Светски ДНК месец 2023

[НиколаВук]

...

NikolaVuk,
samo mala ispravka za ove moje pulene:
Pod rednim brojem 102. je DRAKULOVIĆ ( a ne Drašković kojih isto ima u Grblju ).
Pod rednim brojem 103. je ispravno MATKOVIĆ ali je u pitanju katolik i Hrvat, da ne bude da je krsna slava pravoslavna, u pitanju je katolička Mala Gospa.

Radimo i dalje akciju tj. reklamu kroz Grbalj i Primorje, prešli smo na mlađe generacije jer su ove starije poprilično anahrone 

Хвала на исправкама. Нису ми познати толико обичаји католика у Боки, па бих вас онда приупитао - јел тамошњи католици славу славе на исти начин као православци (као породичну славу), или је у питању празник коме је посвећена локална црква у Горњој Ластви, или неки томе сличан случај? Питам из разлога што ми у податке о тестиранима уписујемо само "праву" крсну славу, не и посвету локалне цркве које неке породице такође обележавају, потом имендан код родова са подручја јужне Србије и Македоније, итд. (ти подаци иду у напомену).

[Ika]

Postovanje, dobio sam rezultate za Vidakovic I2 PH 908, za Gornji Klakar znam da je tamo zivio od mog dede pradjed rodjen 1860 god, imao je 4 sina, posle drugog svetckog rata su odlazili jer je imanje bilo malo pa isli za poslom put Slavonije i Srbije. Po prici dede misli da su doseljeni tu jer je tu bila jedna kuca, spominje po prici Staru Hercegovinu mada to nije provereno, ima jos Vidakovica u dva susedna sela ali sa drugom slavom i nesmatraju se rodom. Vidim na forumu o prezimenu da Vidakovica ima sa slavom Sv Vasilije i kod Botaica kod Modrice i pominje se prota Novica Vidakovic iz Hercegovine naseljen u Slavoniju.  Dali mi moze jos neko napisati nesto ako se zna. Hvala

[Ika]

Kako moze i gde da se uradi SNP test, i dali se pored haplogrupi zna moj haplotip?

[drajver]

Postovanje, dobio sam rezultate za Vidakovic I2 PH 908, za Gornji Klakar znam da je tamo zivio od mog dede pradjed rodjen 1860 god, imao je 4 sina, posle drugog svetckog rata su odlazili jer je imanje bilo malo pa isli za poslom put Slavonije i Srbije. Po prici dede misli da su doseljeni tu jer je tu bila jedna kuca, spominje po prici Staru Hercegovinu mada to nije provereno, ima jos Vidakovica u dva susedna sela ali sa drugom slavom i nesmatraju se rodom. Vidim na forumu o prezimenu da Vidakovica ima sa slavom Sv Vasilije i kod Botaica kod Modrice i pominje se prota Novica Vidakovic iz Hercegovine naseljen u Slavoniju.  Dali mi moze jos neko napisati nesto ako se zna. Hvala

Објавио сам ваш резултат  један пост изнад. На основу теста који сте урадили једино што може да се закључи је да припадате хаплогрупи I2-PH908. Постоји могућност да сте повезани са породицама из Крајине које славе св. Василија, али ово можете потврдити само ако урадите неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700 или Nebula).

Такође вам је по хаплотипу близак Симић из Грабовца/Челинац, али он слави Игњатијевдан. Да бисте провјерили везу са њим, морали бисте и ви и он урадити наведене дубинске тестове.

То је оно што се на онсову овог теста може саопштити.

[drajver]

28. Калинић, Никољдан, Велика Жуљевица, Нови Град

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује изразито карактеристичну вриједност DYS19=16, једини у роду Дробњака. Остале маркерне вриједности су му углавном модалне. По основу повишене DYS19, славе Никољдана, укупног хаплотипа и географске бликсости вјероватно је повезан са Добриковићем из Кулен Вакуфа, Шеатом из Книна и Дујаковићем из Врбника.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Срба у Лици, што је по свему судећи тачно, јер у Србу има Калинића који славе Никољдан, а управо су одатле Калинићи Никољштаци мигрирали у Поуње и ка Грмечу и Козари. Ова грана Калинића поријеклом из Срба која слави Никољдан приустна је у Дољанима, Грмуши, Горињи, Менићу, Равницама, Доњој Драготињи, Горњим Карајзовцима.

Они нису повезани са Калинићима који славе Никољдан из врличког краја (припадају хаплогрупи I2-PH908), a ни са Калинићима ђурђевштацима из околине Обровца. Нису тестирани Калинићи у околини Госпића који славе Лазареву суботу.

[Небојша]

28. Калинић, Никољдан, Велика Жуљевица, Нови Град

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује изразито карактеристичну вриједност DYS19=16, једини у роду Дробњака. Остале маркерне вриједности су му углавном модалне. По основу повишене DYS19, славе Никољдана, укупног хаплотипа и географске бликсости вјероватно је повезан са Добриковићем из Кулен Вакуфа, Шеатом из Книна и Дујаковићем из Врбника.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Срба у Лици, што је по свему судећи тачно, јер у Србу има Калинића који славе Никољдан, а управо су одатле Калинићи Никољштаци мигрирали у Поуње и ка Грмечу и Козари. Ова грана Калинића поријеклом из Срба која слави Никољдан приустна је у Дољанима, Грмуши, Горињи, Менићу, Равницама, Доњој Драготињи, Горњим Карајзовцима.

Они нису повезани са Калинићима који славе Никољдан из врличког краја (припадају хаплогрупи I2-PH908), a ни са Калинићима ђурђевштацима из околине Обровца. Нису тестирани Калинићи у околини Госпића који славе Лазареву суботу.

У склопу ове акције (још увек необјављен) појавио се и један тестирани I1-P109>FGC22045 из Кољана (слава Никољдан), са којим Калинић дели специфичну вредност 16 на маркеру DYS19. Није дакле искључено да су Калинићи изворно I1-P109. У том крају око Врлике има још Дробњака Никољштака (Борковић, Лактац).

[drajver]

41. Трајковић, Тривуњдан, Крушевац, Обилић

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Хаплотип му је углавном модални. Једина немодална вриједност је DYS549=11.Ову вриједност унутар ове гране посједују Обрадовић из Беочина и Ђурић из Губина/Ливно, али по укупном хаплотипу, слави, географској бликсости се разликују па је мала шанса за везу. Унутар ове гране Трајковић је једини који слави Тривуњдан. Због модалности хаплотипа, Трајковић на 23 маркера има већи број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. На простору Косова и Метохије, постоји само један необјављени тестирани из околине Клине који припада грани I-BY169301, међутим он са Трајковићем има већи број разлика на маркерима.

Тестирани је оставио предање да су Трајковићи раније носили презиме Стевановић, да су имали надимак Мирушани и да су доселили у Крушевац код Обилића из околине Суве Реке, слива ријеке Мируше, могуће села Јавора.

У свом раду о Косову, А.Урошевић их не наводи у Крушевцу, али су поменути у извјештају учитеља Крсте Которчевића из 1912. године, гдје је записано:
"Свих 10 Српских домаћинстава била су потпуно чифчијска. И то: ... Станко Трајковић 6..."

[Ивица Јовановић]

41. Трајковић, Тривуњдан, Крушевац, Обилић

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Хаплотип му је углавном модални. Једина немодална вриједност је DYS549=11.Ову вриједност унутар ове гране посједују Обрадовић из Беочина и Ђурић из Губина/Ливно, али по укупном хаплотипу, слави, географској бликсости се разликују па је мала шанса за везу. Унутар ове гране Трајковић је једини који слави Тривуњдан. Због модалности хаплотипа, Трајковић на 23 маркера има већи број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. На простору Косова и Метохије, постоји само један необјављени тестирани из околине Клине који припада грани I-BY169301, међутим он са Трајковићем има већи број разлика на маркерима.

Тестирани је оставио предање да су Трајковићи раније носили презиме Стевановић, да су имали надимак Мирушани и да су доселили у Крушевац код Обилића из околине Суве Реке, слива ријеке Мируше, могуће села Јавора.

У свом раду о Косову, А.Урошевић их не наводи у Крушевцу, али су поменути у извјештају учитеља Крсте Которчевића из 1912. године, гдје је записано:
"Свих 10 Српских домаћинстава била су потпуно чифчијска. И то: ... Станко Трајковић 6..."

Интересантна грана, нисам је приметио раније. Рекао бих да су на Yfull све наши људи, док на ftDNA има на том нивоу узорак назван Sirmium 3906. Степен изнад има још археогенетских узорака. Ово је неки залутали Гот, Гепид или шта већ. Ово је занимљиво, где их има највише код нас?

[drajver]

Интересантна грана, нисам је приметио раније. Рекао бих да су на Yfull све наши људи, док на ftDNA има на том нивоу узорак назван Sirmium 3906. Степен изнад има још археогенетских узорака. Ово је неки залутали Гот, Гепид или шта већ. Ово је занимљиво, где их има највише код нас?

Присутни су у готово свим етнографским зонама српског народа, што значи да су доста рано, вјероватно још у раном средњем вијеку ушли у процесе српске етногенезе.

Неки општи закључак је био да би се заиста могло радити о потомцима Гепида. Краћи преглед археогенетских налаза ове хаплогрупе дао је у Гуја на сљедећем линку:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3091.msg172530#msg172530

[Morski]

Хвала на исправкама. Нису ми познати толико обичаји католика у Боки, па бих вас онда приупитао - јел тамошњи католици славу славе на исти начин као православци (као породичну славу), или је у питању празник коме је посвећена локална црква у Горњој Ластви, или неки томе сличан случај? Питам из разлога што ми у податке о тестиранима уписујемо само "праву" крсну славу, не и посвету локалне цркве које неке породице такође обележавају, потом имендан код родова са подручја јужне Србије и Македоније, итд. (ти подаци иду у напомену).

Evo informacija koje sam dobio:

Ovaj običaj kod nas u Boki je specifičan, mislim na katolike, ovo je krsno ime, kao Slava u pravoslavnih, svaka familija ima svoje krsno ime, uglavnom se vezuje za podneblje iz kojeg dolazi prezime recimo. U mom slučaju Gornja Lastva, pa je Mala Gospa. Petkovićima je Sv. Šimun - šimundan, nekima, a nekima opet Mala Gospa itd.

To je što mi je prijatelj ukratko napisao, ako treba još detalja nije nikakav problem da se raspitam o vezi još detalja. Iz mojeg nekog iskustva veliki broj domicilnih katoličkih porodica ima "imendan" koji je pandan pravoslavnoj slavi.

[Harakiri]

Kada mozemo mi iz 4 ture da ocekujemo rezultate? 

[НиколаВук]

Kada mozemo mi iz 4 ture da ocekujemo rezultate? 

Највероватније крајем месеца. 

Evo informacija koje sam dobio:

Ovaj običaj kod nas u Boki je specifičan, mislim na katolike, ovo je krsno ime, kao Slava u pravoslavnih, svaka familija ima svoje krsno ime, uglavnom se vezuje za podneblje iz kojeg dolazi prezime recimo. U mom slučaju Gornja Lastva, pa je Mala Gospa. Petkovićima je Sv. Šimun - šimundan, nekima, a nekima opet Mala Gospa itd.

To je što mi je prijatelj ukratko napisao, ako treba još detalja nije nikakav problem da se raspitam o vezi još detalja. Iz mojeg nekog iskustva veliki broj domicilnih katoličkih porodica ima "imendan" koji je pandan pravoslavnoj slavi.

Мени ово изгледа најближе сеоској слави, што се среће и код католика у јужној Херцеговини, с тим што они чини ми се имају и нешто што бих провизорно назвао "жупна слава" (слава коју поштују становници више села са једног мањег географског подручја). У том случају ово не би била права крсна слава каква је уобичајена код православаца.

[Nebo]

Мислим да није битан разлог због којег неки римокатолички родови у Боки славе одређену славу или крсно име (овај назив "крсно име" користе, уосталом, и православни Црногорци), јер сличне појаве постоје и код православних, нпр: славе неки црквени празник као славу због неког храма (имали смо недавно објашњење о слави Света Текла код једног цеклинског рода) или из разлога што им се на тај празник нешто догодило (нпр. Пипери који славе Митровдан), итсл. Дакле, чињеница да сваки род има конкретан празник који обележава као славу се не разликује код ове две деноминације, барем не у Боки и ЦГ Приморју.

[Exiled]

Највероватније крајем месеца. 

Мени ово изгледа најближе сеоској слави, што се среће и код католика у јужној Херцеговини, с тим што они чини ми се имају и нешто што бих провизорно назвао "жупна слава" (слава коју поштују становници више села са једног мањег географског подручја). У том случају ово не би била права крсна слава каква је уобичајена код православаца.

Завјетина.

[Ojler]

4. Николић, Јовањдан, Дреновац/Параћин, I2a-Y3120

Хаплотип тестираног карактерише већи број специфичних маркера. Посебно се издвајаја вредност DYS389i=12, затим DYS390=23 и DYS549=12, и у нешто мањој мери DYS635=24. Овај резултат нема посебно блиских подударања међу хаплотиповима упоредивим на 23 до 25 маркера. Најближи му је хаплотип Богићевића такође из Браничевске области (Ђурђиц, Баре/Пожаревац) са поклапањем на карактеристичном маркеру DYS390=23, али и разликом на 4 од 23 упоредива маркера. Без детаљнијих тестова не може се тврдити да између ова два хаплотипа постоји нека значајнија филогенетичка блискост.

Када се ради о краћим хаплотиповима од 17 маркера, постоји један који би могао бити интересантан за резултат Николића. Ради се о хаплотипу који још није објављен, а који припада тетираном из Гегља код Лебана са славом Митровдан. На 17 упоредивих маркера овај хаплотип поседује једну разлику у односу на хаплотип Николића, а подударају се на карактеристичним маркерима DYS389i=12 и DYS390=23. Но, како тестирани славе различите славе и припадају различитим географским зонама, а упоредиви су само на кратким хаплотиповима, не може се без додатних тестова извести поуздан закључак о њиховој стварној генеалошкој блискости.

Тестирани није навео да постоји предање о пореклу породице (у ствари, није навео ни податке о месту порекла, које сам сазнао индиректно), нити сам успео да пронађем нешто о Николићима из Дреновца у литератури којом располажемо.

[Иван Вукићевић]

17. Вуловић, Јовањдан, Роге, Пожега, E-V13>Z1057

Припада роду Ш из табеле СДНКП коме припадају још и Комарица (Јовањдан, Бучје/Прибој) и Милошевић (Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље). Хаплотип Вуловића се од хаплотипова поменуте двојице разликује на два маркера. Матица Комарица је у Матаругама (општина Пљевља). Комарице су обрађене у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Тестирани је навео да су Вуловићи у Рогама присутни од 1832. године, као и да им је старо презиме Филиповић.

Било би корисно да тестирани поручи неки од дубљих тестова (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[drajver]

19. Зубовић, Стевањдан, Јаворани, Кнежево

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује двије карактеристичне вриједности маркера DYS481=24 и DYS549=13. Једини тестирани у оквиру дробњачког рода који као и Зубовић има обе ове карактеристичне вриједности је Инђић из Војке/Стара Пазова, који слави Ђурђевдан. По укупном хаплотипу удаљеност Зубовића и Инђића је 3/23, па постоји могућност за ближу везу, без обзира на географску удаљеност. Инђићи из Војке помињу поријекло из Херцеговине,а у Војки су од почетка 19. вијека. Од припадника рода Дробњака који славе Стевањдан, нема ниједног који би био посебно близак Зубовићу, ни на подручју Крајине Зубовић нема посебно блиских хаплотипова.

Тестирани није оставио податке о евентуалним предањима о поријеклу. Зубовићи са славом Стевањдан били су крајем 19. вијека присутни на подручју парохија Јаворани, Ребровац и Бања Лука бањалучког протопрезвитерата. У подручју гдје су присутни Зубовићи, постоји разгранат род стевањштака који припадају хаплогрупи I2-PH908>Y52621 (Милан-кнежевићи). Зубовић очигледно не припада том роду, али не би требало искључити могућност прибраћивања.

[Небојша]

33. Павловић, Никољдан, Горња Омашница, Трстеник, J1-PH128


Изворно презиме ове фамилије гласило је Гашић. Презиме Павловић преузели су по женској линији. О Гашићима из Омашнице се у литератури каже следеће:

"Предак Антића и Гашића доселио се из Павлице у Риђевштицу у другој половини 18 века. Највероватније да је то био Гмитар. Бројна породица пошла је са Арсенијем Чарнојевићем преко Саве и Дунава у Аустрију, међутим, само један брат остане у Аустрији а ови се остали поново врате у Риђевштицу: како их је било више браћа, само један је остао у Риђевштици, од њега су Атанасковићи, Пантелићи и Јовановићи. Остала браћа оду и настане се у оближња села. У Омашници један брат (Дмитар) од њега синови Антоније Анта (Антићи), а од Гаврила Гаше (Гашићи); у Глободеру "Ћатићи: у Мачковцу Сојкићи и у Великој Дренови Ђулаковићи (св. Николци). У прошлости, била је то врло угледна фамилија па им је село поверавало руковођење селом. Димитрије је дуго био председник села. У Српско–турском рату био је командант батаљона трстеничког и народни посланик у више мандата." (Момчило Р. Тодосијевић, Поджупска села трстеничког краја, 2005)

Атанасковићи (Јовановићи, Гашићи, Антићи, Ћатићи, Сојкићи и Ђулаковићи, Пантелићи)

"Преци Атанасковића живели су у Павлици. То је братство Куча-Маринићи, које се доселило y Павлицу. У Риђевштицу су досељени у осамнаестом веку. У избеглиштво са Арсенијем Чарнојевићем пошла је цела фамилија. У Аустрији се нису настањивали, од Саве се врате у Риђевштицу. Само је један брат остао y Аустрији, кажу да су његови потомци имали и фирму у Бечу. Остатак фамилије вратио се поново у Риђевштицу."

извор:
Момчило Р. Тодосијевић, Поджупска села трстеничког краја, 2005
Момчило Р. Тодосијевић, Трстенички крај, 2013


Предање о даљем пореклу из Куча је за сада прилично непоуздано, будући да у том крају (а и широј околини) не постоје овакви хаплотипови. Иначе у расинском округу постоји више генетичких родова са сличним предањем, за које се може рећи исто. По хаплотипу је Гашићима-Атанасковићима најближа једна група родова из Понишавља (околина Ниша, Пирота и Беле Паланке), која је потврђено FT19410. Ни ова веза није превише блиска, с обзиром да постоји већи број разлика на неким важним маркерима. Ипак, гледајући све тестиране J1 они јесу најближи Гашићима. Судећи по литератури, овај род је прилично раширен у трстеничком крају, па ћемо у будућности видети да ли још неко од ових Никољштака носи генетику сличну Гашићима.

[Иван Вукићевић]

21. Добрица, Аранђеловдан, Прово, Ливно, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Највероватније припада роду В из табеле СДНКП коме припада већи број крајишких породица, од којих су најбројнији Стојсављевићи из Отишића код Врлике. Тестирани је навео предање према коме Добрице потичу од Цвијетића, а да су даљим пореклом од Стојсављевића из Отишића. Најближе поклапање (3 макрера разлике) има са хаплотипом Павловића из Цивљана, који припада поменутом роду. Tри вредности маркера које поседује хаплотип Добрице (DYS385а=15, DYS458=18, YGATAH4=12) не јављају се ни код једног другог тестираног припадника овог рода, али с обзиром на предање и најближа поклапања, Добрица највероватније ипак припада разгранатом крајишком роду.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS.

[Одисеј]

Ово је можда траг неке давне јерменске миграције? Видим на Yfull-у да је ова Ј1 грана процентуално најјача и најразноврснија међу Јерменима.