Неочекиван резултат. Посебно јер су поред Гаговића и Ђачићи N2, а и они би требали бити род са Николићима, од којих је Бајо Пивљанин. Било би добро да се тестирају и сами Николићи.
Бајовић, Никољдан, Безује, Пива
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. У потпуности се уклапа у род А, а најближа поклапања има са Медићем из Бастаса код Дрвара (1/23), и Медићем из Мартин Брода (1/18). Ово би могло значити да имамо извориште још једног крајишког рода у Црној Гори, мада је наравно могуће и да је миграција ишла у обрнутом смеру. За Бајовиће једно од предања каже да потичу од Гаговића, што је овај резултат дефинитивно оповргао јер Гаговићи припадају хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. По другом (вероватнијем) предању су потомци Баја Пивљанина.
Обзиром на наводе Обрена Благојевића да "У Пиви постоји више верзија предања о поријеклу ове породице. По
једној је она од браће Баја Пивљанина, по
другој од неког сељака Чепура, који је послије одметања Баја и његове браће остао на њиховом имању, док су по
трећој верзији Бајовићи, који су се до 1887. године заиста и звали Чепурима, грана истог стабла од кога су и Врачари и Таушани, дакле блиски Гаговићима ..", поред једног тестираног Николића из Пиве можда би било занимљиво имати резултате
Марковића (старо презиме Николић-Пивљанин) и
Срејовића (старо презиме Гломазић) из Шумадијског села Љуљаци општине Кнић смјештено на јужним обронцима планине Рудник ?
Љуљаци - прилог Марка Марковића из Љуљака сајту Котража који се бави пореклом породица из Шумадије.
Фељтон: Ко су Шумадинци (51) - фељтон Портала Порекло са живом дискусијом и мноштвом коментара потомака Баје Пивљанина из Љуљака.
Порекло презимена, село Љуљаци (Кнић) - прилог сарадника Портала Порекло Милодана, према књизи Михаила Драгића „Гружа“.
На првој слици су Александар Ж. Марковић и његов млађи брат Сава из гружанског села Љуљаци. Артиљеријски наредник Александар Марковић је био учесник Балканских ратова, Великог рата, похода преко Албаније, Солунског фронта. Пјешадијски поднаредник Сава Марковић је погинуо 1915. године на подручју Јелашнице у 19. години живота у окршају са Бугарима. (
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/74581/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata)
Академик Драгослав Срејовић, један од наших најчувенијих археолога, је од ових љуљачких Срејовића (старо презиме Гломазић), а имамо тестираног Гломазића N2.
(
http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/kroz-lica-muzeja/dragoslav-srejovic-1931-1996/)