Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Традиционална култура => Традиционална музика и фолклор => Тему започео: Atlantische Фебруар 22, 2017, 12:28:06 пре подне
-
''Граничарска'' :)
(http://i.imgur.com/YTn9idJ.jpg)
''Радо иде Србин у војнике''
(http://i.imgur.com/FFmGwth.jpg)
''Устај, устај, Србине'' - Јован Стерија Поповић
"... Poznati horski 'hit'... (19. vek) bila je Sterijina pesma 'Ustaj, ustaj, Srbine', a na te stihove muziku je komponovao Nikola Djurković. U memoarima Laze Kostića može se videti da je ova pesma pevana posebno među Srbima u Vojvodini tokom revolucije 1848. godine, ali nije sigurno da je za tu pesmu muzički tekst uopšte sačuvan.
Iako nevelika, srpska umetnička muzika još nema sasvim kompletiranu elektronsku bazu podataka. Da ta baza postoji, lako bi bilo utvrditi da li je i koliko autora komponovalo na stihove Jovana Sterije Popovića ili koristilo Steriju kao scenaristu ili libretistu svojih muzičkih zamisli."
Ivana Stefanović
(http://i.imgur.com/c2Qq95A.jpg)
''Наше Војводство''
(http://i.imgur.com/0N2XmIO.jpg)
Стихови Светозара Милетића.
(http://i.imgur.com/0gh6j1E.jpg)
''Ћилим ткала'', настала у време револуције 1848-1849.
(http://i.imgur.com/vSlrQ22.jpg)
(http://i.imgur.com/TTfamVF.jpg)
Песма посвећена Стевану Книћанину.
(http://i.imgur.com/JhSuYct.jpg)
''Плач на гробу светлога војводе србског Стевана Шупљикца''
(http://i.imgur.com/iuqTIJl.jpg)
-
https://www.youtube.com/v/fGKEFoYmQTE
-
Мало позната родољубива песма, која нема везе са Кочом Поповићем.
Коча Анђелковић (Пањевац (данас Кочино Село) код Јагодине, 1755 — Текија, новембар 1788) је вођа српских добровољаца у Аустријско-турском рату 1788 — 1791, код нас познат и као Кочина крајина.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/f/f5/Koca.jpg)
https://www.youtube.com/v/Tk-DvH-AuM0
-
''Где је Српска Војводина'', уз ''Слава Србину'' свакако најпознатија родољубива песма војвођанских Срба.
Стеван Владислав Каћански је данас, на жалост, мало познат песник српског романтизма XIX века. Писао је песме родољубиве садржине, а као Србин из Војводине тог доба нарочито су му блиске биле патње његових сународника тог подручја узроковане вишевековном агитацијом и опресијом од стране Мађара. "Где је српска Војводина" спевана је управо у једном таквом часу и истиче неприкосновеност јединства и слоге Срба у борби против њихових непријатеља - Аустро-Угарске, некада Хабзбуршке монархије. На ову песму је музика написана касније. Нажалост, дошло је доба да Војводина и њени Срби поново треба да слушају овакве песме, и више но што су то људи радили пре јер су се данас против Срба у Војводини окренули и стари непријатељи али и неколицина самих Срба - издајица.
https://www.youtube.com/v/TkIChhRMCKg
-
''Народни збор'' је песма написана пред Српско-турске ратове (1876—1878) 1875. године. За време Првог светског рата назив песме је просто ''промењен'' у ''Хеј трубачу с' бујне Дрине'' и баш због тога многи данас ову песму на прво слушање повезују са Церском битком и ''Маршом на Дрину'', иако је она написана давно пре тих догађаја, самим тим што је њен аутор, Стеван Владислав Каћански, живео од 1828 до 1890.
Хеј трубачу, с' бујне Дрине,
Де затруби ''збор''!
Нек' одјекну Шар-планине,
Ловћен, Дурмитор!
И нек' Дрина јекне Сави,
Сава Дунаву,
Дунав бујни Тиси, Драви:
''У бој! У славу!''
Нек' се бојни јеци оре,
Кроз све горе,
Чак на море, —
Кроз све горе чак на море,
Где витешка срца бију,
Ој, на море, на Адрију!
Хеј народни барјактару,
Развиј барјак твој,
На збориште на Врачару
Купи народ мој!
Све оружје бојном вичне
Убојне слике,
Та народне наше дичне
Храбре војнике!
И где год је јошта која
У јунака
Мишца јака,
Нека дође, - биће боја,
Љута боја и мејдана
од Адрије до Балкана!
А ви Срби, са свих страна,
Кад чујете глас,
На оружје, на душмана,
Хајд, у добри час!
Са свих страна на душмана
Сложно, Срби, сад!
Преко Шаре и Балкана
Хајд' на Цариград!
Нек' се исток сав затресе
Чак до мора,
До Босфора;
Па нек' ропске ланце стресе,
Тешке ланце од Косова,
Србадија Душанова!
Хајде, Србе, хајде, роде,
Век је данас твој!
Век ја данас од слободе,
Српски роде мој!
Не дај да ти душман пије
Крви кап по кап,
За слободу ли', проли'је,
И последњу кап!
Из крви ће пиникнути
Слободе час —
Народа спас —
А слава ће васкрснути
Свеколике Србадије:
Од Балкана до Андрије!
https://www.youtube.com/v/tj-RQ2gypqk
-
Не спада у жанр родољубивих песама, али свакако једна љубавна песма која је симбол српске књижевности у Војводини.
Лаза Костић - Santa Maria della Salute
(песму читао Петар Краљ)
Линк:
https://www.youtube.com/v/qjIWIVqNAVY
-
Не спада у жанр родољубивих песама, али свакако једна љубавна песма која је симбол српске књижевности у Војводини.
Лаза Костић - Santa Maria della Salute
(песму читао Петар Краљ)
Линк:
https://www.youtube.com/v/qjIWIVqNAVY
Свакако, добродошле су све песме, не морају бити стриктно родољубивог карактера. :)
Ево Стеријине ''Устај Србине'', овог пута мало прерађене.
... Poznati horski 'hit'... (19. vek) bila je Sterijina pesma 'Ustaj, ustaj, Srbine', a na te stihove muziku je komponovao Nikola Djurković. U memoarima Laze Kostića može se videti da je ova pesma pevana posebno među Srbima u Vojvodini tokom revolucije 1848. godine, ali nije sigurno da je za tu pesmu muzički tekst uopšte sačuvan.
Iako nevelika, srpska umetnička muzika još nema sasvim kompletiranu elektronsku bazu podataka. Da ta baza postoji, lako bi bilo utvrditi da li je i koliko autora komponovalo na stihove Jovana Sterije Popovića ili koristilo Steriju kao scenaristu ili libretistu svojih muzičkih zamisli."
Ivana Stefanović
https://www.youtube.com/v/GPuO7h8oke4
Оригинални текст:
(http://i.imgur.com/c2Qq95A.jpg)
-
Чувена сремачка ''Сремачко је село мало''. :)
https://www.youtube.com/v/H1Gn6e0jvGU
-
https://www.youtube.com/v/yGyPbIxHXc0
-
https://www.youtube.com/v/ELqBjOSW6B8
-
https://www.youtube.com/v/1zvLp6ghT1U
-
https://www.youtube.com/v/XUPlebVbgHM
-
А сад "крви до колена", пева чувена Софка Николић :)
https://www.youtube.com/v/cE9HFHT1X8M
-
https://www.youtube.com/v/fGKEFoYmQTE
Једна од омиљених!!! :)
-
Ако неко може да пронађе најстарији (1896) аудио снимак тамбурашке дружине "Сремчица" и предивну песму "Копа цура виноград"? Пре више година сам је слушао на сајту НБС - дигитализоване старе плоче, сад је нема :)
-
https://www.youtube.com/v/v8LeMUEZJEg
-
Нажалост, данас мало познат и давно заборављени песник, Душан Васиљев.
https://www.youtube.com/v/_CMJ5a7_Th0
-
Нажалост, данас мало познат и давно заборављени песник, Душан Васиљев.
https://www.youtube.com/v/_CMJ5a7_Th0
Душан Васиљев: Човек пева после рата (интерпретација Беким Фехмиу)
https://www.youtube.com/v/Z53w3c5dAq8
Човек пева после рата
Ја сам газио у крви до колена,
И немам више снова.
Сестра ми се продала
И мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
Не тражим плена:
Ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!
Ја сам се смејао у крви до колена,
и нисам питао: зашто?
Брата сам звао душманом клетим,
И кликтао сам кад се у мраку напред хрли,
И онда лети к врагу и Бог, и човек, и ров!
А данас мирно гледам како ми жељену жену
губави бакалин грли,
и како ми с главе разноси кров; -
и немам воље – ил немам снаге – да му се светим.
Ја сам до јуче покорно сагибо главу
И бесно сам љубио срам.
И до јуче нисам знао судбину своју праву –
Али је данас знам!
Ох, та ја сам Човек! Човек!
Није ми жао што сам газио у крви до колена
и преживео црвене године клања,
ради овог светог сазнања
што ми је донело пропаст.
И ја не тражим плена:
Ох, дајте мени још само шаку зрака
И мало беле, јутарње росе –
Остало вам на част!
Душан Васиљев
-
На тему Војводине, мени најдража. :)
https://www.youtube.com/v/si3McwETm3A
-
Хор Св. Роман Слаткопојац, Петроварадин
диригент: Евгенија Којић
https://www.youtube.com/v/TS4XllCpN-4
https://www.youtube.com/v/fnMJn0l8Mao
https://www.youtube.com/v/U4J6onoJub0
-
Војвођански фолклор
https://djoletovkutak.com/2016/07/02/vojvodanski-foklor/
-
Песма ''Плач Србина'' из збирке песама Срболюб / од Іованна Цветковића. - У Новом Саду : Нар. кньигопечатня Др. Дан. Медаковића, 1851.
Извор:
Дигитална библиотека Матице Српске (http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/4827)
(https://i.imgur.com/dulXsrt.png)(https://i.imgur.com/ufszRiu.png)
-
https://www.youtube.com/v/fGKEFoYmQTE
https://www.youtube.com/v/ZhbEPaXEpMg
-
У данашњем броју Вечерњих новости изашао је одличан додатак на 15 страна поводом 170. година од Мајске скупштине у Сремским Карловцима на којој је проглашена Српска Војводина.
-
Занимљиве ствари нађох у колекцији Подунавка : додатакъ къ Србскимъ новинама; (http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/podunavka_dodatak_srpskim_novinama?search_query=%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%91%D0%B0%D0%BD&fbclid=IwAR1pgfWdk-OikbwLVgU-vjmj5gQQ8VKYLbLzw7aKf-ypKF2eywDjUgs92bM) (година 1848) на сајту дигиталне библиотеке Народне библиотеке Србије.
(https://i.imgur.com/5rbv98t.png)
(https://i.imgur.com/YttvoIU.png)
(https://i.imgur.com/lbTA11d.jpg)
(https://i.imgur.com/bAOFAkw.png)
(https://i.imgur.com/9TWqdhJ.png)
(https://i.imgur.com/jOCj2Af.png)
-
Занимљиве ствари нађох у колекцији Подунавка : додатакъ къ Србскимъ новинама; (http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/podunavka_dodatak_srpskim_novinama?search_query=%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%91%D0%B0%D0%BD&fbclid=IwAR1pgfWdk-OikbwLVgU-vjmj5gQQ8VKYLbLzw7aKf-ypKF2eywDjUgs92bM) (година 1848) на сајту дигиталне библиотеке Народне библиотеке Србије.
Занимљиви стихови у којима је исказана сва "љубав" српска према Мађарима оног доба.
Неко је то негдје и коментарисао како је код Срба непријатељ бр.1 варирао у односу на временски период. Упркос прилично непријатељском ставу према Србима још у 19. вијеку и раније, Срби нпр. Хрвате нису доживљавали као непријатеље све до Другог свјетског рата.
Поред Турака, као старих непријатеља, у 19. вијеку су се видимо и Мађари високо котирали као српски непријатељи. Почетком 20. вијека ту улогу све јасније преузимају Швабе,а кроз добар дио 20. вијека практично до Другог свјетског рата, Швабе, Бугари и Мађари, донекле и Албанци, су били најактуелнији.
Други свјетски рат ће промијенити неки основни поредак. Швабе и даље остају неприкосновени на првом мјесту, али у први план избијају Хрвати и јужнословенски муслимани. Крај 20. и почетак 21. вијека, кључни непријатељи су: Американци и све земље под њиховом контролом (условно говорећи Запад), Хрвати, Албанци и БХ муслимани.
-
Крај 20. и почетак 21. вијека, кључни непријатељи су: Американци и све земље под њиховом контролом (условно говорећи Запад), Хрвати, Албанци и БХ муслимани.
Заборавих једног од кључних: Ватикан.
-
Песмарица. I.
(http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5169&m=2&fbclid=IwAR1w18nkPjNjVuk8zxA2cGudxXelkg7a0VBYtXiVQ_xqX9NqYq9dEyfqwtw#page/1/mode/2up)
О аутору ових стихова, Димитрију Орешковићу, се више може прочитати овде (http://www.snnovine.com/viewer/2016/51-52/pdfs/sn03.pdf?fbclid=IwAR2o8aR8rIFRFEM5lplEEo6uX3nfMuaKY4kttFHaZlwiMmRs5IGjDyoSebc).
(https://i.imgur.com/2EgzDU8.jpg)
-
Налетех на ову песму у емисији о породици Дунђерски. Песма говори о тужној судбини која је затекла Сентомаш/Србобран после мађарског разарања града 1849. године којим је разбијен српски отпор у Револуцији.
https://www.youtube.com/v/zAiXZVlM5Zk
Тачан назив песме је ,,Сентомашу, лазу''
-
Прави сремачки блуз ;)
https://www.youtube.com/v/CS6neirNkdc
-
И како сад Сурчин припада општини Београд?! Па то ни Турци нису могли да пређу Саву у време речних граница, али комунисти јесу, "усисаше" и Земун у Београд ;D (ајде Сопот и Младеновац, Београд и јесте био, и изворно је Шумадија , али ова сремска варијанта није...ја као Шумадинац протестујем! Не треба ми већа Шумадија од ове које имам...А Срем исто тако поштујем са својим "директом" ;))
U Kafani Kraj Sela Surčina
https://www.youtube.com/v/z32kILiPJLI
-
И како сад Сурчин припада општини Београд?! Па то ни Турци нису могли да пређу Саву у време речних граница, али комунисти јесу, "усисаше" и Земун у Београд ;D (ајде Сопот и Младеновац, Београд и јесте био, и изворно је Шумадија , али ова сремска варијанта није...ја као Шумадинац протестујем! Не треба ми већа Шумадија од ове које имам...А Срем исто тако поштујем са својим "директом" ...Срем је српски , ал није београдско-шумадијски ;))
U Kafani Kraj Sela Surčina
https://www.youtube.com/v/z32kILiPJLI
-
Неколицина песама које сам нашао у специјалном издању Летописа Матице за новембар 1939. посвећеном Светозару Милетићу.
Свакако најпознатија песма о њему, овде са донекле измењеним стиховима.
(https://i.imgur.com/hrMEevI.png)
(https://i.imgur.com/jVWqafb.png)
(https://i.imgur.com/ERHwBes.png)
(https://i.imgur.com/TshFk4j.png)
(https://i.imgur.com/15V8kYV.png)
(https://i.imgur.com/g0oDEpi.png)
(https://i.imgur.com/ZK5aO7W.png)
(https://i.imgur.com/BSkx5Bd.png)
(https://i.imgur.com/3ZJccRD.png)