Морам признати да ми до данас није јасан анимозитет који Срби из Србије гаје према Крајишницима. Нису им криви ни Албанци који узеше Косово, ни сународници који су продали то исто Косово, ни НАТО, ни Аустријанци, ни Турци ни Немци, али им сметају Крајишници који су ратовали у Првом светском рату за ту Србију.
Да ли је то некакав комплекс, покушавам да разумем. Сличан анимозитет су Хрвати гајили према Србима досељеним у Хрватску (Војна крајина). Ваљда се тако и овде Срби из Србије осећају на неки начин "угрожено", иако нема реалних разлога за то. Са друге стране, иста нетрпељивост (не само од стране "Србијанаца", већ свих Срба), влада и према Црногорцима који се лактају у Београду, или новопридошлим Косовцима (популарно Косоварима), који су дошли са повећим капиталом, или ушли у одређене институције. Закључак - нема нама среће овде. 
А ови регионални називи се често и нису сматрали увредом, штавише људи су их некада с поносом истицали. У литератури су истраживачи почетком 20. века бежелили такве податке од самих досељеника. 20. век је са собом донео превише сукоба, ратова, па су у међувремену термини као што су Бугараш, Босанац, Арнауташ, постали велика увреда.
Мислим да је то све нормално, слична је ситуација свугдје гдје има великих миграција становништва и социјалних ломова. Није то никаква посебност Србије, тога има и у Републици Српској, код Хрвата мислим да су још израженије те регионалне разлике.
Лично сам добар дио живота провео у Србији и живио сам и на Косову и у Београду и у Војводини, био сам у контакту са појединцима из скоро свих крајева Србије. Никад нисам осјетио неку непријатност или анимозитет. Бар не отворени.
А та препуцавања, дошао овај па ми преотео посао, не узимам превише озбиљно.Као што написах, уобичајена ствар, као из оне Балашевићеве пјесме.
"Rece: Ti si glupi Lala, reko': Lepo, bas ti fala
Al' sam jedno ipak uspeo da s'vatim
supalj si k'o crkveno zvono, jeb'o te voz koji te don'o
Da se i ja tu s tobom cela veka patim"
