Аутор Тема: Срби из Северне Албаније и Старе Србије  (Прочитано 25196 пута)

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #20 послато: Фебруар 13, 2019, 04:33:54 поподне »
Slatinac imajući u vidu da Drobnjakovićevi učenici su napravili mnogo grešaka npr mnoge porodice u šumadijskim selima nisu navedena predanja oprečna kada budete čitali poreklo stanovništva Koraćice uvodni tekst je posvećen njima trojici braće neki smatraju da ih je bilo više.Pop Djordjević jasno navodi Manojloviće ili Miajloviće da su u Topolski kraj došli iz Skadra ili okoline.Pokojni Mile Nedeljković takodje navodi priču o braći.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #21 послато: Фебруар 13, 2019, 04:41:28 поподне »
Манојловићи (Јокићи) 21 к. Слава: св. Ђурђиц. Пошла браћа Станко, Видоје и Рескија од Сјенице. Станко остао овде, други брат отишао у Ковачевац, трећи у Кораћицу. Има их у Срему. Из ове фамилије је Петар Јокић, који се родио у Тополи око 1779. г.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #23 послато: Фебруар 13, 2019, 10:44:57 поподне »
Poglavlje 25 na strani 30

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #24 послато: Фебруар 14, 2019, 05:21:30 пре подне »
Интересантно. Мали број српских породица из централне Србије има предање да су пореклом из северне Албаније.

Нисам успео да нађем ово село "Власојевиће" код Скадра из којег је протопоп Вуле Ђорђевић. Да се не ради можда о Васојевићима? Можда је тај протопоп Ђорђевић био из Васојевића, па је службовао у Скадру, па се из Скадра се иселио за Шумадију.

Хвала на овом линку. На истој страници се спомиње и "Радосав Јовановић из Крагујевца, пореклом из села Тинића у Метохији". Село Тиниће налази близу села Крлигата у Дреници из којег потичу моји преци. Ти Јовановићи из Тинића су сигурно била староседелачка породица, која се иселила за време Сеобе Срба 1690. након, кад су они отишли онда су се у Тиниће и околна села почеле да насељују породице из Црне Горе, Метохије итд...

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #25 послато: Фебруар 14, 2019, 05:45:54 пре подне »
Мало сам истраживао о месту Сероја из којег према предању потичу породице Кевкић и Тороћеви из Готовуше код Штрпца. То село се не налази код Скадра, већ у Љуми. Мада мало ми је чудно да је у овом делу Љуме било Срба. Ове две породице су највероватније пореклом из Љуме, чему сведочи и њихова слава свети Димитрије, коју је Бранислав Нушић забележио да слави велики број породица у Љуми. Ток сељења је сигурно ишао Серој-Кукеш-Призрен-Штрпце-Готовуша. Приметио сам да се српске породице са Косова са предањем о пореклу из Љуме иселиле из Љуме крајем 18. века, када ја почела исламизација у том делу Љуме.

https://en.wikipedia.org/wiki/Surroj

Највероватније су и породице  Станисављевићи и Бандулићи из Врбештице о којима сам већ писао пореклом из Љуме, они славе св. Илију коју је поред Митровдана славило велики број породица у Љуми.


Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #26 послато: Фебруар 14, 2019, 03:44:27 поподне »
Ukoliko je stanovnišvo a jeste dolazilo iz pravca Sjenice Peštera pod Šakabentom je došlo 700 malisorskih svega 300 porodica je bilo srpskih mnogi su se asimilovali i postali Srbi .Dakle reč je o Šumadiji.Sve te seobe su se odvijale početkom i krajem 18 veka .

Ван мреже jana.mirjana

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #27 послато: Фебруар 26, 2019, 12:20:53 пре подне »
Treba mi podatak o Makedoniji pre 1903 godine

Moji su izbegli posle Ilindenskog ustanka iz Kaze Kicevo u Nis

Radovic Milan i Jelena
deca Cira rodjen oko 1899 ( imao 4 ili 5 godina kada su bezali ) i Milan oko 3 godine je tad bio star

Po predanju smo dobili prezime od dede Rada ili Rado ali ne mogu naci makedonski oblik u to vreme za tu oblast

Neka ideja gde poceti

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #28 послато: Март 01, 2019, 09:50:16 пре подне »
Мирјана,
писао сам о вашим Радовићима. Јавите ми се на телефон 063 724 684 7

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #29 послато: Март 01, 2019, 12:14:30 поподне »
Мирјана,
писао сам о вашим Радовићима. Јавите ми се на телефон 063 724 684 7

Kad će biti objavljena ta knjiga o svim Radovićima?

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #30 послато: Март 01, 2019, 07:25:20 поподне »
Књига о Радовићима је управо на коричењу, што значи за десетак дана. Тако каже штампар, па да му вјерујем.

Ван мреже Lazar Stailkovic

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #31 послато: Март 18, 2019, 07:44:42 поподне »
Da li neko zna za Djokice i Simice iz Novog Brda.Posto cuo sam da su te dve familije takodje Ljumci.Slave isto Sv. Arhangela Mihaila.Ako moze neko da stavi imena svih rodova sa tim prezimenom.Hvala unapred.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #32 послато: Април 09, 2019, 09:25:56 поподне »
Одувек су ме занимале ове ретке миграције родова из Црне Горе у Албанију и то у делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ.

Пример Гулићи из Ранилуга који су се иселили из Црне Горе у Мирдите, где су примили католичанство:
""Гулић, Ранилуг (Косовска Каменица) – 10 кућа, славе св. Арханђела Михаила, старином из Црне Горе, од крвне освете избегну у Миридите, ту привидно приме католичанство. После сто година се селе у Грајовце (Косово), између Подграђа и Билинца. У Ранилуг досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и до сада.""

Затим Каваје од којих Никола Каваја. Каваје су се презивали Радишићи и због крвне освете побегли су у место Каваја у централној Албанији.

Зна ли неко зашто су се баш селили у ове делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ и где није било уопште Срба.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #33 послато: Април 16, 2019, 02:17:40 пре подне »
У селу Сливово код Урошевца има род Новићи, пореклом су „од Шкодре“ тј. од Скадра у северној Албанији.

Одломак о Новићима из књиге Атанасија Урошевића "Косово": Новићи (3 куће., слава Св. Никола). Давнашњи су досељеници „од Шкодре“. Било је „потурчењака“ и од овог рода, али су се затрли.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #34 послато: Април 16, 2019, 07:11:17 поподне »
Имамо још један род са КиМ-а пореклом из северне Албаније. Ради се о роду "Кабасовци – Радивојевићи" из Средске код Призрена. Пореклом су из Кабаша у северној Албанији, сигурно си од фиса Кабаши. Највероватније се ради о посрбљеном католичко албанском роду или су били Срби, али су се можда због крвне освете побегли у Кабаш попут Гулића из Ранилуга који су побегли у Мирдите и Радишића са Цетиња који су побегли у Кавају. Ево шта је Татомир Вукановић забележио о Радивојевићима током свог испитивања 1947. године: "Кабасовци – Радивојевићи, далеком старином су из села Кабас у северној Албанији – подигли су црквицу покајницу због убиства свештеника у старом завичају. Из овог рода је чувена видарица Јасна Кабасова, чија су три сина били добровољци у руској војсци и руско-турском рату 1876. године, а један од њих је био руски конзул Петко Радивојевић у Софији, где су га убили Бугари, као и Никанор – Петроније, старешина манастира св. Марка код Призрена". Извор: [1]

Албанаца Кабаша има баш пуно у Призрену и околини и пореклом су сви од фиса Кабаши из северне Албаније.

Локација фиса Кабаши на мапи.
« Последња измена: Април 16, 2019, 07:20:16 поподне Слатинац »

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #35 послато: Април 16, 2019, 10:52:15 поподне »
Кабаш је село у општини Призрен. Некада су у њему живели Срби. Тада се село звало Свети Петар по испосници Светог Петра Коришког. Досељени Албанци из Албаније из рода Кабаши су му променили име у Кабаши.
У селу Вича у општини Штрпце живи српски род Веланоћи са славом Св. Никола који се у Вичу доселио из Кабаша.

Ван мреже адимић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #36 послато: Мај 01, 2019, 08:35:05 поподне »
Поздрав добри људи,

желео сам да се активирам на овој теми поводом следећег уписа:

Одувек су ме занимале ове ретке миграције родова из Црне Горе у Албанију и то у делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ.

Пример Гулићи из Ранилуга који су се иселили из Црне Горе у Мирдите, где су примили католичанство:
""Гулић, Ранилуг (Косовска Каменица) – 10 кућа, славе св. Арханђела Михаила, старином из Црне Горе, од крвне освете избегну у Миридите, ту привидно приме католичанство. После сто година се селе у Грајовце (Косово), између Подграђа и Билинца. У Ранилуг досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и до сада.""

Зна ли неко зашто су се баш селили у ове делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ и где није било уопште Срба.

Моја породица Димић потиче од Гулића који су споменути у овом тексту. Оно што такође може бити занимљиво јесте да је породица Гулића, преносећи са оца на сина поповско звање, дала преко 30 православних свештеника, што ову породицу, према неким изворима, смешта у време Косовске трагедије. Ово привидно прихватање католичанства је вероватно било ради бољег заклањања од крвне освете. Један од најистакнутијих потомака ове породице је Зарија Р. Поповић, истакнути српски национални и просветни радник, књижевник и начелник Државне статистике. У тексту који је објављен у Политици у вези Заријине смрти 1934. године спомиње се чак и братство а не породица Гулића. (http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1934/08/27#page/5/mode/1up)

С обзиром да правим родослов своје породице такође сам почео да истражујем узроке овог исељавања које је и вама занимљиво. Са тим у вези нашао сам јако штур текст Димитрија Богдановића (Књига о Косову):

"Четири су тока или "струје" албанског исељавања из матичне земље и ширења по суседним областима. На југу je "струја Тоска" обухватала углавном православне Албанце, те сe почев од друге половине XIV века као вероватно "најјача арбанашка
миграција" кретала уздужним епирским путем у средњу Грчку све до Атике и Пелопонеза; Јован Цвијић их после првога светског рата броји у Грчкој на 250.000. То je сад доста пространа зона Епира, коју Албанци зову "Ћамерија", и која у извесном
смислу представља прелазну па и мешовиту грчко-албанску област. [На територији Албаније сачувало сe, тако, и грчко становништво, а у Грчкој има етничких слојева албанског порекла. На обе стране су ове етничке групе изложене дејству спонтане или планске асимилације и денационализације]. Остале три струје ударају на јужнословенско становништво: "струја Шкумбије", "дукађинска струја" и "малисорска струја". Прва од њих обухватала je становништво средње Албаније, које сe кретало једним делом старим римским путем Via Egnatia, а већим делом нешто северније од Струге и Охрида, преко високих планинских прелаза. Резултати ове миграције су сразмерно скромни, мада су, и такви какви су, угрозили малобројно словенско
становништво Македоније. Прилично разбијене групе Албанаца нису сe могле лако обједињавати због јаког отпора македонских Мијака и Брсјака.[12]
Северније од ове струје текла je тзв. "дукађинска струја", која je обухватала албанско становништво око Дрима са Миридитима и становништво из области Мата и Лурје. То je она струја која je продрла најдаље на исток, до Масурице и Лесковца. Идући попречним путевима, нарочито зетским, Албанци су превладали најпре у Љуми, а затим и у другим шарпланинским жупама у околини Призрена, у Метохији и на Косову. У новим земљама већина католичких Миридита примила je ислам. Најзад, на крајњем северу je "малисорска струја", која обухвата малисорска племена махом мешовитог српскоалбанског порекла, настањена у долинама Проклетија између Скадра и Метохије. Ова сe струја рачвала у две гране, од којих je једна ишла метохијској и косовској котлини, а друга je преко превоја на Проклетијама прешла у долину горњега Лима око Гусиња и Плава [поглавито Клименти] и у долину горњега Ибра између Рожаја и Рибарића, па сe одатле разливала на запад од Новог Пазара и Сјенице и асимиловала сe са исламизираним српским становништвом. Осим на север, Малисори и Миридити су сe, најзад, последњих векова селили у приморје, од Улциња до Љеша, и у залеђе овог појаса. [13]"

Моја последња истраживања се тичу проналажења било какве повезаности старих црногорских племена са албанским братством Мирдита.

С обзиром да се презиме Гулић формира тек на Косову, остаје непознаница порекло и локација боравишта породице у Црној Гори пре исељавања на север Албаније, за шта сам такође веома заинтересован.

С обзиром да има доста добрих познавалаца ове теме, замолио бих за одређене смернице у ком правцу да усмерим своје даље истраживање. Ствари које ме првенствено занимају су следеће:

- Да ли је постојало неко масовније исељавање црногораца на север Албаније, област Мирдите или су то више били спорадични случајеви?

- Да ли постоје неки старији савези између црногораца (одређених племена) и католичких албанаца усмерени ка борби против турака?

- Који би били релевантни извори за проучавање изложене проблематике?


Унапред сам захвалан на одговору свим члановима форума који могу на било који конструктиван начин да допринесу мојој даљој потрази.

П.С. Као једну занимљивост прилажем слику припадника албанског племена Мирдита који су католици, Скадар 1913.




« Последња измена: Мај 01, 2019, 08:39:40 поподне адимић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #37 послато: Мај 01, 2019, 09:56:17 поподне »
- Да ли је постојало неко масовније исељавање црногораца на север Албаније, област Мирдите или су то више били спорадични случајеви?

Масовнијег исељавања Црногораца на север Албаније није било. Врака је једина област која је у нешто већем броју насељена од стране досељеника из Црне Горе, док поред Гулића мислим да нема забележених примера да се било које српско братство населило у Мирдитама. Они који су се и преселили на север Албаније по правилу су одлазили у Скадар, а не у чисто албанске племенске области.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #38 послато: Мај 01, 2019, 10:14:54 поподне »
Масовнијег исељавања Црногораца на север Албаније није било. Врака је једина област која је у нешто већем броју насељена од стране досељеника из Црне Горе, док поред Гулића мислим да нема забележених примера да се било које српско братство населило у Мирдитама. Они који су се и преселили на север Албаније по правилу су одлазили у Скадар, а не у чисто албанске племенске области.
У праву си Иване. Срба је углавном било у Скадар и околини о томе се већ писало овде. Уосталом зашто би Албанци примали у свој фис тек тако неког странца који нит је Албанац, нит је њихове вере и плус није из Албаније. Таквих случајева да Албанци у свој фис тј. племе приме Србина православца је било само на Косову, али у Албанији није. А миграција из Мирдита и Мата у Србију и тај део Косова никада није ни било, а и ако јесте онда је у веома малом броју. Албанци из Мата и Мирдита су углавном мигрирали у Призрен и Ђаковицу и околину близу границе са Албанијом. Ова предања косово-метохијских родова што је рекао Милош требају се узимати са великом резервом. Слична је прича са још једним српским родом са Косова који има предање да је албанског порекла, а генетика је доказала да немају везе са албанским фисовима.
« Последња измена: Мај 01, 2019, 10:17:18 поподне Слатинац »

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #39 послато: Мај 01, 2019, 11:05:36 поподне »
Ево ако неком затреба мапа албанских племена из 1918. године. Бајраци племена Мирдите су означени под редним бројевима:
7. Фанди-Фани
8. Кушнени
9. Ороши
10. Спачи



Ево текст о бајраку Фани из Елсијеве књиге преведен на српски:

Фани
Фани или Фанди је бајрак или племе племена Мирдита, налази се у области Мирдита у централном делу северне Албаније. Фани се налази у горњем делу реке Фани и Вогељ. Граничи се са албанским племенима Мали и Зи на северу, Љума и Арени на истоку, Лура и Ороши на југу и Спачи на западу. Главна насеља Фана су: Бисак, Клос, Шењин, Домђон и Тира. Доминантна религија код Фана је католицизам.

Историја
Бајрак Фани је добило име по реци Фан. Први пут се помињу као Фанти 1515. године. Помињу се у извештају Марина Биција 1610. година као Фанди; затим у писму Пјетер Будија као "Pandeimade" (тј. Фани и Мадх). Апостолски посетилац у Албанији Пиетро Стефано Гаспари током свог путовања 1671-1672. године бележи да у селу Качинару у Фану постоји црква изграђена од камена посвећена рођењу пресвете Госпе. Постоји и олтар који је посвећен Госпи. У првом поузданом попису становништва у Албанији 1918. године под аустроугарском администрацијом, популациона статистика племена Фани била је следећа: 504 домаћинства са укупно 3.332 становника. То су била насеља: Бисак, Домђон, Конај, Сериљја, Шенђин и Џуџа. Постојале су значајне колоније племена Фани на западу Косова (око Пећи, Ђаковице и Призрена). Регион Фани био је веома сиромашан и услови за обраду земљишта су били лоши што је био један од разлога да се из племена Фани 1840. године 300 породица исели у планине Хаса код Ђаковице. 1850-их година 4.000 Фана је чувало своја стада оваца тамо. Емиле Вијет, француски конзул у Скадру, приметио је присуство племена Фани у Ђаковици 1866. године: "Католички елемент чине колонисти из бајрака Фани пореклом из Мирдите. Они су живели на овом подручју неколико генерација и сами управљају собом, не препознајући никога осим принца Мирдите као њиховог вођу. Они су у потпуности посвећени султану и представљају јединствену оружану силу која му је на располагању у случају напада муслиманских горштака у планинама."

Порекло
Фани је један од пет бајрака племена Мирдити, мада не један од три оригинална бајрака (Спачи, Кушнени и Ороши). Првобитно је био део племена Лура на истоку, али се придружила Мирдитима када је Љума исламизована. Фани није сродник са три оригинална бајрака. Фани су били непокорна група у османском временима и након тога. Због сталних пљачки, Фани су 1666. године од стране санџакбега Верлација протерани са племенске територије. Међутим, неколико година касније, они су се вратили у своју домовину. Такву казнену политику пресељења, као што су то радили Турци у Албанији, се ретко примењивала.