Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 151559 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #400 послато: Мај 18, 2018, 07:21:05 поподне »
Та прича са правим Пиперима и Лутовцима може се разрешити једино тестирањем неколико већих родова Лутоваца, јер ни Љумовићи ни Шћекићи нису баш репрезентативни узорци за Лутовце.

За Шћекиће постоји више предања о даљем пореклу тако да они вероватно нису репрезентативни, али мислим да код Љумовића не постоји више предања сем тог да су део Лутоваца, тако да они не би требало да су спорни.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9406
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #401 послато: Мај 18, 2018, 07:22:06 поподне »
Е, колика ли су предања оборена овим генетским тестирањима...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #402 послато: Мај 18, 2018, 08:18:12 поподне »
Ако нису од Лутоваца, имам проблем. Морам куму објаснити да није од капетана Гојка из Пирота из 15. вијека. Човјек се много везао за ту причу, наручио и пиротски ћилим, а сад... :-\

Професор Маринко Божовић, који је можда и најобразованији и у погледу познавања порекла Божовића у данашње време, “најпоткованији” је опрезан у вези са Лутовчевим тезама о пореклу Божовића, и сматра да су Божовићи староседеоци. Такође зна да се једна породица Божовића давно иселила у “ Србију”, али је име исељених рођака заборављено, баш као и ново станиште, и управо би ти Јевтовићи могли бити ти исељени Божовићи почетком 19. века.

Слажем се са Синишом да не би требало искључити вези са пиперским Божовићима, али уколико постоји мислим да је миграција текла у обрнутом смеру, из Иб. Колашина ка Пиперима а не обрнуто.

Углавном, мислим да ће резултати тестираних са КиМ значајно променити досадашња сазнања о миграцијама становништва из и ка Ибарском Колашину и Средњем Ибру.

Тестирани Јаковљевић из Топличке Велике Плане, које називају “Десечани”, и који је увршћен у Бјелопавлићки кластер нема ни сазнања ни предања о пореклу из Бјелопавлића, а преци су му досељени у Десетак, претходна станица пре Топлице, највероватније крајем 18. или почетком 19. века из Ибарског Колашина. До објављивања резултата Гаљака, као представника породица које су забележене у литератури као Бјелопавлићи, можемо да претпоставимо да су Јаковљевићи - Десечани исти род са Гаљџима и осталим фамилијама које славе Св. Петку и да би у том случају, требало њихово битисање на том простори датирати бар 100 до 200 година раније, што нас доводи до узлазног периода развоја Бјелопавлића као племена. Готово је немогуће да су Бјелопавлићи за тако кратко време могли да доживе демографску експанзију која је могла да преплави Иб. Колашин.

Ако узмемо претпоставку из најранијег периода коју Бјелопавлићи баштине, о Леки Дукађинцу, чији се син Павле досељен у Бјелопавлићку долину, онда је подједнако реалистична претпоставка да су преци Колашинаца који славе Св. Петку могли бити досељени са истог матичног подручја (Метохије), која је и дан данас везана традицијом и у којој су остваиравани интензивни контакти међу становништвом до скоро.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9406
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #403 послато: Мај 18, 2018, 08:41:24 поподне »
Лека Дукађинац је живео у 15. веку, док су Бјелопавлићи настали у ранијем периоду. 1411. године спомињу се у дубровачком документу као ратничка (боље рећи - разбојничка) дружина. Ако их 1411. године има већ толико да могу бити наоружана дружина и, још с некима, препадати дубровачке караване, а имају родовско име Бјелопавлићи, то указује да им је предак у најмању руку прадеда који је имао бројно мушко потомство, што даље указује да је Бијели Павле рођен негде у другој половини 13. века.

Не знам како се то уклапа у причу о родовима из Ибарског Колашина који славе Свету Петку и генетски припадају бјелопавлићком роду. Можда они и нису од досељеника из Бјелопавлића, већ неки огранак истог рода из Метохије (Дукађина) који никад није ни био у ЦГ Брдима, већ је неким другим путем дошао до Ибарског Колашина.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5052
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #404 послато: Мај 18, 2018, 09:01:14 поподне »
Лека Дукађинац је живео у 15. веку, док су Бјелопавлићи настали у ранијем периоду. 1411. године спомињу се у дубровачком документу као ратничка (боље рећи - разбојничка) дружина. Ако их 1411. године има већ толико да могу бити наоружана дружина и, још с некима, препадати дубровачке караване, а имају родовско име Бјелопавлићи, то указује да им је предак у најмању руку прадеда који је имао бројно мушко потомство, што даље указује да је Бијели Павле рођен негде у другој половини 13. века.

Не знам како се то уклапа у причу о родовима из Ибарског Колашина који славе Свету Петку и генетски припадају бјелопавлићком роду. Можда они и нису од досељеника из Бјелопавлића, већ неки огранак истог рода из Метохије (Дукађина) који никад није ни био у ЦГ Брдима, већ је неким другим путем дошао до Ибарског Колашина.

Мислим да комбинација генетике, предања и дијалекта, иду у прилог тези о доласку из Бјелопавлића...

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #405 послато: Мај 18, 2018, 09:07:12 поподне »
Зар нису поједине породице који славе св. Петку у Ибарском Колашину потврђене генетски као  Бјелопавлићи?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6808
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #406 послато: Мај 18, 2018, 09:26:46 поподне »
Не знам како се то уклапа у причу о родовима из Ибарског Колашина који славе Свету Петку и генетски припадају бјелопавлићком роду. Можда они и нису од досељеника из Бјелопавлића, већ неки огранак истог рода из Метохије (Дукађина) који никад није ни био у ЦГ Брдима, већ је неким другим путем дошао до Ибарског Колашина.

Ако узмемо претпоставку из најранијег периода коју Бјелопавлићи баштине, о Леки Дукађинцу, чији се син Павле досељен у Бјелопавлићку долину, онда је подједнако реалистична претпоставка да су преци Колашинаца који славе Св. Петку могли бити досељени са истог матичног подручја (Метохије), која је и дан данас везана традицијом и у којој су остваиравани интензивни контакти међу становништвом до скоро.

Нешто слично би се могло реконструисати за Морачане-Богићевце - један део би са Метохије преко севера Албаније доспео до Мораче (то су Богић и његови потомци), док други део никада није ни отишао за Брда већ се из Метохије исељавао ка северу (ово би могли бити преци тестираног Ћировића). Није немогуће да је Метохија за многе данас раширене родове била стара, средњовековна матица.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5052
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #407 послато: Мај 18, 2018, 09:41:56 поподне »
Нешто слично би се могло реконструисати за Морачане-Богићевце - један део би са Метохије преко севера Албаније доспео до Мораче (то су Богић и његови потомци), док други део никада није ни отишао за Брда већ се из Метохије исељавао ка северу (ово би могли бити преци тестираног Ћировића). Није немогуће да је Метохија за многе данас раширене родове била стара, средњовековна матица.

Дијалекат којим се говори у И. Колашину је зетско-јужносанџачки (или зетско-рашки), који неприродно као клин улази у косовско-ресавски. Нека популација је тај дијалекат донела. То су најбројнији Гашани-Бјелопавлићи из Зете. Дакле морали су бити далеко бројнији да би наметнули свој дијалекат. Да су дошли из Метохије или старе Херцеговине, то би други дијалекат био.То се на мапи дијалеката добро види.

« Последња измена: Мај 18, 2018, 09:43:47 поподне Милош »

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #408 послато: Мај 18, 2018, 09:57:11 поподне »
Дакле, дефинитивно је у питању старија миграција из Херцеговине на то подручје. Исто тако предање о досељавању из Лике очито није тачно јер се у Слабињи Јакшићи као што видимо помињу раније тј. пре 1800. године у којој је смештен долазак у Слабињу.

Слабиња је пописана у турском попису из 1604. године. Може се рећи да је била прилично насељена. Ово је извод из пописа.



Као што се може видјети, насељена је српским становништвом у влашком статусу. Код имена једног од становника наводи се и "Херцеговина" што може да значи мјесто поријекла. Да је неко становништво досељено и у скорашњем периоду говоре називи типа "пришлац". Такође видимо и солидан број наведених презимена, што и није типично за турске пописе: Драгић, Јовичић, Владовић, Шијић, Љубић, Огроштић, Цвитковић, Теорић. Нека имена и презимена имају икавске облике: Стипан, Цвитковић и западне облике имена Јуре, Иван. У селу има и муслимана. Кнез је Туле Малешов.

По баштинама се види да је село насељавано генерацију раније, јер синови држе у посједу баштине својих очева, које су исти добили по свему судећи након освајања тих крајева, у другој половини 16. вијека.

Остаје отвореним питањем, шта се десило са тим становништвом у периоду од овог пописа 1604. године до ратова 1790-тих. Узимајући у обзир да је у том периоду на тој међи вођено неколико ратова између Турака и Аустријанаца и да је становништво неколико пута расељаванао, тешко да је очуван континуитет становништва. Дакле су Јакшићи могли доћи и у 18. вијеку приликом репопулације тих крајева.


На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6808
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #409 послато: Мај 18, 2018, 10:03:06 поподне »
Дијалекат којим се говори у И. Колашину је зетско-јужносанџачки (или зетско-рашки), који неприродно као клин улази у косовско-ресавски. Нека популација је тај дијалекат донела. То су најбројнији Гашани-Бјелопавлићи из Зете. Дакле морали су бити далеко бројнији да би наметнули свој дијалекат. Да су дошли из Метохије или старе Херцеговине, то би други дијалекат био.То се на мапи дијалеката добро види.

Не могу да се сетим шта је Ивић писао о стању дијалеката током средњег века, да ли су већ тад били уобличени сви садашњи дијалекти или не? Ако су то биле миграције из нпр. 13. века, можда не треба то посматрати из угла тренутне језичке ситуације (тј. из скорије прошлости). Не бих негирао долазак Бјелопавлића у Ибарски Колашин, али не бих ни одбацивао идеју да су се у те Бјелопавлиће доселили из Метохије током 13. века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #410 послато: Мај 18, 2018, 10:05:06 поподне »
Нешто слично би се могло реконструисати за Морачане-Богићевце - један део би са Метохије преко севера Албаније доспео до Мораче (то су Богић и његови потомци), док други део никада није ни отишао за Брда већ се из Метохије исељавао ка северу (ово би могли бити преци тестираног Ћировића). Није немогуће да је Метохија за многе данас раширене родове била стара, средњовековна матица.
Управо тако, Никола.

Датирање јесте велики проблем. Не тврдим, али чини ми се у документу који је Небо поменуо јавља Бјелопавлић, заједно са још неким конкретно наведеним Брђанима који су опљачкали дубровачки караван. Нисам сигуран да можемо на основу тог записа, односно првог помена имена Бјелопавлића да и приближно претпоставимо величину т.ј бројност припадника тог рода у поменутој области у датом периоду. Ако претпоставимо да је то било патронимично презиме, која су се мењала, или замењивала новим патронимичким презименима унскладу са ширењем родова, онда би указало на релативну временску блискост родоначелнику. Ово је само претпоставка.

Наравно, не тврдим да колашинске породице које славе Св. Петку нису Бјелопавлићи. Исто тако, сматрам да литература из прве половине 20. века која нам је у сваком случају драгоцена полазна основа, обилује многим произвољним закључцима који су базирани на простим асоцијацијама и повезивању, која не морају нужно вити тачни.
Ухватио сам се примера једне фамилије, у сваком случају староседелачке у Средњем Ибру, са јаким индицијама о даљем пореклу из Ибарског Колашина, која за разлику од велике већине исељених Бјелопавлића нема никаквог сазнања или предања о пореклу из Бјелопавлића, иако поседује хаплотип који недвосмислено припада кластеру који је назван Бјелопавлићким.

Та чињеница, наравно, на примеру једне породице ме је навела на размишљање, шта ако у неким случајевима наше закључивање следи неку утабану стазу која никада раније није критички размотрена у целини.

Бјелопавлићи су као племе дефинисани усменим предањем или боље рећи, варијантама предања која су ушла у нашу историографију кроз пера Попа Риста Бошковића, Максима и нарочито Петра Шобајића, а која су цитирана и преношена од стране других аутора, као истина.

Тестирањем фамилија које су у предању и литератури наведена као Бјелопавлићи је формиран кластер који сада имамо и у који уклапамо резултате како пристижу, по сличности хаплотипа, што дефинитивно индикује заједничко генетско порекло. Међутим, тај прапредак Бјелопавлића, био то Павле или нека друга личност је досељена у ту племенску област из неке матице, која би по предању требала бити Метохија, мада као што Небо каже, не поклапају се елементи предања временски.
Ако је матица тог генетског рода била у некој другој области, која чак географски и традиционално нагиње територији на којој се налазе представници истог генетског рода који не поседују изворно сазнање о другој групи својих сродника као ни њихов територији, оправдано је претпоставити да су могле постојати две независне струје миграција, које су време и простор поделили. Тако можемо имати две групе припадника једног истог генетског рода у две различите области, без узајамног изворног знања о другој. Мислим да ово није нова теорија нити нови начин размишљања, већ исти приступ примењен на кретање становништва између Косова, Метохије и црногорских Брда.

Чини ми се да у случајевима старих миграција олако прихватамо просто пресликавање трендова, путева и праваца миграција из каснијих периода, за које имамо много конкретније информације, сведочанства и потврде.

Конкретно, Јаковљевићев хаплотип је сврстан у Бјелопавлићки кластер који је дефинисан на основу литературе и предања, али ако се у једном тренутку испостави да су заправо биле све независне миграционе струје из матице предака Бјелопавлића, онда тако означен кластер не одговара реалном стању, јер обухвата генетске сроднике Бјелопавића, који заправо нису Бјелопавлићи већ посебан друштвени ентитет на некој другој територији.
Мислим, ако не грешим, да је била слична ситуација и са називом за Дробњачки кластер.

Наравно, не предлажем поделу Бјелопавлићког кластера на Бјелопавлиће и Н.Н или било шта слично, само сугеришем да понекада, када постоје индиције, покушамо да гледамо или тумачимо неке ствари из другачије перспективе од оне устаљене, која истини за вољу, није ни могла до сада да се критички разматра у одсуству додатних информација и сазнања.

Верујем да ће бити таквих случајева када буду почели да се објављују резултати са КиМ.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #411 послато: Мај 18, 2018, 10:12:57 поподне »
Не могу да се сетим шта је Ивић писао о стању дијалеката током средњег века, да ли су већ тад били уобличени сви садашњи дијалекти или не? Ако су то биле миграције из нпр. 13. века, можда не треба то посматрати из угла тренутне језичке ситуације (тј. из скорије прошлости). Не бих негирао долазак Бјелопавлића у Ибарски Колашин, али не бих ни одбацивао идеју да су се у те Бјелопавлиће доселили из Метохије током 13. века.

Стицајем околности, баш се тестирани Маринко Божовић исцрпно бавио истраживањем језика, односно говора Иб. Колашина и Средњег Ибра и сврстао их у подгрупу Рашких говора, унутар Зетско-Рашких говора, како је бивши Зетско-јужно санџачки преименован на његов предлог. Иако условно припадају истој групи, постоје значајне лингвистичке разлике које можда на први погледа нису експлицитне а које би могле да допринесу управо разумевању разлика између ових група становништва.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #412 послато: Мај 18, 2018, 10:15:14 поподне »
Слабиња је пописана у турском попису из 1604. године. Може се рећи да је била прилично насељена. Ово је извод из пописа.

Meni se čini da je ovo ona Slabinja s bosanske strane.  Zaseoci Dizdarlije i Iskovac su južno od te, bosanske Slabinje.  To su danas dva sela, Gornja i Donja Slabinja.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9406
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #413 послато: Мај 18, 2018, 10:28:44 поподне »
Конкретно, Јаковљевићев хаплотип је сврстан у Бјелопавлићки кластер који је дефинисан на основу литературе и предања, али ако се у једном тренутку испостави да су заправо биле све независне миграционе струје из матице предака Бјелопавлића, онда тако означен кластер не одговара реалном стању, јер обухвата генетске сроднике Бјелопавића, који заправо нису Бјелопавлићи већ посебан друштвени ентитет на некој другој територији.

Мислим, ако не грешим, да је била слична ситуација и са називом за Дробњачки кластер.

Наравно, не предлажем поделу Бјелопавлићког кластера на Бјелопавлиће и Н.Н или било шта слично, само сугеришем да понекада, када постоје индиције, покушамо да гледамо или тумачимо неке ствари из другачије перспективе од оне устаљене, која истини за вољу, није ни могла до сада да се критички разматра у одсуству додатних информација и сазнања.

Амин.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #414 послато: Мај 18, 2018, 10:30:31 поподне »
Meni se čini da je ovo ona Slabinja s bosanske strane.  Zaseoci Dizdarlije i Iskovac su južno od te, bosanske Slabinje.  To su danas dva sela, Gornja i Donja Slabinja.

Да, јесте са босанске стране, ту је још и Јохова, које је такође са босанске стране. Претпостављам да је становништво и босанске и банијске Слабиње повезано, дијели их само ријека Уна, а кроз већи дио 17. и 18. вијека обе стране ријеке Уне су се налазиле у једној, било аустријској, било турској држави. Граница се коначно усталила на Уни тек од краја 18. вијека.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5052
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #415 послато: Мај 18, 2018, 10:31:11 поподне »
Управо тако, Никола.

Конкретно, Јаковљевићев хаплотип је сврстан у Бјелопавлићки кластер који је дефинисан на основу литературе и предања, али ако се у једном тренутку испостави да су заправо биле све независне миграционе струје из матице предака Бјелопавлића, онда тако означен кластер не одговара реалном стању, јер обухвата генетске сроднике Бјелопавића, који заправо нису Бјелопавлићи већ посебан друштвени ентитет на некој другој територији.


Вероватно ће интересовати неке форумаше - један Бјелопавлић је поручио Big Y-500 тест. Резултат се очекује за 2-3 месеца.

Поред ове добре вести, још боље би било када би имали наручен Big Y500 за неког Гашанина из И. Колашина... то би дефинитивно дало одговор на сва наша питања...

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #416 послато: Мај 18, 2018, 10:36:27 поподне »
Дијалекат којим се говори у И. Колашину је зетско-јужносанџачки (или зетско-рашки), који неприродно као клин улази у косовско-ресавски. Нека популација је тај дијалекат донела. То су најбројнији Гашани-Бјелопавлићи из Зете. Дакле морали су бити далеко бројнији да би наметнули свој дијалекат. Да су дошли из Метохије или старе Херцеговине, то би други дијалекат био.То се на мапи дијалеката добро види.

Ја сам склон да однос тумачим повлачењем ијекавског наречја услед продора Косовско-ресавског говора, о чему сведоче остаци ијекавштина у становништву које је до пре 100 година било ијекавског говора. Ово се нпр. види у говору стаовништва Топлице које је досељено из Средњег Ибра, Иб. Колашина и са Јавора.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5052
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #417 послато: Мај 19, 2018, 12:15:43 пре подне »
Не могу да се сетим шта је Ивић писао о стању дијалеката током средњег века, да ли су већ тад били уобличени сви садашњи дијалекти или не? Ако су то биле миграције из нпр. 13. века, можда не треба то посматрати из угла тренутне језичке ситуације (тј. из скорије прошлости). Не бих негирао долазак Бјелопавлића у Ибарски Колашин, али не бих ни одбацивао идеју да су се у те Бјелопавлиће доселили из Метохије током 13. века.

Негде сам читао да је на стварање зетско-рашког дијлекта утицај имао албански језик. Можда грешим...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2609
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #418 послато: Мај 19, 2018, 01:45:50 пре подне »
Веза са Каљевићима је још раније оборена, јер су Каљевићи поријеклом од Лијешевића из Пипера,а не од Лутоваца.

Што се тиче везе Божовића са Лутовцима, причекао бих још неки конкретан резултат Лутоваца. Код Божовића је предање о поријеклу из Пипера прилично јако, а и слава Митровдан се поклапа.

За Каљевиће постоје две верзије о пореклу из Пипера:
1) Андрија Лубурић је у Дробњацима од њих забележио предање према коме потичу од Пилетића из Пипера који су грана Ђурковића (Лутоваца). Лубурић је сматрао да је то предање нетачно због различитих слава (Каљевићи славе Томиндан, а Пилетићи Аранђеловдан) и највероватније је у праву имајући у виду остале резулате.
2) Јован Ердељановић је у Пиперима забележио да Каљевићи из Дробњака потичу од Лијешевића који су старинци у том племену, међутим није навео извор за такву тврдњу. Ова верзија звучи вероватније, али питање је да ли је то само Ердељановићева претпоставка на основу заједничке славе.

Постоји на 23andme Лумовић/Љумовић из Пипера који је R1b, тако да би тој хаплогрупи требали припадати и Божовићи из Пипера, као и сви остали Лутовци. И Шћекићи који су R1b имају такође једно предање по ком су од Пилетића који су такође Лутовци. Према томе, све је извесније да Божовићи у Придворици нису од Божовића из Пипера, осим ако Божовићи у Пиперима нису сродни осталим Лутовцима.

Како ствари тренутно стоје, вероватно си у праву. И Љумовићи и Шћекићи су према предању огранци Ђурковића који су грана Лутоваца. Док се за Шћекиће не зна са сигурношћу од кога тачно потичу, за Љумовиће није довођено у питање порекло од Ђурковића. Тако да су Лутовци вероватно заиста највећим делом R1b, а Пилот је у њиховом предању постао Пирот. Али с обзиром да једино Вукотићи (Божовићи и Равнолажани) славе Митровдан у Пиперима, врло је могуће да је предање Божовића из Ибарског Колашина ипак тачно.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2609
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #419 послато: Мај 19, 2018, 01:47:02 пре подне »
У сваком случају, мораћемо да сачекамо још неки резултат из Пипера да би смо добили потврду о пореклу Божовића из Ибарског Колашина.