Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Антонић, Немачка, хаплогрупа E1b

Антонић се вероватно најбоље уклапа у род Бјелопавлића

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439  DYS 389-1 
13 24 13 10 16-18 11 12 11 13

DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437 DYS 448
11 30 17 9-9 11 11 25 14 20

DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 460 GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456
31 14-16-17-17 9 11 19-21 16

DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442 DYS 438 DYS 531 DYS 578 DYS 395S1a
12 18 23 30-34 11 10 10 8 15-

DYS 395S1b DYS 590 DYS 537 DYS 641 DYS 472 DYS 406S1 DYS 511 DYS 425 DYS 413a DYS 413b
15 8 11 10 8 13 10 ? 23-24

DYS 557 DYS 594 DYS 436 DYS 490 DYS 534 DYS 450 DYS 444 DYS 481 DYS 520 DYS 446
18 11 12 12 16 7 12 22 18 12

DYS 617 DYS 568 DYS 487 DYS 572 DYS 640 DYS 492 DYS 565
13 12 14 11 11 11 11


Ево још једног E1b, али без неопходних података

Здравко П., Хрватска, хаплогрупа E1b (судећи по маркерима род Васојевића)

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439  DYS 389-1 
13 24 13 10 16-18 11 12 11 14

DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437 DYS 448
11 31 16 9-9 11 11 25 14 20

DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 460 GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456
32 14-16-17-17 9 11 19-21 16

DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442 DYS 438
12 19 21 30-34 11 10

[Željko]

Kucukkilavuz је на FTDNA I2a пројекту означен као S17250-

Сви (до сада) тестирани Дин. Југ су S17250+, тако сам читао.
Али Дин. Сјевер су изгледа подјељени (неки од њих су S17250-, на примјер Михић/род Мириловића).

[АГРОНОМ]

Поздрав свима. Извињавам се али због обавеза нисам мога раније да се укључим у дискусију на порталу. Захваљујем се удружењу Порекло на досадашњој пруженој  помоћи у истраживањима.


 

[АГРОНОМ]

За Лепеничанина и Синишу Јерковића

Што се тиче хаплотипа "Владислављевића" приликом уношења података на Y-search-у дошло је до грешке у куцању. За локус GATAH4 права вредност је 11 уместо 14 а за локус  DYS 635 права вредност је 23 уместо унетих 28. Вредности за осталих 15 локуса су тачне. Како је у међувремену и Чокић урадио ДНК анализу на 23 локуса јасно је да се хаплотипи "Владислављевића" и Чокића поклапају. То је и разумљиво јер су Петар родоначелник Чокића, Јанковића и Маринковића  и Владислав родоначелник Јовановића, Влајића, Стевановића, Ивановића,Ракића и Ивковића рођена браћа чиме су породична предања о међусобном сродствуи потврђена.

[АГРОНОМ]

Молба за Лепеничанина и Синишу Јерковића

Ако можете појасните ми које су мутације на локусу DYS448. Заправо код "Владислављевића" где је вршена  анализа на 17 маркера вредност DYS448 је 20, док је код Чокића који је радио анализу на 23 маркера вредност DYS448 20.2 где му је речено да се ради о реткој мутацији  на овом локусу. Како су  у међувремену стигли резултати  за  Влајића, Ивановића  и Ристића( Ристићи и Пантићи су потомци трећег Владислављевог и Петровог брата Ранисава) код којих је такође  вредност DYS448 20.2  логично је претпоставити да је и код  у другој лабораторији раније тестираног "Владислављевића" вероватно вредност DYS448 20.2  те да ово може бити одлика целог рода.

[Лепеничанин]

Поздрав АГРОНОМУ!

Ја сам и сам дошао до закључка да је тестирани "Владислављевић" у ствари сродан са Чокићем, кад ми је Синиша Јерковић указао на налог на Y search-у. На српском ДНК пројекту је уписано Владисављевић, без л, и кад сам видео оно л у презимену, а пошто таквог презимена данас у Србији нема, проверио сам у литератури и прочитао причу о три брата Петру, Ранисаву и Владиславу.

Према томе, нема сумње да су ове три гране у Ковачевцу део једне лозе.

Биће врло занимљиво ако се докаже да су и остале породице за које се претпоставља да су сродне Чокићима заиста део исте лозе. За почетак ја сам се договорио са Вујичићем из Амерића да се убрзо тестира. Треба видети шта је са Влајићима (Николићима) из Велике Крсне, и они славе Ђурђиц, и имају претке "Владисава и Радисава".

Што се тиче вероватноће да је вредност DYS448=20.2  одлика целог рода, то је сигурно тачно. Наш форумаш Невски је стручњак за то питање и захваљујући њему знам да у нашој хаплогрупи, као и у још некима (нпр. N1a) има таквих вредности. На фт дна се оне заокружују па зато нису приказане.

Збуњивала је вредност на GATAH4, па сам помислио да је можда реч о групи не баш блиских породица, које су ипак део неког "племена", сада кад знамо за грешку у уносу, јасно је да је у питању исти род.

[aleksandar I]

Сви (до сада) тестирани Дин. Југ су S17250+, тако сам читао.
Али Дин. Сјевер су изгледа подјељени (неки од њих су S17250-, на примјер Михић/род Мириловића).

Тачно! Сви досада тестирани ДС-ови су били позитивни на S17250, односно били су Z17855-, Y4460- и вјероватно A2512-.
Администратор пројекта сматра да, уколико сте ДС, нема потребе да тестирате S17250, односно уколико на DYS 391 имате вриједност 10, препоручује тестирирање СНП-а Z16983/A356. Већина ДС-ова са овом вриједношћу на DYS 391 је била позитивна на Z16983/A356, међутим, у табели "Блахник-Редер" г. Илченко из Украјине на наведеном DYS -у има вриједност 11.

Администратор пројекта I2 пројекта, господин Марковић је ради провјере тестирао СНП A2512 и био негативан.
Када су у питању ДН-ови неки су били позитивни на S17250 а неки не, међу њима и г. Kucukkilavuz.

То значи да су ДН-ови са S17250+  генетски ближи ДС-овима него ДН-овим који имају S17250- резултат. Ово је показатељ да је подјела на ДН-ове и ДС-ове, а која се заснива се на вриједностима на DYS 448 i DYS 449 корисна, али може и да завара.

[АГРОНОМ]

Лепеничанине,
Захваљујем се за појашњење. Колико знам неко од Вујичића је се тестирао и резултати су стигли прошле недеље и он није наша хапло група  R1b већ  мислим  I2a као и Чокић из Кораћице и колико се сећам они се разликују  између себе на 6 или 7 маркера. За порекло ковачевачких фамилија Чокића, Влајића, Ракића и других је битно порекло Чамџића из Влашке који су им кумовали или им још увек кумују. Како су мојима до сеобе из Ковачевца у Доњи Лајковац 1894године кумовали Чамџићи -Јованчевићи испитивао сам и њихово порекло. Јован Чамџић  приликом сеобе око 1770године се одвојио од кумова Владислава, Ранисава и Петра  у Белосавцима и населио се у Влашкој где је дошао жени у кућу а браћа су се населила у Ратаре одакле су касније због убиства Турчина прешли у Ковачевац.  Јованови потомци су у матичним књигама уписани као Јооановићи, Јооанчевићи, Јованчевићи, Андрејићи, Чанџићи и Чамџићи. Како  Јованчевићи  из Влашке славе Јовандан  могуће је, ако су род са осталим Чамџићима који славе Аранђеловдан  а воде порекло из Колашина, да је Јован променио крсну славу и можда узео женину славу. Стога је занимљива твоја теорија да смо можда Саси.Како се код  више родова који славе Ђурђиц  у Западној Србији у предањима помиње као место порекла или успутна станица у насељавању Колашин у контексту рударења треба узети у обзир могућност да је у питању Ибарски Колашин и активности везане за руднике на планини Рогозни између река Ибра и Рашке  на чијим притокама  се вршила прерада ископане  руде који страдају у  Бечком рату и који се после Карловачког мира 1699.не обнављају.

[Небојша]

Можда треба напоменути да Чокић има највише поклапања на западу Европе (19/3, 18/2, итд.)

Постоји и неколико Чеха, а занимљиво да има поклапање 17/3 са Грком из Пиргоса.

Током већег дела средњег века Пиргос је у оквиру Византије. 1204. године град су, као и већи део Византије, освојили Крсташи. Они ту оснивају Кнежевину Ахају. Под њима град остаје све до 1430 г., када се кратко време налази поново у рукама ослабљене Византије. Пиргос Турци Османлије освајају 1458. године под Мехмедом II.

[vojinenad]

Лепеничанине,
Захваљујем се за појашњење. Колико знам неко од Вујичића је се тестирао и резултати су стигли прошле недеље и он није наша хапло група  R1b већ  мислим  I2a као и Чокић из Кораћице и колико се сећам они се разликују  између себе на 6 или 7 маркера. За порекло ковачевачких фамилија Чокића, Влајића, Ракића и других је битно порекло Чамџића из Влашке који су им кумовали или им још увек кумују. Како су мојима до сеобе из Ковачевца у Доњи Лајковац 1894године кумовали Чамџићи -Јованчевићи испитивао сам и њихово порекло. Јован Чамџић  приликом сеобе око 1770године се одвојио од кумова Владислава, Ранисава и Петра  у Белосавцима и населио се у Влашкој где је дошао жени у кућу а браћа су се населила у Ратаре одакле су касније због убиства Турчина прешли у Ковачевац.  Јованови потомци су у матичним књигама уписани као Јооановићи, Јооанчевићи, Јованчевићи, Андрејићи, Чанџићи и Чамџићи. Како  Јованчевићи  из Влашке славе Јовандан  могуће је, ако су род са осталим Чамџићима који славе Аранђеловдан  а воде порекло из Колашина, да је Јован променио крсну славу и можда узео женину славу. Стога је занимљива твоја теорија да смо можда Саси.Како се код  више родова који славе Ђурђиц  у Западној Србији у предањима помиње као место порекла или успутна станица у насељавању Колашин у контексту рударења треба узети у обзир могућност да је у питању Ибарски Колашин и активности везане за руднике на планини Рогозни између река Ибра и Рашке  на чијим притокама  се вршила прерада ископане  руде који страдају у  Бечком рату и који се после Карловачког мира 1699.не обнављају.

Нисам од почетка пратио дискусију на ову тему па нисам баш у току, али нешто ми паде на памет кад помињете Р1б и Колашин, да није у питању некаква веза са ''Богићевцима из Доње Мораче обзиром да су ини веома разгранати у непосредној близини Колашина а према причи оног Ракочевића који се тестирао негде у иностранству припадају управо Р1б.

[Небојша]

Нисам од почетка пратио дискусију на ову тему па нисам баш у току, али нешто ми паде на памет кад помињете Р1б и Колашин, да није у питању некаква веза са ''Богићевцима из Доње Мораче обзиром да су ини веома разгранати у непосредној близини Колашина а према причи оног Ракочевића који се тестирао негде у иностранству припадају управо Р1б.

Владислављевићи и Чокићи су западни огранак R1b, док је Ракочевић потврђен као R1b L23 (источна грана), тако да вероватно нису у вези.

[vojinenad]

Владислављевићи и Чокићи су западни огранак R1b, док је Ракочевић потврђен као R1b L23 (источна грана), тако да вероватно нису у вези.

Ако му је за веровати? Нешто сам заборавио да ли је он помињао да је Л23? Знам да није хтео да сарађује и да објави резултате свог теста по маркерима.

[Небојша]

Ако му је за веровати? Нешто сам заборавио да ли је он помињао да је Л23? Знам да није хтео да сарађује и да објави резултате свог теста по маркерима.

Колико се сећам, човек је из Бихаћа, али има сачувано предање о пореклу из Мораче (или је баш из ЦГ, али живи у Бихаћу?).

Поменуо је R1b L23, а нисам сигуран где је тестиран. С обзиром да на оном истраживању за ЦГ има пуно L23, може бити да су у питању Богићевци.

[vojinenad]

Колико се сећам, човек је из Бихаћа, али има сачувано предање о пореклу из Мораче (или је баш из ЦГ, али живи у Бихаћу?).

Поменуо је R1b L23, а нисам сигуран где је тестиран. С обзиром да на оном истраживању за ЦГ има пуно L23, може бити да су у питању Богићевци.

Знам да је из Бихаћа, читао сам његове коментаре на неким форумима. Рођен је у Доњој Морачи. Тестирао се колико памтим у Швајцарској или Аустрији, али се сада не могу сетити да ли је напоменуо да је Л23.

[vojinenad]

Пронашао сам Ракочевићев коментар на форуму где каже да је тестирање урадио у ИГЕНЕИ,, Цирих, Швајцарска, број налаза E17776, и да је Р1б1а2 (Л23). 

[Небојша]

Пронашао сам Ракочевићев коментар на форуму где каже да је тестирање урадио у ИГЕНЕИ,, Цирих, Швајцарска, број налаза E17776, и да је Р1б1а2 (Л23).

Звучи логично, пошто ни FTDNA, ни 23andMe, ни Geno 2.0 не дају рез. R1b L23.

[Бобан Чамџић]

Као што рече Војинена, за очекивати је да морачки Радовићи буду генетски блиски Ракочевићима R1b. Радовића има заиста пуно на простору ЦГ, пречесто је презиме. Видећемо да ли се може успоставити веза са некима од њих.

Интересантно је то што припадници M205 из СЗ ЦГ негују предања о пореклу из Мораче, од Скадра, из Црмнице. Иако постоји и та могућност, некако ми делује нереално да су се сви "нашли" баш у близини Пљеваља.

Ова област је насељена углавном из околних ЦГ крајева.

Могуће да сам на овом форуму прочитао да су Хоти хаплогрупа Ј2б.Богић Морачанин јесте по предању из Хума Хотскога дошао у Доњу Морачу.

[Небојша]

Могуће да сам на овом форуму прочитао да су Хоти хаплогрупа Ј2б.Богић Морачанин јесте по предању из Хума Хотскога дошао у Доњу Морачу.

Хоти јесу J2b, али J2b2 M241. Ако су Морачани Богићевци заиста R1b L23, то не би било превише чудно, пошто су у тим крајевима (Малесија) веома заступљене обе хаплогрупе.

[vojinenad]

Ја знам само за братство Гојчај из Малесије да су J2b2, а предање о хотском пореклу Богића Морачанина је добро упамтило да је он дошао из Хума Хотског, што је тест Ракочевића и потврдио (Р1б Л23). Тако да за сада имамо само ова два хаплотипа која се везују за Хоте, али мислим да у овом малисорском племену, као уосталом што је случај и у другим, сигурно има још која хаплогрупа.

[Бобан Чамџић]

Лепеничанине,
Захваљујем се за појашњење. Колико знам неко од Вујичића је се тестирао и резултати су стигли прошле недеље и он није наша хапло група  R1b већ  мислим  I2a као и Чокић из Кораћице и колико се сећам они се разликују  између себе на 6 или 7 маркера. За порекло ковачевачких фамилија Чокића, Влајића, Ракића и других је битно порекло Чамџића из Влашке који су им кумовали или им још увек кумују. Како су мојима до сеобе из Ковачевца у Доњи Лајковац 1894године кумовали Чамџићи -Јованчевићи испитивао сам и њихово порекло. Јован Чамџић  приликом сеобе око 1770године се одвојио од кумова Владислава, Ранисава и Петра  у Белосавцима и населио се у Влашкој где је дошао жени у кућу а браћа су се населила у Ратаре одакле су касније због убиства Турчина прешли у Ковачевац.  Јованови потомци су у матичним књигама уписани као Јооановићи, Јооанчевићи, Јованчевићи, Андрејићи, Чанџићи и Чамџићи. Како  Јованчевићи  из Влашке славе Јовандан  могуће је, ако су род са осталим Чамџићима који славе Аранђеловдан  а воде порекло из Колашина, да је Јован променио крсну славу и можда узео женину славу. Стога је занимљива твоја теорија да смо можда Саси.Како се код  више родова који славе Ђурђиц  у Западној Србији у предањима помиње као место порекла или успутна станица у насељавању Колашин у контексту рударења треба узети у обзир могућност да је у питању Ибарски Колашин и активности везане за руднике на планини Рогозни између река Ибра и Рашке  на чијим притокама  се вршила прерада ископане  руде који страдају у  Бечком рату и који се после Карловачког мира 1699.не обнављају.

Из разговора са др.Владаном Чокићем из Београда од пре неколико месеци дошао сам до следећих сазнања у вези са Чамџићима из Влашке.Братство Јована Чамџића је кумовало братству Петра Чокића.Јован и Петар нису из истог племена.Највероватније су после Друге сеобе Срба под Шакабентом дошли на просторе испод Рудника.Петар Чокић је са својим братством отишао у Ковачевац,а Јован је уз пут изгубио братство и отишао сам у Влашку код жене у кућу.Јован Чамџић је и после насеаљавања остао кум Петровој браћи,Ранисаву и Владиславу. Презиме Чамџић се помиње у матичним књигама венчаних и рођених (кумства) за прву половину 19-ог века. Касније постају Јованчевићи, Јовановићи, Андреићи. Данас су Јованчевићи у Влашком пољу.
Милоје Јованчевић, син Јована Чамџића, је рођен око 1760, а Јован Чамџић око 1730.

Да ли постоји могућност да се неко од Јованчевића тестира?

Моји Чамџићи из Пљеваља се старином повезују са Колашином.У питању је Колашин у Црној Гори.