Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Гмитар Октобар 10, 2017, 12:19:14 пре подне
-
Нисам приметио тему која се бави овим питањем, а сматрам да може бити занимљива. За јужне крајеве Србије познато је да су породице врло често имале надимке, па чак сам прочитао да су често овај обичај попримaли и у крајевима који су насељавани вардарском сеобом. Конкретно сам за околину Крушевца читао. Наиме, наишао сам на породични надимак "лаџини" што ме је навело да отворим ову тему. Да ли неко има представу шта би могао бити корен овог надимка и шта би он означавао?
-
Даља фамилија у селу има надимак "жаба", по претку кога су призвали "жаба", пошто је имао специфичне очи, и остао је тај надимак...Миле звани "Жаба" из те фамилије нас је плашио кад смо били деца јер је намерно колачио очи на нас :)
У Горњој Трнави, на путу ка Тополи, постоје две аутобуске станице , "Јапанска" и "Крунска", а ова јапанска је прозвана по човеку кога су звали "Јапан", не знам зашто, вероватно је имао косе очи и живео је ту некад...
Treba vam taksi?
Taksi usluge - Japanska (Topola)
Taksi usluge - Krunska trnava (Topola)
Зна ли неко нешто о надимку "булиџа" ?
-
Од надимака који се користе у Трнави, који немају везе са именима и презименима, а неки су остали за цео род, знам за : Миса , Пуша, Злиба, Миздра (...Миздрин), Шора (...Шорин), Шоле (брат Аца Шолов), Џода, Ганица (мушки надимак)...
-
Булиџа би требало да значи ОМИЉЕНИ, док код Вукајлије означава нешто сасвим друго.
-
Помаже Бог!
Ако неко може да ми објасни шта значи надимак ЧАКАР био бих му јако захвалан.
Поздрав из Германије
-
Vrsta sokola- čakar
-
Помаже Бог!
Ако неко може да ми објасни шта значи надимак ЧАКАР био бих му јако захвалан.
Поздрав из Германије
На турском çakar - свијетли, сјајни;
-
Породични надимак (шпицнаме) карактеристично је за Банат. Нпр. моје шпицнаме је Вивак или Вивкови. Моја процена је да тај надимак вучемо најмање од курђела, пошто две гране носе то шпицнаме. Заједнички предак нам се родио пре скоро 200 година. Верујем да је шпицнаме и старије, али имам податак да је тај предак био Вивак. У селу из ког потичем има још Попових, али су дошли касније и имају друго шпицнаме. Конкретно, дошли су их Чанада, па су Чанадски.
-
Породични надимак (шпицнаме) карактеристично је за Банат. Нпр. моје шпицнаме је Вивак или Вивкови. Моја процена је да тај надимак вучемо најмање од курђела, пошто две гране носе то шпицнаме. Заједнички предак нам се родио пре скоро 200 година. Верујем да је шпицнаме и старије, али имам податак да је тај предак био Вивак. У селу из ког потичем има још Попових, али су дошли касније и имају друго шпицнаме. Конкретно, дошли су их Чанада, па су Чанадски.
Саветујем ти из све доброте не употребљавати реч курђел за предке. То је циганска реч с вулгарним значењем. Неко је направио велику шалу, медији показали колико су глупи и распространили то, а људи колико су лакомислени. У србском језику имаш само дед, прадед, прапрадед итд.
-
Саветујем ти из све доброте не употребљавати реч курђел за предке. То је циганска реч с вулгарним значењем. Неко је направио велику шалу, медији показали колико су глупи и распространили то, а људи колико су лакомислени. У србском језику имаш само дед, прадед, прапрадед итд.
Чукундеда не постоји???
-
U časopisu Svetosavlje od 14. 08. 2011 g.pod naslovom Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka, objašnjeno je odakle potiču ove oznake za naše pretke.
Verovatno je svakom ko prvi put čuje reč kurlebalo, smešno pa je i Brani Crnčević i njegovom društvu jedne večeri u kafani to bilo smešno, ali te reči su odvajkada u našem rečniku bile, nije ih ovo veselo društvo tad izmislilo, već su se ovi izrazi izgubili jer su se sinovi sve kasnije ženili, dobijali decu kasnije, pa je retko koji navrndeda doživeo potomke. Ti zaboravljeni izrazi se ponovo vraćaju u naš rečnik 90 tih godina, sa pojačanim interesovanjem za pretke i rodoslov.
Naravno, svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje, što ne znači da je u pravu.
-
Takodje, u knjizi Bilogorska svadba, Ranka Radelića na str.77 pominju se vertikalni rodoslovnu preci sa pomenutim izrazima i njihovo poreklo iz sanskrita od oko pre 6000 godina.
-
U časopisu Svetosavlje od 14. 08. 2011 g.pod naslovom Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka, objašnjeno je odakle potiču ove oznake za naše pretke.
Verovatno je svakom ko prvi put čuje reč kurlebalo, smešno pa je i Brani Crnčević i njegovom društvu jedne večeri u kafani to bilo smešno, ali te reči su odvajkada u našem rečniku bile, nije ih ovo veselo društvo tad izmislilo, već su se ovi izrazi izgubili jer su se sinovi sve kasnije ženili, dobijali decu kasnije, pa je retko koji navrndeda doživeo potomke. Ti zaboravljeni izrazi se ponovo vraćaju u naš rečnik 90 tih godina, sa pojačanim interesovanjem za pretke i rodoslov.
Naravno, svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje, što ne znači da je u pravu.
Уз дужно поштовање, овде се не ради о укусима (где свако има право на сопствени субјективни доживљај) или религијској теми (где свако има право на своја уверења), већ се истина може утврдити или се бар логичким закључивањем може доћи до вероватне истине о овој теми.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1437.msg107462#msg107462 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1437.msg107462#msg107462)
Овде је дискутовано на ту тему и колико видим нема старијих помена ових израза за претке, напротив, види се да се користи образац пра-пра-пра...деда.
Друго, етимологија може помоћи у размевању ових израза. Не делује ми уверљиво да је словенска. Како то да се није другде задржала словенском свету? Или није словенска?
Треће, који су извори да су ово изрази за претке „одвајкада"?
Позивам све форумаше на аргментовану расправу.
Пошто су изрази за даље претке нама родословцима потребни, а ови, иако погрешни, су већ ушли у ширу употребу, мени најлогичније решење је користити израз: предак у седмом колену (такозвани аскурђел).
Наглашавам такозвани.
-
Мени то личи на наводна "Завештања Стефана Немање" која су се у делу народа "примила" као аутентична иако је у питању књижевна фикција са краја 20. века
-
Мени то личи на наводна "Завештања Стефана Немање" која су се у делу народа "примила" као аутентична иако је у питању књижевна фикција са краја 20. века
Дејан Ристић је у својој књизи "Митови српске историје" описао само део онога што је у народу раширено као непобитна чињеница, а у ствари је само фикција. У уводном делу је цитирао историчара Ерика Хобсбаума: "Традиције које изгледају или за које се тврди да су старе, често су прилично скорашње по пореклу, а понекад и измишљене". То је специјалност свих народа и богатсво тих народа, али митове треба одвојити од чињенице и тако их и доживљавати. Неке митове које је Ристић обрадио су: златне виљушке на двору Немање, два крунисања Стефана Првовенчаног, долину јоргована, звона Нотрдама у знак победе у Косовском боју, Краљевић Марко јунак, Вук Бранковић издајник, до оних нових, да је Танкосић ошамарио Черчила, говор мајора Гавриловића итд. Ја бих додао и креманско пророчанство, па и ово о називима предака.
-
Miloše, sve, sve, neka je mit, ali neka je istina za dolinu jorgovana!
Kakav šmeker Stefan Uroš I !!! Pa i da je mit, treba ga pretvoriti u istinu da naši unuci vide kom rodu pripadaju!
Kako je danas "teško "obradovati svoju "bolju " polovinu!
;) ;) ;)
-
Sve to što sadrži "-kur-" osim askurđela je moderna zafrkancija (da ne nazovem to u pisanoj formi onako kako bih izgovorio).
A askurđel jeste stari oblik i u pitanju je äskyr (cf savremno tuski "eskir" = "omatoreo") + dědъ, koje se iskrivilo u govoru. U tradicionalnom poimanju askurđel je navrndedin i navrnbabin otac, a ne deda, tj nema nikakvog "kurđela" pre toga niti tih nekakvih "kur"-atih izmišljotina kasnije.
Što se pak tiče ovog što goca 11 tj https://forum.poreklo.rs/index.php?action=profile;u=27965 kaže, teško da je ikad neki navrndeda doživeo da vidi potomke, jer bi on imao minimum 18 godina kad je postao otac, pa sve i da je išlo samo po ženskoj liniji i da je svaka devojka od njegovih potomaka udata sa 16 i rodila dete sa 17 to bi bilo: 18 navrndeda + 17 čukunbaba + 17 prababa + 17 baba + 17 majka = minimum 86 kad se rodi beba-potomak, a to je u najidelanijim uslovima da svako generacijama dobija prvo dete rano, i da ono preživi i nastavi tradiciju ranog roditeljstva, koje je teško zamisliti.
Jer 86 godina su "normalne" godine za smrt tek pred kraj XX veka, kad se u brak apriori stupa kasnije od 16 godina, posebno kroz više generacija. Naravno, bilo je i u XIX veku ljudi koji su ih doživeli, ali dosta retko, poneki i u Srednjem veku, ali izuzetno retko. Dakle nema to veze sa "kasnijim stupanjem u brak" nego s ograničenjima truleživog tela, koje kao svoje privremeno vozilo dok je kratko na Zemlji koristi netruleživa duša svakog čoveka.
-
Српски књижевник Ђорђе Марковић Кодер (1806-1891) у свом тексту "Митологије" наводи називе женских предака:
1. Мати
2. Баба = пра мајка
3.Пра(м)баба= пра прамајка
4.Чукун баба
5. Лабудица, Бела пчела
-
За разлику од мог родног краја гдје су надимци врло ријетки у крају гдје живим не постоји ни један род а да нема свој "породични" надимак. Породица у којој је рођена моја супруга има надимак "Жујка". Поред овог у селу имамо још и надимке: Ђођа, Лајка, Бендуљ, Крда, Прца, Вара, Рог, Шоша...