Илић, Жабаре, Топола,
I2-S17250Тестирани није сигуран око крсне славе, али мисли да је у питању Томиндан. У селу ову славу славе једино Марковићи:
"Markovići (Devići, Paunovići) 11 k. Slava: sv. Toma. Prvo se naselili u Gorovič, pa docnije ovde. Stara porodica. Nepoznato poreklo."
https://www.poreklo.rs/2013/08/10/poreklo-prezimena-selo-%C5%BEabare-topola/Зукић, Лазаревдан, Доње Соколово, Рибник, Змијање,
I2-S17250Зукићи су на Змијање досељени из Далмације. Врло вероватно постоји генетичка веза са Крајишницима I2-PH908 који славе Лазаревдан (у Далмацији матица Жегар).
Татић, Јовањдан, Босанска Крупа,
I2-Z17855Татиће из Поуња Карановић сврстава у род Богуновића, заједно са већом групом родова који славе Јовањдан, а за које је генетика доказала да нису повезани по мушкој линији (Богуновићи, Шкундрићи, Татићи, Мазалице, Марчете, Адамовићи и др). Ово је последица предања која су се у Крајини најчешће преносила из генерације у генерацију. Некада су она погрешно интепретирана, а некада нису без основе. Иако ови родови нису сродни по мушкој линији, неки од њих су вероватно били повезани на неки начин кроз историју (исте миграције, везе по женској линији и сл.). Углавном, из искуства знам да многи родови које је Карановић повезао и данас држе да су исти род. Не мислим овде конкретно на везу Татића и осталих "Богуновића", већ генерално на групе родова са разноврсном Y-ДНК. Наравно, има и случајева када се генерализовало само због исте славе, сличног предања, итд.
Татићима је у Поуњу матица изгледа била Ивањска крај Крупе. Одатле су се ширили по Средњем Поуњу. Досељени су из Далмације, по свему судећи давно, свакако пре Дољанске буне (средина 19. века). Како Татића са овом славом није било у Лици и Далмацији, могуће да су нешто старији слој у Поуњу. Због хаплогрупе, крсне славе и потенцијалне везе са Далмацијом, није искључено да постоји веза са крајишким Мириловићима. Треба поменути да у пројекту од раније имамо једне Васовиће I2-Z17855>PH3414 (род Мириловића) из Славоније. Они негују предање да су се презивали управо Татић.
Ковић, Ђурђиц, Богатић, Мачва,
R1a-Z280>CTS1211"Kovići (Đurđic, 54-3 k), iz Zaovina i Zapolja, u nekadašnjoj Sokolskoj nahiji;” od njih je bio čuven Mihajlo, buljugbaša mačvanskog vojvode Stojana Čupića."
https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-bogati%C4%87-ma%C4%8Dva/Хаплогрупа R1a у Мачви, Рађевини и Јадру бележи веома високе проценте. Иако је било неколико планских тестираних родова, ни после 240 тестираних из поменутих области, хаплогрупа R1a не пада испод 25%. Од ових Ковића је пореклом и српски историчар, Милош Ковић
Јевтић, Брчко,
R1b-Z2103>CTS9219Судећи по попису БиХ из 1991. године, Јевтићи из Брчког су искључиво Срби. Нисам пронашао податак о слави.
Чолић, Јаворани, Кнежево,
J2b-M241>Z631Чолићи нису пописани у Јаворанима, али их је било у суседним местима са славом Ђурђевдан. Због подгране, али и славе, вероватно постоји генетичка веза са припадницима J-Y22894 (Никшић, Стари Влах, Ливно, Купрес).
Вијатовић, Лесковац,
J2b-M241>L283Нисам пронашао више о Вијатовићима из Лесковца, али видим да их је било на Косову Пољу, досељени управо из Јабланице.
"iz Jablanice: – Simonović (1 k.) i – Vijatović (1 k.) 1924;"
https://www.poreklo.rs/2014/09/10/poreklo-prezimena-varos-kosovo-polje/Младеновић, Доња Бадања, Лозница,
N-P189.2У Бадањи није било Младеновића, а тестирани је под "остале локације предака" уписао између осталог и Госпић. С обзиром је реч о млађем човеку, могуће да су у питању скорији досељеници из Крајине.
Узелац, Никољдан, Липово Поље, Госпић,
N-P189.2Ћорић, непознато,
N-P189.2Марјановић, Србија,
J2a-L26Милошевић, Мали Никољдан, Чачак,
I2-L38>S2606Сасвим сигурно постоји генетичка веза са једном породицом са необјављеног истраживања, управо из околине Чачка. Осим ретке подгране, реч је и о истој слави. Милошевић је нагласио да остали из рода славе Никољдан (Мали Никољдан је најчешће преслава и обрнуто).