Словенски корен ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада.
Реч ветх (ина) од корена ветх- се изгубила као жива реч у срп (б) ском језику!
Мада, сад запажам да дух језика ипак живи у неким иразима или речима!
У којим би још речима данашњице могло да се скрива то ветх-?
Како неће изгубити када живимо у доба идиократије, гдје нам дјеца по пет стотин пута на дан кажу лајковат, јутуб, субскрајб, тамзап, оукеј, фак, њуз, геј, гејм овер, хед шот, а од домаћих ријечи знају "појест, попит, попишат..." и неких 500 најосновнијих ријечи укључујући турцизме. Није тако за све и не мора тако бити за већину, али постоји нека склоност к тому.
Што се тиче ријеч "вехт" она је у Вуковом рјечнику сасвим нормална ријеч и стари завјет се говорило "ветхи завјет".
Авет (авет-иња)! Да ли је дошло од а-ветх?
Шта је авет? Утвара, приказа?!Припада ли свету живих или мртвих? Грешим ли ја то?
Авет значи утвара, привиђење, сабласт. У Крајини нема те ријечи, освјем што су је чули у гдје-којем филму из Србије. Авет је турска ријеч у истом значењу, а сами Турци имају је од Араба, но у арабском афет значи несрећа или лош предзнак.
Шта се крије иза речи ветар? Нека природна давна (која је постојала пре нас) и стална сила!
Али, одакле је нама дошла реч ветар?
Шта кажe Тамара Лујак о тој речи?
afirmator.org/tamara-lujak-vetrovi-medu-nama/
Reč vetar nastala je od staroslovenske reči větrъ.
U staroengleskom glasi vind (wind), staronemačkom vendas (wendas), što odgovara današnjim izrazima u: holandskom vind (wind), nemačkom vind (wind), švedskom vind, latinskom ventus, ruskom veter, poljskom vjatr (wiatr), bugarskom vjatr (вятър).
Pretpostavlja se da reč potiče od proto-indoevropske reči ve (hweh) što znači duvati (tako na engleskom imamo, recimo, izraz za vreme: weather). Kaže se još: vetrić, vetrušak, vetrušina…
Vetrenjak (duša pokojnika ili nekakvo natprirodno biće koje predvodi gradobitne oblake)...
Коријен ријечи вјетар јер вејати. Вјетр је исто што и вејатељ, онај који веје. Словјени су замишљали вјетар двојако. Један вјетар био је благи љетњи, добри повјетарац који су називали именом Погода, јер он годи људима. А други вјетар су називали непогода, невријеме, позвизд или вихор. То је олуја или онај вјетар који звижди. Ту непогоду или позвизда замишњали су као огромнога змаја, који је толико огроман да му се под тежким тамним облаком види само реп у облику ковитлаца, а над облаком му је глава коју нико није видио, јер чим је неко види претвори се у камен. Ово чудовиште у вријеме турскога јарма назвали су по турски аждахом или халом. Постојали су људи, које су називали змајевитим људима, стухаћима ( од ријечи стихија) или вјетровњацима, за које се вјеровало да су дводушници, синови самога змаја, који је оплођавао младе дјевојке спушћајући су с небеса у обличију младића јунака. Када пријети олуја и град да побије усјеве, вјетровњак би легао или сјео у медитацију и уснуо тијелом, а душом би потекао под облаке да се бије против аждахе или хале, да је протјера преко горе у друго село. То су остатци старога вјеровања и тај зао дух је кључни образ цијелога вјероуређења (система религије) предхришћанских Словјена. Ето одатле ти вјетар или вејатељ.
А којом речи да заменимо реч "катедра" за древно-словље или прадавно-словље? Одсек или оделење за древно-словље или прадавно-словље!!??
Катедра је грчка ријеч καθέδρα и означава сједалиште, сједиште, столицу или кресло
трон у
античном прадавном смислу мјесто с којега
оратори бесједатељи бесједе. Ту ријеч имамо јер је у хришћанству она означавала мјесто гдје је сјео или укријепио се
епископ старјешина, владике, поглавица и то мјесто служи
символом знаменом његове власти или старјешинства. У католика ћеш чути да кажу катедрала еклесија, што је
главна црква или
трон сједиште њихова бискупа. На сличан начин у русском се главни град назива столица. Касније је ријеч катедра бити пренесена у
органе или
организацију универзитета устројство свеучилишта, да означи сједиште представитеља сродних
дисциплина учаба.
Ужасно је како се непотребно усвајају ријечи из разних језика за разне прилике а у суштини значе сасвим исто. Нпр. из њемачкога војнога уређења (система) узели су генералштаб и команда, али за потребе школства каже се катедра, за потребе органа власти узели су ријеч институт, а за потребе сједишта каквога краља или цара узели су трон. Све ово означава просто сједиште, столицу, кресло која носи смисао "мјесто владања". Ми не треба да преводимо ријечи са другога језика дословно ако то није угодно нашему језику, но требамо основавши нешто додијелити тому име по сврси (функцији) и смислу постојања. Зато и катедра универзитета не мора бити сједиште или кресло, но је угодно рећи и оддјењење или раздјел, како и у англијском се каже департмент, јер то
паше функцији подоба сврси. Генералштаб ваља рећи - сједиште војностарјејшинства, а команда је заповједничство или заповједатељство. Када смо већ код војноуређења, није на одмет рећи да се војна база може називати војно утврђење или војноукрепљење или крепиште, јер је ту сва кријепост цјелокупне војске. Тако су и у средњем вјеку војну базу називала тврђава, крепост или укрепљење.