Htio bih pitati, na certifikatu piše I2-Y3120 a ovdje ste napisali I2-PH908 pa me to malo i zbunjuje.
Negdje sam našao i L-621 a i I-S17250. Piše da nema velikih poklapanja na prostoru Dalmacije.
Zanima me šta je s ostatkom ex Jugoslavije, posebno istočnom Hercegovinom.
Ovdje
https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ nalazim na tabličnom prikazu da su I2-Y3120 i I2-PH908 dvije različite skupine.
Čitam i ovo "According to the results of a cousin posted on Poreklo, the Serbian tennis player Novak Djokovic (b. 1987) belongs to I2-PH908 (downstream of L147.2 and S17250). "
Moje pitanje je postoji li negdje shematski prikaz grane naniže, koliko uspijevam shvatiti neka imena grupa su se i mjenjala pa se negdje zadržalo i staro nazivlje radi
lakšeg snalaženja? Možete li to malo pojasniti? Pokušao sam rezultate 24 markera staviti u
https://nevgen.org/ , za SNP sam stavio L621
i dobijem ovo
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250>> Y151633…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250>> Y126296…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250> FT16449…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250
I2a1b3a Slavic-Carpathia…
Hvala unaprijed.
Žeželj
30. Жежељ, Ђурђевдан, Модрино Село/Кистање
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од немодалних и карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS19=15, DYS576=20, DYS549=12. Нема тестираних који посједују све три ове вриједности. На простору Далмације нема ближих поклапања. Од далматинских родова који славе Ђурђевдан, најближи су му Икачи из Коларине, Бенковац, али и они са солидним бројем разлика (5/23). Икачи посједују једну од Жежељевих карактеристичних вриједности DYS549=12.
Жежељи су у изворима први пут забиљежени на подручју Далмације у попису 1709. године. Тада су уписивани у облицима: Sesegl, Seselj, Seseglievich, Seselic, Zezelia. Највише их је било у Ервенику, а те 1709. године забиљежени су још у Надину, Бенковцу и Островици. У Островици је пописан капетан Вуко Жежељ покојног Вучена. За ове островичке Жежеље, Бачко наводи да су 1686. године досељени из Лике, из мјеста које се звало Жежељи. Овдје се вјероватно позива на извор који је дао Јачов о досељењу у Брибир, Жегар и Островицу у марту 1686. године 290 породица из Лапца и Жежеља. Ниеј познато гдје се налазило то насеље Жежељи. Жежељи су забиљежени и попису Лике 1712. године у Томингају (Грачац), а касније и у Србу. Није искључено да су Жежељи 1686. године из Лике прешли у Далмацију, а да су се неки почетком 18. вијека вратили у Лику. Забиљежено је и исељавање Жежеља из Ервеника у Босну 1771-1774. То су вјероватно Жежељи који су касније били присутни у парохијама Умци и Ракељићи у околини Санског Моста и Приједора. Током 18. вијека Жежељи се помињу у више сјевернодалматинских насеља. Сви Жежељи и лички и далматински и босанскокрајишки славе Ђурђевдан и требали би бити истог рода.
Жежељи су почетком 20. вијека живјели
На подручју Далмације : у Бенковачком Селу, Ервенику, Гошићу, Модрином селу.
На подручју Лике: у Томингају (Грачац), у Србу
На подручју Босанске крајине: у парохијама Умци (Сански Мост) и Ракељић (Приједор)
Евидентна је сличност презимена Жежељ са херцеговачком презименом Шешељ и могуће да су оба облика истог коријена, али генетички резултати су показали да далматински Жежељи нису повезани са херцеговачким Шешељима.