Прогар
Помен о Прогару налазимо из дефтера за Сремски санџак из 1570. године. Иако је село уписано као Порогар, јасно је да се ради о истом селу, јер је уз њега пописана мезра Бојчин, а данашња Бојчинска шума је у атару Прогара. Прогар за разлику од других села о којима је овде писано, није припадао Земунској, већ нахији Купиник. Сасвим је могуће да је село било нешто западније, ближе седишту нахије - Купинику, данашњем Купинову, јер је у Земунској нахији пописано село Живац, које се налазило практично на месту данашњег Прогара. Као села која су у 16. веку највероватније налазила у данашњем прогарском атару, дефтери наводе и Врбас и Бигавац.
Данас се овај топоним обично изговара у мушком роду (ген. Прогара), али видим да је у старијим изворима у женском роду - та Прогар (ген. Прогари). Назив би могао бити изведен од глагола прогорети, као што су и слични топоними Прогорелица, Прогоревци и сл.
Ако замислимо да се Прогар у средњем веку и нешто касније налазио западније, ближе Купинову и Обедској бари, можда би се топоним могао везати за село Огар које се налази са друге стране баре, у смислу Про-Огар, насупрот Огару.
Турски испис Порогар (могло би се читати и као - Пурогар) можда отвара и неке друге могућности.
Село је запустело крајем 17. века, па се поново помиње 1689/1690, када су се ту населили неки пребези из Србије. 1739. године Прогар је насељен, а помиње се и досељење неких Климената. Да је досељеника било из свих крајева, види се из аустријског пописа из 1756. године, где је уписан домаћин са презименом Подгоричанин. Прогар се помиње у документима Кнежевине Србије из 1870-их, као место где половину становништва чине назарени (који су својом вером „заразили“ неке Обреновчане, што је разгневило њихове суграђане, који су им забранили да даље прелазе у Прогар, па је било чак и туча и прогона...).
Неки занимљиви топоними из прогарског атара: Витвице, Гложђе, брдо Црни луг, Бојчинска шума (познато излетиште). Гложђе је множина од глог, локализам који означава глогов шумарак, топоним је заступљен свуда по нашем говорном подручју (и као Гложђа, Гложђак, Гложје). Занимљиво је презиме Витвицки у Боки (Јошице), што је вероватно неки новији досељеник. Уочи и после Другог светског рата у Земуну је живео лекар др Павле Витвицки. Презиме постоји у Украјини (Витвицкий), Пољској (Witwicki) и Хрватској (Славонија; вероватно се ради о похрваћеним Пољацима или Малорусима). Сад, какве везе би могао имати топоним Витвице и ова презимена...
Прогар спада у тзв. Ласанију, посавски део Доњег Срема, где се гаје мангулице - ласе.