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Срђевдан
- Оклобџија (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Остојић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Познановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Прибићевић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Сузић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Тинтор (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Врачевдан
- Ћордаш (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Ћорковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Царић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Врачевдан
- Цвијетић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Чугаљ (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Шпановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Шућура (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили

[Rimidalv]

ЖИРОВАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Божић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Крњајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Оклобџија (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили

Мени су за око запала одмах ова три презимена, пошто их има и у околини Госпића и поклапају се са славама.

[Демића страна]

Мени су за око запала одмах ова три презимена, пошто их има и у околини Госпића и поклапају се са славама.

Божић је учестало презиме по крајишком подручју, па се не може извести никакав закључак.
Крњајића има пуно по Банији (јављају се у облицима Крњаја и Крњајић) и углавном славе Јовањдан.
Што се тиче банијских Оклобџија, по свему судећи имали су само једну задругу у Жировцу (помињу се 1772. године, затим у извјештајима 1779-1786. године) и она је временом нестала.

[Демића страна]

Ево мало података преко реда.

Помињали смо више пута поријекло војводе Стевана Шупљикца и на основу једног уписа из црквене књиге вјенчаних глинске парохије из 1857. године претпоставио сам да би могао бити поријеклом из Мајских Пољана код Глине. Шупљикци су се у овом селу одржали до 1948. године (према попису из те године, свега једна кућа).

Захваљујући аустријским документима на које нас је упутио наш Урош Узелац, успио сам доћи до спискова крајишника из Мајских Пољана. Шупљикци су и те 1772. године били присутни у Мајским Пољанама и то у најмање двије задруге (бројеви 65 и 66):

[Демића страна]

КОБИЉАК

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Владетић (потврђени 1857. године), крсна слава Василијевдан
- Вујичић (потврђени 1857. године)
- Купрешанин (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Никољдан
- Никшић (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Лучиндан
- Остојић (потврђени 1857. године), крсна слава Митровдан
- Путник (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Никољдан
- Станар (потврђени 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Сузић (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Јовањдан
- Шаша (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Мратиндан

НАПОМЕНА: Кобиљак настаје као село тек након рата 1788-1791. године, па сам користио податке из црквених књига које потичу из 1857. године; Добар дио становника овог села (27 породица са 159 душа) колонизован је након Другог свјетског рата у Пригревицу код Апатина.

[Демића страна]

Прелазим на малоградачка села (Бијеле Воде, Брестик, Велики Градац, Драготина, Козаперовица, Мали Градац, Мартиновићи), која данас сва припадају општини Глина. Ово подручје је половином XIX вијека припадало малоградачкој компанији Прве банске регименте (бр. 10) и у црквеном смислу било је подијељено на четири парохије: Велики Градац (дио Великог Градца, Мартиновићи), Драготина (дио Бијелих Вода, Драготина, дио Козаперовице), Класнић (Брестик, Класнић Доњи) и Мали Градац (дио Великог Градца, дио Козаперовице, Мали Градац). Нажалост, немамо сачуване црквене књиге парохије Велики Градац из 1857. године, док су црквене књиге парохије Драготина оштећене.

[Демића страна]

МАЛИ ГРАДАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Алајица (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Бирач (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Бјелајац (потврђени у селу 1772. године)
- Врга (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Ђурђевдан и Никољдан
- Вучковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Гагић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Груборовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Давидовић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Дрекић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Дробњак (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Зец (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Јовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Калања (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Кољаја (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Крећа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Крковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Лазић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Ликар (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан
- Личина (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Марић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Миздраковић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Миљевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Митровдан
- Париповић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Петровић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Попара (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Радовановић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Радуловић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Митровдан
- Рајковић (потврђени у селу 1772. године)
- Селак (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Смолић (потврђени у селу 1772. године)
- Суњић (потврђени у селу 1779-1786), изумрли су или су се одселили
- Тинтор (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Врачевдан
- Шукунда (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан

НАПОМЕНА: Споран је засеок Момчиловића коса (са презименима Момчиловић, Попара, Тривановић и Шапоња), који је у зависности од временског периода припадао Великом Градцу (пописи крајишника из 1772. године, мјесечни извјештаји крајишких јединица од 1779. до 1786. године, црквене књиге из 1857. године) или Малом Градцу (попис становништва из 1948. године), док се засеок Трновац од 1900. године води као посебно село.


У Малом Градцу постоји презиме Момић, које је присутно у селу преко 150 година у континуитету, а које није забиљежено у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Момић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Митровдан

[Демића страна]

БРЕСТИК

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бодловић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Боројевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Боромиса (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Никљодан и Тривуњдан
- Булат (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Видовић (потврђени у селу 1772. године), изумрли или су се одселили
- Келеува (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Тривуњдан
- Лалић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Прострог (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Рајлић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Самац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Ћурчија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан


У Брестику има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Владушић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава вјероватно Врачевдан
- Тодоровић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава вјероватно Аранђеловдан

[Демића страна]

КОЗАПЕРОВИЦА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бањанац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Будић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Врањанин (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Гушић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Ђуричић (потврђени у селу 1772. године)
- Завађа или Заваџа (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Јанковић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Милојевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Момић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Санковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Аранђеловдан
- Ћукало (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Угљеша (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мратиндан
- Шкиљо (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан


У Козаперовици има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Дрљача (потврђени у селу 1857. године), крсна слава вјероватно Никољдан
- Лазић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Митровдан
- Радић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Михољдан

[Демића страна]

ДРАГОТИНА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бадрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Булат (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Буњац (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Винчић (потврђени у селу 1772. године)
- Вукићевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Гавриловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Гаљен (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Голаја (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Голубовић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Грубић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Дабић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Дмитровић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Зорић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Илић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Јаредић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Једнак (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Кладар (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Срђевдан
- Кљајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Крњаја (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Јовањдан
- Курепа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Мра(в)овић (потврђени у селу 1772. године)
- Пестелек (потврђени у селу 1772. године)
- Поповић (потврђени у селу 1772. године)
- Попрек (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Самарџија (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Сладо(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Тодоровић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Узелац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- (Х)ерор (потврђени у селу 1772. године)


У Драготини има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Јелић (потврђени у селу 1857. године)
- Карапанџа (потврђени у селу 1857. године)
- Кукић (потврђени у селу 1857. године)
- Мраковић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Лазарева субота
- Муждека (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Никољдан
- Огњеновић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Никољдан
- Табак (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан

[Демића страна]

БИЈЕЛЕ ВОДЕ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бранковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Видра (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Демић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсне славе Ђурђевдан и Ђурђиц
- Ерак (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Јелић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Крњаја (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Куколеча (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Љиљак (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Метикош (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Никољдан и Томиндан
- Рулић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Самарџија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Стојчић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Шесто (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Шијук (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Шпановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Митровдан


У Бијелим Водама постоји презиме Тинтор, које је присутно у селу преко 150 година у континуитету, а које није забиљежено у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Тинтор (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Врачевдан

[Демића страна]

МАРТИНОВИЋИ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Арбутина (потврђени у селу 1772. године)
- Била (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Божић (потврђени у селу 1772. године)
- Бркић (потврђени у селу 1772. године)
- Галић (потврђени у селу 1772. године)
- Грковић, потврђени у селу (1779-1786. године), изумрли су или су се одселили*
- Дабић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Марић (потврђени у селу 1772. године)
- Мартиновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мратиндан
- Новаковић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Поповић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Радомировић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Рајковић (потврђени у селу 1772. године)
- Рајлић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*

НАПОМЕНА: Засеоци Грковића, Дабића, Новаковића и Рајлића, као и дио Мартиновића, временом су ушли у састав Дреновца.

[Демића страна]

ВЕЛИКИ ГРАДАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Банић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Бјеливук (потврђени у селу 1772. године)
- Боројевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Врга (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Вујатовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Вукић (потврђени у селу 1772. године)
- Гламочлија (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Драгојевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Живковић (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Ђурђевдан и Марковдан
- Иванић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Караица (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Јовањдан и Марковдан
- Кљајић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Комљеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Петровдан
- Крајчиновић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Лалић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Маџарац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Миланковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Милић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Мишљеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Момчиловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Попара (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Савић (потврђени у селу 1772. године)
- Тарбук (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Тривановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Хркаловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Томиндан
- Чубрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Шапоња (потврђени у селу 1772. године)

НАПОМЕНА: По свему судећи, засеок Иванића је временом ушао у састав Шушњара (од Шушњара су се временом одвојили Додоши); Споран је засеок Момчиловића коса (са презименима Момчиловић, Попара, Тривановић и Шапоња), који је у зависности од временског периода припадао Великом Градцу (пописи крајишника из 1772. године, мјесечни извјештаји крајишких јединица од 1779. до 1786. године, црквене књиге из 1857. године) или Малом Градцу (попис становништва из 1948. године).


Пошто за парохију Велики Градац нажалост не постоје сачуване црквене књиге из 1857. године, користио сам се подацима из катастра, па тако на основу њих можемо рећи да су у Великом Градцу постојала и друга презимена.

- Јаглић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Каламбура (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Аранђеловдан
- Мандић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Мартиновић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Мратиндан
- Мркобрада (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Аранђеловдан
- Петровић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Ђурђевдан
- Рађеновић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Ђурђевдан

[Демића страна]

ВЕЛИКИ ГРАДАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Банић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Бјеливук (потврђени у селу 1772. године)
- Боројевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Врга (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Вујатовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Вукић (потврђени у селу 1772. године)
- Гламочлија (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Драгојевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Живковић (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Ђурђевдан и Марковдан
- Иванић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Караица (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Јовањдан и Марковдан
- Кљајић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Комљеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Петровдан
- Крајчиновић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Лалић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Маџарац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Миланковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Милић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Мишљеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Момчиловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Попара (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Савић (потврђени у селу 1772. године)
- Тарбук (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Тривановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Хркаловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Томиндан
- Чубрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Шапоња (потврђени у селу 1772. године)

НАПОМЕНА: По свему судећи, засеок Иванића је временом ушао у састав Шушњара (од Шушњара су се временом одвојили Додоши); Споран је засеок Момчиловића коса (са презименима Момчиловић, Попара, Тривановић и Шапоња), који је у зависности од временског периода припадао Великом Градцу (пописи крајишника из 1772. године, мјесечни извјештаји крајишких јединица од 1779. до 1786. године, црквене књиге из 1857. године) или Малом Градцу (попис становништва из 1948. године).


Пошто за парохију Велики Градац нажалост не постоје сачуване црквене књиге из 1857. године, користио сам се подацима из катастра, па тако на основу њих можемо рећи да су у Великом Градцу постојала и друга презимена.

- Јаглић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Каламбура (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Аранђеловдан
- Мандић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Мартиновић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Мратиндан
- Мркобрада (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Аранђеловдан
- Петровић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Ђурђевдан
- Рађеновић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Ђурђевдан

На основу катастарских података рекло би се да су данашње Каламбуре уствари ранији Лалићи.
Каламбура је 1948. године било чак 14 кућа са преко 70 душа, па мислим да није извјесно да се толики род накнадно доселио (нема их ни у листама из 1807. и 1819. године). Распоред Каламбура се по катастру поклапа са распоредом Лалића, којих је током XVIII вијека било најмање 3 задруге.

[Демића страна]

Обрађено подручје:

[Демића страна]

Родови са глинског подручја које би било занимљиво тестирати:

- Боромиса (Брестик), Тривуњдан
- Вујаклија (Обљај), Видовдан
- Вујасиновић (Брубно), Томиндан
- Грива (Брезово Поље), Часне вериге
- Груборовић (Мали Градац), Ђурђевдан
- Дрекић (Мали Градац), Видовдан
- Једнак (Селиште), Марковдан
- Караица (Велики Градац), Марковдан
- Карапанџа (Брубно), Мала госпојина
- Келеува (Брестик), Тривуњдан
- Коварбашић (Дреновац), Крстовдан
- Кошутић (Хајтић), Лучиндан
- Курепа (Мајске Пољане), Никољдан
- Ливун (Дреновац), Матијевдан
- Љиљак (Обљај), Срђевдан
- Мартиновић (Мартиновићи), Мратиндан
- Маџарац (Обљај), Лучиндан
- Метикош (Бијеле Воде), Томиндан
- Милакара (Класнић), Михољдан
- Мраковић (Влаховић), Лазарева субота
- Муждека (Бузета), Никољдан
- Петровић (Дреновац), Крстовдан
- Радић (Козаперовица), Михољдан
- Ребрача (Мајске Пољане), Срђевдан
- Рудић (Класнић), Пантелијевдан
- Сарапа (Класнић), Никољдан
- Сужњевић (Селиште), Пантелијевдан
- Тарабић (Дреновац), Матијевдан
- Угљеша (Козаперовица), Мратиндан
- Чучковић (Обљај), Ђурђевдан

[Демића страна]

Родови са глинског подручја које би било занимљиво тестирати:

- Боромиса (Брестик), Тривуњдан
- Вујаклија (Обљај), Видовдан
- Вујасиновић (Брубно), Томиндан
- Грива (Брезово Поље), Часне вериге
- Груборовић (Мали Градац), Ђурђевдан
- Дрекић (Мали Градац), Видовдан
- Једнак (Селиште), Марковдан
- Караица (Велики Градац), Марковдан
- Карапанџа (Брубно), Мала госпојина
- Келеува (Брестик), Тривуњдан
- Коварбашић (Дреновац), Крстовдан
- Кошутић (Хајтић), Лучиндан
- Курепа (Мајске Пољане), Никољдан
- Ливун (Дреновац), Матијевдан
- Љиљак (Обљај), Срђевдан
- Мартиновић (Мартиновићи), Мратиндан
- Маџарац (Обљај), Лучиндан
- Метикош (Бијеле Воде), Томиндан
- Милакара (Класнић), Михољдан
- Мраковић (Влаховић), Лазарева субота
- Муждека (Бузета), Никољдан
- Петровић (Дреновац), Крстовдан
- Радић (Козаперовица), Михољдан
- Ребрача (Мајске Пољане), Срђевдан
- Рудић (Класнић), Пантелијевдан
- Сарапа (Класнић), Никољдан
- Сужњевић (Селиште), Пантелијевдан
- Тарабић (Дреновац), Матијевдан
- Угљеша (Козаперовица), Мратиндан
- Чучковић (Обљај), Ђурђевдан

Успио сам наћи Рудића и Сужњевића за тестирање. Рудића ћемо одрадити већ током марта, док ће Сужњевић бити тестиран првом приликом када дође са брода. Тако ћемо добити одговор на питање јесу ли банијски родови који славе Пантелијевдан повезани са Ћирићем из Поткозарја који слави исту крсну славу.

[Демића страна]

Данас сам детаљније прочитао рукопис "Златна књига породице Утјешеновића" од Огњеслава пл. Утјешеновића Острожинског, банијског Србина родом из Острожина код Вргинмоста и једног од најугледнијих Срба Хабзбуршке монархије XIX вијека. Рукопис је настао 1869. године и постепено је допуњаван све до 1888. године.

Утјешеновић у овом рукопису даје доста података о свом роду, па тако сазнајемо да Утјешеновићи потичу са подручја Лике и што је посебно занимљиво, сазнајемо да нису сви Утјешеновићи у Острожину исте крви (дио потиче од Милића и временом је преузео презиме Утјешеновић), као и то да је дио Утјешеновића временом преузео презиме Јањанин (такође род из Острожина). Видимо да овакви примјери и нису били тако ријетки на подручју Војне крајине, па нас и не треба чудити то што су неки крајишки родови генетски разноврсни.

[Демића страна]

Прелазим на мајска села (Балинац, Бојна, Боровита, Бузета, Дабрина, Долњаци, Маја, Обљај, Пријека, дио Тртника, Сврачица, Хајтић, Шашева, Шибине), која данас сва припадају општини Глина. Ово подручје је половином XIX вијека припадало мајској компанији Прве банске регименте (бр. 10) и у црквеном смислу било је подијељено на четири парохије: Бојна (Бојна, Кобиљак), Бузета (Бузета, Дабрина), Обљај (Обљај) и Хајтић (Балинац, Боровита, Хајтић, Шашева, Шибине), док је овај дио Тртника припадао парохији Влаховић. Католичка села (Долњаци, Маја, Пријека, Сврачица) припадала су жупи Маја. Што се тиче сачуваних православних црквених књига, сачуване су црквене књиге парохија Бојна, Обљај и Хајтић из 1857. године, док за парохију Бузета нажалост не постоје сачуване црквене књиге из те године.

[Демића страна]

БУЗЕТА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бирач (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Булат (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Владић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Гњатовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан
- Девић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Добрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Доктор (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Зец (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан
- Иванић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Игић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лазарева субота
- Кошутић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Крњаја (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Кука (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Мартић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Менићанин (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Муждека (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Павић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Проданић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Радмановић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Самарџија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Симић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Смиљанић (потврђени у селу 1772. године)
- Ћорић (потврђени у селу 1772. године)
- Цревар (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Шербула (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Шијук (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђиц


Пошто за парохију Бузета нажалост не постоје сачуване црквене књиге из 1857. године, користио сам се подацима из катастра, па тако на основу њих можемо рећи да су у Бузети постојала и друга презимена.

- Курепа (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Петковић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Стевањдан

[Демића страна]

ДАБРИНА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бадрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Булат (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Гавриловић (потврђени у селу 1772. године)
- Девић (потврђени у селу 1772. године)
- Добрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Иванић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Лукач (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Мартић (потврђени у селу 1772. године)
- Милетић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Остојић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Пешут (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Самарџија (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Стојић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Тодоровић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан

[Демића страна]

ОБЉАЈ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Баждар (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Баљак (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Бањеглав (потврђени у селу 1772. године)
- Башић (потврђени у селу 1772. године)
- Бирач (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Божић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Вујаклија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Вукмановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мратиндан
- Драшковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Дукић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Еремија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Катић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Крњаја (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Кукић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Лалић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Лончар (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Томиндан
- Љиљак (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Срђевдан
- Љубичић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Маљковић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Маџарац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Мишчевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ивањдан
- Момић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Мрђеновић (потврђени у селу 1772. године)
- Николић (потврђени у селу 1772. године)
- Пејић (потврђени у селу 1772. године)
- Приљева (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Ракасовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Тарбук (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Чучковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан


У Обљају има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Баста (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Василијевдан
- Јајић (потврђени у селу 1857. године)
- Сврзикапа (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Штула (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Аранђеловдан
- Штулић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Врачевдан

[Демића страна]

БОЈНА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Болобан (потврђени 1857. године)
- Вајагић (потврђени 1857. године)
- Видовић (потврђени 1857. године)
- Владетић (потврђени 1857. године)
- Грмуша (потврђени 1857. године)
- Грубор (потврђени 1857. године)
- Гуглета (потврђени 1857. године)
- Дакић (потврђени 1857. године)
- Дмитровић (потврђени 1857. године)
- Дошен (потврђени 1857. године)
- Ђукић (потврђени 1857. године)
- Кокић (потврђени 1857. године)
- Кораћ (потврђени 1857. године)
- Кривошија (потврђени 1857. године)
- Кукрика (потврђени 1857. године)
- Милошевић (потврђени 1857. године)
- Мркоња (потврђени 1857. године)
- Мудринић (потврђени 1857. године)
- Ољача (потврђени 1857. године)
- Опачић (потврђени 1857. године)
- Остојић (потврђени 1857. године)
- Поповић (потврђени 1857. године)
- Ћеран (потврђени 1857. године)
- Ћућа (потврђени 1857. године)
- Чуле (потврђени 1857. године)
- Чучиловић (потврђени 1857. године)
- Шевић (потврђени 1857. године)
- Штула (потврђени 1857. године)

НАПОМЕНА: Бојна настаје као село тек након рата 1788-1791. године, па сам користио податке из црквених књига које потичу из 1857. године.

[Демића страна]

ХАЈТИЋ (ВРТЛИНЕ)

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Велебит (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Додош (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Иванић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Кошутић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Лазић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Маџарац (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Лучиндан
- Момић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Слијепчевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Ћосић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан


У Хајтићу има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Милојевић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Цицо (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Никољдан

[Демића страна]

БОРОВИТА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Баждар (потврђени у селу 1772. године)
- Бакић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Векић (потврђени у селу 1772. године)
- Влајисављевић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Кљајић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Лазић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Лончар (потврђени у селу 1772. године)
- Миљевић (потврђени у селу 1772. године)
- Полимац (потврђени у селу 1772. године)
- Радић (потврђени у селу 1772. године)


У Боровитој постоји презиме Мамузић, које је присутно у селу преко 150 година у континуитету, а које није забиљежено у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године. 

- Мамузић (потврђени у селу 1857. године)

[Демића страна]

ШАШЕВА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Галетић (потврђени у селу 1772. године), католици, изумрли су или су се одселили
- Дмитровић (потврђени у селу 1772. године)
- Јазавац (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Јајић (потврђени у селу 1772. године)
- Маљковић (потврђени у селу 1772. године)
- Мацакања (потврђени у селу 1772. године)
- Момић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Роксандић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Ћелап (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили

У Шашеви постоји презиме Петровић, које је присутно у селу преко 150 година у континуитету, а које није забиљежено у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године. 

- Петровић (потврђени у селу 1857. године)

[Демића страна]

ШИБИНЕ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бабић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Баждар (потврђени у селу 1772. године)
- Вујаковић (потврђени у селу 1772. године)
- Дјаковић (потврђени у селу 1772. године)
- Дмитровић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Јазавац (потврђени у селу 1772. године)
- Јандрић (потврђени у селу 1772. године)
- Лазић (потврђени у селу 1772. године)
- Лончаревић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Мацакања (потврђени у селу 1772. године)
- Обреновић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Павић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Попара (потврђени у селу 1772. године)
- Проданић (потврђени у селу 1772. године)
- Халер (потврђени у селу 1772. године)
- Шеовић (потврђени у селу 1772. године)


У Шибинама има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Колунџија (потврђени у селу 1857. године)
- Миљевић (потврђени у селу 1857. године)
- Солар (потврђени у селу 1857. године)

[Делија]

ШАШЕВА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.
- Јајић (потврђени у селу 1772. године)

ОБЉАЈ
Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

У Обљају има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.
- Јајић (потврђени у селу 1857. године)

Знају ли се крсне славе за Јајиће из Шашева и Обљаја?

[Демића страна]

Знају ли се славе за Јајиће из Обљаја и Шашеве?

Не бих тачно знао, али знам да се у црквеним подацима Горњокарловачке епархије из 1883. године Јајићи помињу са три крсне славе (Јовањдан, Игњатијевдан, Ђурђевдан). Нажалост, нису наведене парохије у којима се презимена помињу.

[Делија]

Не бих тачно знао, али знам да се у црквеним подацима Горњокарловачке епархије из 1883. године Јајићи помињу са три крсне славе (Јовањдан, Игњатијевдан, Ђурђевдан). Нажалост, нису наведене парохије у којима се презимена помињу.

Хвала ти на информацијама,реко да не славе можда Врбицу.Добро можда су старином сви они па и  других конфесија даљи род али то је све релативно.

[Демића страна]

Хвала ти на информацијама,реко да не славе можда Врбицу.Добро можда су старином сви они па и  других конфесија даљи род али то је све релативно.

Мислим да је неозбиљно повлачити паралеле између родова само на основу истог презимена.

[Делија]

Мислим да је неозбиљно повлачити паралеле између родова само на основу истог презимена.

Слажем се са тобом.То је оно што сам код Бачког прочитао о његовом тумачењу порекла презимена конкретно ове фамилије , слажем се да може бити али сам  више за то да не мора да значи да су сви истог порекла.

[Демића страна]

БАЛИНАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Баждар (потврђени у селу 1772. године)
- Балтић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Војновић (потврђени у селу 1772. године)
- Врањеш (потврђени у селу 1772. године)
- Гвојић (потврђени у селу 1772. године)
- Комазец (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Матијевић (потврђени у селу 1772. године)
- Мрђеновић (потврђени у селу 1772. године)
- Опачић (потврђени у селу 1772. године)
- Роксандић (потврђени у селу 1772. године)
- Тарбук (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Чучковић (потврђени у селу 1772. године)


У Балинцу постоји презиме Дјаковић, које је присутно у селу преко 150 година у континуитету, а које није забиљежено у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године. 

- Дјаковић (потврђени у селу 1857. године)

[Демића страна]

Обрађено подручје:

[Northstar]

КОБИЉАК

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Владетић (потврђени 1857. године), крсна слава Василијевдан
- Вујичић (потврђени 1857. године)
- Купрешанин (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Никољдан
- Никшић (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Лучиндан
- Остојић (потврђени 1857. године), крсна слава Митровдан
- Путник (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Никољдан
- Станар (потврђени 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Сузић (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Јовањдан
- Шаша (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Мратиндан

НАПОМЕНА: Кобиљак настаје као село тек након рата 1788-1791. године, па сам користио податке из црквених књига које потичу из 1857. године; Добар дио становника овог села (27 породица са 159 душа) колонизован је након Другог свјетског рата у Пригревицу код Апатина.

Krsna slava porodice Sasa jeste Mratindan...
To znam iz usmene predaje mojih koji vuku korjene sa Banije..
Naime,Vladetici iz Kobiljaka su doseljeni na podrucje "donje zapadne Slavonije" (okucanski i novljanski kraj) izmedju dva svetska rata,isto kao i Spanovici iz Zirovca...
Vladetica je bilo u Donjem Rajicu,kasnije presli u Bodegraj kod Okucana gdje se i danas njihova imanja nalaze,zatim jedan ogranak u Gornjem Rajicu (katolickom kako smo ga zvali) i jedna porodica u Paklenici kod Novske...Jos uvijek trazim poveznicu izmedju ove tri istoimene familije....
Sase su zivjele u Rozdaniku (pretezno katolicko stanovnistvo) i jedan dio porodice je stradao u ratu (pobijen ili otjeran u obliznji Jasenovac),a one Sase koje su prezivjeli rat posjecivali su moje Spanovice u Rajicu na svetkovinama i drugim prilikama....