Аутор Тема: Турци у нашем језику  (Прочитано 6435 пута)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Турци у нашем језику
« послато: Новембар 23, 2014, 10:54:51 поподне »
3 000 РЕЧИ ИЗ ПРОШЛОСТИ

Кревет са душацима, јастуцима, чаршавима, јорганима и ћебади!
Колико у овој реченици има турских речи? СВЕ!

Многе узвике, речце за истицање и прилоге преузели смо из турског. Користимо их свакодневно не размишљајући о њиховом пореклу:
-Завежи бре!
-Јокти ћеш да ми кажеш!
-М/а/рш напоље!
-Иш!
-Аман више!
-Вала, свега ми је доста!
-Барем да ћутиш!
-Чик погоди!
-Ајде, кидај!
-Остави ми бар један залогај!
-Баш сам гладна!

Топонимија Србије такође је богата турцизмом. Овде ћемо навести неколико топонима и микротопонима:
-Дрина (дубока)
-Ђердап (вртлог, вир)
-Ириг (шљивик)
-прелаз Кадибогаз (кадијин кланац)
-Куршумлија (олово)
-Мајданпек (рудник на реци Пек)
-Мерђез (центар)
-Миљаковац (државни посед)
-Текија (зграда у којој се обављају дервишки обреди)
-Торлак (неискусан, невешт младић)
-Ћуприја (мост)
-Хисар (тврђава)
-Чаир (ливада, пашњак)
-Чивиринтија (вртлог)

-Варош капија (варошка врата) дио је старог Београда близу Калемегдана (трг са тврђавом), тачно изнад Савамале (четврт Сава). То је одувек било средиште града заједно са четвртима Јалија (обала), Зерек (видик), Лиман, (пристаниште), Дорђол (раскрсница) у којима су се у турско време налазиле прве кафане, механе, безистани, Чукур чесма и себиљи, конаци, каравансараји и ханови, џамије и турбета. Одатле до Теразија (вага - висок резервоар као кула одакле се разводила вода), па преко Ташмајдана (каменолом) све до Ћерма (полуга за извлачење воде из бунара) и Булбулдера ( славујев поток) волим да шетам, купим неку ситницу у чаршији и код Фишеклије (набојњача), сладолед да поједем код Пехливана (рвач). Викендом идем на Топчидер (артиљеријски поток) или на Авалу надтврђава; утврђење са погледом на околину), одакле се спустим у насеље Карагача (брест) или у кафану Мајдан (гостионица "Рудник")....

                    "Политикин забавник", бр.3270, 10.10.2014, стр 4-5; аутор Мирјана Теодосијевић

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Турци у нашем језику
« Одговор #1 послато: Новембар 24, 2014, 04:31:29 поподне »
3 000 РЕЧИ ИЗ ПРОШЛОСТИ

Топонимија Србије такође је богата турцизмом. Овде ћемо навести неколико топонима и микротопонима:
-Дрина (дубока)


                    "Политикин забавник", бр.3270, 10.10.2014, стр 4-5; аутор Мирјана Теодосијевић

Дрина није име турског порекла.
Икавац

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Турци у нашем језику
« Одговор #2 послато: Новембар 24, 2014, 06:34:13 поподне »
Наставак:

Најрадије и најчешће одлазим код нане и деде који живе у кући мог чукундеде у насељу Ћалија (грмље, шикара) на Карабурми (црни рт), близу Миријева (државно земљиштекојим поседник има ограничено право располагања). Нана је била и моја дадиља кад сам била мала. Сокак у којем живи бака и дека још је прекривен турском калдрмом. Кад отворим капију и уђему у њихову авлију, прођем кроз капиџик и одјурим прво у башту да уберем коју кајсију, вишњу и џанарку, а ако су у близини мердевине попнем се и на стари дуд. Башта је најлепша када дрвеће обехари, а тада има и највише цвећа:јоргована, зумбула, шебоја, јасмина, каранфила, лала и зеленкада. На старој чесми, гдје је некада био бунар, напуним кофуводом и залијем цвећем, а у другој башти патљиџан, боранија, кромпир и бостан. Кућа има више одаја, подрума и каратаван. У предсобљу је чивилук на којем висе нанин јелек и марама и дедина џока за рад у башти. Ту стоје и дедине старе чизме са излизаним ђоном, вунене чарапе и папуче. У собама се налазе кревети са новим душацима, јастуци, чаршави, јоргани и ћебад. На поду су ћилими, а у највећој соби виси дуварски сат...

            "Политикин забавник", бр.3270, 10.10.2014, стр 4-5; аутор Мирјана Теодосијевић

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Турци у нашем језику
« Одговор #3 послато: Новембар 24, 2014, 07:06:34 поподне »
За ''нану'' нисам сигуран да ли је баш турског порекла, мислим да постоји и у санскриту.
''ВИШЊА'' није турског порекла јер је имају и Пољаци нпр. wiśnia, код Руса Вишня и мислим да је усвојена међу Славенима много пре Турака.
Слично је и за ''Деду'' који постоји код Пољака као dziadek (дедица), а код Руса је, мислим, исто ''д(ј)ед''.
Икавац

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Турци у нашем језику
« Одговор #4 послато: Новембар 24, 2014, 07:52:16 поподне »
За ''нану'' нисам сигуран да ли је баш турског порекла, мислим да постоји и у санскриту.
''ВИШЊА'' није турског порекла јер је имају и Пољаци нпр. wiśnia, код Руса Вишня и мислим да је усвојена међу Славенима много пре Турака.
Слично је и за ''Деду'' који постоји код Пољака као dziadek (дедица), а код Руса је, мислим, исто ''д(ј)ед''.
Ima i nekih reči koje su turci nasledili od nas, i to ne mali broj.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Турци у нашем језику
« Одговор #5 послато: Новембар 24, 2014, 08:27:14 поподне »
Ima i nekih reči koje su turci nasledili od nas, i to ne mali broj.

Могуће. Нисам језикословац, али гђа Теодосијевић прави очигледне грешке.
Икавац

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Турци у нашем језику
« Одговор #6 послато: Новембар 24, 2014, 09:44:47 поподне »
Вук и Турци



Иако није био много наклоњен турцизмима, Вук је у први " Српски рјечник"  из 1818. године унео и турске речи које се говоре или певају у народу и обележио их звездицом, а гдје год је могао, замењивао их је српским речима. У првом издању "Рјечника" од укупно 26.270 речи било је 2.209 турцизама (1.259 речи и 950 изведеница), а у другом издању из 1852. године, на опште изненађење, уместо да се број турцизама смањи, повећан је за 500 нових. Прикупљајући "турске и друге источанске речи у нашем језику" за "Велики српски речник" крајем 19. века, Ђорђе Поповић се уверио да је "крајње време да се прикупе речи које су нам дошле од Турака, и преко њих. Уступајући Турци са српских земаља, уступа с њима и њихов језик, и зацело није далеко време, кад у свим српским земљама  Турака нигдје бити неће. Од речи, које су нам с њима дошле, хоће некоје остати у употребљењу, као што то видимо на пр. у Срему, Бачкој и Банату; али далеко већи број заборавиће се и истиснуће се. Ово по себи не би никаква штета била, кад с тиме не би напоредо ишла и опасност, да Срби с временом неће моћи ра-зумевати своје народне песме, у којима је толико турских речи".
Турци су одавно напустили ове просторе, али турцизми су остали и стекли право грађанства у лексици српског језика. Србисти никада нису настојали да српски језик  очисте од турцизама, па су они тако нашли сигурно ухлебљење у народној поезији, књижевности, култури, историји и савременом говору. Док је у некадашњој Југославији било у употреби око десет хиљада турцизама (због бројног муслиманског становништва у БиХ, као и турске народности на Косову и Метохији и у Македонији), процењујемо да се у савременом српском језику данас користи око 3.000 турцизама с тежњом опадања њихове употребе, нарочито међу младим генерацијама. У данашње време примјећује се да се англицизми  увлаче у наш језик брзином као некада турцизми, када је турски језик био важан колико данас енглески. Некада је на нашим просторима турски био званичан језик освајача и његова употреба ширила се посредством власти  и управе, војске, насељавањем турског становништва, исламизацијом словенског живља, а значајан утицај вршили су и млади људи који су се школовали у Цариграду. Турцизми нису подједнако заступљени у свим социо-културним срединама. Више се користе у сеоским срединама, Санџаку и на југу Србије.
У свакодневном говору, савременом књижевном и новинарском језику највише се користе усвојени  турцизми у које спадају они за које не постоји одговарајућа замена у српском језику као што су алва, амбар, арпаџик, бакар, барут, боза, боја, будала, бут, димије, душек, дуван, ђон, ексер, јастук, јатак, јелек, јорган, јоргован, калуп, кашика, катран, кавез, кафа, копча, кула, кундак, кутија, лала, леш, ливада, лимун, мајмун, марама, памук, папуче, пиринач, ракија, сапун, сат, сирће, сунђер, ферман, фес, торба, тамбура, топ, туткало, ћебе, ћела, чамац, чарапе,чаршав, чаршија, чекић, чесма, чобанин, чорба, џеп, џигерица, џин, шал, шатор, шећер, шишмиш и друге речи.
Иако за многе турцизме постоји замена у српском, они су се толико одомаћили да се употребљавају упоредо са српским речима: авлија/ двориште, ада /острво, бадава/бесплатно, басамак/степеник, вала/богме, дилбер/драган, дунђер/градитељ, столар и тесар, ђозлуци/наочаре, ђубре /смеће, ђувегија/младожења, ...

Велики број ових турцизама сматрамо архаизмима - старим речимаза које у савременом језику постоје нови изрази - неологизми. Често их користе писци у књижевном стваралаштву, као и новинари, ради постизања изражајности. Дела наших књижевних великана као што су Ђура Јакшић, Алекса Шантић, Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Борисав Станковић, Меша Селимовић, Иво Андрић, Зуко Џумхур, и много других књижевних стваралаца обилују мајсторски употребљеним турцизмима који дају обојеност језичком изразу. Да ли вам боље звучи "На Дрини ћуприја" или "На Дрини мост"? "Проклета авлија" или "Проклето двориште"?.
Дневна штанпа врви од турцизама, поготово у насловима.....



               "Политикин забавник", бр.3270, 10.10.2014, стр 4-5; аутор Мирјана Теодосијевић

Крај


 



Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Турци у нашем језику
« Одговор #7 послато: Новембар 24, 2014, 09:56:02 поподне »
Опет се није потрудила...ПИРИНАЧ је реч из санскрита и преко персијског је дошла до нас.  :D
Икавац

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Турци у нашем језику
« Одговор #8 послато: Јануар 09, 2019, 07:13:50 поподне »
Занимљив речник турцизма  у ПДФ  на турском  су речи, а онда има у ком облику се користи у другим језицима ( па и у српском).
Постоји и појашњење коришћења тих речи и на турском (ту може помоћи и гугл транслатор)
acikerisim.pau.edu.tr
« Последња измена: Јануар 09, 2019, 07:30:29 поподне Amicus »