Аутор Тема: Поређење славенских језика  (Прочитано 15518 пута)

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #20 послато: Јун 26, 2017, 05:13:47 поподне »
Анализа словенских језика од стране једног страног лингвисте:

<a href="https://www.youtube.com/v/PfpEPjfB12g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/PfpEPjfB12g</a>

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #21 послато: Јун 27, 2017, 12:55:51 пре подне »
Анализа словенских језика од стране једног страног лингвисте:

<a href="https://www.youtube.com/v/PfpEPjfB12g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/PfpEPjfB12g</a>
Кратко, јасно и корисно.
Иначе, кад већ  упоређујемо руски, украјински, белоруски и српски - интересантно је да у украјинском, белоруском и српском - постоји палатализација (на пример за реч -рука: ми кажемо -у руци,   Белоруси и Украјинци кажу -в руци, а Руси - в руке.
Иако је у древном руском постојала палатализација, временом се изгубила (зна се како и када, али је то дуга прича).

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #22 послато: Октобар 09, 2017, 10:21:54 поподне »


Пре пар година на интернету налетех на овај пројекат "славенског есперанта". Интересантна идеја, мада не видим да се значајно пробила на међународној лингвистичкој сцени.

Линк:
http://www.slovio.com

Wikipedia:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Словио

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #23 послато: Октобар 09, 2017, 10:35:56 поподне »


Пре пар година на интернету налетех на овај пројекат "славенског есперанта". Интересантна идеја, мада не видим да се значајно пробила на међународној лингвистичкој сцени.

Линк:
http://www.slovio.com

Wikipedia:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Словио


У међувремену се појавио новословенски, касније преименован у међусловенски језик, о којем се сада више прича:
 http://steen.free.fr/interslavic/

Јако лепо може да се разуме:
<a href="https://www.youtube.com/v/sZE4Usi8J4k&amp;t=83s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/sZE4Usi8J4k&amp;t=83s</a>
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #24 послато: Октобар 09, 2017, 11:23:14 поподне »
Сећам се кад сам отишао у Братиславу да студирам, нешто сам већ научио словачки колико толико, па на првом распусту код куће , слушам радио, и разумем 80 посто, али није словачки, кад оно спикер, Радио Љубљана :) Случајно сам нашао ту станицу и знам да нисам разумео словеначки у тој мери пре одласка у Словачку, тј. колико је словеначки близак западнословенским језицима...У суштини, мислим да и они припадају тој сфери, припадали би и даље да нису Мађари направили клин, па се Словенци нашли са јужним Словенима (а и некада је део Словеније био део Велике Моравске, у једној држави су живели са Чесима и Словацима)...У суштини, познавање два словенска језика омогућава прилично разумевање свих осталих...Чешки сам научио преко медија и уџбеника, словачки на студијама, па пољски разумем прилично , а остале солидно (са Русима сам се доста сретао и по такмичењима и без проблема, они на руском, ја микс словачког, српског и нешто мало руског :) )
« Последња измена: Октобар 09, 2017, 11:28:42 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #25 послато: Октобар 09, 2017, 11:36:52 поподне »
Познавање једног западнословенског језика и руског може у доброј мери да нам покрије комуникацију са свим Словенима (троугао, запад, исток , југ :) )

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #26 послато: Октобар 09, 2017, 11:55:53 поподне »
Мора мало музике :) Slavic rap
<a href="https://www.youtube.com/v/Oc98wFE5mc0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Oc98wFE5mc0</a>

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #27 послато: Јул 10, 2020, 10:07:52 поподне »
Може ли неко да објасни порекло речи ''ватра'' у српском језику?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #28 послато: Јул 10, 2020, 10:24:18 поподне »
Може ли неко да објасни порекло речи ''ватра'' у српском језику?

Та реч је постојала још у протословенском, а корен је заједнички са речима из разних других језика.
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #29 послато: Јул 10, 2020, 10:27:39 поподне »
Та реч је постојала још у протословенском, а корен је заједнички са речима из разних других језика.
Добро, хвала. Можеш ли нешто опширније да напишеш о томе или да поставиш неки линк?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #30 послато: Јул 10, 2020, 10:56:15 поподне »
Та реч је постојала још у протословенском, а корен је заједнички са речима из разних других језика.

Заправо, није баш тако једноставно. Ова реч се код словенских језика, осим у српском, јавља још само у чешком и словачком, и то не са значењем које ова реч има у српском већ као "ломача". Реч "ватра" се јавља и у несловенским језицима, румунском и албанском, где има значење "огњишта" (vatră, vatër). Није сигурно у ком језику је ова реч настала, али то не може бити прасловенски с обзиром да би онда била раширенија међу Словенима. Није искључено да корен речи лежи у неком источноиранском, односно сарматском дијалекту (у протоиранском облику *atr-, *atar-), а да је он затим позајмљен у језик из кога су га касније преузела само одређена словенска племена и то у измењеном облику, са додатим гласом "в" на почетку. Иначе, само албански показује тенденцију да на ове старе позајмице које почињу самогласником додаје глас "в", тако да је могуће да је ова реч у српски дошла из албанског или можда из неког источнороманског дијалекта, који је то опет позајмио или можда наследио из албанског. До чешког и словачког је ова реч могла доћи посредством Моравских Влаха, најсеверозападнијих припадника Источних Романа, који су до Моравске дошли крећући се луком Карпатских планина.

https://en.wiktionary.org/wiki/vatra
https://en.wiktionary.org/wiki/vatr%C4%83#Romanian
https://en.wiktionary.org/wiki/vat%C3%ABr#Albanian
https://en.wikipedia.org/wiki/Moravian_Wallachia
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #31 послато: Јул 10, 2020, 10:58:52 поподне »
мене би занимало порекло "тиња"(ватра) у србском. На старошкотском - teine, по значењу и изговору је истовено домаћем.

https://www.duolingo.com/dictionary/Scottish%20Gaelic/teine/bfbdbedeeb4e7b418da0c7848e06bc9c
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #32 послато: Јул 11, 2020, 12:12:43 пре подне »
Заправо, није баш тако једноставно. Ова реч се код словенских језика, осим у српском, јавља још само у чешком и словачком, и то не са значењем које ова реч има у српском већ као "ломача". Реч "ватра" се јавља и у несловенским језицима, румунском и албанском, где има значење "огњишта" (vatră, vatër). Није сигурно у ком језику је ова реч настала, али то не може бити прасловенски с обзиром да би онда била раширенија међу Словенима.
Постоји и у украјинском. Не кажем да је реч настала међу Словенима, али је међу Словенима (не свим, али и западним, и источним и и јужним) довољно дуго. А свакако као што кажеш и у несловенским језицима постоје речи сличног значења и корена.
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #33 послато: Јул 11, 2020, 12:16:28 пре подне »
Заправо, није баш тако једноставно. Ова реч се код словенских језика, осим у српском, јавља још само у чешком и словачком, и то не са значењем које ова реч има у српском већ као "ломача". Реч "ватра" се јавља и у несловенским језицима, румунском и албанском, где има значење "огњишта" (vatră, vatër). Није сигурно у ком језику је ова реч настала, али то не може бити прасловенски с обзиром да би онда била раширенија међу Словенима. Није искључено да корен речи лежи у неком источноиранском, односно сарматском дијалекту (у протоиранском облику *atr-, *atar-), а да је он затим позајмљен у језик из кога су га касније преузела само одређена словенска племена и то у измењеном облику, са додатим гласом "в" на почетку. Иначе, само албански показује тенденцију да на ове старе позајмице које почињу самогласником додаје глас "в", тако да је могуће да је ова реч у српски дошла из албанског или можда из неког источнороманског дијалекта, који је то опет позајмио или можда наследио из албанског. До чешког и словачког је ова реч могла доћи посредством Моравских Влаха, најсеверозападнијих припадника Источних Романа, који су до Моравске дошли крећући се луком Карпатских планина.

https://en.wiktionary.org/wiki/vatra
https://en.wiktionary.org/wiki/vatr%C4%83#Romanian
https://en.wiktionary.org/wiki/vat%C3%ABr#Albanian
https://en.wikipedia.org/wiki/Moravian_Wallachia

Negdje ranije sam naišao na tumačenje da je prvobitni naziv za vatru kod Indoeuropljana bio fr i iz toga s kasnije razvija fire, atr, vatra I sl. Mislio sam da je na albanskom ognješte zjarr, a to me podsjeća na žar. Agne bog vatre u Indiji i oganj kod Slovena imaju takodje neko zajedničko porijeklo.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #34 послато: Јул 11, 2020, 12:20:09 пре подне »
Ево још једне занимљивости. Речи муња, маљ и Mjǫllnir имају заједничко порекло.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #35 послато: Јул 11, 2020, 12:49:12 пре подне »
Negdje ranije sam naišao na tumačenje da je prvobitni naziv za vatru kod Indoeuropljana bio fr i iz toga s kasnije razvija fire, atr, vatra I sl. Mislio sam da je na albanskom ognješte zjarr, a to me podsjeća na žar. Agne bog vatre u Indiji i oganj kod Slovena imaju takodje neko zajedničko porijeklo.

Заправо zjarr је ватра на албанском, а свакако је у вези са (балто)словенском речју "жар". Једна од етимологија имена дачке престонице Сармизегетузе (или Зармизегетузе) доводи у везу први слог ове речи управо са појмом жар или zjarr. Агне, ignis (латински) и огањ су речи које потичу од заједничког прото-индоевропског појма.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #36 послато: Јул 11, 2020, 10:07:19 пре подне »
Значи да су Огњен и Игњат имена истог значења. Занимљиво

Ван мреже Concom

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #37 послато: Јул 13, 2020, 05:51:24 поподне »
Ево још једне занимљивости. Речи муња, маљ и Mjǫllnir имају заједничко порекло.

Malj i Mllnir naravno da oba melju, ali munja nema ikakve veze s mlivom ili muljanjem, nego s onim što promine, muva se, tj dešava se "munjevitom brzinom", dok mlevenje može da bude sporo (uporedi englesko "mull" u "mulled wine" ili u smislu promišljanja) -- mada baš konkretno malj udara naprasno.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #38 послато: Јул 13, 2020, 06:15:02 поподне »
Malj i Mllnir naravno da oba melju, ali munja nema ikakve veze s mlivom ili muljanjem, nego s onim što promine, muva se, tj dešava se "munjevitom brzinom", dok mlevenje može da bude sporo (uporedi englesko "mull" u "mulled wine" ili u smislu promišljanja) -- mada baš konkretno malj udara naprasno.
Мјолнир је име клуба којег сам трениро три године.Кад сам их пито за значење рекли су да је то чекић бога Тора...Мора бити некакав маљ,чим је божји😊

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #39 послато: Јул 13, 2020, 07:30:35 поподне »
Malj i Mllnir naravno da oba melju, ali munja nema ikakve veze s mlivom ili muljanjem, nego s onim što promine, muva se, tj dešava se "munjevitom brzinom", dok mlevenje može da bude sporo (uporedi englesko "mull" u "mulled wine" ili u smislu promišljanja) -- mada baš konkretno malj udara naprasno.

Не, заправо, реч "муња" има итекако везе са нечим што "меље". У прасловенском је облик за њу гласио *mъldni, на старословенском млъни.

https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/m%D1%8Aldni

From Proto-Balto-Slavic *mildnis, from Proto-Indo-European *ml̥dʰ-ni-s, from *meldʰ- (“lightning”).

Baltic cognates include Latvian milna (“hammer of the thunderer”), Old Prussian mealde (“lightning”).

Probable other Indo-European cognates include Old Norse Mjǫllnir (“Thor's hammer”), Middle Welsh mellt, myllt, Welsh mellt (“lightning”).
Чињеницама против самоувереног незнања.