После дужег времена је, на неки начин, расветљено порекло Годијеља, тј. балканског огранка хаплогрупе J2b M205.
Тестирани Кричка из Далмације потврдио је везу крајишких M205 са Полимљем и Потарјем.
У овим крајевима постоји појачано присуство J2b1, а у Крајини се може очекивати веома висок проценат зато што су се Кричи исељавали махом на запад, ка Далмацији и Босни.
Иако сам и сам раније помињао потенцијалну везу J2b1 и Крича, у међувремену сам “одустао” од ове теорије због велике распрострањености ове хаплогрупе на Балкану. Ипак, неки чланови су баш недавно помињали да је веза између J2b M205 и Кричана све извеснија. Ту пре свега мислим на Синишу, Лепеничанина и Неба.
Захваљујем се овом приликом свима који су учествовали у расветљавању порекла Годијеља (списак је огроман, не бих да наводим да не пропустим некога).
Ово је, после дужег времена, велики помак. Прво BIGY, па сада овај податак.
О Кричима се писало много. Највише се њима позабавио А. Лубурић у својој студији о Дробњацима. Иако су оне приче о борбама Кричана и Дробњака помало фантастичне, могу бити од користи.
Пре свега треба утврдити право време додира ових племена. То по свему судећи није 6., тј. 7. век.
А. Бачко верује да је до дефинитивне поделе дошло негде у 13. веку, а најкомплетнија, и рекао бих најрелевантнија, студија о Кричима се може пронаћи на нашем форуму (захваљујући Млађи)
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=942.0http://www.srpskilist.net/istorijski-osvrt/kricke-simbol-jednog-nestankaОвде има говора и о даљем пореклу Кричана, а најреалније делује она теорија о пореклу из Грчке (због присутва и разноврсности J2b1). На крају крајева и актуелни BIGY резултати упућују више на исток.
Можда не треба искључити ни Келте (неки аутори верују да веза постоји). Ово кажем и због због потенцијалне везе неких староседелачких G2a родова у ЦГ (келтска грана?) и Крича.
"Кричан из лимске повеље данас је потес Крције у селу Добриловина, са свега неколико кућа, смештен испод узвишења Градина (1655 m) и засеока Дубоки До. Катуни Боровац и Борова глава вероватно су реликти имена планине Уборак, док се потес Крције налази управо тамо где хрисовуља смепгга Кричан. Оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна. Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. Поред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и других делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана. У околини Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце, чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцарских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој? Сточарска скупина Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сињајевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солуна. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потарју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св. Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог црквеног поседа у данашњем пределу Крича."
Занимљиво да се помињу области око Солуна. То би можда објаснило Грке, Македонце и Бугаре J2b1. Поставља се питање у које доба се могла десити сеоба у Потарје/околину Дурмитора (ако се уопште десила, наравно) и да ли се старост крајишких M205 може повезати са доласком Дробњака у ове крајеве.
Многе ствари су одавно указивале на сеобу ове групе из Полимља ка Крајини, а и у Попису Херцеговачког санџака из 15. века у нахији Кричак спомиње се име Паскаш. Међу личким Усорцима (такође доминантно J2b1) постоји презиме Паскаш које, мора се признати, није тако често код нас, па може бити добар траг.
Код Кричана (тј. У нахији Кричка) се у 15. веку могу приметити и влашка и српска имена:
“Две деценије касније, када је исламизација захватила Кричане, на челу џемата Бранислава је наследио Алија Кричка. Списак побележених лица 1477. године показује да су раздвајани чланови проширених породица, да би се постигао законом прописани цензус. Болисав, Болимир и Радоња били су браћа и припадали су једној породици, а побележени су као три домаћинства. Сличан случај је са породицом Радоње, сина Богдановог, из које је издвојен његов син Радман. Имена су највећим делом српска, а има и неколико влашких имена: Алто, Братул, Богун, Бојун, Бубул, Наг, као и један исламизовани - Скендер, син Оливера. Никола, син Кричка, био је на челу другог џемата Кричана који је бројао 57 домова и 12 неожењених.”
Кричани су у 15. веку „оперисали“ и на потезу Дробњак – Дубровник (преко Требиња), па се у тим крајевима ближе Црној Гори (Требиње, итд.) може очекивати J2b M205 и на овом истраживању у Херцеговини.