Немам сад довољно времена за детаљан одговор, само ћу рећи да је тешко рећи да су западнословенски језици валидан таксон. Повезује их свега пар изоглоса, од којих се је већина могла проширити и накнадно, тј. кад су се ти језици већ издиференцирали.
Пазите, да бисмо могли говорити о постојању неког прајезика, језици за које се сматра да су његови потомци морају бити повезани јако великим бројем изоглоса, није довољно пар њих.
Руски, украјински и белоруски испуњавају тај критеријум, па је постојање староруског језика 100% потврђено. Осим тога, тај језик је и директно посвједочен, иако су сви ти документи писани миксом староруског и црквенословенског.
Можемо говорити и о проточехословачком и протобугарскомакедонском.
Словеначки језик нема ниједну западнословенску изоглосу (нема Ц и ДЗ као одразе прасловенских Т' и Д', нема придјевски генитивни наставак - ЕГО/ЕХО, нема показну замјеницу Т'Н), а дијели велик број заједничких иновација са српским и хрватским дијалектима (нпр. дужење вокала пред изгубљеним полугласом, краћење старог акута, тотална депалатализација меких сугласника, стапање оба полугласа у један, затворен изговор јата, прелаз група ОЛ и ОР у ЛА и РА итд).
