Y-днк хаплогрупа I2

[...]

Не могу да не прокоментаришем, али, откуд тамо овај хаплотип, па још динарик југ? Веома занимљиво.

Отац му је Рус. Био је ратни заробљеник у Финској.

[vojinenad]

Отац му је Рус. Био је ратни заробљеник у Финској.

Још један пример да у рату изгледа није лоша варијанта да те заробе, она двојица одведоше Мађарице у Сарајево, овај баћушка се омрсио у Финској, мој ђед-стриц је стално говорио да има у Немачкој сина кога је добио са Немицом код које је за време рата радио на имању као војни заробљеник, таквих још примера има колико хоћеш. Сит, напит, газдарица млада а газда на фронту....милина у односу на то како су прошли многи који су остали код куће и на фронту.

[Синиша Јерковић]

Дефинитивно је потврђен A493- резултат за Финца Каутаинена. Према писању г. Бернија Кулена, утврђена је нова грана Dinaric-South: I-Z16983*

Да, ово је још увијек оно што се зове парагрупа. Каутинену је потребан неко са заједничким СНП-овим да би постао посебна група. овој парагрупи А493- припада и Петровић из Рудиња, Пирот,али не дијели заједничке СНП-ове са Каутиненом.

Ових дана вјерујем да ће Зденко објавити ажурирано стабло L-621 на свом блогу, послао ми је прије некидан неколико информација. Има још неких промјена који се односе на медитеранско-јеврејску грану.

Што се тиче I2-PH908 засад имамо четири подгране:

- А5913: Украјинци/Пољаци и Србин из Црне Горе
- Z16983: са парагрупом А493- : Србин и Финац руског поријекла и граном А493+: Срби, Хрвати, Чеси, Нијемци, Украјинци, Пољаци, Грци са двије подгране Y6651: Чеси и A8740: Нијемци
- А13912: Хрвати
- PH3310: Срби са огранком PH1012: Срби

Као што видимо, ствари иду споро, али се ипак помјерају...

[aleksandar I]

Да, ово је још увијек оно што се зове парагрупа. Каутинену је потребан неко са заједничким СНП-овим да би постао посебна група. овој парагрупи А493- припада и Петровић из Рудиња, Пирот,али не дијели заједничке СНП-ове са Каутиненом.

Да, Петровић је у истој групи  Z16983+ but A493- , мада мислим да ће слиједити додатна анализа на YFull. Међутим, очигледно не дијели заједничке новел варијанте са Каутиненом. Размјењивао је Петровић поруке са његовом кћерком. Ево уoстaлом шта пише Кулен (задњу дио поста не бих коментарисао):

"According to his Big Y he has 6 novel variants not found in any other man."

Видјећемо, YSEQ има у понуди овај СНП.

[aleksandar I]

Отац му је Рус. Био је ратни заробљеник у Финској.

Неће то да призна, али вјероватно је у питању Зимски рат и Карелијска превлака ?

[...]

Неће то да призна, али вјероватно је у питању Зимски рат и Карелијска превлака ?

Написао је за најстаријег познатог претка: Unknown prisoner of war from the Soviet Union
Није навео који је то био рат.

[Милош]

Да, ово је још увијек оно што се зове парагрупа. Каутинену је потребан неко са заједничким СНП-овим да би постао посебна група. овој парагрупи А493- припада и Петровић из Рудиња, Пирот,али не дијели заједничке СНП-ове са Каутиненом.

Ових дана вјерујем да ће Зденко објавити ажурирано стабло L-621 на свом блогу, послао ми је прије некидан неколико информација. Има још неких промјена који се односе на медитеранско-јеврејску грану.

Што се тиче I2-PH908 засад имамо четири подгране:

- А5913: Украјинци/Пољаци и Србин из Црне Горе
- Z16983: са парагрупом А493- : Србин и Финац руског поријекла и граном А493+: Срби, Хрвати, Чеси, Нијемци, Украјинци, Пољаци, Грци са двије подгране Y6651: Чеси и A8740: Нијемци
- А13912: Хрвати
- PH3310: Срби са огранком PH1102: Срби

Као што видимо, ствари иду споро, али се ипак помјерају...

Да ли си овде мислио на РН1012 или је реч о некој новој подграни?

[Зрно]

Да, ово је још увијек оно што се зове парагрупа. Каутинену је потребан неко са заједничким СНП-овим да би постао посебна група. овој парагрупи А493- припада и Петровић из Рудиња, Пирот,али не дијели заједничке СНП-ове са Каутиненом.

Ових дана вјерујем да ће Зденко објавити ажурирано стабло L-621 на свом блогу, послао ми је прије некидан неколико информација. Има још неких промјена који се односе на медитеранско-јеврејску грану.

Што се тиче I2-PH908 засад имамо четири подгране:

- А5913: Украјинци/Пољаци и Србин из Црне Горе
- Z16983: са парагрупом А493- : Србин и Финац руског поријекла и граном А493+: Срби, Хрвати, Чеси, Нијемци, Украјинци, Пољаци, Грци са двије подгране Y6651: Чеси и A8740: Нијемци
- А13912: Хрвати
- PH3310: Срби са огранком PH1102: Срби

Као што видимо, ствари иду споро, али се ипак помјерају...

Који су ти Хрвати?

[Синиша Јерковић]

Да ли си овде мислио на РН1012 или је реч о некој новој подграни?

Мислио сам на РН1012, грешка у писању.

[Синиша Јерковић]

Који су ти Хрвати?

Јукићи и Јурковићи.

[Зрно]

Јукићи и Јурковићи.

Видим да је и Раднић близак Јурковићу, а то је врло старо хрватско презиме.

[Синиша Јерковић]

Видим да је и Раднић близак Јурковићу, а то је врло старо хрватско презиме.

Да, и Раднић припада тој грани (иако није СНП тестиран). Тестирани Раднић је бачки Буњевац. Раднићи су морлачка главарска породица из околине Сиња и Дрниша. А Морлаци свакако нису једнако Хрвати.

[Зрно]

Да, и Раднић припада тој грани (иако није СНП тестиран). Тестирани Раднић је бачки Буњевац. Раднићи су морлачка главарска породица из околине Сиња и Дрниша. А Морлаци свакако нису једнако Хрвати.

Само знам да се Дрниш први пут спомиње у документима 1490-их када је нека жена Раднић продала имање. Касније су добили племићку титулу због борбе са Турцима.

[Зрно]

Само знам да се Дрниш први пут спомиње у документима 1490-их када је нека жена Раднић продала имање. Касније су добили племићку титулу због борбе са Турцима.

Пардон, та жена је била Рожа, али је и ово презиме постојало тад.

[Синиша Јерковић]

Само знам да се Дрниш први пут спомиње у документима 1490-их када је нека жена Раднић продала имање. Касније су добили племићку титулу због борбе са Турцима.

Не знам, има тумачења који Радниће повезују са власима Радохнићима забиљеженим на том подручју у 16. вијеку.

[Синиша Јерковић]

Из књиге Кристијана Јурана "Насељавање Морлака у опустјела села шибенске загоре"

"Sitnica
Morlaci Radić Radnić, Lajko (Lagchus) Vladić i Jure Lucijić iz katuna Božidara, sina
Jelovca Radohnića, zakupnika Sitnice (Vidi Tablicu 1.) obvezali su se u ožujku 1535.
godine da će u roku od mjesec dana podmiriti sve zakupničke obveze.85 Iz toga su
sela Jure Vučković i Ivan Božidarević (1544.), Radoslav Radnić i Jure Lucijić (1549.),
katunar Radoslav Radnić i njegova braća Vukašin i Rajko te Rajkova dva sina Vukić
i Vukman (1555.).86
Sitnica je u OPKS-u zavedena kao Stinica (str. 74), a da je riječ o istome naselju, lako
se može zaključiti prema antroponimiji: spomenuti katunar Radoslav Radnić i njegova
braća Vukašin i Rajko (1555.) u OPKS-u upisani su kao Radica, sin Radovana,
Rajko, sin Radovana i Vukašin, sin Radovana. Sitnica se nalazila na području današnjih
naselja Sitno Gornje i Sitno Donje, a prvi ju put pod imenom Sitno nalazim
1549. godine: Georgio Lutiich subdito turcharum habitatori in Sitno.
87 U SCD-u stoji
Sitnica alias Sitno."

Радниће из Ситног помиње и Качић Миошић као борце против Турака :

"U Zagorju ljute zmije kažu,
dva Radnića od sela Sitnoga,
koji Turkom rane zadadoše
i njihove glave odsicaše.

Jednom Mijo lipo ime biše,
Armanda se pridivkom zoviše:
on isiče pod Glamočem Turke
ter junačke okrvavi ruke.

Drugi biše Jure barjaktare
to svidoče sve delije stare,
viteški je Jure vojevao,
svitlu sablju krvce napojio.

Radnići su roda junačkoga,
krunu brane dužda mletačkoga:
tako kažu starci od Zagorja,
od Petrova polja i Ogorja."

Јуран у истом раду каже:
" U šibenskome su zaleđu dominirala tri morlačka plemena odnosno katuna: Mirilovići,
Radohnići i Vojihnići. Svaki je od tih katuna zauzimao više susjednih ili pak
prostorno odvojenih naselja"

У уговору који је потписао Јеловац Радохнић 1533. предак Раднића у Ситном наведено је и мјесто његовог поријекла:

"1533. Sitnica
Božidar, sin Jelovca Radonjića iz Mostara, u ime svoga
katuna (Bosidaro Gelofci Radognich de Mostaro (…) nomine
tocius cathone sue)"

Евидентно је да су Раднићи поријеклом из катуна Радохнића и да су Морлаци.

[Зрно]

Из књиге Кристијана Јурана "Насељавање Морлака у опустјела села шибенске загоре"

"Sitnica
Morlaci Radić Radnić, Lajko (Lagchus) Vladić i Jure Lucijić iz katuna Božidara, sina
Jelovca Radohnića, zakupnika Sitnice (Vidi Tablicu 1.) obvezali su se u ožujku 1535.
godine da će u roku od mjesec dana podmiriti sve zakupničke obveze.85 Iz toga su
sela Jure Vučković i Ivan Božidarević (1544.), Radoslav Radnić i Jure Lucijić (1549.),
katunar Radoslav Radnić i njegova braća Vukašin i Rajko te Rajkova dva sina Vukić
i Vukman (1555.).86
Sitnica je u OPKS-u zavedena kao Stinica (str. 74), a da je riječ o istome naselju, lako
se može zaključiti prema antroponimiji: spomenuti katunar Radoslav Radnić i njegova
braća Vukašin i Rajko (1555.) u OPKS-u upisani su kao Radica, sin Radovana,
Rajko, sin Radovana i Vukašin, sin Radovana. Sitnica se nalazila na području današnjih
naselja Sitno Gornje i Sitno Donje, a prvi ju put pod imenom Sitno nalazim
1549. godine: Georgio Lutiich subdito turcharum habitatori in Sitno.
87 U SCD-u stoji
Sitnica alias Sitno."

Радниће из Ситног помиње и Качић Миошић као борце против Турака :

"U Zagorju ljute zmije kažu,
dva Radnića od sela Sitnoga,
koji Turkom rane zadadoše
i njihove glave odsicaše.

Jednom Mijo lipo ime biše,
Armanda se pridivkom zoviše:
on isiče pod Glamočem Turke
ter junačke okrvavi ruke.

Drugi biše Jure barjaktare
to svidoče sve delije stare,
viteški je Jure vojevao,
svitlu sablju krvce napojio.

Radnići su roda junačkoga,
krunu brane dužda mletačkoga:
tako kažu starci od Zagorja,
od Petrova polja i Ogorja."

Јуран у истом раду каже:
" U šibenskome su zaleđu dominirala tri morlačka plemena odnosno katuna: Mirilovići,
Radohnići i Vojihnići. Svaki je od tih katuna zauzimao više susjednih ili pak
prostorno odvojenih naselja"

У уговору који је потписао Јеловац Радохнић 1533. предак Раднића у Ситном наведено је и мјесто његовог поријекла:

"1533. Sitnica
Božidar, sin Jelovca Radonjića iz Mostara, u ime svoga
katuna (Bosidaro Gelofci Radognich de Mostaro (…) nomine
tocius cathone sue)"

Евидентно је да су Раднићи поријеклом из катуна Радохнића и да су Морлаци.

Управо сам из ове песме сазнао, да је презиме Арманда из тог краја, настало од Раднића.

[Сремац]

Из књиге Кристијана Јурана "Насељавање Морлака у опустјела села шибенске загоре"

"Sitnica
Morlaci Radić Radnić, Lajko (Lagchus) Vladić i Jure Lucijić iz katuna Božidara, sina
Jelovca Radohnića, zakupnika Sitnice (Vidi Tablicu 1.) obvezali su se u ožujku 1535.
godine da će u roku od mjesec dana podmiriti sve zakupničke obveze.85 Iz toga su
sela Jure Vučković i Ivan Božidarević (1544.), Radoslav Radnić i Jure Lucijić (1549.),
katunar Radoslav Radnić i njegova braća Vukašin i Rajko te Rajkova dva sina Vukić
i Vukman (1555.).86
Sitnica je u OPKS-u zavedena kao Stinica (str. 74), a da je riječ o istome naselju, lako
se može zaključiti prema antroponimiji: spomenuti katunar Radoslav Radnić i njegova
braća Vukašin i Rajko (1555.) u OPKS-u upisani su kao Radica, sin Radovana,
Rajko, sin Radovana i Vukašin, sin Radovana. Sitnica se nalazila na području današnjih
naselja Sitno Gornje i Sitno Donje, a prvi ju put pod imenom Sitno nalazim
1549. godine: Georgio Lutiich subdito turcharum habitatori in Sitno.
87 U SCD-u stoji
Sitnica alias Sitno."

Радниће из Ситног помиње и Качић Миошић као борце против Турака :

"U Zagorju ljute zmije kažu,
dva Radnića od sela Sitnoga,
koji Turkom rane zadadoše
i njihove glave odsicaše.

Jednom Mijo lipo ime biše,
Armanda se pridivkom zoviše:
on isiče pod Glamočem Turke
ter junačke okrvavi ruke.

Drugi biše Jure barjaktare
to svidoče sve delije stare,
viteški je Jure vojevao,
svitlu sablju krvce napojio.

Radnići su roda junačkoga,
krunu brane dužda mletačkoga:
tako kažu starci od Zagorja,
od Petrova polja i Ogorja."

Јуран у истом раду каже:
" U šibenskome su zaleđu dominirala tri morlačka plemena odnosno katuna: Mirilovići,
Radohnići i Vojihnići. Svaki je od tih katuna zauzimao više susjednih ili pak
prostorno odvojenih naselja"

У уговору који је потписао Јеловац Радохнић 1533. предак Раднића у Ситном наведено је и мјесто његовог поријекла:

"1533. Sitnica
Božidar, sin Jelovca Radonjića iz Mostara, u ime svoga
katuna (Bosidaro Gelofci Radognich de Mostaro (…) nomine
tocius cathone sue)"

Евидентно је да су Раднићи поријеклом из катуна Радохнића и да су Морлаци.

Ја се извињавам што узурпирам тему, занима ме имају ли наведени Владићи везе са Владићима Аврамијевштацима из Брасине, који имају предање о пореклу из Ливна чини ми се?

[ДушанВучко]

Јел може да се покрене нова тема везана за "Кулизе"? По предању , родови који славе Св. Мрату и Св. Мину спадају у Кулизе, не сви наравно...Али видим да је већина И2а динарик југ, што је опет занимљиво, јер по предању, Кулизе су потомци саских рудара који су у дванаестом веку дошли на позив краља Уроша у Србију...А то везивање Св. Мрате и Св. Стефана Дечанског је само због дана на који пада , тј. поклапају се...Чуо сам да су саски рудари славили Св. Мартина (а Св. Мрата је одомаћен назив у народу, пермутован од Мартина), а дан Св. Мартина по грегоријанском календару се поклапа са даном Св. Стефана Дечанског по јулијанском...јако ми је занимљива та прича...

[Мића]

Јел може да се покрене нова тема везана за "Кулизе"? По предању , родови који славе Св. Мрату и Св. Мину спадају у Кулизе, не сви наравно...Али видим да је већина И2а динарик југ, што је опет занимљиво, јер по предању, Кулизе су потомци саских рудара који су у дванаестом веку дошли на позив краља Уроша у Србију...А то везивање Св. Мрате и Св. Стефана Дечанског је само због дана на који пада , тј. поклапају се...Чуо сам да су саски рудари славили Св. Мартина (а Св. Мрата је одомаћен назив у народу, пермутован од Мартина), а дан Св. Мартина по грегоријанском календару се поклапа са даном Св. Стефана Дечанског по јулијанском...јако ми је занимљива та прича...

Здраво ДушанВучко,
Нисам разумео из твоје поруке да ли ниси видео ову тему или мислиш да је поред ње потребна нова:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1474.0