Ја сам негде прочитао, да ли код Седова или на некој немачкој страници, не могу да се сетим, да су на подручју источне и северне Баварске, приликом археолошких ископавања словенских насеобина, нашли гробове где су покојници сахрањивани на начин како су се сахрањивали Римљани а не на начин како су то радили тамошњи Словени који су сахрањивали урне са пепелом. По датирању археолошких слојева и прилозима утврђено је да су у питању Словени. Код тих скелета утврђен је утицај мешања са медитеранским популацијама. Али недвосмислено је утврђено да су у питању Словени. То би поред присуства PH908 такође био доказ о неком насељавању Словена на тај простор из правца југоистока. Једино не могу да се сетим сад где сам то прочитао.
То је код Седова, помињали смо то више пута.
"Međurečje Zale i srednjeg toka Elbe, koje se na jugozapadu graniči s tornovskim arealom, isprva je bilo naseljeno Slovenima praško-korčaške grupe. Tamo je pronađeno mnoštvo selišta s karakterističnim poluukopanim kućama i grobištima bez kurgana na kojima se sahranjivalo po obredu spaljivanja. Keramički materijal sastoji se od posuđa tipičnih praško-korčaških oblika. Najverovatnije se na samom početku VII veka tu doselila nova grupa Slovena, koja se po kulturnim odlikama znatno razlikovala od praško-korčaške. Arheološki posmatrano, novi doseljenici se razlikuju prvenstveno po keramici, koja je dobila naziv rusenska (slike 46 i 48). То је vrsta keramike dunavskog tipa, rađena od sive gline na grnčarskom točku. Ranije u tekstu, prilikom opisa avarskih nalazišta iz Srednjeg Podunavlja, naglašeno je da je dunavska keramika bila veoma zastupljena među Slovenima s tih prostora.
Rusensku keramiku čine uglavnom niske profilisane posude u obliku lonca, često bogato ukrašene talasastim linijama ili linearnim ornamentom. Ona je detaljno opisana u monografiji H. Brahmana [8]. Uporedo sa njom, u međurečju Elbe i Zale pojavljuje se i novi tip utvrđenih naselja identičnih gradištima s teritorije Češke, Moravske i prialpske zone. To su utvrde sa odbrambenim bedemima od kamenog suhozida, dodatno ojačanim drvenim palisadama, rešetkastim ili sandučastim konstrukcijama na vrhu. Osim toga, otkriveni su i odbrambeni bedemi od cigala, koje su po svoj prilici upotrebljavane prilikom gradnje zbog nedostatka prirodnog kamena. Naučnici koji su proučavali naselja rusenskog tipa smatraju da odbrambeni bedemi od kamenog suhozida s drvenim gornjim
delom vode poreklo iz antičke tradicije, koju je još u ranom srednjem veku usvojilo slovensko stanovništvo zapadnih oblasti Srednjeg Podunavlja [9]. Uzgred, i dunavska keramika je u Srednjo-dunavskom regionu bez sumnje nastala kao posledica uticaja lokalnog poznorimskog grnčarstva.
Specifičnu odliku gradišta rusenskih Slovena predstavljaju predutvrđenja, što je još jedan od pokazatelja koji naselja međurečja Elbe i Zale povezuju s Češkom. U grupu najpoznatijih spadaju naselja Fihtemberg, Kezic, Kesigezburg, Gana, Altenplathov i dr. [10].
Doseljavanjem novih grupa slovenskog stanovništva u međurečje Elbe i Zale, u upotrebu ulazi i pogrebni obred inhumacije. Obred spaljivanja poštovan je tokom čitavog VII veka, ali se uporedo s njim polako širio obred inhumacije, koji je s vremenom potpuno zagospodario."
Седов се овдје што се тиче керамике позивао на њемачког арехолога Брахмана, који је први издвојио као посебну ову рјусенску керамику. У новије вријеме присутни су археолози новог приступа који оспоравају не само неке Брахманове датације, већ уопште повезивање археолошких налаза са етничким или племенским групама, а рјусенску керамику везују за каснији период и као проистеклу из претходне прашке кермаике. Више о рјусенској групи керамике може да се прочита на сљедећој страници:
https://en.wikipedia.org/wiki/Leipzig_groupНе знам ко је од археолога у праву по овом питању, јер ми се чини да се због неких погрешних датација покушава срушити сав претходни концепт и изгурати своја теза у цјелини. Стара теза се није заснивала само на датацији керамике, већ и на њеној типској анализи. Вријеме ће показати која од ових теза је исправна.
