Ova rekonstrukcija na wiktionary je nategnuta i pogrešna. Wikipedia je i inače prepuna tvrdnji pokupljenih od kojekuda, često prevaziđenih. Nema šanse da je centralno-istočni satemski dijalekat, protobaltoslovenski imao kognate u ekstremno zapadnom kentumskom protokeltskom niti da je tu bilo praindoevropsko finalno u osnovi ali medijalno u konačnoj reči -dh- koje bi dalo -t(-) u velškom, a -*d- u protobaltoslovenskom, prosto nemamo takve druge primere koji mi padaju na pamet.
I koji je primer iz crkvenoslovenskog za млъни/млънии/млъньи/мльнии/мльньи i u kojoj rečenici?
(Čuj ti to, čak pet oblika za imenicu tobož u nominativu i to u vrlo bizarnom obliku ženskog roda na -i u tom nominativu, a koju nijedan pisar navodno ne zna da zapiše tačno te ima 5 formi! Ili je reč prosto nedavno fabrikovana kao da je tobož ima negde u crkvenoslovenskom gde je nema?)
U Svetom pismu se, koliko se sećam, pominju gromovi a ne munje. A ko je inače u crkvenoslovenskom trošio pergament da zapisuje vremenske nepogode?
Истоветну реконструкцију је извео и аутор Рик Дерксен, који је написао књигу "Etymological dictionary of Slavic inherited lexicon", те не стоји тврдња да је "покупљено од којекуда". Из наведене књиге, стр. 333:
"*mldni f. ‘lightning’ ESSJa XX 220-222
CS OCS ml"ni (Zogr., Mar., Ass., Sav.) f.(i#); ml"nii (Mar., Ass, Supr.) f.(i#) (the
variant ml"- is more frequent than ml!-)
E Ru. mólnija; molón’ja (dial.); molodnjá (dial.); melen’já (dial.); Ukr.
maladnjá (dial.) ‘lightning without thunder’
W Cz. mlna (arch.); Pl. menia (dial., probably only in Pomeranian); Slnc.
m¨ nªu ; Plb. måua
S SCr. múnja; Sln. mónja; Bulg. m¹lnija f.(i#)
BSl. *mild-n-
B Latv. milna f. ‘hammer of the thunderer’
OPr. mealde ‘lightning’
PIE *mld -n-
Cogn. OIc. mj0llnir m. ‘Thor’s hammer’"
Дакле у руским и украјинским дијалектима се јављају варијанте "молодња" и "маладња" са очуваним "д", а ту је и старопруски облик mealde.
