Савет - шта тражити у Архиву Србије?

[стеф]

Брат ми иде у Архив Србије да прегледа судски предмет из 1863. где се помиње наш наврдеда.

Кад је већ тамо, шта још може да потражи да би наставили трагање за даљим прецима? Значи, ако знамо име особе, насеље - шта онда искати даље у Архиву?

Не би било лоше да неко упућен, ко је већ био у Архиву и трагао,  напише пар савета за нас новајлије. Рецимо, шта обавезно да се прегледа не би ли се нашао следећи предак - на пример, који су пописи и за  које године доступни, арачки тефтери итд.

Конкретно, наврдеда се преселио из Грдовића код Ариља у данашњи Михајловац код Смедерева, и судски предмет је у вези са очевином. Надамо се да ћемо ту наћи потврђено име оца и да онда тражимо арачки попис за област Грдовића да видимо шта се може тамо наћи.

Такође, постоје ли неки досијеи или картотека државних чиновника, јер је наводно наврдедин брат био пандур?

[Amicus]

То би Platin требао најбоље да зна.

[Platin]

Да, да... 

Попис из 1863. је одличан, детаљан, за скоро сву територију кнежевине Србије су сачувани подаци.

Мислим да постоји попис чиновника и слично - до сада сам имао прилике да погледам један попис учитеља и нашао сам шта сам тражио.
Знам да постоји фонд Министарства унутрашњих дела, па у њему свашта постоји.
Треба телефоном да се пита.

За састављање родослова у Архиву Србије за више од поменутог нема неке нарочите шансе. Ту су корисне црквене матичне књиге, а оне су по локално надлежним архивима.
За Ариље је наглежан архив у Ужицу.
За Смедерево је надлежан архив у самом Смедереву.
У локалним архивима су матичне књиге од времена почетка вођења па до пре 1900. године. После тога све до 1945. су у општинама.

Ово је линк мреже архива
http://www.archives.org.rs/arhivska-mreza-u-srbiji
Укуца се надлежна општина па се види шта коме припада.

[Зрно]

Да ли можда постоје подаци о додели земље солунским добровољцима, по Војводини и Славонији? Ако неко наиђе, нек ми јави.

[Platin]

Треба да се погледа у локалним архивима. Чуо сам да су људи наилазили на такве случајеве.

Земљишне књиге за време пре Другог светског рата би требало да су по архивима - тачно одговарајући период за поделу земље после Првог рата.

[brolek]

Подаци о додели земље солунским добровољцима се могу добити у Архиву Југославије, тако бар пише на њиховом сајту. Када уђете на сајт идите на опцију "често постављана питања" или на опцију "коришћење грађе" -"ми истражујемо за вас".

[Златан]

Треба да се погледа у локалним архивима. Чуо сам да су људи наилазили на такве случајеве.

Земљишне књиге за време пре Другог светског рата би требало да су по архивима - тачно одговарајући период за поделу земље после Првог рата.

Платин - где може да се нађе чибучки тефтер за 1823. годину? Да ли је и он архиви Србије?
Знам да је у том месту пописано у моје место (Шетоње), али нисам могао да дођем до документа.

Хвала

[Селаковић]

Платин - где може да се нађе чибучки тефтер за 1823. годину? Да ли је и он архиви Србије?
Знам да је у том месту пописано у моје место (Шетоње), али нисам могао да дођем до документа.

Хвала

Тефтери чибука, спахијског прихода, спискови пореских глава - све је то на микрофилмовима доступно у Архиву Србије.

[Platin]

Не знам да ли је могуће доћи до тефтера за 1823. годину. Не постоје све врсте "папира" за сва места и поготово не за све године.

Могу за који дан да проверим пошто имају попис свих тефтера.

Да ли је баш та година битна?
Што се мене тиче, пробао бих помоћу црквених књига да се снађем. Надам се да постоје за ту област у том периоду.
Важно је да су те црквене књиге у локалном архиву (за тај старији период сигурно, мада то захтева путовање на лице места и барем пар дана рада) или у општини (за 20. век).

Видим да то данас припада Петровцу на Млави, тако да је надлежни архив у Пожаревцу.

[Златан]

Када ми је урађен тај мини-рад и поменути детаљни подаци из 1863. године, поменуто је такође, да је за Шетоње објављен и тефтер чибука из 1823. године, али да пошто је мој аскурђел и родиначелник тада још био дете или младић, није поменут.

Сада по томе испада, да је неко од тамо поменутих сигурно мој курђун, али од њега не знамо ни име, ни презиме.
Ипак трудим се да дођем до документа, јер би ми било много важно да снимим сва та имена у тефтеру.

Имаш заиста могућност да провериш то?

[Sasazar]

Тефтери чибука су најоскуднији са информацијама, у тефтерима чибука  су била пописана домаћинства која су имала обавезу да плаћају порез на ситну стоку (козе и овце) и торове. Домаћинства која нису поседовала козе и овце нису пописивана у тефтерима чибука. Можда твој предак није имао козе и овце па га због тога нема у тефтеру чибука. Могуће је чак и да је имао козе и овце а да није пописан у тефтеру чибука, како Турци нису улазили у села, при пописима је било прикривања да би се умањио порез који је плаћан Турцима. Због тога ови тефтери нису сасвим поуздани као извор података. Боље је да потржиш Протоколе спахијског прихода, у таквим тефтерима су пописане пореске и арачке главе. Пореска глава је био сваки ожењени мушкарац. Арач је плаћао сваки Србин од 7 до преко 80 година.

[Златан]

Хвала на тим детаљима, које нисам знао.
Претпостављам да се постојећи спахијски приходи чувају такође у државној архиви у Београду?

[Platin]

Да, разноврсне пореске књиге су све у Архиву Србије.

[стеф]

Питањце за зналце: брат ми је заказао термин ове недеље у Архиву, али ми каже да му сад траже 2600 дин по сату који проведе тамо?! Хоћемо да видимо арачке тефтере за наш крај и да узмемо копију судског предмета за нашег претка (већ имамо кутију и број суда округа ужичког). Наводно треба да му покажу како да користи микрофилм и то време које он проведе тамо се подразумева као истраживачки рад.

Па ваљда је истраживачки рад ако они траже за тебе... Зар се стварно плаћа сваки сат проведен тамо?

[Златан]

Тефтери чибука су најоскуднији са информацијама, у тефтерима чибука  су била пописана домаћинства која су имала обавезу да плаћају порез на ситну стоку (козе и овце) и торове. Домаћинства која нису поседовала козе и овце нису пописивана у тефтерима чибука. Можда твој предак није имао козе и овце па га због тога нема у тефтеру чибука. Могуће је чак и да је имао козе и овце а да није пописан у тефтеру чибука, како Турци нису улазили у села, при пописима је било прикривања да би се умањио порез који је плаћан Турцима. Због тога ови тефтери нису сасвим поуздани као извор података. Боље је да потржиш Протоколе спахијског прихода, у таквим тефтерима су пописане пореске и арачке главе. Пореска глава је био сваки ожењени мушкарац. Арач је плаћао сваки Србин од 7 до преко 80 година.

Sasazar, на жалост твоја изјава о оскудности тефтера Чибука се потврдила. Нашао сам тефтер који сам тражио у књизи Бранка Перуничића - "Петровац на Млави". Међутим, одмах благо разочарење. Јесу пописане само главе породица, али не по имену и презимену, већ по имену и оцу. Значи цела листа је састављена попут: "Јанко Јованов, Миленко Гаврилов, Ђорђе Петров итд.... само две породице су наведене са презименом. И сад пошто је тај мој предак био још увек дете у то време, није пописан, а име оца немамо.

---

Ово да се плаћа по сату истраживање у Архиву ја чујем први пут. Вероватно ће Platin моћи да достави неки конкретни коментар. Он је наш специјалиста за Архив.

[Селаковић]

Питањце за зналце: брат ми је заказао термин ове недеље у Архиву, али ми каже да му сад траже 2600 дин по сату који проведе тамо?! Хоћемо да видимо арачке тефтере за наш крај и да узмемо копију судског предмета за нашег претка (већ имамо кутију и број суда округа ужичког). Наводно треба да му покажу како да користи микрофилм и то време које он проведе тамо се подразумева као истраживачки рад.

Па ваљда је истраживачки рад ако они траже за тебе... Зар се стварно плаћа сваки сат проведен тамо?

Термин је заказан у Архиву Србије у Карнегијевој?

Први пут чујем да се нешто плаћа. Нисам био неко време тамо, али регистрација за текућу годину и коришћење архива увек су били бесплатни за све грађане Србије. Руковање апаратом помоћу ког се чита са микрофилма савлада се за минут.

Једино што се наплаћује је када вам Архив умножи неки дукумент, тј. скенира га или фотокопира.

[Бранислав Илијин Радојичин]

Ево, заиста и пише у Ценовнику Архива Србије на сајту да је истраживачки час 2600 динара.
Нисам тамо истраживао, па не знам шта бих друго рекао.

http://manage.archives.org.rs/wp-content/uploads/2015/04/Cenovnik_2013.pdf

[Селаковић]

Ево, заиста и пише у Ценовнику Архива Србије на сајту да је истраживачки час 2600 динара.
Нисам тамо истраживао, па не знам шта бих друго рекао.

http://manage.archives.org.rs/wp-content/uploads/2015/04/Cenovnik_2013.pdf

Очито је овде реч о некој врсти "часа" тј обуке за рад у Архиву. Верујем да се ту може штошта занимљиво чути и научити, али колико знам, 90% нас који смо боравили у Архиву смо добили пар кратких али довољних инструкција од радника у читаоници, и то је било све. Једини проблем који сам ја имао јесте читање старог рукописа, чак сам и овде на форуму тражио помоћ (па су ме укорили у Архиву, јер прате Порекло, што сам сликао тефтере мобилним телефоном  ).

Хоћу да кажем да је довољно да у Архиву будете пар сати и највећи део ствати ћете сами савладати.

[стеф]

Очито је овде реч о некој врсти "часа" тј обуке за рад у Архиву (...)

Па није проблем да се плати једном регистрација, или накнада за услугу запосленог кадаобавља истраживачки рад за тебе, али да се плаћа по сату да седиш у читаоници и сам прегледаваш - то мислим да није адекватно. И скупо би изашло већини почетника док се снађу шта да траже и где.

Ништа, можда је мој бураз нешто погрешно разумео, видећемо.

[Platin]

Не знам тачно како је у архиву Србије, али у архиву Београда "истраживачки час" нема никакве везе са обуком, помагањем и слично. Податке које тражимо можемо да препишемо, фотокопирамо или прескенирамо. Ако наћемо, нашли смо, ако не, нисмо.
Запослени по архивима су ту да нам помогну са средствима рада (обуче да читамо микрофилмове), да нас упуте шта све постоји, и то је све.
Онај "час" је правна категорија. Ту се плаћа печат који се стави на документ, па исти буде важећи на суду и слично.
Копије и скенови се свеједно плаћају.

Обично седење и читање се не наплаћује.
"Регистрација" када први пут (у календарског години) дођемо се не плаћа. Попунимо један бесплатан папир ради статистике и то је све.

Оно што се плаћа по времену је читање докумената по општинама, али то је нека друга прича.

[Equinox]

Ја само последњих пола године провео сате у Архиву Србије прегледајући арачке тефтере и пописне књиге. Архив не наплаћује услуге кориштења грађе.
Цена која овде изазива забуну је цена часа рад стручних сарадника Архива уколико заинтересована страна нема времена да сама истражује грађу већ жели да то уместо ње уради неко од запослених сарадника у Архиву Србије.

Иначе, процедура је крајње једноставна. Након пријављивања, током кога истраживачу региструју личне податке и информације у вези са предметом истраживања, у читаоници добијете каталог збирке тефтера и пописних књига у којима потпишете сигнатуре, односно бројеве ролни на којима се налазе микрофилмовани тефтери и пописи који вас занимају и затим попуните реверс са којим их поручујете.

Било би добро да раније одете и обавите формалности како бисте могли да потпишете сигнатуре јер се поручивање врши, ако се добро сећам, до 13 часова, за исти дан.

Цена скенирања, односно нарезивања једне странице на ЦД је око 50 динара, с тим што је фиксни трошак нарезивања на њихов ЦД око 200 динара.

[стеф]

...у читаоници добијете каталог збирке тефтера и пописних књига у којима потпишете сигнатуре, односно бројеве ролни на којима се налазе микрофилмовани тефтери и пописи који вас занимају и затим попуните реверс са којим их поручујете.

Хвала пуно на корисним информацијама. Претпостављам да је иста процедура за остале материјале, тј. ако постоји нпр. списак државних чиновника, или пореске књиге са личним подацима, то ће такође бити каталогизовано и може се поручити за преглед?...

[Equinox]

Нема на чему! Арачки тефтери су пореске књиге које су се водиле од почетка до касних 30-их година 19. века.
Мало је пописа сачувано, само делови пописа из 1863.године за поједине крајеве, као и пописа из 1884/85. године.

Што се списка списка државних службеника тиче, ту се ради о годишњим Календарима, који су дигитализовани и налазе се на рачунару у читаоници.

Мало је сложенија ситуација са осталим документима(преписке и слично) јер ту морате да идентикујете фонд државног органа у коме се воде, а затим да излистате протоколе и регистре за конкретне године како бисте дошли до сигнатуре да бисте могли да поручите документ.

[Златан]

Мени је ово веома интересантно да се истраживање обави од стране службеника, ако је то заиста могуће и тако замишљено. Мени је потребно да прегледам све постојеће тефтере до краја 30-тих година 19. века за моје село, а немам могућност да одем у Архив, јер највећи део године проведем у иностранству.

А добио сам потврду да Архив Србије у збирци тефтера поседује 12 књига које се односе на Пожаревачки округ, Млавски срез у оквиру кога се у 19. веку налазило моје место. Распон година је од 1824. до 1839.

Да ли ови искусни знају колико је часова потребно да се све то темељно прегледа?

[Đorđo]

Мени је ово веома интересантно да се истраживање обави од стране службеника, ако је то заиста могуће и тако замишљено. Мени је потребно да прегледам све постојеће тефтере до краја 30-тих година 19. века за моје село, а немам могућност да одем у Архив, јер највећи део године проведем у иностранству.

А добио сам потврду да Архив Србије у збирци тефтера поседује 12 књига које се односе на Пожаревачки округ, Млавски срез у оквиру кога се у 19. веку налазило моје место. Распон година је од 1824. до 1839.

Да ли ови искусни знају колико је часова потребно да се све то темељно прегледа?

ако је само једно село у питању, рецимо од пар сати до пола дана у зависности колико тога је сачувано и колико је село...

[Equinox]

Мени је ово веома интересантно да се истраживање обави од стране службеника, ако је то заиста могуће и тако замишљено. Мени је потребно да прегледам све постојеће тефтере до краја 30-тих година 19. века за моје село, а немам могућност да одем у Архив, јер највећи део године проведем у иностранству.

А добио сам потврду да Архив Србије у збирци тефтера поседује 12 књига које се односе на Пожаревачки округ, Млавски срез у оквиру кога се у 19. веку налазило моје место. Распон година је од 1824. до 1839.

Да ли ови искусни знају колико је часова потребно да се све то темељно прегледа?

Нисам сигуран колико може обухватно и садржајно спољни истраживач да обави истраживањем архивске грађе у вези са породичним пореклом за неког другог. Овде наравно ме доводим у сумњу квалитет и компетентност сарадника Архива, као ни њихову посвећеност.
Уколико се ради о простом “скенирању” пописа према кључним речима, онда верујем да то може било ко да уради уместо заинтересоване стране, и то за релативно кратко време. Ја сам у просеку успевао да прегледам од четири до пет ролни  ( неки тефтери и пописи су таквог обима да се налазе на више од једне ролне) током једна смене. Највише сам успевао да покријем суботом, када је најмања гужва у читаоници.

Недостатак коришћења услуга спољних сарадника у истраживању архивске грађе долази до изражаја у мало комплекснијим истраживањима и повезивању информација из различитих тефтера или пописа код којих постоји временски дисконтинуитет, јер препознавање и повезивање информација из различитих докумената ту игра кључну улогу и захтева мало више специфичног знања и познавања прилика тог времена и конкретних околности које су утицале на еволуцију породице које само заинтересована страна поседује.

Моја препорука је да ипак размотрите опције и да у складу са својом раслоложивошћу испланирате да ипак лично прегледате сву расположиву грађу, не због уштеде новца већ из разлога што неком спољном истраживачу не намерно може да се деси да испусти или превиди неку битну информацију за истраживање што може да утиче на сам ток и исход вашег истраживања.

[goca 11]

Пошто сам ових дана често у ист. Архиву, знам да се истраживање се  не наплаћује  истраживачима, који сами врше истраживања одређене теме. Та наплата у износу од 2100 дин. се односи на захтеве упућене Архиву да неко стручно лице изврши истраживање  уместо оног који то истраживање захтева.
Ако занемаримо цену,мислим да  стручно лице може евентуално само  по налогу да  пронађе,одвоји и копира тражене податке, за разлику од самог истраживача који на лицу места може да "повезује"нађено проширује обим истраживања
и нађе траг у ком правцу даље ићи..

[Platin]

Корисно је што постоји тај порески попис из 1863. године, али то је само један тренутак. Детаљно, али нема увида шта је било пре а шта је после.
Тај попис је више провера и потврда - црквених матичних књига.

Што више извора, то боље. Ту је 1+1=3.

Чак се и црквене књиге на неки начин међусобно подржавају. Прочитате рођене, па онда у венчанима потврдите временске опсеге за очекивање деце итд.

Архив Србије је добар за додавање података људима за које тек знате да постоје, пошто су ту, на пример, пописи разних државних службеника и слично.

[goca 11]

Највише се тражи тај попис из 1863 год. али на жалост он није сачуван за све крајеве, или ако јесте, није  читљив,
неке су странице  уништене, упропашћене...нема их...
Међутим не треба одустати.Ту су разне збирке тефтера (арача, главнице,спахијских прихода..) које се налазе за један крај (место,село) на неколико разних (микрофилмованих) ролни, па треба бити упоран,стрпљив ,разгледати  сваку ролну полако...  бележити и  слагати податке.
Тако се може наћи у тефтеру арача на пр. за 1832 -1833 год. и године старости претка,наравно под условом да знате име претка и да је баш у то време био у том месту.
Може се пуно тога наћи само не може све и одмах.     

[Platin]

Поредио сам попис/преглед административне поделе кнежевине Србије са списком сачуване грађе за порески попис из 1863. године и могу да кажем да је око 90% сачувано. Недостајући су највише неки делови западне Србије и сама варош Београд.

Насупрот томе, за једнак попис из 1884. године постоји тек можда 5%.

[Đorđo]

Скрећем пажњу свима који се баве родословима да преписи тефтера који могу да се нађу на интернету и по књигама нису 100% поуздани и препоручујем свима да лично оду у архив и погледају тефтере који су им важни. Био сам једног дана докон и гледао сам у архиву неки тефтер арачки за који сам већ имао препис у једној књизи. Када сам дошао кући и упоредио зачудио сам се колико је било грешака у том препису којег сам користио годинама. Тако да скрећем пажњу свима ако су се користили преписима тефтера да их за сваки случај провере лично у архиву

[отацИванДелић]

Помаже Бог. Већ пар година проучавам порекло своје и суседних породица села око Чачка, Ивањице, Ужица... Могу да помогнем ако коме треба. Иначе кад се на сајту неке установе каже да "истраживачки час кошта 2.600 динара" то вам једноставно значи да неко од особља може за вас да прегледа оно што вас занима али ће вас то коштати толико. Зато је боље да замолите овде на форуму или одете лично. Могу слободно од све душе да кажем да су у Читаоници Архива Србије изузетно услужни, пажљиви и предусретљиви.