Аутор Тема: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку  (Прочитано 2259 пута)

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #20 послато: Новембар 05, 2021, 03:13:14 поподне »
Где ли је Стефан Немања нашао фоке? :D

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #21 послато: Новембар 05, 2021, 03:18:38 поподне »
Где ли је Стефан Немања нашао фоке? :D

Вероватно се ради о средоземним морским медведицама, којих и данас има у Јадрану. На далматинским острвима, где их и данас има носе назив "морски човик". У 12. веку их је вероватно било широм Јадранског мора, па су сигурно били приступачнији.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #22 послато: Новембар 05, 2021, 03:23:10 поподне »
Иначе састанак са Барбаросом у Нишу је пандан кад данас амерички и руски председник дођу у посету, несумњиво је то била велика дипломатска ствар за тадашњу Србију. Да ли се неки наш владар састајао пре и после тога са западним краљевима и императорима?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #23 послато: Новембар 05, 2021, 03:32:19 поподне »
Да, Ансберт именује нападаче, након напуштања Браничева као: "Greculos, Bulgares, Seruigios et Flachos semibarbaros"

Дакле, Грци, Бугари, Срби и Власи полуварвари.

Да, у суштини су то два извора који описују исти догађај.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #24 послато: Новембар 05, 2021, 03:59:14 поподне »
Један навод из рада Предрага Коматине "Војно, административно и верско упориште на дунавској граници:пример Мораве и Браничева"

"Период обнове није потрајао дуго. Само неколико деценија доцније, на самом почетку VII века, дунавска граница Царства је доживела крах. Уз аварске пљачкашке походе, словенска племена су нагрнула на Балканско полуострво и на њему започела своје насељавање, док се римска држава, са својим тековинама, повукла на далеки југ. У таквим околностима је нестало и Виминацијума и Маргума. У току наредна два века, ти градови, као и шире подручје уздесну обалу Дунава, били су у највећој мери пусти и ненасељени. Тек средином IX века су на месту древног Маргума и Виминацијума, и то оног Јустинијановог, настала словенска насеља – Морава и Браничево. У исто време се као становници тог подручја јављају словенски Морављани, који управо тада доспевају под политичку власт Бугара. Тако простор ушћа Велике Мораве у Дунав улази у политичку и културну орбиту бугарске државе, за чију судбину ће бити везан у наредном периоду."

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #25 послато: Новембар 05, 2021, 04:04:19 поподне »
Када је Хенрикова војска пришла Равном , грчки посланик је ушао у град и тражио од Срба да дочекају саксонског херцега, што су исти одбили. Значи, иако су номинално били под Ромејима, Срби Равног су одбили и грчког посланика и Нијемце. Суштински су Нијемци од Срба тражили пратиоца, гаранцију за кретање, што говори да Грци нису имали ефективну власт на том подручју. Нијемци су затим одлучили да нападну Србе у граду и улогорили су се у близини. Током ноћи Срби су их напали, дижући велику галаму с циљем да уплаше Нијемце. Дошло је до сукоба и Срби су убили неколико њемачких коњаника, упали су и у шатор бискупа из Вормса. Нијемци су успјели да одбију први напад, али су се већ сљедеће јутро, кад су видјели да су Срби окружили сва околна брда, одлучили да се повуку, тј. да крену даље ка Нишу.

И овдје Арнолд помиње отровне стријеле које су Срби користили, а за њих саме не бира ријечи. Зове их синовима Белијаловим, горим од звијери. "Он расположен посреди чащи, а его жители – сербы, сыны Велиала, – лишены страха Божьего и преданы плотским утехам и обжорству. Служа, согласно своему имени, всем мерзостям, и живя, согласно расположению места, как звери, они ещё более дики, чем последние."
Значи још тада смо били главни реметилачки фактор на Балкану, па ово дивно сазнање ми је улепшало дан!  :)  :)  :)

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #26 послато: Новембар 05, 2021, 04:56:16 поподне »
Сукоб у Нишу јо одрадио и др. Александар Узелац:
https://youtu.be/iGb6Ut8PQq0?t=1202

Обрадио је и пролазак Барбаросе кроз српске земље:
https://youtu.be/aw5rzYoUBb4?t=1773

Свакако вреди погледати комплетну трилогију Узелца о Србима и Крсташима.

Део први
<a href="https://www.youtube.com/v/iGb6Ut8PQq0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/iGb6Ut8PQq0</a>

Део други
<a href="https://www.youtube.com/v/aw5rzYoUBb4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/aw5rzYoUBb4</a>

Део трећи
<a href="https://www.youtube.com/v/YRjUv6IJg5o" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/YRjUv6IJg5o</a>
« Последња измена: Новембар 05, 2021, 07:45:51 поподне Uzi »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #27 послато: Новембар 05, 2021, 08:25:08 поподне »
У Србији су се у посљедње вријеме питањем раносредњовјековне историје подручја данашње Србије највише бавили Срђан Пириватрић и Предраг Коматина. Везано за подручје Поморавља, које сам поменуо у контексту продора крсташа у другој половини 12. вијека и помена Срба с тим везаним, веома је битно одговорити на питања: да ли је у долини велике Мораве постојало неко словенско племе под именом Морављана? Какав је био однос тог племена спрам Срба? Да ли си Срби у Равном(Ћуприји) у 12. вијеку Морављани који су у међувремену постали Срби или су неки Срби у свом ширењу доспјели до Велике Мораве? Подручје доњег Поморавља и Браничева политички улази у састав српске државе тек у другој половини 13. вијека. Али неки Срби (Морављани?) ту живе и раније.

Чини ми се да је ово питање најдетаљније обрадио Пириватрић у својој студији ВИЗАНТИЈСКА ТЕМА МОРАВА И „МОРАВИЈЕ" КОНСТАНТИНА VII ПОРФИРОГЕНИТА која може да се прочита на сљедећем линку:

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/8938/zrvi-36.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Издвојићу неколико закључака аутора:

"Да ли су придошлице, ускоро пошто су реци у чијој су се околини населили променили име, и сами били названи по њему? У помињаним актима Фотијевог сабора наведен је епископ , што је без изузетка читано као Агатон Моравски, свакако у поводу познијих аналогија у изворима. Међутим, уколико дословно следимо извор, Агатона би требало сматрати као епископа Мораваца  јер на то упућује генитив плурала употребљен у његовој титули. Осим тога, Морава се ни у једном извору на грчком језику не наводи у множини."

"Основно је питање да ли је ова заједница могла у једном тренутку имати и свога архонта који би доспео у дипломатске протоколе цариградских власти. Другим речима, сме ли се Порфирогенитова Моравија из De Ceremoniis довести у везу са облашћу реке и града Мораве и са претпостављеним Моравцима? То је мало вероватно."

"После свега би sе могло рећи да има оsнова да се тврди, пре свега на основу податка о Агатону — епископу Мораваца из 879/80, као и на основу локалних прилика у том делу Балканског pолуострва, да су они Словени досељени у околину реке Margus, променивши реци име у Морава — исто име је добио и обновљени град Margum—усжоро постали познати pод именом Мораваца, а изгледа да је и шира област добила име Моравија. Према овoму изгледа да се радило о једној од такозваних „Sклавинија" — облику друштвене организације Словена који византијски и западни писци бележе на једном веома широком простору централне, јужне и источне Европе. Она је у релацијама — да се послужимо једним модерним али нипошто не и неприкладним изразом — геополитике цариградског двора била довољно позната да се разликовања ради Моравија на далеком северозападу назове Великом, али недовољно значајна да би се њоме посебно бавила у својим дипломатским приручницима."

"Да закључимо. Податак о Мереханима Баварског географа можда је и најстарији податак о постојању словенског племена Мораваца на Балкану."
« Последња измена: Новембар 05, 2021, 08:32:24 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #28 послато: Новембар 07, 2021, 06:08:49 поподне »
На подручју данашње Војводине, тј. српског дијела Срема, Бачке и Баната, историјски извори веома оскудно помињу словенска племена. У периоду досељавања Словена, ово подручје улази у зону аварске културе Подунавља. Наравно, аварска култура у чистом облику не постоји, већ се најчешће ради о измјешаним аварско-словенским подручјима. Навешћу пар цитата из Седовљевог рада "Словени у раном средњовјековљу" који се односе за археолошке налазе Словена и Авара са подручја данашње Војводине.

"Племена прашко—корчашке групе представљала су мањи део словенског становништва Аварског каганата. Већи његов део, по археолошкој грађи, чинили су Анти који су у Средње Подунавље дошли за време аварске најезде... Данас, археолошка истраживања пружају довољно доказа на основу којих се са сигурношћу може говорити о сеобама великих група антског становништва из приобаља Црног мора у Средње Подунавље."

Седов наводи и конкретне примјере антског археолошког инвентара који је пронађен у Средњем Подунављу. На територији данашње Војводине означена су налазишта Земун, Нови Бановци, Врбас, Бачко Петрово Село, Бела Црква, Дубово, Ечка, Милорадовићева циглана у Панчеву, која садрже антске арехолошке трагове.

Седов наводи да су прије аварског периода, мање групе Словена прашко-корчаковаца продирале на просторе данашње Војводине. Претпостављам да мисли на крајње јужно спуштање појединих словенских група Средњег Подунавља (територија Словачке и Моравске), још у периоду кад су Лангобарди и Гепиди господарили Подунављем.

"Први словенски досељеници на територији Србије и Хрватске, као што смо већ рекли, били су припадници племена прашко-корчашке културе, који су се у малим групама инфилтрирали на територији насељеној остацима позноримског становништва. Како су се те земље непосредно граничиле с Византијским царством, и Словени су одмах пали под утицај византијске културе. Због тога је тешко открити и идентификовати њихове археолошке налазе. Тако је, на пример, у једној полуземуници у поуздано словенском насељу Апатин у српском Подунављу, осим гњетаних кухињских лонаца пронађена и византијска керамика рађена на грнчарском точку, на основу које је налазиште датирано у средину VI века. Слично селиште из друге половине VI века откривено је у Винчи, на територији Београда. Очигледно је да су Словени веома брзо прихватили технологију израде керамике помоћу грнчарског точка, као и неке друге елементе култура римских провинција."

"Већина словенског становништва је у Србију и Хрватску дошла крајем VI и почетком VII века, чинећи заједно са Аварима језгро становништва Првог аварског каганата."

"Некрополе аварског периода с територије Србије и Хрватске сличне су по много чему некрополама из других делова аварског ареала. Највећи део њих налази се у Подунављу. Гробови са оружјем и опремом за упрезање коња или са укопом коња веома су ретки и углавном потичу из раноаварског периода (Чока--Кремењак, Нови Кнежевац, Бочар, Селенча, Фекетић, Ловћенац, Мали Иђош, Пригревица, Осијек)... Научници који се баве проучавањем тих гробишта истичу да се она налазе у периферним деловима Аварског каганата и да их, као и словачке некрополе, треба сматрати словенским наслеђем. Само гробови с коњима, мачевима, сабљама и опремом за упрезање могу се сматрати аутентично аварским."

Као што се може видјети, Седов нагалашава доминацију антског словенског елемента међу Словенима на тлу данашње Војводине и генерално на подручју на ком су и Авари били присутни. Не знам да ли ова теза може проћи провјеру и других археолошких истраживања.
Оно што свакако треба поменути јесте чињеница да је централни простор Панонске низије по свом хабитату одговарао степским народима и није случајно што су ти народи у таласима завршавали и формирали своје државне творевине на том подручју. Анти су за разлику од Склавина (да их тако назовем како би их разликовао од Анта) и у матици око Дњепра живјели на граници степског појаса у тзв. лесостепи. Самим тим им су им као природно станиште одговарали поједини дијелови Панонске низије који су подсјећали на источну лесостепу.

Волио бих да буде могуће да једног дана успијемо изоловати антске гране хаплогрупа међу Србима, јер вјерујем да их има.





« Последња измена: Новембар 07, 2021, 06:13:45 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #29 послато: Новембар 07, 2021, 10:28:07 поподне »
Аварско-словенски суживот у Панонији се завршио у периоду од 795-805. године, када Словени масовно устају против Авара. Вјероватно су до тад већ биле формиране својеврсне словенске племенске елите. Међутим, ипак ове елите нису биле довољно јаке да се одупру доминацији два нова центра моћи који су смијенили аварску власт у Панонији. Радило се о Францима на западу и Бугарима на истоку. Подручје Војводине је у тој новој подјели припало Бугарима, мада је питање колико је ефективна била њихова власт, поготово у најзападнијим дијеловима, Бачкој и Срему. Заправо се то подручје помиње као нека тампон зона између Бугара и Франака.

Убрзо по успостављању бугарске власти, појављују се први пут у изворима и имена неких словенских племена која би се могла смјестити на простор данашње Војводине. Да будем одређенији, помиње се само једно племе: Преденеценти (Praedenecenti). Племе под овим именом се појављује у само једном историјском извору, Франачким аналима, и то везано за догађаје из година 822. и 824. , када су се Преденеценти обраћали франачком цару Лују Побожном за помоћ у борби против Бугара.

"In quo conventu omnium orientalium Sclavorum, id est Abodritorum, Soraborum, Wilzorum, Beheimorum, Marvanorum, Praedenecentorum, et in Pannonia residentium Abarum legationes cum muneribus ad se directas audivit."

"Caeterum legatos Abodri*torum, qui vulgo Praedenecenti vocantur et contermini Bulgaris Daciam Danubio adiacentem incolunt, qui et ipsi adventare nuntiabantur, ilico venire permisit."

Извор даје и њихову локацију у Дакији Дунавској. У зависности од тога шта су писци Анала подразумјевали под Дакијом Дунавском, различити истраживачи су имали и различите верзије о локацији Преденецената.

Ако су мислили на Трајанову прекодунавску Дакију, онда би  најизгледнија локација Преденецената био Банат.

Ако су мислили на подјелу из 6. вијека, када је подручје Србије јужно од Дунава спадало под дијецезу Дакију, а дио око Ђердапа припадаo још уже провинцији Dacia Ripensis, онда би локација Преденецената могла бити и на подручју Срема, Мачве, Доњег Поморавља, Браничева.

Ако се поред информације о Дакији Дунавској, узме у обзир да се Преденеценти у извору називају још и Ободритима (Бодрићима) и да поједини истраживачи подручје Бодрога у данашњој Бачкој повезују са овим племеном, локација Преденецената би могла бити и у Бачкој. Локација у Бачкој би била логична и са позиције преговора са Францима, јер се управо Бачка налазила у оној зони гдје је бугарска власт била наслабија.

Како год, у историографији је добрим дијелом прихваћена теза да су Преденеценти нека врста источних Ободрита. До овог закључка се дошло поређењем података из Франачких анала (9. вијек) и описа Географа Баварског (9.вијек). Баварски географ помиње племе  Osterabtrezi на прилично несигурној локацији ван франачких граница,а помиње и племе Nortabtrezi (праве Бодриће) на сјеверу, који нису спорни. Osterabtrezi се помињу након помена Бугара и Мерехана (које Пириватрић изједначава са Морављанима у Србији). Док се за Бугаре и Мерехане наводи да су на франачким границама, Osterabtrezi се налазе иза тих граница. Уколико се заиста ради о Преденецентима то их опет помјера источније, или у Банат или у Браничево.

Неки аутори су у складу са овим подацима, Преденеценте изједначавали са Браничевцима, словенским племеном које се и не јавља под овим именом у историјским изворима. Једини несигуран податак који помиње Браничевце јесте Ал-Масудијев текст о словенским народима гдје се  након Мораваца (вјероватно сјеверних?) помиње и племе под називом Branizabin.

Као што се може видјети, нема коначног одговора о локацији Преденецената. Једино што је извјесно јесте да је такво племе у 9. вијеку постојало на подручју српског Подунавља.
« Последња измена: Новембар 07, 2021, 10:35:28 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #30 послато: Новембар 07, 2021, 10:30:16 поподне »
Треба такође рећи да веза сјеверних и евентуално источних Абодрита не може археолошки да се брани, јер нису уочене археолошке везе између подручја Бодрића на сјеверу и подручја данашње Србије.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #31 послато: Новембар 07, 2021, 10:58:08 поподне »
Postoji ovaj rad Milice Radišić:"Arheološki pokazatelji veza između slovenskih kultura srpskog Podunavlja i Velike Moravske" ali se nisam udubljivao u ono što je pisala. jedino sam ga svojevremeno ragistrovao na academia.edu

https://www.academia.edu/45504759/Arheolo%C5%A1ki_pokazatelji_veza_izmedju_slovenskih_kultura_srpskog_Podunavlja_i_Velike_Moravske_Archaeological_Indications_of_Contacts_between_the_Slavic_Cultures_of_the_Serbian_Danube_Region_and_Great_Moravia_

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #32 послато: Новембар 08, 2021, 08:11:52 пре подне »
Postoji ovaj rad Milice Radišić:"Arheološki pokazatelji veza između slovenskih kultura srpskog Podunavlja i Velike Moravske" ali se nisam udubljivao u ono što je pisala. jedino sam ga svojevremeno ragistrovao na academia.edu

https://www.academia.edu/45504759/Arheolo%C5%A1ki_pokazatelji_veza_izmedju_slovenskih_kultura_srpskog_Podunavlja_i_Velike_Moravske_Archaeological_Indications_of_Contacts_between_the_Slavic_Cultures_of_the_Serbian_Danube_Region_and_Great_Moravia_

Занимљив рад. Што се тиче идентификације и позиције словенских племена, углавном се референцира на рад Предрага Коматине The Slavs of the Mid Danube basin and the Bulgarian expansion in the first half of the 9th century, Zbornik radova Vizantoloskog instituta XLVII (2010) 55–59.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #33 послато: Новембар 08, 2021, 09:33:31 пре подне »
Иначе, у горе поменутом раду Предрага Коматине сљедећи закључци везани за поменута племена су изведени:

- Абодрити и Тимочани су били једна од Седам словенских племена, која су била у савезу са Бугарима и која су била настањена у границама: јужно од Дунава, сјеверно од планине Балкан, источно од Хомољских планина и западно од ријеке Искар. Иако се у раду не бави Гудушчанима, даје назнаке да би и Гудушчане требало прибројити овим племенима
- Абодрите дефинистивно изједначава са Преденецентима и смјешта их на подручје Браничева
- Тимочане смјешта у долину ријеке Тимок, али помиње и њихову сеобу на запад на франачку територију, вјероватно у Доњу Панонију
- Морављане сматра посебним племеном, које није улазило у састав Седам словенских племена и које је тек у 9. вијеку ушло у савез са Бугарима,а касније од истих било и сасвим покорено
- сматра да су Абодрити и Тимочани практично све до 820-тих били аутономни у односу према Бугарима и да њихова обраћања франачком владару слиједе након што су Бугари кренули да имукидају аутономију. У ту су ситуацију дошли након 805. године пошто су Бугари под Крумом са сјеверне стране покорили Аваре и избили на Тису и Дунав, па је функција Седам словенских племена као граничних племена према Аварима изгубила смисао

Није искључено да се дио Абодрита, слично дијелу Тимочана, помјерио ка западу ка франачким границама и населио на простору данашње Бачке (Бодрог). Нека миграција ка западу би се можда могла очекивати и за Гудушчане. Неки аутори Гудушчане вежу за Кучево и антички град Guduscum. Мада не знам колико је ова идентификација сигурна.
« Последња измена: Новембар 08, 2021, 09:51:37 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О словенским племенима на тлу данашње Србије у раном средњем вијеку
« Одговор #34 послато: Новембар 08, 2021, 11:31:35 пре подне »
За Тимочане би на основу она два узорка из Кулина могли претпоставити да је од словенских хаплогрупа међу њима била присутна I2-Y3120. Ту се вјероватно ради о Тимочанима који нису мигрирали према западу. Њихов аутосомални профил такође говори да су они већ били генетички помијешани са балканским становништвом, а томе у прилог иду и друге хаплогрупе (E-V13, J2a) нађене у налазишту Кулине.

Иначе су ти узорци из Кулина и антрополошки обрађени у сљедећем раду:
https://www.academia.edu/8234190/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D1%83_Timacum_Minus_%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5_Early_Medieval_necropolis_on_the_site_Timacum_Minus_Kuline?auto=download

У закључку антрополошке анализе наводи се сљедеће:

"Та­ко­ђе, мо­же­мо кон­ста­то­ва­ти, на осно­ву из­у­зетно ро­буст­не те­ле­сне гра­ђе, спе­ци­фич­них уче­сталих ано­ма­ли­ја у раз­во­ју ске­ле­та и епи­ге­нет­ских ка­рак­те­ри­сти­ка, да су на Ку­ли­на­ма са­хра­ње­ни при­пад­ни­ци исте ро­дов­ско-пле­мен­ске за­јед­нице, што је ка­рак­те­ри­сти­ка не­кро­по­ла из вре­ме­на Се­о­бе на­ро­да. На осно­ву по­је­ди­них рат­нич­ких по­вре­да и мар­ке­ра оку­па­ци­о­ног стреса мо­же се прет­по­ста­ви­ти да су че­сто уче­ство­ва­ли у борба­ма и да су би­ли ла­ко на­о­ру­жа­ни ко­ња­ни­ци."

Остаје да се надамо да ће у догледно вријеме бити доступни bam фајлови ових I2-Y3120 и да ћемо из њих моћи сазнати дубље подгране.