Аутор Тема: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине  (Прочитано 6417 пута)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Радојичин, проценти предака се подударају скоро са етничким саставом Војводине  :D Фале додуше Словаци :) Ја сам одувек завидео помало људима који имају више нација у свом стаблу, тако и мом куму Швоњи из Новог Сада, који има и Србе, Хрвате, Јевреје, Пољаке, Италијане за претке...Али то је претпостављам код доста становника Војводине случај, тамо је вероватно тешко могуће за Србе староседеоце, да немају бар три, четири нације међу прецима

Ја сам ти пример Србина чија је фамилија у Банату најмање од Велике Сеобе, који истраживањем није открио ниједну породицу мађарског,немачког,словачког па за сада ни румунског порекла порекла ишавши од 250 година на уназад а знам за сада 23 фамилија од којих водим порекло.. ;D..иако сам очекивао да ћу наћи сличну ситуацију као мој пријатељ Бранислав.  :) ..мада гајим сумње да можда имам и ја Румуне јер су моји били присутни од Поморишја до јужног Баната а мислим да је до брака лакше долазило између Срба и Румуна пре свега због припадности истој цркви.Имам додуше једну грану која је потпуно неистражена ,а везује се за Београд од почетка 20.века па је ту свашта могуће.Зато сам између осталог и наручио ФТДНА па ћемо видети. :)

Било би интересантно да људи који су упућенији у ту мултинационалну причу,на свом породичном примеру напишу отприлике у ком периоду је долазило до мешања између Срба и осталих нација,поготово на простору Војводине.Моја претпоставка је да се то дешавало од укидања Војне Границе па навише,такође ми се чини да је то чешће бивало у Банату и Бачкој него Срему рецимо,нека ме Бане исправи ако грешим. :D :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Бранислав Илијин Радојичин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #1 послато: Јун 01, 2018, 12:21:14 пре подне »
Радојичин, проценти предака се скоро подударају са етничким саставом Војводине  :D Фале додуше Словаци :) Ја сам одувек завидео помало људима који имају више нација у свом стаблу, тако и мом куму Швоњи из Новог Сада, који има и Србе, Хрвате, Јевреје, Пољаке, Италијане за претке...Али то је претпостављам код доста становника Војводине случај, тамо је вероватно тешко могуће за Србе староседеоце, да немају бар три, четири нације међу прецима...

Хахахаха, да заокружим - одрастао сам са Словацима у Ковачици током школовања, тако су ми некако најближи после мојих Лала  :D Али да, то се сад ни не гледа више. Пре 100 и више година се тешко склапало ван своје нације. Тј. вера је била битнија од нације, тако да су Срби најрадије женили Румунке и обрнуто. Ево анегдоте кад су се моји узели. Татини су паори, земљорадници, прости људи, али имућни. А мамини су образовани били, школовани, али сиротиња наспрам ових. Татини се бунили - шта ће нам та сиротиња, нема кера за шта да их уједе. А мамини се бунили - шта ће нам ти паори, простаци  :D
« Последња измена: Јун 01, 2018, 12:58:29 поподне Atlantische »
Шарен кожув с концима,
'Ди ћеш, царе, с момцима?
Водићу и' до Пијаве,
нек' изгубе главе, шалај!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #2 послато: Јун 01, 2018, 12:31:36 пре подне »


Било би интересантно да људи који су упућенији у ту мултинационалну причу,на свом породичном примеру напишу отприлике у ком периоду је долазило до мешања између Срба и осталих нација,поготово на простору Војводине.Моја претпоставка је да се то дешавало од укидања Војне Границе па навише,такође ми се чини да је то чешће бивало у Банату и Бачкој него Срему рецимо,нека ме Бане исправи ако грешим. :D :)
Вероватно...Срем је јако занимљив иако је најмања регија у Војводини....Има своје специфичности и повезанији је са централном Србијом, мало нагиње и на Семберију, али је то можда и због тога што га дели мања природна препрека са централном Србијом (река Сава), док га Дунав дели са Бачком ...Такође Дунав дели и Банат и централну Србију...Срем му "дође" као нека микрорегија, па се преласком у Срем из централне Србије, мало стидљиво показује Војводина и централна Европа, док је преласком ковинског моста, барем мени, много уочљивија разлика...Е сад, што се тиче потенцијала за разнородно порекло, вероватно је Срем ту "најтањи" :) Банат је ту можда и најбогатији, мало ми је и мистичан (зато што је источна регија , па гравитира ка Карпатима, гледа ипак на исток,  док је Бачка неки "мејнстрим" и гледа ка западу :) (а Срем ми гледа ка југу :) )Тако ми се чини са позиције Шумадинца  :D
« Последња измена: Јун 01, 2018, 12:58:34 поподне Atlantische »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #3 послато: Јун 01, 2018, 12:52:34 пре подне »
Вероватно...Срем је јако занимљив иако је најмања регија у Војводини....Има своје специфичности и повезанији је са централном Србијом, мало нагиње и на Семберију, али је то можда и због тога што га дели мања природна препрека са централном Србијом (река Сава), док га Дунав дели са Бачком ...Такође Дунав дели и Банат и централну Србију...Срем му "дође" као нека микрорегија, па се преласком у Срем из централне Србије, мало стидљиво показује Војводина и централна Европа, док је преласком ковинског моста, барем мени, много уочљивија разлика...Е сад, што се тиче потенцијала за разнородно порекло, вероватно је Срем ту "најтањи" :) Банат је ту можда и најбогатији, мало ми је и мистичан (зато што је источна регија , па гравитира ка Карпатима, гледа ипак на исток,  док је Бачка неки "мејнстрим" и гледа ка западу :) (а Срем ми гледа ка југу :) )Тако ми се чини са позиције Шумадинца  :D
Срем мислим да је што кажеш најтањи што се тиче мешовитих бракова,чини ми се да је и некада па и данас најхомогенија регија што се тиче нација..највише је било а и данас има највише Срба иако знам да је било и Немаца,Словака и Хрвата..свакако је регија која јје доста другачија од Баната и Бачке.Банат је много занимљив,по свим тачкама и одувек је и био..за Бачку немам појма ,она ми је најмање позната али ми делује много мирније у односу на Срем и јужну половину Баната..ту ми једино Шајкашка онако делује динамично,вероватно је тако због тога што се и то може обухватити под Војну Крајину. :D Иако си Шумадинац ,дао си слику као да си цео век провео у Срему. :D
« Последња измена: Јун 01, 2018, 12:58:41 поподне Atlantische »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #4 послато: Јун 01, 2018, 01:13:54 пре подне »
Иако си Шумадинац ,дао си слику као да си цео век провео у Срему. :D
Хвала  :D Али да не испадне да сам телепатијом из Крагујевца успео нешто да протумачим, доста сам сазнао од пријатеља...Шапоња из Сремске Митровице, прави "динарац", обожава Црну Гору, коју зове стално "српска Спарта", и од кума из Новог Сада , од кога сам први пут чуо за специфичности и разлике регија у Војводини, па и о "љутим Сремцима"  :D Скренух са теме мало, али што кажеш, у Срему су вероватно најмање шансе за вишенационално порекло , иако и ту има више нација
« Последња измена: Јун 01, 2018, 12:58:47 поподне Atlantische »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #5 послато: Јун 01, 2018, 07:57:28 пре подне »
Ја сам ти пример Србина чија је фамилија у Банату најмање од Велике Сеобе, који истраживањем није открио ниједну породицу мађарског,немачког,словачког па за сада ни румунског порекла порекла ишавши од 250 година на уназад а знам за сада 23 фамилија од којих водим порекло.. ;D..иако сам очекивао да ћу наћи сличну ситуацију као мој пријатељ Бранислав.  :) ..мада гајим сумње да можда имам и ја Румуне јер су моји били присутни од Поморишја до јужног Баната а мислим да је до брака лакше долазило између Срба и Румуна пре свега због припадности истој цркви.Имам додуше једну грану која је потпуно неистражена ,а везује се за Београд од почетка 20.века па је ту свашта могуће.Зато сам између осталог и наручио ФТДНА па ћемо видети. :)

Било би интересантно да људи који су упућенији у ту мултинационалну причу,на свом породичном примеру напишу отприлике у ком периоду је долазило до мешања између Срба и осталих нација,поготово на простору Војводине.Моја претпоставка је да се то дешавало од укидања Војне Границе па навише,такође ми се чини да је то чешће бивало у Банату и Бачкој него Срему рецимо,нека ме Бане исправи ако грешим. :D :)

Моје истраживање барањске лозе, али и родослова Товјана (који су тамо вероватно од 1687), такође се завршило без података о мешању са другим етничким заједницама, иако је Барања такође шароликог састава била, и била су таква и места одакле су долазили моји. Мешовити бракови на том родослову почињу да се јављају тек од друге половине 20. века. А на родослову је више од 400 имена.
« Последња измена: Јун 01, 2018, 12:58:53 поподне Atlantische »



Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #6 послато: Јун 01, 2018, 10:24:28 пре подне »
Ево и од мене мапа породица од којих сам потекао, има ту свега и свачега од националности и вероисповести. Ја лично не познајем никога ко је оволико измешан.  :) Сад ћу потанко да их набројим, али навео сам само места одакле су пореклом. Нисам укључио места рођења, нпр. деда по мајци је рођен у Петровом Селу код Кладова, али се зна да су из Бокова код Цетиња, тако да се и он води под Боково у карти.
Идеалан ''случај'' за аутосомални тест. ;)
ту ми једино Шајкашка онако делује динамично,вероватно је тако због тога што се и то може обухватити под Војну Крајину. :D Иако си Шумадинац ,дао си слику као да си цео век провео у Срему. :D
Кад споменусте међунационалне бракове у прошлости, додао бих да је конкретно на подручју Шајкашког батаљона, све до његовог укидања 1873. тако нешто било могуће уз изричиту сагласност команданта Батаљона, макар када се радило о таквим браковима између граничара и несрба. Генерално и без тога таквих бракова је било мало, од Срба једини који су више склапали бракове са особама других националности су углавном били официри Батаљона и занатлије, углавном са особама немачке, чешке, мађарске националности.

Колико је на подручју Шајкашке владала стриктна војна дисциплина у свим порама друштва говори податак да је било забрањено склапати бракове са особама из провинцијала (Нови Сад и све што није потпадало под границу), као и то да се пресељавање становника провинцијала на подручје Батаљона регулисало низом стриктних прописа, почевши од тога колико је имућан онај који жели да се пресели до тога какво је имовинско стање становника Батаљона који би своју имовину продао ''дођошу'' и да ли би продаја имовине финансијски угрозила породицу продавца.

Ево једног таквог случаја у породици Путник из Сентивана (данашњег Шајкаша) од које је моја баба по очевој страни.

Негативно, пак, решење у случају породице Јанковић из Турије, која је желела да купи имање сентиванске задруге Путник од 18,5 јутара, донето је стога што је иста имала само две мушке главе, а није било ни извесно да ли би се Путникови, после продаје поседа, могли издржавати у Батаљону. Том приликом, 1833, Команда Батаљона је упозорена да у граничарским региментама нигде нема толико деоба и купопродаја супротних духу Основног граничарског закона.

Шајкашка - историја - свеска II
« Последња измена: Јун 01, 2018, 12:59:11 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Бранислав Илијин Радојичин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #7 послато: Јун 01, 2018, 12:01:15 поподне »
Идеалан ''случај'' за аутосомални тест. ;)Кад споменусте међунационалне бракове у прошлости, додао бих да је конкретно на подручју Шајкашког батаљона, све до његовог укидања 1873. тако нешто било могуће уз изричиту сагласност команданта Батаљона, макар када се радило о таквим браковима између граничара и несрба. Генерално и без тога таквих бракова је било мало, од Срба једини који су више склапали бракове са особама других националности су углавном били официри Батаљона и занатлије, углавном са особама немачке, чешке, мађарске националности.

Заинтересован сам за све врсте тестирања и покушавам овде да испратим шта све пишете, али сам тотални лаик, па ми треба саветовање око свега тога.  :D А и тренутно сам кратак са новцем, престао сам да радим да бих завршио факултет. Тако да у некој ближој будућности.

А што се тиче ових бракова. У панчевачком архиву сам својевремено прегледао десетине хиљада картица, тј. захтева за пресељење унутар Немачко-банатске граничарске регименте (са седиштем у Панчеву). Многи се односе на склапање бракова, најчешће у оквиру своје религијске скупине, невезано за националност. Немци католици су били (бар ови у граници) мало либералнији по том питању, па су радо женили Мађарице, али искључиво католкиње. Немци евангелисти су ретко узимали католичке Немице за жене, радије су женили Словакиње и Мађарице реформатске конфесије. Срби и Румуни поготово по селима су се узимали међусобно још од најранијих дана. Мађари и Словаци скоро никако, а и данас влада велики анимозитет међу тим заједницама, бар на југу Баната. Све ово причам за доба Аустроугарске. Касније у Краљевини и после у СФРЈ нико никога више ни не пита.  :) Рецимо у Панчеву од 1935. год па до краја Другог рата, највећи носиоци нацизма на локалном нивоу су били евангелички Немци, буквално фанатици! Они су се листом пријављивали у СС јединицу, заиста су веровали у ту идеологију. Њихови попови су такође били острашћени. Док нпр, католици Немци нису били толико загрижени, многи су се из користи прикључили.
« Последња измена: Јун 01, 2018, 12:59:17 поподне Atlantische »
Шарен кожув с концима,
'Ди ћеш, царе, с момцима?
Водићу и' до Пијаве,
нек' изгубе главе, шалај!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #8 послато: Јун 01, 2018, 11:12:25 поподне »
Оно што ми је занимљиво , а супротно је овој теми, је то да се Словаци из Ковачице и Падине узимају искључиво међу собом. Права микрорегија, као "мала Словачка" на потезу од 10 километара. Код одабира имена је специфично код доста породица, да циркулишу два имена Јан, Павел, Јан, Павел напр. (по генерацијама) ...У самој општини Ковачица постоје места са искључиво доминантним становништвом Словака, Румуна, Мађара, Срба, као мале енклаве...
« Последња измена: Јун 01, 2018, 11:18:01 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #9 послато: Јун 01, 2018, 11:29:24 поподне »
Оно што ми је занимљиво , а супротно је овој теми, је то да се Словаци из Ковачице и Падине узимају искључиво међу собом. Права микрорегија, као "мала Словачка" на потезу од 10 километара. Код одабира имена је специфично код доста породица, да циркулишу два имена Јан, Павел, Јан, Павел напр. (по генерацијама) ...У самој општини Ковачица постоје места са искључиво доминантним становништвом Словака, Румуна, Мађара, Срба, као мале енклаве...
Добар пријатељ Словак из Селенче код Бача ми је причао да су пола села протестанти а пола католици и да се не узимају радо међу собом. А сви Словаци.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #10 послато: Јун 01, 2018, 11:37:06 поподне »
Добар пријатељ Словак из Селенче код Бача ми је причао да су пола села протестанти а пола католици и да се не узимају радо међу собом. А сви Словаци.
Кад сам питао Павела Бабку, власника ликовне галерије у Ковачици, о доласку Словака у Војводину, рекао ми је између редова, да су за то "заслужни" његови сународници,  католици из Словачке...Приликом настањивања пустих новоослобођених крајева од Турака , у данашњој Војводини, први насељеници са севера су били протестанти, који су били грађани другог реда у матици, јер су били мањина. Е сад, овај Словак , који је протестант, као и већина у Ковачици и Падини, сву кривицу ставља на сународнике католике, али то је ипак била иницијатива Беча и Пеште...Али су они то свели на неки однос нетрпељивости Словака протестаната и Словака католика, мада сами Словаци, и једни и други се ту нису питали ништа, него је то била државна политика Беча и Пеште...Ипак је очигледно остао тај анимозитет између словачких католика и протестаната
« Последња измена: Јун 01, 2018, 11:43:46 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #11 послато: Јун 01, 2018, 11:55:45 поподне »
Хвала  :D Али да не испадне да сам телепатијом из Крагујевца успео нешто да протумачим, доста сам сазнао од пријатеља...Шапоња из Сремске Митровице, прави "динарац", обожава Црну Гору, коју зове стално "српска Спарта", и од кума из Новог Сада , од кога сам први пут чуо за специфичности и разлике регија у Војводини, па и о "љутим Сремцима"  :D Скренух са теме мало, али што кажеш, у Срему су вероватно најмање шансе за вишенационално порекло , иако и ту има више нација

То за кума би одвећ био наставак једне од оних прича коју смо покренули на теми која је закључана а тиче се осећаја припадности одређеној регији ван тренутног боравишта. ;) Љути Сремци-баш тако. ;D

Моје истраживање барањске лозе, али и родослова Товјана (који су тамо вероватно од 1687), такође се завршило без података о мешању са другим етничким заједницама, иако је Барања такође шароликог састава била, и била су таква и места одакле су долазили моји. Мешовити бракови на том родослову почињу да се јављају тек од друге половине 20. века. А на родослову је више од 400 имена.
По роману Црњанског се да закључити супротно..мада мислим да су већу слободу и такву могућност за склапање међунационалних бракова имали официри високо котирани,овако обичан војник и сељак није имао неке велике шансе,поготово што знамо да су села углавном била национално хомогена и тежило се у то и укрупљивању имања и стварању иметка унутар тог места..јер се ретко дешавало да се људи иселе у неко друго насеље.Тек касније се јављају та кретања становништва тзв.интерне миграције и долажење у контакт са другим затворенијим заједницама.Тако да си ово горе по мом неком искуству скроз у праву. :) Лепо је и Атлантише горе објаснио на примеру Шајкашке како је то било у то време.За Банат знам да су постојали пасоши због којих је и настала изрека сваког госта три дана госта јер су ван куће тј.свог села смели да одсуствују 3 дана максимално..тако да ако је то регулисано сигурно би било регулисано и то са киме се човек жени и да ли остаје у селу или иде ван њега..макар је тако било до укидања границе 1872.године.
« Последња измена: Јун 01, 2018, 11:59:55 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #12 послато: Јун 02, 2018, 12:05:53 пре подне »
Оно што ми је занимљиво , а супротно је овој теми, је то да се Словаци из Ковачице и Падине узимају искључиво међу собом. Права микрорегија, као "мала Словачка" на потезу од 10 километара. Код одабира имена је специфично код доста породица, да циркулишу два имена Јан, Павел, Јан, Павел напр. (по генерацијама) ...У самој општини Ковачица постоје места са искључиво доминантним становништвом Словака, Румуна, Мађара, Срба, као мале енклаве...
Ја сам скоро видео пример у једном малом селу блзу Беле Цркве-умрлица на ћирилици написана ,а име мађарско.Би ми чудно али сам од оца после чуо да је село мешано,има и Срба и Мађара,Румуна,Немаца и Цигана-а међусобно се жене и удају..а од једног свештеника сам чуо да за тај део Баната када је Васкрс или Божић у куће католика долазе православни свештеници јер је католичка црква дигла руке од неких насеља и ради одржања хришћанских вредности наши свештеници долазе у њихове куће,као да су и они део православне парохије.
Иначе за Словаке оно што могу да приметим је да се држе заједно,када их има на улици или где год више од једне особе причају искључиво својим језиком што ми је онако било и сваки пут ми је веома чудно јер нису туристи овде.А то за имена сам такође чуо да је проблем бирократији јер постоји одређен број имена који циркулише ,обично се мушкој деци имена дају по оцу.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #13 послато: Јун 02, 2018, 12:12:40 пре подне »
Добар пријатељ Словак из Селенче код Бача ми је причао да су пола села протестанти а пола католици и да се не узимају радо међу собом. А сви Словаци.

To je i jedino selo gdje su se Slovaci katolici u Bačkoj održali.  Drugdje su se pretopili u Mađare ali zato imamo masu slovačkih prezimena u Bogojevu, Doroslovu, Kupusini.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #14 послато: Јун 02, 2018, 12:15:29 пре подне »
To je i jedino selo gdje su se Slovaci katolici u Bačkoj održali.  Drugdje su se pretopili u Mađare ali zato imamo masu slovačkih prezimena u Bogojevu, Doroslovu, Kupusini.
Негде сам чуо да је мање више цео Темерин помађарен, заправо да потичу од Словака. Не знам да ли је ово тачно. Једна мала анегдота...Тај мој пријатељ Словак, који ми је био и цимер у студентском дому, научио ме је да изговорим фрикативно Г :)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #15 послато: Јун 02, 2018, 12:22:19 пре подне »
Негде сам чуо да је мање више цео Темерин помађарен, заправо да потичу од Словака. Не знам да ли је ово тачно. Једна мала анегдота...Тај мој пријатељ Словак, који ми је био и цимер у студентском дому, научио ме је да изговорим фрикативно Г :)

Prema mjestima odakle su doseljeni, Temerinci bi ipak bili uglavnom Mađari.  Većina ih je nakon raseljavanja Srba iz Temerina došla ili iz središnje Mađarske ili mađarskih sela u Bačkoj.  Tek među doseljenicima iz Nogradske županije bi moglo biti Slovaka. 

Iseljeni Srbi su otišli u Šajkaški bataljon i tamo osnovali selo Đurđevo. 

Ван мреже Бранислав Илијин Радојичин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #16 послато: Јун 02, 2018, 12:30:20 пре подне »
Оно што ми је занимљиво , а супротно је овој теми, је то да се Словаци из Ковачице и Падине узимају искључиво међу собом. Права микрорегија, као "мала Словачка" на потезу од 10 километара. Код одабира имена је специфично код доста породица, да циркулишу два имена Јан, Павел, Јан, Павел напр. (по генерацијама) ...У самој општини Ковачица постоје места са искључиво доминантним становништвом Словака, Румуна, Мађара, Срба, као мале енклаве...

Ах, Ковачица.. Место мог одрастања. Да, мање више је све као што сте рекли. Упућени сами на себе, јер су удаљени од осталих словачких места, изузев Арадца код Зрењанина и Панчева који такође има значајну словачку популацију.

Али је то општина са највећим бројем Словака у Србији, ал' не и процентуално.
Једино шта бих додао, можда није лепо да кажем, али Падинци имају ту навику да се узимају искључиво по свом селу. Тек у задње време су почели да се отварају и према Ковачичанима. Опрости ми Боже, али одељење за бубреге у панчевачкој болници је пуно Падинаца. Не праве инцест, али већ 5-6 колено узимају се без проблема. Можда им се то одражава на бубреге. Ја сам тамо провео 7 година, свега сам се наслушао. То за њихову затвореност сам слушао од Ковачичана. Имао сам девојку из Падине, којој и отац и мајка имају исто презиме (мислим на девојачко). Додуше, то је најчешће презиме у Падини, верујем да знају шта раде.
Шарен кожув с концима,
'Ди ћеш, царе, с момцима?
Водићу и' до Пијаве,
нек' изгубе главе, шалај!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #17 послато: Јун 02, 2018, 12:44:40 пре подне »
Ах, Ковачица.. Место мог одрастања. Да, мање више је све као што сте рекли. Упућени сами на себе, јер су удаљени од осталих словачких места, изузев Арадца код Зрењанина и Панчева који такође има значајну словачку популацију.

Али је то општина са највећим бројем Словака у Србији, ал' не и процентуално.
Једино шта бих додао, можда није лепо да кажем, али Падинци имају ту навику да се узимају искључиво по свом селу. Тек у задње време су почели да се отварају и према Ковачичанима. Опрости ми Боже, али одељење за бубреге у панчевачкој болници је пуно Падинаца. Не праве инцест, али већ 5-6 колено узимају се без проблема. Можда им се то одражава на бубреге. Ја сам тамо провео 7 година, свега сам се наслушао. То за њихову затвореност сам слушао од Ковачичана. Имао сам девојку из Падине, којој и отац и мајка имају исто презиме (мислим на девојачко). Додуше, то је најчешће презиме у Падини, верујем да знају шта раде.
Не морам да одем у Словачку ако је се ужелим...Ковачица је ближе :) А да, у праву си, Ковачичани и Падињани без обзира што су Словаци, држе се углавном својих места, па постоји и ривалитет :) Вероватно је да су те "бољке" последица мешања у оквиру тих заједница, а и Ковачица и Падина имају по око 5000 становника (с тим што је, чини ми се, Падина најсловачкије место по проценту у Војводини), па је вероватно немогуће ступити у брак са неким ко није неки даљи род
« Последња измена: Јун 02, 2018, 12:51:45 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #18 послато: Јун 02, 2018, 03:18:00 пре подне »
Не морам да одем у Словачку ако је се ужелим...Ковачица је ближе :) А да, у праву си, Ковачичани и Падињани без обзира што су Словаци, држе се углавном својих места, па постоји и ривалитет :) Вероватно је да су те "бољке" последица мешања у оквиру тих заједница, а и Ковачица и Падина имају по око 5000 становника (с тим што је, чини ми се, Падина најсловачкије место по проценту у Војводини), па је вероватно немогуће ступити у брак са неким ко није неки даљи род
Бане ће потврдити да јак ривалитет постоји између насеља у самом граду а камоли селима. :D Тако је то у Банату одувек било.
Некада је то поготово било изражено а данас је мање.
Иначе када причамо о Словацима они важе за одличне дунђере,поготово део који је из Падине.Да ли је тско одувек не знам јер сам за многе чуо да су занате испекли по Немачкој итд..што се болести тиче свакако је већа шанса да се добију аутозомално рецесивне болести јер је  већа шанса да су оба алела поремећена ако се брак склопи унутар блиског сродства..за бубреге постоји сијасет болести које се између осталог на овакав начин наслеђују па не би чудило ,поготово због затворености заједнице.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Бранислав Илијин Радојичин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #19 послато: Јун 02, 2018, 02:24:11 поподне »
Бане ће потврдити да јак ривалитет постоји између насеља у самом граду а камоли селима. :D Тако је то у Банату одувек било.
Некада је то поготово било изражено а данас је мање.
Иначе када причамо о Словацима они важе за одличне дунђере,поготово део који је из Падине.Да ли је тско одувек не знам јер сам за многе чуо да су занате испекли по Немачкој итд..што се болести тиче свакако је већа шанса да се добију аутозомално рецесивне болести јер је  већа шанса да су оба алела поремећена ако се брак склопи унутар блиског сродства..за бубреге постоји сијасет болести које се између осталог на овакав начин наслеђују па не би чудило ,поготово због затворености заједнице.


Нема, мој другар је доктор и по!  :D

А о ривалитетима по Банату тек има да се прича, али то другом приликом да не спамујем овде.
Шарен кожув с концима,
'Ди ћеш, царе, с момцима?
Водићу и' до Пијаве,
нек' изгубе главе, шалај!

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #20 послато: Јун 02, 2018, 02:42:21 поподне »

Нема, мој другар је доктор и по!  :D

А о ривалитетима по Банату тек има да се прича, али то другом приликом да не спамујем овде.

 ;D ;D ;D

Чини ми се да ће око ривалитета морати посебна тема да се отвара,но отом-потом. :D
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #21 послато: Јун 22, 2018, 12:04:59 пре подне »
помађарен, заправо да потичу од Словака. Не знам да ли је ово тачно.
Врло могуће што се мађаризације тиче. Док је Војводина била под Аустроугарском, морали су да уче мађарски у школи.
Оно што ми је занимљиво , а супротно је овој теми, је то да се Словаци из Ковачице и Падине узимају искључиво међу собом. Права микрорегија, као "мала Словачка" на потезу од 10 километара.
јесте да се чешће узимају међусобно, али није искључиво. Има и мешовитих бракова, норочито од шездесетих, седамдесетих година прошлог века, а сада још више.
Вероватно и јесте тачно, да су сада мање више у сродству, али мислим да ништа није више изражено у односу на друге регионе Србије, јер и када су насељавали ову област пре неких 200-250 год.долазили су из различитих крајева Словачке.

Иначе за Словаке оно што могу да приметим је да се држе заједно,када их има на улици или где год више од једне особе причају искључиво својим језиком што ми је онако било и сваки пут ми је веома чудно јер нису туристи овде.
тачно да причају словачки, али за разлику од појединих Мађара одлично говоре српски. Јесте да нису туристи, али нису ни твоји преци били туристи у Аустроугарској па су очували свој српски језик. Надам се да разумеш шта желим да ти кажем, језик је врло битан за очување обичаја, националности и културе.
Зато се може у Војводини чути и румунски, чешки, бугарски, словачки, мађарски, различити дијалекти српског, македонског па чак понекад и немачки.
(не заборавимо кинески ;))
 Само није уреду да неко разговара на другом језику у вашем друштву, а могао би на језику који разумете. Иначе у пролазу, превозу и слично не смета ми што ће причати својим језиком.
Када смо код српског, фасцинирају ме поједини амбасадори, нпр. Кине, и Словачке који говоре српски боље него неки битни људи који представљају Србију( нећу именовати који због правила)
« Последња измена: Јун 22, 2018, 12:09:39 пре подне Азот »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #22 послато: Јун 22, 2018, 12:49:24 пре подне »
Тачно да причају словачки, али за разлику од појединих Мађара одлично говоре српски. Јесте да нису туристи, али нису ни твоји преци били туристи у Аустроугарској па су очували свој српски језик. Надам се да разумеш шта желим да ти кажем, језик је врло битан за очување обичаја, националности и културе.
Зато се може у Војводини чути и румунски, чешки, бугарски, словачки, мађарски, различити дијалекти српског, македонског па чак понекад и немачки.
(не заборавимо кинески ;))
 Само није уреду да неко разговара на другом језику у вашем друштву, а могао би на језику који разумете. Иначе у пролазу, превозу и слично не смета ми што ће причати својим језиком.
Када смо код српског, фасцинирају ме поједини амбасадори, нпр. Кине, и Словачке који говоре српски боље него неки битни људи који представљају Србију( нећу именовати који због правила)
Слажем се скроз са горе написаним..понекад сам мало више пристрасан него објективан а то је и био случај кад  сам написао то за Словаке..први волим да чујем да су наши негде са стране сачували језик,обичаје тако да није реално на друге да се љутим,поготовоп на Словаке који су једни од најлојалнијих и Србима најприврженијих народа ,где се не сећам да је икада било трзавица међу нама.Има мало тога да ми смета што Не-Срби углавном теже остварењу неких права,иако имају сво право ко и ми и живе као и ми,а опет знамо како наши живе и како су третирани у околним земљама..због свег тога ми се дигне притисак и неки пут оплетем и узимам у обзир ствари које нису нису ни за какво замерање нити су страшне него сасвим у реду. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #23 послато: Јун 22, 2018, 01:51:09 пре подне »

 Само није уреду да неко разговара на другом језику у вашем друштву, а могао би на језику који разумете.
Наравно да није и то се подразумева. Треба причати на језику којим прича већина у друштву. На студијама у Словачкој, ако бисмо се мој кум из Новог Сада и ја , као једини Срби , нашли у друштву Словака и Чеха, где смо сви водили неку дискусију, један другом смо се обраћали на словачком (а да нисмо били ни свесни тога, иако смо Срби :) )...А ако група Словака у Србији прича на словачком, и то је нормално јер опет већина у тој групи прича словачки
« Последња измена: Јун 22, 2018, 01:58:39 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #24 послато: Јун 22, 2018, 01:22:22 поподне »
Судећи према подацима Републичког завода за статистику, међунационални бракови су прилично изражени у односу на бројност и величину наших мањина.

Од укупног броја припадница националних мањина које су се удале 2016. године, са Србима су склопиле брак: преко половина Румунки и Русинки, свака друга Хрватица, свака трећа Словакиња, свака четврта Мађарица...

 

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #25 послато: Јун 22, 2018, 10:32:21 поподне »
Врло интересантни подаци
У прошлости је било мање изражено сигурно.  А врло је честа појава да људи који имају мешовито порекло ступају у брак са још неким другим па долази до вишеструко мешовитих бракова
Слажем се скроз са горе написаним...
Драго ми је да смо се разумели :)
Стоји и то да се неки злоупотребљавају припадност неким етничким групама, одмах се хватају на угрожавање права и слично.
На студијама у Словачкој,
сада знам зашто толико знаш о Словацима :)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #26 послато: Јун 22, 2018, 10:45:57 поподне »
Врло интересантни подаци
У прошлости је било мање изражено сигурно.  А врло је честа појава да људи који имају мешовито порекло ступају у брак са још неким другим па долази до вишеструко мешовитих бракова Драго ми је да смо се разумели :)
Стоји и то да се неки злоупотребљавају припадност неким етничким групама, одмах се хватају на угрожавање права и слично.  сада знам зашто толико знаш о Словацима :)
Разумели смо се ,само нисам рекао да су моји за ту Аустрију и њено очување много жртаа положили,читав век су ратовали на страни Аустрије против Турака,кад год је било густо онда привилегије,кад прође опасност онда иду покушаји мађаризације ,тенденција ка унијаћењу и слично..тако је било од Далмације па до Влашке ,тако да ако је неко имао право да се понаша као туриста и да полаже право на нешто ,то су онда моји преци и преци осталих Срба са простора Војводине. :) Ово за Словаке сам погрешно и превише агресивно написао тако да де за то извињавам.
Немам проблем никакав ни са једном.мањином,многе знам и са њима сам у добрим односима ,једино имм проблем са лицемерјем.Такоме мислим и да ова земља нема проблем.са тим иако свако коме се ћефне истерује неку правду и галами,уз подршку са стране са све циљем стварања Београдског пашалука ,док треба видети како то наш народ живи и опстаје у околним државама.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Jug36

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
  • E1b-V22
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #27 послато: Септембар 30, 2018, 02:47:48 пре подне »
Добар пријатељ Словак из Селенче код Бача ми је причао да су пола села протестанти а пола католици и да се не узимају радо међу собом. А сви Словаци.

U Backom Petrovcu su svi evangelisti koliko znam. Mala opstina ali sa dominantnom Slovackom vecinom...Backi Petrovac, Kulpin i Glozan su sela sa slovackom vecinom...Maglic jedino sa srpskom i to su potomci kolonista posle drugog svetskog rata...Mislio sam da su oni centar Slovacke nacionalne manjine u Srbiji a ne Kovacica..

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #28 послато: Септембар 30, 2018, 03:24:46 пре подне »
U Backom Petrovcu su svi evangelisti koliko znam. Mala opstina ali sa dominantnom Slovackom vecinom...Backi Petrovac, Kulpin i Glozan su sela sa slovackom vecinom...Maglic jedino sa srpskom i to su potomci kolonista posle drugog svetskog rata...Mislio sam da su oni centar Slovacke nacionalne manjine u Srbiji a ne Kovacica..
Словаци су дошли у Бачки Петровац 57 година пре доласка Словака у Ковачицу, тако да је у Бачком Петровцу за толико дужи континуитет...
Prví Slováci prišli do Petrovca z Málinca v roku 1745 a priviedol ich Matej Čáni.
https://sk.wikipedia.org/wiki/Petrovec_(mesto)
Kovačica (srb. Ковачица) je mesto v Srbsku, v pokrajine Vojvodina, neďaleko sútoku riek Tisy a Dunaja. Novú osadu Kovačica založili v roku 1802 Slováci
https://sk.wikipedia.org/wiki/Kova%C4%8Dica_(mesto)
Тај "ривалитет" за "најсловачкије" место траје 200 година...

« Последња измена: Септембар 30, 2018, 03:26:52 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #29 послато: Септембар 30, 2018, 03:31:42 пре подне »
Бачки Петровац и јесте културни центар Словака у Србији, а не Ковачица. У Петровцу их има највише и тамо је Матица Словачка.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #30 послато: Септембар 30, 2018, 03:45:19 пре подне »
Бачки Петровац и јесте културни центар Словака у Србији, а не Ковачица. У Петровцу их има највише и тамо је Матица Словачка.
Да, али најсловачкија места процентуално су Падина (5575, 96,78%), Ковачица (5142,  82,15%)...и Бачки Петровац (5549, 82,48%)...
По томе је насловачкије место Падина са највећим бројем Словака и са највећим процентом, иако је у саставу општине Ковачица, где само место Ковачица има мање Словака него Падина, а и Падина испада да има више Словака него Бачки Петровац...
Бачки Петровац јесте седиште Словака у Војводини, али Падина може да се сматра најсловачкијим местом у Војводини (по броју становника и по проценту ,  96,78%)...ако не рачунамо Нови Сад где је око 6500 Словака (по броју становника)...
« Последња измена: Септембар 30, 2018, 03:53:27 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #31 послато: Септембар 30, 2018, 03:59:26 пре подне »
... али Падина може да се сматра најсловачкијим местом у Војводини (по броју становника и по проценту ,  96,78%)...
Када сам пре пар година разговарао са једним сликаром из Падине, рекао ми је да су у Падини сви Словаци осим неколико ромских породица
« Последња измена: Септембар 30, 2018, 04:03:38 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #32 послато: Октобар 05, 2018, 01:09:41 поподне »
Међу православним Србима некада је био обичај (до Другог Светског рата углавном) да се црквени обред венчавања обавља у православној цркви младином месту (село,град). Оно што ме занима а везано је за ову тему..где се најчешће обављало венчање између православног Србина и рецимо Мађарице, Немице или Словакиње ( што се дешавало али у већим размерама чини ми се тек од 20.века) које су припадале католичкој, реформаторској или евангелистичкој цркви? Да ли се одржавало правило да венчање буде у младином месту -самим тиме и не-православној цркви, или се обред вршио у православном храму у младожењином месту? 
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Међунационални бракови у прошлости на подручју Војводине
« Одговор #33 послато: Децембар 21, 2018, 10:44:55 поподне »
У Српска православна Митрополија карловачка - по подацима од 1905. године доступној у дигиталној библиотеци Порекла се налазе подаци о практично свакој парохији која је припадала Карловачкој митрополији, па је самим тим могуће видети колико је по територијама које су покривале одређене парохије било мешовитих бракова.

Насумичним бирањем парохија стиче се утисак да су мешовити бракови били доста ретки, ређи и од ''дивљих'' (којим претпостављам означавају оне брачне парове који нису обавили ни грађанско ни црквено венчање).

Као примере сам узео она места без етничке већине и места где су Срби представљали релативну већину и мањину.

Станишић (Olszállás),

Преглед места:

Бројеви: Домова има 1177, од тих су српски 89, страни 1088.130, 1432.
Бракови: Бр. пари 1562, од тих су српски 130, страни 1432.
Душе: Душа има 6688: м. 3307, ж. 3381. Срба има 576, Немаца 4844, Мађара 1112, разних 56. Парохијско звање је основано 1774. године. Матице су заведене рођених и венчаних 1777. год. умрлих 1787. год. и воде се тачно. У 1905. години број рођених је 23, венчаних 3, умрлих 30. Срп. прав. домова има 89, бр. пари 130, душа има 576: м. 300, ж. 276. Мешовитих бракова има 3, дивљих 5.

Новиљ Сентиван (Sajkásszentiván),
Преглед места:
Бројеви: Домова има 558, од тих су српски 360, страни 198. Бракови: Бр. п. 659, од тих су српски 389, страни 270.
Душе: Душа има M. 1494, ж. 1493, свега 2987. Срба има 1689, Немаца 1183, Мађара 115.

Парохијско звање: Матице су заведене 1818. год., но године 1848. су изгореле, те су засноване 1849. год. Срп. прав. домова има 360, брачних 389, 835, ж. 854, свега 1689. Дивљих бракова има 8.

По свему судећи без мешовитих бракова.


Стари Сивац (Ćszivácz),
Преглед места:
Бројеви: Домова има 1385, од тих су српски 629, страни 765.
Бракови: Бр. п. 1669, од тих су српски 787, страни 882.
Душе: Душа има свега 7200: м. 3607, ж. 3593. Срба има 3775, Немаца 2675, Мађара 751. Парохијско звање: Матице су заведене 1744. год. и воде се тачно. Срп. прав. домова има 620, бр. п. 787, душа, м. 1972, ж. 1802, света 3774. Мешовитих бракова има 4, грађанских 3, дивљих 59. Прешао у православље 1 римокатолик, посрбио се 1 Немац.

Суботица (Szabadka),
Преглед места:
Бројеви: Домова има 12.503, од тих су српски 372, страни 12.131.
Бракови: бр. п. 16.503, од тих су српски 610, страни 15.893.
Душе: Душа има 82.122, од тих м. 40.868, ж. 41.254, Срба има 2732, Мађара 46050, Немаца 1822, Словака 166, Буњеваца 31352.
Парохијско звање: Матице су заведене 1744. год., и воде се тачно У 1905. години број рођених је 60, умрлих 82, венчаних 24. Срп. прав домова има 372, бр. п. 610, душа м. 1353, ж. 1379, свегх 2732 Мешовитих бракова има 32, грађански 1, дивљих 12.

Вуковар,
Преглед места:
Бројеви: Домова има 1837, од којих су 267 српски.
Бракови: Брачних пари има 2486, српских 260. Мешовитих бракова има 43, дивљих 11. '
Душе: Душа има 9719: м. 4669, ж. 5050. Од тих су Срби православне вере 1259,Хрвати римокат. 4016, Немци римокат. 3537, Мађари римокат.769, разних 138.

Панчево (Pancsova),

Преглед места:
Бројеви: Домова има 2752, од тих су 1360 српски.
Бракови: Брачних пари има 3683, српски су 1594.
Душе: Душа има 19044: м. 9454, ж. 9590. Срба православних има 7874, 2924 Мађара, 7434 Немца, 184 Словака, 382 Румуна, 138 Хрвата и 108 разних.

Парохијско звање: Основано је 1777. год. Матице су заведене ито: венчаних 18. јануара 1791., рођених 25. јуна 1782., умрлих 1. новембра 1782. године. Воде се тачно и по пропису. Последње године број рођених 241, умрлих 290, венчаних 63. Домова има срп. прав. 1360, брачних пари 1594, душа 7874, од тих су 3841 м. а 4033 ж. Мешовитих бракова има 25, грађанских 9, дивљих 64. У православље прешле 2 римокатоличкиње и 1 протестанткиња.

Алибунар (Alibunár)
Преглед места:
Бројеви: Домова има 931, од којих су 242 српски.
Бракови: Брачних пари има 1055, од тих су 292 српски, мешовитих бракова 8, грађанских 2, дивљих 36.
Душе: Душа има 4628, од тих су: м. 2264, ж. 2364. Срба има 1219, Румуна 2710, Мађара 189, Немаца 427, разних 83.

Загреб,
Бројеви: Домова има 3.410, од тих су 52 српски.
Душе: Има 61.002 душе, м. 30.976, ж. 30.026. Од тих су Срби православне вере по држ. статистици 2.693 (по исказу парохијског звања 1.410), а међу њима је било 275 војника, Хрвати 43.502, Немци 4250, Мађари 2.805, Словаци 87, Русини 16, Румуни 19, разни 7630 (6.027 Словенаца, 955 Чеха, 416 Талијана и 100 Пољака).
Бракови: Брачних пари има 9.500, од тих су 73 српски.

Парохијско звање: Основано 1786. г. Српских прав. домова има 52, брачних пари 73, душа 1410: M. 877, ж. 533. Прешло у православље 13 римокатолика а у римокатоличку веру 2 Србина.

У Загребу међу Србима званично није било мешовитих бракова, с' тим што верујем да су они римокатолици који су прешли у православље то учинили ради брака са особом српске националности, и обрнуто.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор