Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе

Траг - корисне књиге, сајтови > Архиви и архивска грађа

<< < (2/8) > >>

Јовица Кртинић:

--- Цитат: Pavo Август 11, 2017, 03:30:10 поподне ---Osmanski izvori pokrivaju bar 400 godina srpske prošlosti i žalosno je koliko malo povjesničara u Srbiji uopće može čitati te izvore jer struka ne stimulira specijalizaciju osmanista. Razmišljajući o tom prije par dana, ovo je neka lista onih koji znaju:

Srđan Katić
Tatjana Katić
Olga Zirojević(gđa. Zirojević ima 83 godine)
Dragana Amedoski
Ema Miljković

Ako netko drugi zna osmanski turski, nisam primjetio da izdaje išta. U Hrvatskoj je i gore. Od starije generacije je tu Nenad Moačanin, a od mlađe mislim samo Dino Mujadžević. Značajno je da kad su u hrvatskoj izdavani defter sanždaka Požega iz 1579. i nedavno defter krajeva vraćenih Osmanlijama nakon Morejskog rata, prijevod s osmanskog je radila Fazileta Hafizović s Orijentalnog Instituta u Sarajevu. Pa čak i u BIH ima malo mladih osmanista(i gđa. Hafizović je u svojim sedamdesetim). Turski izvori koji su izašli u zadnjih 10-15 godina su uglavnom u prijevodima pokojnih osmanista kao Adema Handžića, Fehima Spahe, Ahmeda Aličića i Hivzije Hasandedića.

--- Крај цитата ---
Да, жалосно је колико се томе не придаје значаја. Овом списку може се придодати још Александар Јаковљевић из Историјског института.

Platin:
Провео сам 2 године у архиву Београда истражујући родослов. Постигао сам далеко више него што сам очекивао.

Велику помоћ су ми, највише у почетку, пружиле две запослене у читаоници. Једна од њих је студирала... не могу да се тачно сетим шта... али зна да растумачи турски и арапски. Она би била сасвим одговарајућа и квалификована. По мом искуству, може да тумачи (истина, мени су требали записи на српском) и врло лоше рукописе.

Đorđo:
једини начин је да набавимо факсимиле па да се сами са тиме бавимо, јер ћемо у супротном чекати 30 или 50 година док се неко смилује

Hannibal:

--- Цитат: Pavo Август 11, 2017, 03:30:10 поподне ---Osmanski izvori pokrivaju bar 400 godina srpske prošlosti i žalosno je koliko malo povjesničara u Srbiji uopće može čitati te izvore jer struka ne stimulira specijalizaciju osmanista. Razmišljajući o tom prije par dana, ovo je neka lista onih koji znaju:

Srđan Katić
Tatjana Katić
Olga Zirojević(gđa. Zirojević ima 83 godine)
Dragana Amedoski
Ema Miljković

Ako netko drugi zna osmanski turski, nisam primjetio da izdaje išta. U Hrvatskoj je i gore. Od starije generacije je tu Nenad Moačanin, a od mlađe mislim samo Dino Mujadžević. Značajno je da kad su u hrvatskoj izdavani defter sanždaka Požega iz 1579. i nedavno defter krajeva vraćenih Osmanlijama nakon Morejskog rata, prijevod s osmanskog je radila Fazileta Hafizović s Orijentalnog Instituta u Sarajevu. Pa čak i u BIH ima malo mladih osmanista(i gđa. Hafizović je u svojim sedamdesetim). Turski izvori koji su izašli u zadnjih 10-15 godina su uglavnom u prijevodima pokojnih osmanista kao Adema Handžića, Fehima Spahe, Ahmeda Aličića i Hivzije Hasandedića.

--- Крај цитата ---

Lista osmanista, tj. istraživača koji poznaju turski jezik i arapsko pismo se može proširiti:
A. Fotić
N. Šuletić
M. Pavlović
D. Tanasković

+ lista saradnika centra za osmanistiku - http://cosbelgrade.com/sr/saradnici
i ako se tome doda lista studenata/asistenata/doktoranata gore navedenih kao i osobe koje se bave proučavanjem samo jezika a ne i istorijom (katedre za osmanistiku), lista bi bila stvarno dugačka.

Dakle nama ne nedostaju istraživači već nam nedostaju finansijska sredstva za istraživanje, kao i plan na državnom nivou ali i određena doza saradnje među samim istraživačima.

Iako lista osmanista nije tako mala kada se uzme u obzir ukupan broj istoričara u Srbiji, oni su ipak u manjini i trude se da na svaki način i do krajnje mere iskoriste to svoje znanje jezika koje drugi nemaju (čast izuzecima).
Pojedini osmanisti (opet čast izuzecima) ljubomorno čuvaju neke važne izvore (tj kopije/fakismile istih) kao "lične feude" i od toga javnosti dele samo "mrvice". Objavljuju sitne radove a ne rade na prevodu i izdanju celog izvora koji je veoma važan za ostale istoričare koji nemaju potrebno znanje jezika. To je još jedan razlog zašto je malo toga objavljeno do sada pored onog što je Miloš postavio od S.Katića.

Mene zanima da li neko zna šta je sa ovim : Помозите српским историчарима да обаве истраживање у турским архивима
http://www.poreklo.rs/2014/02/09/pomozite-srpskim-istoricarima-da-obave-istrazivanje-u-turskim-arhivima/

Da li je projekat napušten ili se još radi ?

Hannibal:
Ovde je okačeno više prevoda osmanskih izvora iz raznih oblasti.

http://cosbelgrade.com/sr/bibliografija

Навигација