Аутор Тема: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414  (Прочитано 93554 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #100 послато: Април 17, 2016, 09:30:36 пре подне »
Неће моћи. Морају се наручити засебно.Мени је Зденко Марковић писао да је Томас Кран именовао све објављене мутације из једног рада (Pille Hallast et al., 2014).
PH3414 је 2014 год. пронађен код тестираног србина (сер-20), а крајем 2015 год. у Михићев Биг Ипсилон.
Не вјерујем да је ико до сада процјењивао старост ове гране, и није довољно јасна слика испод Z17855 уопште.
Србин под шифром сер-20 је Динарик Сјевер Z17855+, код њега су пронашли још двије мутације што не постоје код Михића. (!)
У случају да си PH3414+ и да урадиш Биг Ипсилон, то би могао бити "пун погодак" у вези са истраживањем И2а Динарик Сјевера.
Надамо се наравно новооткривеним СНП-овима, и у занимљивим процјенама старости..

Одличне вијести, Жељко. Битно је да се ствари помјерају напријед. Ако би се и Војинићи показали као PH3414+ могли бисмо говорити о српском огранку подгрупе Z17855, мада и без тога се чини да се ради о искључиво српској мутацији.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #101 послато: Април 17, 2016, 11:18:37 пре подне »
Здраво,

СНП (мутација) је пронађена код "сер-20" у ономе раду што помињем, а касније та иста мутација и код Михића - до сада једини Динарик Сјевер Z17855+ Србин што је радио Биг Ипсилон.
Кад се појави сљедећи Биг Ипсилон што је PH3414+, претпостављам да ће грана добити ново име (нијесам сигуран како то иде, може и да остане ознак PH3414).
Треба да се појаве најмање два Биг Ипсилон-а (или еквивалентан резултат од "Некст-Ген" теста) са истим СНП-ом, од два појединца који нијесу из исте пороцие, како би тај СНП био "именован" и постављен у званичном стаблу.

Узорак "сер-20" нема Биг Ипсилон тестирање, како схватам од њега имамо само неке поједине мутације, а Томас Кран је означио оне што нијесу биле познате.
Не знам како су их "извлачили" у овоме раду, мора да је нешто доста јефтиније и много више непотпуно од Биг Ипсилон-а, чим се ради о тако малом броју мутација у узорцима (гледао сам у раду).
Тако да нема процјена старости за ову грану, као на примјер оне гране што видимо на yfull.com, или на основу бројања узводних и низводних СНП-ова.
Мислим да је Зденко (или његов колега) прокљувио да PH3414 има и код Михића, и то "ручно" тзражећи мутацију по мутацију у Биг Ипсилон резултатима?  :)

Поставићу овај текст и на теми, можда неко зна више о овим стварима па би могао боље да нам објасни.
На крају, сви смо овдје да научимо нешто више.

Пуно поздрава,
Жељко
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #102 послато: Април 17, 2016, 11:35:46 пре подне »
Одличне вијести, Жељко. Битно је да се ствари помјерају напријед. Ако би се и Војинићи показали као PH3414+ могли бисмо говорити о српском огранку подгрупе Z17855, мада и без тога се чини да се ради о искључиво српској мутацији.
Здраво Синиша,
Испало је мало чудно, ово горе нијесам поставио као одговор теби. :)

Јесте, ово су одличне вијести.. још само један Биг Ипсилон..
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #103 послато: Април 17, 2016, 04:43:59 поподне »
Mislim da bi u Ljubinju trebalo tražiti žarište ove grane. 15-20% Stanovništva su navodno od Mirilovića. Mihići, Mičete, Krulji, Đoge, Bukvići, Žarkovići, Medani, Komadi, Ćukovi...

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #104 послато: Април 28, 2016, 01:59:46 пре подне »
Врло је могуће да будем и + јер предање о пореклу кнеза Богдана Војинића, сада већ уз помоћ ДНК теста потврђеног заједничког претка свих Љешњана-Војинића у Ровцима и обе Мораче, каже да је најдаљом старином био из Херцеговине из Невесиња (негде се помиње и Попово Поље). Друга верзија предања каже да је био пореклом из Вучитрна. Ако је тачна ова прва верзија онда постоје реалне шансе да имам везе са Мирилом, мада би за одвајање овог СНП и јасније ситуације можда било боље да сам -. Да ли се барем отприлике зна колико би могао бити стар овај СНП  PH3414?
Ацо,
Значајна информација за тебе..

Ти си PH3414-, а од раније већ знамо да си негативан и за A1221/Y12341.

Цитат
Тестирани Срби, И2а Динарик Сјевер Z17855+:

-   Мирило (СДП, род Мириловића) (PH3414+)
-   Михић (СДП, род Мириловића) (PH3414+)
-   Глумац (СДП, род Мириловића)
-   Радовановић (СДП, род Љешњани-Војинићи) (PH3414-)
-   Цонић (СДП, род Ж (PH3414-)
-   Без имена (ser-20, Pille Hallast et al., 2014) (PH3414+)
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #105 послато: Април 28, 2016, 08:05:11 пре подне »
Ацо,
Значајна информација за тебе..

Ти си PH3414-, а од раније већ знамо да си негативан и за A1221/Y12341.
Хвала Жељко!
Поздрав.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #106 послато: Април 29, 2016, 03:40:31 поподне »
Лички Глумци се први пут помињу још 1611. међу Србима насељеним у Брлогу, на аустријско земљиште. Послије ослобођења Лике од Турака 1689. Глумци се враћају и насељавају више мјеста Лике. Највише их је било око Госпића и у Кореници. Овај тестирани је из околине Госпића, тешко је рећи тачно из ког мјеста, пошто није написао, али је означио на карти. Павичић сматра да су Глумци и прије сеобе 1611. живјели у личком Косињу.

Нисмо раније чини ми се нигде споменули да се Глумчићи спомињу у Сланом, где су се доселили из Пољица, а били су пореклом из племена Мирославића. То спомиње Виктор А. Дуишин у свом Зборнику племства (стр. 275-276) а о Главићима или Глумчићима у свом чланку о Илирском грбовнику, каже GLAVIĆ (Glumčić) (84-132) (dalm.) pl. Poljice, Glavić, Glavinović i Vuletić zv. Glumčić rod Ivanić, Glumčić preseljeni u Dubrovnik (Slano) sa istim grbom.



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #107 послато: Април 29, 2016, 04:18:38 поподне »
Можда су ови Главићи, Главиновић у сродству са которским племићима Главати

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #108 послато: Април 29, 2016, 04:24:15 поподне »


Stogodišnjica I [i.e. prvog] Krivošijskog ustanka, 1869-1969: istorijska i pravna rasprava

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #109 послато: Јун 13, 2016, 05:23:15 поподне »
Постоје села Баљци (раније Баљке) и Мирловић Поље код Дрниша. Прво је било чисто православно, а друго половично пре рата. Такође села Баљци и Мириловић постоје код Билеће. Већина породица у Мирловићу Пољу код Дрниша слави Св. Јована (можда и све), а сада сам прочитао да је то била слава Мириловићима. Такође, црква у Баљцима која је постојала сигурно 1730. године зове се Св. Јован. У Мирловић Пољу постоје специфична српска презимена као што су Трзин, Богдан, Секула и могуће да су настала управо ту, као неки огранци Мирилиловића. Све те породице славе Јовањдан.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #110 послато: Август 09, 2016, 11:58:13 поподне »
Želeo bih da čujem mišljenja o mogućoj vezi hercegovačkih Vlaha Mirilovića i bratstva Mirilovića. Činjenica je da su i jedni i drugi živeli na istom prostoru i neki autori ih ponekad povezuju i smatraju da je rodonačelnik bratstva Mirilovića ujedno i prvi katunar Vlaha Mirilovića.
Kao jedan od Mihića, koji pripadaju bratstvu Mirilovića, pročitao sam sve što se dalo naći i o jednima i o drugima, ali kako god posmatrao ne mogu da pomirim porodično predanje bratstva sa dokumentima i istorijskim činjenicama u vezi Vlaha Mirilovića. Izgleda da ih razdvaja oko 200 godina. Sa druge strane, ime "Mirilović" je toliko specifično da je teško poverovati da nemaju veze jedni sa drugima, posebno kada se uzme u obzir da su vezani za isti prostor.
Kамене рабъ и госодинъ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #111 послато: Август 10, 2016, 08:04:43 пре подне »
Želeo bih da čujem mišljenja o mogućoj vezi hercegovačkih Vlaha Mirilovića i bratstva Mirilovića. Činjenica je da su i jedni i drugi živeli na istom prostoru i neki autori ih ponekad povezuju i smatraju da je rodonačelnik bratstva Mirilovića ujedno i prvi katunar Vlaha Mirilovića.
Kao jedan od Mihića, koji pripadaju bratstvu Mirilovića, pročitao sam sve što se dalo naći i o jednima i o drugima, ali kako god posmatrao ne mogu da pomirim porodično predanje bratstva sa dokumentima i istorijskim činjenicama u vezi Vlaha Mirilovića. Izgleda da ih razdvaja oko 200 godina. Sa druge strane, ime "Mirilović" je toliko specifično da je teško poverovati da nemaju veze jedni sa drugima, posebno kada se uzme u obzir da su vezani za isti prostor.

Велиборе, на форуму већ имамо тему о Мириловићима.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.0

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #112 послато: Август 10, 2016, 08:51:56 пре подне »
Велиборе, на форуму већ имамо тему о Мириловићима.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.0

Siniša, hvala na informaciji. Da, znam za tu temu i pratim je, ali ona je krenula kao diskusija o prezimenu Mirilo a posle je bilo svega, pa mi se činilo primerenijim da konkretno pitanje otvorim u novoj temi. Ukoliko moderator smatra da treba spojiti ove teme nemam ništa protiv.
Kамене рабъ и госодинъ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #113 послато: Август 10, 2016, 09:37:52 пре подне »
Siniša, hvala na informaciji. Da, znam za tu temu i pratim je, ali ona je krenula kao diskusija o prezimenu Mirilo a posle je bilo svega, pa mi se činilo primerenijim da konkretno pitanje otvorim u novoj temi. Ukoliko moderator smatra da treba spojiti ove teme nemam ništa protiv.

Мислим да је боље да све буде на једном мјесту.

Спојићу теме и преименовати у Мириловићи I2a Динарик Сјевер? и премјестити је на подфорум Српски ДНК пројекат.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #114 послато: Август 10, 2016, 01:30:41 поподне »
Постоји претпоставка да су Мириловићи досељени из југоисточних крајева (Македонија). С обзиром да имају препознатљив DN хаплотип, потражио сам њихове потенцијалне рођаке у Y-днк базама за БЈРМ.

Михић: 13 24 16 10 14-14 11 13 13 13 11 31
Мирило: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32
Глумац: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32

Македонија 1: 13 24 16 11 14-14 ? ? 13 13 11 32
Македонија 2: 13 24 16 11 14-14 ? ? 13 13 11 32
Македонија 3: 13 24 16 11 14-14 ? ? 14 13 11 32

Y-chromosomal STR haplotypes in Macedonian population samples (150)

Проблем је што су хаплотипови Македонаца на свега 12 маркера, па се не може одредити да ли се уопште ради о грани DN (овај хаплотип је заступљен са око 2%).



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #115 послато: Август 10, 2016, 07:06:16 поподне »
Постоји претпоставка да су Мириловићи досељени из југоисточних крајева (Македонија). С обзиром да имају препознатљив DN хаплотип, потражио сам њихове потенцијалне рођаке у Y-днк базама за БЈРМ.

Михић: 13 24 16 10 14-14 11 13 13 13 11 31
Мирило: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32
Глумац: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32

Македонија 1: 13 24 16 11 14-14 ? ? 13 13 11 32
Македонија 2: 13 24 16 11 14-14 ? ? 13 13 11 32
Македонија 3: 13 24 16 11 14-14 ? ? 14 13 11 32

Y-chromosomal STR haplotypes in Macedonian population samples (150)

Проблем је што су хаплотипови Македонаца на свега 12 маркера, па се не може одредити да ли се уопште ради о грани DN (овај хаплотип је заступљен са око 2%).

Sklon sam da podržim ovu hipotezu, tim pre što ima izvesnog uporišta i u porodičnom predanju. Mirilovići za sebe tvrde da su potomci starih Kapora. Iako ću sad da se ponavljam i pišem stvari  o kojima je ovde već bilo reči, izneo bih svoje mišljenje o Kaporima i njihovom poreklu, pa samim tim i o poreklu bratstva Mirilovića, na osnovu podataka koje sam prikupio iz raznih izvora:

Predanje kaže da su se preci Kapora doselili na dečansko vlastelinstvo iz Makedonije odmah posle Maričke bitke, odnosno nakon 1371. godine. Neki za njih kažu da su došli iz okoline Štipa a drugi da su poreklom iz skopske Crne gore.  Dokumenti kazuju da su se Kapori na posede manastira Visoki Dečani doselili ranije nego što tvrdi predanje. Čini se da je Kapor u početku bilo lično ime koje je zatim preraslo u prezime. Izvesni „Kapor, i sin mu Baldovin, i brat mu Buckat i Nenad, i đed im Trošan“ pominju se u II Dečanskoj hrisovulji u katunu vlaha Sušičana. Prezime ove porodice ne znamo (ako su ga uopšte i imali) ali njih smatramo prvim Kaporima. Katun vlaha Sušičana se pominje već u prvoj Dečanskoj hrisovulji na posedima dodeljenim manastiru. Obaveza vlaha Sušičana bila je napasanje manastirskih ovaca a pretpostavlja se da se katun nalazio istočno od oblasti Altin, u Dukađinu oko Belog Drima, što bi danas odgovaralo prostoru na severoistoku Albanije, u graničnom pojasu ka Kosovu. Izgleda da je katun nazvan po reci Sušici. Pretpostavlja se da je druga Dečanska hrisovulja završena posle avgusta 1331. godine, nakon što je kralj Dušan preuzeo presto od oca Stefana Uroša, jer se obojica pojavljuju kao potpisnici ove povelje.
U III Dečanskoj hrisovulji Kapori se ponovo pominju kao vlasi Sušičani, ali ovaj put samo „Kapor i sin mu Baldovin“. Za treću hrisovulju se pretpostavlja da je pisana između maja 1343. godine i decembra 1345. godine, što nam govori da su Kapori tada još uvek bili na dečanskom vlastelinstvu.

Neki autori (kao npr. Novak Mandić Studo u delu Srpske porodice Vojvodstva Svetog Save) tvrde da se u III Dečanskoj hrisovulji nalazi podatak da su „Kapor i sin mu Baldovin“ živeli u selu Kuševu, mada u hrisovuljama takve eksplicitne tvrdnje nema. Nije jasno odakle je autor izveo ovakav zaključak. Jedina mogućnost je da je izveo odnekud zaključak da je katun vlaha Sušičana bio na teritoriji ovog sela. To je malo verovatno, s obzirom da je u Kuševo živelo isključivo arbanasko stanovništvo. Pored toga, nije bilo prihvatljivo mešanje vlaha i sebara i oni su živeli u različitim naseljima, sa različitom društvenom organizacijom, što je uređeno i zakonskim odredbama. Inače, nije tačno utvrđen položaj sela Kuševo, ali se pretpostavlja da je u pitanju selo Kušaj u blizini Skadarskog jezera. Ovo selo, istočno od Podgorice na nekadašnjoj teritoriji plemena Hoti, se pod tim imenom moglo naći na topografskim mapama sve do 1985. godine, a danas odgovara teritoriji sela Gryke u Albaniji.

(nastavak u sledećem postu)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #116 послато: Август 10, 2016, 07:08:29 поподне »
(nastavak prethodnog posta)

Autor Danilo Kapor u knjizi "Hronika jedne porodice iz Vukodola" navodi da se jedan od njegovih predaka u XVIII veku zvao Baldovin u spomen na svog davnog pretka, rodonačelnika Kapora. Ako su Kapori u XVIII veku znali da im je prvi njihovog imena bio Baldovin Kapor, dakle u doba kada genealoška istraživanja u Hercegovini nisu ni postojala, onda je gotovo izvesno da je to morao biti Baldovin sin Kapora koji se pominje u dečanskim hrisovuljama. Pojava kombinacije dva tako retka imena u dva odvojena slučaja, još pri tom povezana i porodičnim predanjem, ne može biti samo koincidencija.

Mišljenja sam da su preci Mirilovića, Kapori, nekada bili ne samo vlasi u staleškom smislu, već i Vlasi u etničkom smislu, najverovatnije Aromuni ili Cincari. Slična tvrdnja se može naći kod mnogih autora, kao na primer kod Stojana Novakovića i Jevta Dedijera, koji tvrde da su Kapori bili Vlasi. Prva stvar koja može podupreti ovakvu hipotezu su imena prvih „Kapora“. Poreklo i značenje imena a kasnije i prezimena Kapor nije nam poznato ali svakako nije slovensko. Za ime Baldovin znamo da je germanskog porekla a postalo je popularno i na nekim našim prostorima u XIII i XIV veku prolaskom krstaških ratnika na putu ka Latinskom carstvu, posebno među neslovenskim stanovništvom. I druga imena koja nalazimo u dokumentima u vezi sa današnjim prezimenom Kapor - a to su Buckat i Trošan - jesu tipična romansko-vlaška imena iz tog doba.

Neki autori tvrde da su se preci vlaških grupacija u naše krajeve doseljavali ne samo iz makedonske regije već i iz Tesalije i Epira, kao vlaška nomadska plemena, pa bi to mogao biti slučaj i sa Kaporima. U Grčkoj danas nalazimo prezime Kaporis, koje možda može imati veze sa imenom Kapor. A upravo na područje Makedonije, Tesalije i Epira odakle su po predanju nekada došli preci Mihića, krajem 9. veka naseljavaju se vlaške grupacije Aromuna, koji se kod nas zovu i Cincarima, dolazeći sa severa iz pravca Karpata, odnosno današnje Rumunije i Bugarske. Na osnovu izvora koji se mogu naći na internetu, Haplogrupa I2a1b M423 Dinaric, , i danas je prilično zastupljena kod Cincara u Makedoniji i kreće se oko 20%, a kod ostalih Aromuna ide i do 40%. Iako nema potvrda, na osnovu geografske rasprostranjenosti South i North podvarijante na Balkanu, verovatno je u pitanju upravo North podvarijanta haplogrupe I2a1b M423 kojoj pripadaju i Mirilovići.

Na osnovu svega čini mi se verovatnim da preci Kapora jesu bili etnički Vlasi koji su slovenizovani. Naravno, ukoliko je tačna pretpostavka da su slovenska plemena donela I2a1b M423 Dinaric na Balkan, onda bi neki još stariji preci Kapora mogli biti pripadnici nekih od asimilovanih slovenskih plemena sa područja istočnog Balkana, koji su kao takvi učestvovali u etnogenezi Vlaha, slično kao što je slučaj sa Rumunima i Moldavcima.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #117 послато: Август 10, 2016, 07:17:16 поподне »

Autor Danilo Kapor u knjizi
...
A upravo na područje Makedonije, Tesalije i Epira odakle su po predanju nekada došli preci Mihića
...

Napravih gore grešku. Umesto Mihića trebao sam napisati Kapora, mada bi u suštini trebalo da je svejedno jer su im navodno isti preci...  :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #118 послато: Август 26, 2016, 10:09:28 поподне »
...
Autor Danilo Kapor u knjizi "Hronika jedne porodice iz Vukodola" navodi da se jedan od njegovih predaka u XVIII veku zvao Baldovin u spomen na svog davnog pretka, rodonačelnika Kapora. Ako su Kapori u XVIII veku znali da im je prvi njihovog imena bio Baldovin Kapor, dakle u doba kada genealoška istraživanja u Hercegovini nisu ni postojala, onda je gotovo izvesno da je to morao biti Baldovin sin Kapora koji se pominje u dečanskim hrisovuljama. Pojava kombinacije dva tako retka imena u dva odvojena slučaja, još pri tom povezana i porodičnim predanjem, ne može biti samo koincidencija.
...

Данас сам се чуо телефоном са господином Данилом Капором како бих проверио ове наводе из његове књиге. Пошто је поменута књига писана у форми романсиране историје, имао сам дилему да ли је пишчев предак Балдовин Капор из 18. века заиста постојао или је у питању фиктивна личност тј. ауторска слобода у писању дела. Господин Капор ми је потврдио да се у његовој породици и раније знало за Балдовина Капора који је живео у првој половини 18. века и који је добио име по свом давном претку са Косова.

Чини ми се да је ово веома јак аргумент у прилог тврдњи да се веза данашњих Капора са онима који се помињу у Дечанским хрисовуљама може сматрати извесном. Како су Дечанске хрисовуље пронађене тек у другој половини 19. века, није могуће да је неки предак Капора у 18. веку могао знати њихов садржај па евентуално на основу тога дати име Балдовин свом потомку. Ако је тај Балдовин добио име по свом давном претку онда је то могло бити искључиво на основу сазнања везаних за породично предање Капора, а тешко да је давни предак могао бити било ко други него Балдовин који се помиње у хрисовуљама.

Видим да међу тестираним у оквиру "Херцеговачког ДНК подухвата" има и један Капор. Уколико се потврди припадност Капора роду Мириловића како се очекује, мислим да ћемо имати прилично солидну аргументацију за везу Мириловића са средњевековним Капорима на дечанском властелинству.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Мириловићи I2a Динарик Сјевер?
« Одговор #119 послато: Август 26, 2016, 11:16:08 поподне »
Помињали смо Жарковиће на теми “Нови тестирани“.

Велико братство херцеговачких Жарковића, према једној верзији, потиче из Скадарске области, од зетског велможа Жарка Мркшина.

Жарко (најраније је постао властелин око 1336, а рачуна се да је умро између 1370. и 1380) био је српски властелин из средине XIV века, са поседом у области између Дрима и Бојане, који се после смрти цара Душана јавља као господар Зете. Он се око 1356. године оженио Теодором Дејановић, ћерком деспота Дејана и Теодоре Немањић, полусестре Душана Силног и сестре Симеона Синише, са којом је, око 1363. године, добио сина Мркшу.

Жарко се у изворима јавља 1356. године, када је запленио робу неким дубровачким трговцима, недалеко од Светог Срђа код Скадра. Самом Зетом је у то доба управљала Душанова удовица Јелена, али се она у то доба налазила у Серу, тако да је Жарко највероватније искористио њено одсуство да преузме власт у Зети. Већ 1357. године, он је постао грађанин Млетачке републике и том приликом је означен као „барон господина рашког краља“, који управља у крајевима Зете, Бојане и тамошњег приморја. Међутим, ускоро (1360), почиње успон Балшића као господара Скадра (Балша I и његови синови, Страцимир, Ђурађ I и Балша II).

Жарка Мркшића и Жарко(је)виће помиње и Срђан Рудић у „Властели Илирског грбовника“:
https://books.google.rs/books?id=FHB6BwAAQBAJ&pg=PA139&lpg=PA139&dq=zarko+mrksic&source=bl&ots=_ZXdF1wsRc&sig=UtLHGw0zaKIQUghUE2ALIuV8tx0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjr9rr8tNrOAhWBXhQKHaJLB-sQ6AEIPjAI#v=onepage&q=zarko%20mrksic&f=false

После Жаркове смрти, његова удовица Теодора се преудала за Ђурђа I Балшића, а Жарков син Мркша се 1391. године оженио Руђином Балшић, ћерком Балше II и од 1396. године управљао је облашћу око Валоне и Канине.

(Wikipedia,
http://fmg.ac/Projects/MedLands/MONTENEGRO.htm#_Toc359580506 )

Жарковићи данас, један стећак из Ђедића код Требиња, са натписом о погибији витеза (?) Радоја Мркшина (погинуо од грома), везују за овог Мркшу Жарковића, тако што је Радоје син Мркшин, односно унук Жарков:

http://zarkovici.com/knjiga0.jpg
http://zarkovici.com/knjiga1.jpg
http://zarkovici.com/knjiga2.jpg

"Наша мука ваља за причешћа"