Аутор Тема: Власи  (Прочитано 195888 пута)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Власи
« Одговор #600 послато: Јул 18, 2020, 12:05:00 поподне »
Видим да се у неким румунским "изворима" назив - топоним  Vlach(ia)  доводи у везу са Blach(ia) које повезују са шумама односно шумовитим подручјем (нешто као Шумадија)?!

https://thraxusares.wordpress.com/tag/vlahi/

https://www.dacoromania-alba.ro/nr79/raspandirea_toponime.htm

Колико је стар топоним Влахерна  (Блахерна) у Грчкој ? Зна ли неко?

https://coppershop.ru/hr/uhod-za-kozhejj/ikona-bogorodicy-vlahernskaya-molitva-ikona-bozhiei-materi-vlahernskoi-podrobnoe-opisanie.html

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Власи
« Одговор #601 послато: Јул 18, 2020, 05:24:01 поподне »
Видим да се у неким румунским "изворима" назив - топоним  Vlach(ia)  доводи у везу са Blach(ia) које повезују са шумама односно шумовитим подручјем (нешто као Шумадија)?!

https://thraxusares.wordpress.com/tag/vlahi/

https://www.dacoromania-alba.ro/nr79/raspandirea_toponime.htm

Колико је стар топоним Влахерна  (Блахерна) у Грчкој ? Зна ли неко?

https://coppershop.ru/hr/uhod-za-kozhejj/ikona-bogorodicy-vlahernskaya-molitva-ikona-bozhiei-materi-vlahernskoi-podrobnoe-opisanie.html

Старост топонима Влахерна (Блахерна) досеже до 9 века сигурно.

https://www.doaks.org/resources/seals/byzantine-seals/BZS.1958.106.4950

https://www.doaks.org/resources/seals/byzantine-seals/BZS.1955.1.5036


Порекло саме речи односно топонима је упутно односно повезаност са Власима ?!

http://www.conference-spbu.ru/conference/32/reports/3358/

Овај руски филолог наводи да се храм некад звао Лакерна ...

https://orthodoxwiki.org/Church_of_the_Virgin_of_Blachernae_(Istanbul)

The Church of Panagia Blachernae (full name in Greek: Θεοτòκος τών Βλαχερνών (pr. Theotókos tón Blachernón)














« Последња измена: Јул 18, 2020, 05:26:30 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Власи
« Одговор #602 послато: Јул 26, 2020, 10:05:00 поподне »
Знамо ли нешто о сарматском језику, пошто ми се чини да су Бастарни прво сарматизовани, па онда такви словенизирани.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Власи
« Одговор #603 послато: Јул 26, 2020, 10:18:16 поподне »
Односно, бастарнски је могао бити источногермански дијалект са јаким утицајем сарматског/скитског језика.
Догодине у Холштајну!

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #604 послато: Јул 26, 2020, 10:43:45 поподне »
Знамо ли нешто о сарматском језику, пошто ми се чини да су Бастарни прво сарматизовани, па онда такви словенизирани.

Можда ови који су живели јужније, ближе делти Дунава. Сарматски би требало да је био сродан аланском, а потомак аланског је данашњи осетински језик који се говори на централном Кавказу.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Власи
« Одговор #605 послато: Јул 28, 2020, 02:17:39 поподне »
Видим да су моји претходни предлози за рзмишљање волшебно нестали али ајде да се правим да се ништа није десило  8) Јуче сам нешто гледао на карти и видим да се област која се сматра за прадомовину словенског дела хаплогрупе I2a назива Волињ, што је област у Украјини на граници са Белорусијом i Пољском. Оно што је занимљиво је то да се у германским изворима пише као Wolhynien, што опет може (али и не мора) имати етимолошку везу са Волкам или са нечим сличним. Ово наравно не би довело до неке снажније асоцијације да се не ради баш о поменутој области. 
У потрази за језичким везама сам нашао да су код старих Словена постојали својеврсни чаробњаци који су се називали Волхима.
На овој страници се може прочитати и то да је Волх био један од богова и да је претстављао бога-ратника.

https://slavyanskieoberegi.ru/slavyanskie-bogi/volx/

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #606 послато: Јул 28, 2020, 03:12:48 поподне »
Видим да су моји претходни предлози за рзмишљање волшебно нестали али ајде да се правим да се ништа није десило  8) Јуче сам нешто гледао на карти и видим да се област која се сматра за прадомовину словенског дела хаплогрупе I2a назива Волињ, што је област у Украјини на граници са Белорусијом i Пољском. Оно што је занимљиво је то да се у германским изворима пише као Wolhynien, што опет може (али и не мора) имати етимолошку везу са Волкам или са нечим сличним. Ово наравно не би довело до неке снажније асоцијације да се не ради баш о поменутој области. 
У потрази за језичким везама сам нашао да су код старих Словена постојали својеврсни чаробњаци који су се називали Волхима.
На овој страници се може прочитати и то да је Волх био један од богова и да је претстављао бога-ратника.

https://slavyanskieoberegi.ru/slavyanskie-bogi/volx/

Дискусија је премештена у другу тему, јер је изашла из оквира теме "Власи". Линк ка премештеним порукама:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=743.msg139122#msg139122

Саветујем ти да на свом профилу на форуму прегледаш поруке које си објавио, ако су ти негде премештене ту ћеш на најлакши и најбржи начин моћи да сазнаш где тачно.

Што се тиче Волиније, она је име добила по средњовековном граду Волину који се налазио негде у тој области. Његова етимологија се изводи од прасловенске речи за влагу/влажно, *vol/vel-.

Волх је вероватно нешто измењена верзија Велеса/Волоса. Види се то и по његовим атрибутима и делима који се наводе у овом романтичарском чланку који си поставио.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #607 послато: Јул 28, 2020, 08:43:19 поподне »
Знамо ли нешто о сарматском језику, пошто ми се чини да су Бастарни прво сарматизовани, па онда такви словенизирани.

Иако Сармати нису оставили писаних трагова, на простору њихова обитавања и уплива оставили су довољно много назвања река, дасе може тврдити да су сродне само с иронским језиком.
Дон < осет. дон - питка вода, река
Днестрь (< дънаiстрь) < дон (река), стыр - велик;
Днепрь < дон - река, пырх - бризгати, прскати, поливати; (нисам нашао нигде у литератури, да се задњи дио сложења објашњава баш с помоћу пырх, него је то моја предпоставка)

Све задебљане речи могу се проверити у осетинско-русском речнику
https://ironau.ru/vortaro.php?q=%EF%FB%F0

Словени су Днепр, тачније његов горњи ток на ком су обитавали, звали Славутић.

Што се тиче самога назвања сауромати, он се састоји из три дела.
Задњи део -а(та) је одредник множине;
Први део речи сау значи црн. Црн се односи се на исток или север; насупрот тому стоји рухс - бели ( у русх алан - бели, то јест западни алан); исто је у словенском називљу Бела Русь западни део Руси, Бела Гора у Захумљу је на западу од Црне Горе (= Ловћен).
Други део речи сауромата је теже одредити несумњено, али могуће је предложити следећа објашњења:
- Ако је у корену речи *рм* могуће је арм - рука; у пренесеном значењу такођер значи власт; арм дарын - букв. руку држати, но по смислу руководити, управљати, владати; по том би сауармата означавало букв. "црноруке" а по смислу "годподари / вође с истока".
- Ако би корен био такав, да је између р и м био неки самогласник (рам, рем, рим, ром, рум, рым, раем) не би се нашла таква реч у осетском, која би од сугласника имала само р и м. Стога је једино објашњење које могу понудити сау армата - црне руке, вође с истока;

Из историјских извора дознајемо да су Саурматима припадали Аорси, Алани, Роксолани (Бели Алани), Јазиги, Масагети, Саки, те деломице Мајоти који су за разлику од осталих били седеоци земљеделци, а не скитњаци.

По Страбону Сираки су били једно од мањих племена и могли су пружити војску од 20 тисућа глава за разлику од Аорса који могаху 200 тисућа. Сираки су живели на Кубану и на концу подлегли хеленизовању и истребљењу од стране Алана, који су пријездили с истока, с оне стране Каспија.
У оно време док су Алани обитавали на истоку, на западу од Дњепра до Дунава скитали су светли / бели Алани ( западни Алани), рухсалани.
Јазиги могуће у свом називу имају корен уазæг - гост.
Аорси су од речи аурс - бели. Бејаху многобројно племе које је обитавало по Дњепру и све до Сирака на Кубањи. Мицелијан поведа, како су Алани постепеним победама изнурили суседне народе, међу којими су Аорси и на њих распространили своје име.

Ово су све best guess случаји и не треба се ослањати на њих без додатне провере.


Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Власи
« Одговор #608 послато: Јул 28, 2020, 08:58:11 поподне »
Е сад, колико је сарматских речи у најстаријој забележеној варијанти српског језика у односу на остале словенске језике, посебно западне? Да ли се ико бавио тиме?
Догодине у Холштајну!

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #609 послато: Јул 28, 2020, 09:19:45 поподне »
Е сад, колико је сарматских речи у најстаријој забележеној варијанти српског језика у односу на остале словенске језике, посебно западне? Да ли се ико бавио тиме?

Мислим да је сарматско-алански утицај био присутан само током прасловенског периода, када није постојала подела на Западне, Јужне и Источне Словене. Ако се добро сећам, мислим да је алански накнадно, током раног средњег века, извршио додатни утицај на источнословенске језике, али нисам у то потпуно сигуран.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Власи
« Одговор #610 послато: Јул 28, 2020, 10:37:44 поподне »
на предходној страници помињани германиста и фонетичар - Отто Бремер, сматра, да су - Дњепар (Danaper) и Дњестар (Danaster)- келтског порекла.



Otto Bremer: Ethnographie der germanischen Stämme
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Власи
« Одговор #611 послато: Јул 28, 2020, 11:39:29 поподне »
Дискусија је премештена у другу тему, јер је изашла из оквира теме "Власи". Линк ка премештеним порукама:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=743.msg139122#msg139122

Јасно је да су то што сам писао само хипотезе без неких дубљих доказа али ако будемо склањали све што нема директну везу са Власима онда нећемо постићи никакав напредак у тумачењу потенцијалних веза са нашом популацијом. Ти подаци на другом месту немају исту тежину (ако имају икакву  :D ) на овој и на некој другој теми.
Разумем да ти ако админ мораш да водиш рачуна о хигијени форума али то има и своје негативне резултате.

Цитат
Саветујем ти да на свом профилу на форуму прегледаш поруке које си објавио, ако су ти негде премештене ту ћеш на најлакши и најбржи начин моћи да сазнаш где тачно.
Знам о чему говориш али је то једна од опција коју никада не кориситм на било којем форуму. Корисна јесте али је мало и напорна.

Цитат
Што се тиче Волиније, она је име добила по средњовековном граду Волину који се налазио негде у тој области. Његова етимологија се изводи од прасловенске речи за влагу/влажно, *vol/vel-.
Ја сам јуче тражио по руским изворима и нисам нашао ништа што би са сигурношћу могло одгпвприти на то питање.

Цитат
Волх је вероватно нешто измењена верзија Велеса/Волоса. Види се то и по његовим атрибутима и делима који се наводе у овом романтичарском чланку који си поставио.
Романтични текстови су скоро једини извори у вези са оваквим стварима. Ставио сам тај линк само информативно.
ево још један ако неко зна руски да прочита.https://vedznich.ru/slavyanskij-bog-vojny-volh/
овде има доста занимљивог штиваhttps://dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/851192
као и један доста занимљив детаљ:
 Реконструкция мифа о Волхе

Предки племени словен жили в Подунавье и Причерноморье, когда на них напал Александр Македонский. Изначально легенда говорила о том, как Александр одержал верх. Холмогорская летопись говорит о том, что словене повесили грамоту, данную им македонским царем в храме по правую сторону от идола Велеса и учредили праздник в честь неё. Далее славянская легенда говорит о том, как их прародитель по имени Словен повел свой народ на север. Словене, вероятно, достигли земель балтов, так как в средневековых версиях легенды фигурирует еще и Рус. В более раннем арабском варианте XIII века гворится о том, что Рус дал отпор словенам и те удалились в землю, в которой в последующем стали жить, то есть словене достигли озера Ильмень.По легенде у Словена родился сын Волхов. Его первоначальное имя в легенде звучало как Волх, также как и в былинах, а Мутная река получила производное от этого имени название Волхов. По былине о Волхе и народным легендам Волх был сыном земной женщиы и огненного змея. Былина называет мать Волха Марфой, легенда о Волхове - Шелонью (в её честь названа река). А отец Волха, змей, судя по всему, есть никто иной, как Велес. Волх родился в полнолуние, на нем была волчья шкура ("рубашка" - признак особого дара), которая после омовения в воде спала, но Волх, как и его отец Велес, обладал даром обортня и мог превращаться в разных животных, птиц и рыб, охотясь в этом образе
Сећам се да сам на теми о Волкима постављао материјале из опуса песника Васка Попе који су на мене у своје време оставили снажан утисак. Његове песме су врло изражајне и говоре о томе да је вук био српски тотемски симбол.

С обзиром да је у питању ратнички бог, илустрације које иду уз текстове о богу Волху су врло занмљиве:


« Последња измена: Јул 28, 2020, 11:41:27 поподне Kor »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #612 послато: Јул 29, 2020, 09:07:23 пре подне »
Е сад, колико је сарматских речи у најстаријој забележеној варијанти српског језика у односу на остале словенске језике, посебно западне? Да ли се ико бавио тиме?

Културни и језични уплив Сауромата заметан је више у финских народа који су седели по Волзи и зони шумске степе. Таква уплива нема у прасловенским арх.културама ни у језику. Једино источнословенски језици имају речи топор, собака, хата, патрити за које се спекулира, да могу бити из некога иранскога језика, но опет позднијега доба.
Могући слој аланских позајмица у прасловенском могао би бити само из поља сточарства (сир, гуњ, гпан, храна, кот...).
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #613 послато: Јул 29, 2020, 09:14:45 пре подне »
Кор,

Окани се глупости о тим тобоже боговима.
Вольга (читай вольха) је митологизовани Олег Светославић. У говору Белоруса и Украјинаца говоре воко, вокно, вон уместо око, окно, он, тако им је и Ольга постао Вольга. А то да је рођен с вучијом длаком или у кошуљици је традиционални предзнак хероја. Тако је и у Милоша Обилића и свакога народнога јунаки. Сви су они змајевити људи или вукодлаци.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #614 послато: Јул 29, 2020, 11:42:06 пре подне »
Културни и језични уплив Сауромата заметан је више у финских народа који су седели по Волзи и зони шумске степе. Таква уплива нема у прасловенским арх.културама ни у језику. Једино источнословенски језици имају речи топор, собака, хата, патрити за које се спекулира, да могу бити из некога иранскога језика, но опет позднијега доба.
Могући слој аланских позајмица у прасловенском могао би бити само из поља сточарства (сир, гуњ, гпан, храна, кот...).

Шта је са речима "бог" и "богат"? То су две најпознатије иранске позајмљенице у прасловенски језик, има их још. Није тачно да их није било.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #615 послато: Јул 29, 2020, 02:12:30 поподне »
Шта је са речима "бог" и "богат"? То су две најпознатије иранске позајмљенице у прасловенски језик, има их још. Није тачно да их није било.

Што говори у корист тога, да су бог и богат били позајмице, а не индоевропско заједничко наслеђе?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #616 послато: Јул 29, 2020, 04:29:38 поподне »
Што говори у корист тога, да су бог и богат били позајмице, а не индоевропско заједничко наслеђе?

Тако су их протумачили лингвисти, колико видех, готово једногласно.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #617 послато: Јул 29, 2020, 07:31:56 поподне »
Тако су их протумачили лингвисти, колико видех, готово једногласно.

Никола, тако паушалан одговор нисам очекивао од тебе. Ипак си ти на вишем уравњу.
Да нисмо и ово узели од Арија?
http://spokensanskrit.org/index.php?tran_input=yabhati

Зашто бог није иранизам?
Зато што је авест. облик baɣa а не baga и зато што би у праслов. baɣa дало не облик "богъ" а "бојо или бово".
Иранизам је нпр. мордвинска реч за бога "павас" или "пааз" и ту се види одјек иранскога ɣ.
Аријски и словенски облици су истога порекла као грч. фагос, фагеин.

https://lexicography.online/etymology/%D0%B1/%D0%B1%D0%BE%D0%B3 
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #618 послато: Јул 29, 2020, 08:51:52 поподне »
Никола, тако паушалан одговор нисам очекивао од тебе. Ипак си ти на вишем уравњу.
Да нисмо и ово узели од Арија?
http://spokensanskrit.org/index.php?tran_input=yabhati

Зашто бог није иранизам?
Зато што је авест. облик baɣa а не baga и зато што би у праслов. baɣa дало не облик "богъ" а "бојо или бово".
Иранизам је нпр. мордвинска реч за бога "павас" или "пааз" и ту се види одјек иранскога ɣ.
Аријски и словенски облици су истога порекла као грч. фагос, фагеин.

https://lexicography.online/etymology/%D0%B1/%D0%B1%D0%BE%D0%B3 

Имаш ли неки чланак или књигу којом би ову тврдњу поткрепио? Ја ћу овде ископирати објашњење са енглеског Wiktionary као и из књиге лингвисте Рика Дерксена "Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon":

"*bg m. o (c) ‘god’ ESSJa II 161-163
CS OCS bog"
E Ru. bog, Gsg. bóga; Bel. boh, Gsg. bóha; Ukr. bih, Gsg. bóha
W Cz. b,h, Gsg. boha; Slk. boh; Pl. bóg, Gsg. boga; USrb. bóh, Gsg. boha
S SCr. b|g, Gsg. b«ga; ak. b|g (Vrg., Novi), Gsg. b«ga; bu|h (Orb.) ‘God,
Christ’, Gsg. b«ga; Sln. bºg, Gsg. bog; Bulg. bog
Cogn. Skt. bhága- (RV+) m. ‘prosperity, good fortune’; LAv. ba»a- m. ‘lord, god’
The Slavic noun *bog" is usually considered a borrowing from Iranian (cf. Vaillant
Gr. I: 16). This hypothesis is supported by the fact that the etymon does not show the
effects of Winter’s law.

See also: *bogat&; *nebog&"

"Privative adjectives *ubogъ (“poor, miserable”) and *nebogъ (“poor, miserable”), as well as the later derivation *bogatъ (“rich”) prove that *bogъ was originally also an adjective meaning "earthly wealth/well-being; fortune", with a semantic shift to "dispenser of wealth/fortune" and finally "god". Semantic parallel can be drawn to Indo-Iranian languages: compare Old Persian 𐏎 (BG /baga/, “god”), Avestan 𐬠𐬀𐬖𐬀‎ (baγa, “god”) (but also 𐬠𐬀𐬔‎ (bag, “apportion”)), as well as Sanskrit epithet often applied to gods भग (bhága, “dispenser, gracious lord, patron”), proving that Slavic noun had both abstract and concrete meanings, and therefore possibly from Proto-Iranian *bagáh, from Proto-Indo-Iranian *bʰagás. The same Iranian source, but via a Turkic language, also probably gave Proto-Slavic *banъ. Compare also Avar бакъ (baq̇̄, “sun”), which, however, is unrelated.

This convincing parallel has led some linguists (e.g. Roman Jakobson) to claim that *bogъ is an Iranian borrowing. Slavic-Iranian parallelism can be further extended to the expressions of Slavic mythology: Dažbog, Belobog and Chernobog, which suggest an existence of Iranian-type dualism in Proto-Slavic mythology.

On a more formal level, absence of Winter's law (if held to apply in open syllables) precludes derivation from hypothetical Proto-Indo-European *bʰeh₂gós, *bʰagós.[1]

Some[2] connect it to Ancient Greek ἔφαγον (éphagon, “to eat, devour”) via a semantic shift "I received a share" > "I consumed" > "I ate". This would in turn all derive from the Proto-Indo-European root *bʰeh₂g- (“to distribute, divide”).

Noun
*bȍgъ m[1][3][4]

god"
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #619 послато: Јул 30, 2020, 12:01:19 поподне »
Имаш ли неки чланак или књигу којом би ову тврдњу поткрепио? Ја ћу овде ископирати објашњење са енглеског Wiktionary као и из књиге лингвисте Рика Дерксена "Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon":

"*bg m. o (c) ‘god’ ESSJa II 161-163
CS OCS bog"
E Ru. bog, Gsg. bóga; Bel. boh, Gsg. bóha; Ukr. bih, Gsg. bóha
W Cz. b,h, Gsg. boha; Slk. boh; Pl. bóg, Gsg. boga; USrb. bóh, Gsg. boha
S SCr. b|g, Gsg. b«ga; ak. b|g (Vrg., Novi), Gsg. b«ga; bu|h (Orb.) ‘God,
Christ’, Gsg. b«ga; Sln. bºg, Gsg. bog; Bulg. bog
Cogn. Skt. bhága- (RV+) m. ‘prosperity, good fortune’; LAv. ba»a- m. ‘lord, god’
The Slavic noun *bog" is usually considered a borrowing from Iranian (cf. Vaillant
Gr. I: 16). This hypothesis is supported by the fact that the etymon does not show the
effects of Winter’s law.

See also: *bogat&; *nebog&"

"Privative adjectives *ubogъ (“poor, miserable”) and *nebogъ (“poor, miserable”), as well as the later derivation *bogatъ (“rich”) prove that *bogъ was originally also an adjective meaning "earthly wealth/well-being; fortune", with a semantic shift to "dispenser of wealth/fortune" and finally "god". Semantic parallel can be drawn to Indo-Iranian languages: compare Old Persian 𐏎 (BG /baga/, “god”), Avestan 𐬠𐬀𐬖𐬀‎ (baγa, “god”) (but also 𐬠𐬀𐬔‎ (bag, “apportion”)), as well as Sanskrit epithet often applied to gods भग (bhága, “dispenser, gracious lord, patron”), proving that Slavic noun had both abstract and concrete meanings, and therefore possibly from Proto-Iranian *bagáh, from Proto-Indo-Iranian *bʰagás. The same Iranian source, but via a Turkic language, also probably gave Proto-Slavic *banъ. Compare also Avar бакъ (baq̇̄, “sun”), which, however, is unrelated.

This convincing parallel has led some linguists (e.g. Roman Jakobson) to claim that *bogъ is an Iranian borrowing. Slavic-Iranian parallelism can be further extended to the expressions of Slavic mythology: Dažbog, Belobog and Chernobog, which suggest an existence of Iranian-type dualism in Proto-Slavic mythology.

On a more formal level, absence of Winter's law (if held to apply in open syllables) precludes derivation from hypothetical Proto-Indo-European *bʰeh₂gós, *bʰagós.[1]

Some[2] connect it to Ancient Greek ἔφαγον (éphagon, “to eat, devour”) via a semantic shift "I received a share" > "I consumed" > "I ate". This would in turn all derive from the Proto-Indo-European root *bʰeh₂g- (“to distribute, divide”).

Noun
*bȍgъ m[1][3][4]

god"

Этимологички речник Семёнова:
Общеславянский "богъ" - родственно др.-инд. bhágas "одаряющий, господин, эпитет Савитара и второго из Адитья", др.-перс. baga-, авест. baɣa "господь", "бог" от др.-инд. bhájati, bhájatē "наделяет, делит", авест. baχšaiti "участвует", греч. φαγεῖν "есть, пожирать". Первонач. "наделяющий"; ср. др.- инд. bhágas "достояние, счастье", авест. baɣa- "доля, участь"; см. Бернекер 1, 67; Траутман, BSW 23; Розвадовский, RO 1, 102; Брюкнер и Ягич, AfslPh 37, 501; Младенов 36; RES 4, 192; Мейе, RS 2, 66; Dial. Ideur. 127; RES 6, 168. Наряду с этим постоянно предпринимались попытки доказать заимств. из ир., но фонетический аргумент (спирант ɣ в русск. бог) не представляется убедительным, вопреки Коршу (Сб. Сумцову 53), Микколе (РФВ 48, 278), поскольку это ɣ можно также объяснить укр. влиянием в московском церк. произношении. Совпадение знач. в слав. и ир. также не доказывает заимств. ввиду наличия еще и др. соответствий (ра́ди, свято́й), вопреки Сольмсену (KZ 34, 49), Хирту (Indogerm. 589), Фасмеру (RS 6, 173), Мсерианцу (РФВ 65, 171), Бернекеру (Kuhn-Festschr. 177 и сл.), Гуйеру (LF 46, 185 и сл.; 47, 52), Коржинку (LF 67, 289) и др. Ср., однако, достоверное ир. заимств. в морд. pavas, paz "бог"; см. Паасонен, FUF 8, 73; Фасмер, RS 4, 161.

О закону Винтера:
Winter's law, named after Werner Winter, who postulated it in 1978, is a proposed sound law operating on Balto-Slavic short vowels */e/, */o/, */a/ (< PIE *h₂e), */i/ and */u/ according to which they lengthen before unaspirated voiced stops, and that syllable gains rising, acute accent.

Winter's law is supposed to show the difference between the reflexes of PIE */b/, */d/, */g/, */gʷ/ in Balto-Slavic (in front of which Winter's law operates in closed syllable) and PIE */bʰ/, */dʰ/, */gʰ/, */gʷʰ/ (before which there is no effect of Winter's law).

Корен речи "бог" и има аккут у свим падежима осим у ном. јед. и ген. мн. У ном.јед. је акцент постао дугосилазан, јер све једносложне речи у старослов. имају дугосилазан акцент. Тако да закон Винтера ту ипак дејствује. Напомињем, да је аккут у праслов. био дуг (као данас у чакавском или словачком) али у србском се је скратио (бôг, али бóга, бóгу...)


Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?