Муслимани између Бара и Улциња (Мркојевићи)

[Зрно]

Нисам се никад удубљивао и истраживао ово подручје, па ако има неко стручан да ми објасни о чему се ради. Становништво у заокруженом подручју се изјашњава као муслиманско тј. бошњачко, по вери су наравно муслимани, а језик им је црногорски (мали број њих сматра да им је језик босански). Каквог су они порекла? Да ли су то потурчени Срби/Црногорци или Албанци који су прешли на српско/црногорски језик?

[drajver]

Нисам се никад удубљивао и истраживао ово подручје, па ако има неко стручан да ми објасни о чему се ради. Становништво у заокруженом подручју се изјашњава као муслиманско тј. бошњачко, по вери су наравно муслимани, а језик им је црногорски (мали број њих сматра да им је језик босански). Каквог су они порекла? Да ли су то потурчени Срби/Црногорци или Албанци који су прешли на српско/црногорски језик?

То су Мркојевићи, имаш о њима и на википедији чланак, а и на Пореклу.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/

[Зрно]

https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/

Таман сам прочитао Бабићев чланак на Пореклу. Нису ми били познати. Видим да би требали бити баш српског порекла, али прелазак на ислам као да је остао неразјашњен, иако је чланак опширан.

[Христифор]

Мислим да их има  албанског и словенског порекла где преовлађују ови први.

[drajver]

Не знам је ли тестиран ко од Мркојевића?

[Зрно]

Не знам је ли тестиран ко од Мркојевића?

Изгледа да нема нико, јер сам куцао у ДНК табели сва та села и нема резултата.

[Zor]

Не знам је ли тестиран ко од Мркојевића?

G-L30  23andMe  У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића

муслимани Ђуровићи, Ивановићи и Вучковићи.

Каламперовићи, Никочевићи, Лисице, Рашкете и њихов огранак Ивановићи (сви муслимани, раније славили Спасовдан).

I-S17250  23andMe  У Печурицама староседеоци мрковског порекла потичу од два брата, Марка и Ива, који су се потурчили. Од Марка су: Абазовићи и Барјамовићи, а од Ива – Ћубићи и Бећировићи (сви муслимани).

R-CTS1450 23andMe  Перазићи у Микулићима, истог су порекла са Перазићима у Зети, Црмници и Паштровићима. Предак (Пераза или Переза) се из Климената доселио у Годиње у Црмници


J-L283  23andMe    У Равнима староседеоци, од племена Мркојевића су „Поповићи“, који се деле на Поповиће и Цурановиће (или – Цурани). Од Поповића су и Оџићи.

J-L283  23andMe   Велико братство „Скоровића“, потомака Скора из Куња. Дели се на три гране.  Трећа грана су Шабовићи у Микулићима и Горани.

R-M417  23andMe   У Дабезићима староседеоци Мркојевића су Вулићи, Омераловићи, Сеналовићи и Бојићи (знају да су раније славили Свету Петку, а сада су муслимани).

[drajver]

G-L30  23andMe  У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића

муслимани Ђуровићи, Ивановићи и Вучковићи.

Каламперовићи, Никочевићи, Лисице, Рашкете и њихов огранак Ивановићи (сви муслимани, раније славили Спасовдан).

I-S17250  23andMe  У Печурицама староседеоци мрковског порекла потичу од два брата, Марка и Ива, који су се потурчили. Од Марка су: Абазовићи и Барјамовићи, а од Ива – Ћубићи и Бећировићи (сви муслимани).

R-CTS1450 23andMe  Перазићи у Микулићима, истог су порекла са Перазићима у Зети, Црмници и Паштровићима. Предак (Пераза или Переза) се из Климената доселио у Годиње у Црмници


J-L283  23andMe    У Равнима староседеоци, од племена Мркојевића су „Поповићи“, који се деле на Поповиће и Цурановиће (или – Цурани). Од Поповића су и Оџићи.

J-L283  23andMe   Велико братство „Скоровића“, потомака Скора из Куња. Дели се на три гране.  Трећа грана су Шабовићи у Микулићима и Горани.

R-M417  23andMe   У Дабезићима староседеоци Мркојевића су Вулићи, Омераловићи, Сеналовићи и Бојићи (знају да су раније славили Свету Петку, а сада су муслимани).

Хвала, Зор. Је ли Дритан од ових Абазовића из Печурица?

[Небојша]

Хтедох рећи да их има неколико на 23andMe. Ту су и Омераловићи R1a у Дабезићима.

Видим на Бошњачком пројекту да су многима убициране локације (овима са 23andMe), иако за многе нисам нашао место порекла, па морам да се оградим.

[Exiled]

G-L30  23andMe  У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића

муслимани Ђуровићи, Ивановићи и Вучковићи.

Каламперовићи, Никочевићи, Лисице, Рашкете и њихов огранак Ивановићи (сви муслимани, раније славили Спасовдан).

I-S17250  23andMe  У Печурицама староседеоци мрковског порекла потичу од два брата, Марка и Ива, који су се потурчили. Од Марка су: Абазовићи и Барјамовићи, а од Ива – Ћубићи и Бећировићи (сви муслимани).

R-CTS1450 23andMe  Перазићи у Микулићима, истог су порекла са Перазићима у Зети, Црмници и Паштровићима. Предак (Пераза или Переза) се из Климената доселио у Годиње у Црмници


J-L283  23andMe    У Равнима староседеоци, од племена Мркојевића су „Поповићи“, који се деле на Поповиће и Цурановиће (или – Цурани). Од Поповића су и Оџићи.

J-L283  23andMe   Велико братство „Скоровића“, потомака Скора из Куња. Дели се на три гране.  Трећа грана су Шабовићи у Микулићима и Горани.

R-M417  23andMe   У Дабезићима староседеоци Мркојевића су Вулићи, Омераловићи, Сеналовићи и Бојићи (знају да су раније славили Свету Петку, а сада су муслимани).

Од Поповића Оџићи, логично, бизнис је бизнис😊

[Zor]

Хвала, Зор. Је ли Дритан од ових Абазовића из Печурица?

 То не знам, отац му се звао Џаудет (Xhaudet), што је име које користе Албанци тог подручја.

Видим на Бошњачком пројекту да су многима убициране локације (овима са 23andMe), иако за многе нисам нашао место порекла, па морам да се оградим.

 Чини ми се да добију одговор од неких који иначе немају локације, нека од ових презимена су више специфична у сваком случају.

[НикПав]

Јаховићи из Заљева (даље порекло из Растиша) су E-V13. Сматрају себе Црногорцима али су двојезични (бар ови које знам).

[Nebo]

прелазак на ислам као да је остао неразјашњен

Да цитирам овог Бабића што је писао чланак о Мркојевићима:

„Из три извештаја барских надбискупа може се пратити ток исламизације у Мркојевићима: Андрија Змајевић 1671. године наводи да су сви Мркојевићи православни; Марко Ђорга 1696. године пише да су Мркојевићи тада у већини муслимани, а Вицко Змајевић око 1710. године да у Мркојевићима има 140 муслиманских и 30 православних кућа. Дакле, радило се о масовном преласку на ислам у кратком раздобљу. Но, Мркојевићи су у тој почетној фази ислам прихватили тек да не би имали проблема са турском влашћу. Ово показује и чињеница да је прва џамија у Мркојевићима подигнута тек 1752. године, као и чињенице да су је подигли заједно муслимани и хришћани, те да су православне цркве у овој области већином преживеле до данас“.

„Исламизација је Мркојевићима знатно олакшала положај између два јака турска упоришта – Бара и Улциња. Међутим, исламизација је утицала и да опадне борбени дух овог некада ратничког племена „жестоке нарави“. Последња војна акција у којој се помињу Мркојевићи је њихово учешће на црногорској страни у сукобу с Турцима 1717. године. Мркојевићи су се озбиљно замерили турској власти овим поступком, те је коначан прелазак у ислам било спасоносно решење по њих“.


Мислим да су разлози исламизације Мркојевића јасни. Близина два јака турска упоришта и страх од турске одмазде. Чињеница да су масовно прешли у ислам у два таласа, крајем 17. века и после 1717. године, а да су прву џамију подигли тек 1752. године, говори да су се исламизирали из нужде, а не што су много волели ислам и османску власт. И никада нису застранили у неку верску задртост што потврђује чињеница да је међу њима остао један број православних, који су у свему били равноправни племеници.