Аутор Тема: Локализми у говору далматинских Срба  (Прочитано 25972 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Локализми у говору далматинских Срба
« послато: Април 02, 2018, 12:26:49 пре подне »
Ове речи су се говориле у Плавну и Радљевцу.  Неке сам чуо од бабе, прабабе и других старијих људи, неке говоре моји родитељи, а неке говорим и ја.  У прву групу сам ставио италијанизме који су модификовани (за пар речи нисам начисто да ли су италијанизми).  У другу групу сам ставио речи које нису италијанизми, мада понека можда и јесте (нисам сигуран). У другој групи препознајем старе српске речи, турцизме, понеки германизам а има доста речи које су мени непознатог порекла.
 
камара (соба),  катрига (столица),  ура (сат),  капула (црни лук),  спиза (храна), помидора (парадајз), шуверини (шибице), мела (јабука),  домижана (посуда за пиће),  кариола (колица),  шпорко (прљаво),  шкуре (капци на прозорима),  шкатула (кутија),  шолде (паре),  маћа (болест),  мањистра (тестенина),  арија (чист ваздух),  шушта (душек),  бошча (бела марама коју су носиле удате жене),  катрига (столица),  дота (мираз),  дотарица (мираздинка),  шпина (славина),  шкале (мердевина),  боршча (торба),  пијет (тањир),  пињур (виљушка),  праска (виноградска бресква),  лумбрела (кишобран),  кушин (јастук),  шугаман (пешкир),  зера (мало),  граделе (ротиљ),  кала (уска улица),  матрелина (чекић),  маца (већи чекић),  бакетати (тући, ударати),  пунат (поен у картама),  бутига (продавница),  шувит (таван),  шпигло (огледало),  вригање (пржење),  вритула (уштипак),  боца (флаша),  боцун (већа флаша), пржун (затвор),  мурва (дуд),  вунцут (преварант),  деворни (туђи),  рундати (преметати),  јакета (јакна),  ђир (круг),  каприц (инат),  тука (ћурка),  ћика (опушак),  ћикара (шоља),  врешко (свеже),  шесан (леп),  ћапити (отети),  травежа (кецеља),  кужина (кухиња),  цукар (шећер),  маренда (ужина),  шифуњер (ормар),  преша (журба),  кукумар (краставац),  кацивола (већа кашика за сипање),  манит (луд),  дишпет (инат),  шпијати (вирити),  мула (полу магарац полу коњ),  шкриња (мртвачки сандук),  капса (мартвачки сандук),  ланцун (чаршаф),  шпиода (зихернадла),  пршут (шунка),  либар (књига),  брина (гомила земље),  ћић (стриц),  ћакула (оговарање),  клапа (група),  клапац (момак),  мулац (копиле),  тинта (мастило),  кунтен (вољан)

чава (ковани ексер),  броква (ексер),  шкакљати (голицати),  вареника (млеко),  навака (добробит, благодет),  мадрац (душек),  рубац (марама),  кава (већа рупа),  пуце (дугме),  ижиња (памет, идеја),  гњити (трулити),  гра (пасуљ),  дипле (гајде),  свирала (фрула),  дурати (трпети),  зарука (веридба),  кар (свађа),  нева (јетрва),  ћаћа (отац),  ћако (свекар),  тежак (сељак),  вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту),  воша (канал),  шпарати (штедети),  шпица (коштица),  шкиљити (гледати стиснутих очију),  ножице (маказе),  цигли (последњи),  шиба (мотка од прута),  ћук (сова),  јејина (сова),  јере (зашто),  скоруп (кајмак),  луг (пепео),  пирити (дувати),  мијур (плих),  шлапе (папуче),  калати (уморити се),  крамп (будак),  здјела (шерпа),  жмаре (чварци),  мрква (шаргарепа),  базати (бесциљно лутати),  бајам (бадем),  авлија (двориште),  медити (лепо говорити, улизивати се),  лупеж (лопов),  шњуре (петрле),  губица (усна),  лабрња (усна),  ћукати (звиждати),  швикати (звиждати),  пенџер (прозор),  тувити (памтити),  квасина (сирће),  косјер (срп за сечење грана),  ћа (напоље, вани),  брикташ (новчаник),  каца (башва за кисељење купуса),  бакра (посуда за кување),  црљен (црвен),  цицвара (јело од кукурузног брашна),  уперан (нормалан),  синџир (ланац),  роглав (својеглав),  пека (сач),  отава (млада трава),  дела (ајде), диванити (говорити),   шкодити (сметати),  крув (хлеб),  ћимбушити (страсно пушити),  астал (сто),  чатати (кад поп чита молитву),  урован (тешке нарави),  пила (тестера),  кљаст (без руке),  крупа (град-метеоролошка појава),  грумила (гомила),  вакат (време),  земан (време),  крпуша (крпељ),  зрак (ваздух),  цолоти (храмати),  преуба (макар, минимум прихватљивог),  зувар (бар, деломично),  огуглати (навићи се на муку),  корун (срванасти део клипа на кукурузу),  посјек (прасе за клање),  видра (посуда за прање веша),  пекмез (џем),  база/баса (ситни сир),  шпинат (спанаћ),  штаваљ (зеље),  запта (ограничење, мера),  гувно (простор за врсидбу за коњима)

« Последња измена: Април 02, 2018, 12:34:28 пре подне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #1 послато: Април 02, 2018, 01:00:56 пре подне »
Занимљив је назив крпуша (крпељ). У албанском и у румунском назив за крпеља је këpushë/căpúșă; претпостављам да је првобитни облик имао и "р", као код далматинских Срба. Проверавао сам називе за крпеља код других словенских народа, западних и источних, углавном се своди на извођење од речи "клешта" (клешт/клешч), код Словенаца је "кљукица" (вероватно од глагола "кљукати"), дакле они у својој основи немају корен *крп-. Изгледа да је тај корен ограничен само на западни (без словеначког) и источни јужнословенски простор (код Бугара постоји сродна реч, кърлеж, код Македонаца крлеж), као и на румунски и албански. Да ли је у питању неки јужнословенски дијалектизам који се није очувао код осталих Словена, или старобалканска супстратна реч?

Назив клапац за момка је од словенског корена *хлап, који означава дете, дечака, постојало је и лично име Хлапац од којег се развило презиме (Х)Лапчевић. Мислим да је од тог назива изведено и једно од имена за робове, јер су код старих Словена робови по својим правима изједначавани са децом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #2 послато: Април 02, 2018, 01:19:39 пре подне »
Занимљив је назив крпуша (крпељ). У албанском и у румунском назив за крпеља је këpushë/căpúșă; претпостављам да је првобитни облик имао и "р", као код далматинских Срба. Проверавао сам називе за крпеља код других словенских народа, западних и источних, углавном се своди на извођење од речи "клешта" (клешт/клешч), код Словенаца је "кљукица" (вероватно од глагола "кљукати"), дакле они у својој основи немају корен *крп-. Изгледа да је тај корен ограничен само на западни (без словеначког) и источни јужнословенски простор (код Бугара постоји сродна реч, кърлеж, код Македонаца крлеж), као и на румунски и албански. Да ли је у питању неки јужнословенски дијалектизам који се није очувао код осталих Словена, или старобалканска супстратна реч?

Назив клапац за момка је од словенског корена *хлап, који означава дете, дечака, постојало је и лично име Хлапац од којег се развило презиме (Х)Лапчевић. Мислим да је од тог назива изведено и једно од имена за робове, јер су код старих Словена робови по својим правима изједначавани са децом.

Имаш ли идеју које би могло бити порекло речи; нева (јетрва),  чава (ковани ексер),  броква (ексер),  ижиња (памет, идеја),  дипле (гајде),  ћаћа (отац),  јејина (сова),  јере (зашто),  калати (уморити се),  зувар (бар, макар),  квасина (сирће),  навака (добробит, благодет).  Те речи су ми најмистериозније.

Скоруп (кајмак) и вареника (млеко) се говори у источној и старој Херцеговини. Видео сам кад је Мемедовић био на Дурмитору људи код којих је био у кући кажу скоруп и вареника.
Постоје ли те речи у неким деловима Србије?

Сетио сам 3 речи које нисам уписао горе буњиште (сметљиште),  густјерна (цистерна) и кракат (дугоног).   
« Последња измена: Април 02, 2018, 01:23:22 пре подне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #3 послато: Април 02, 2018, 03:00:35 поподне »
Имаш ли идеју које би могло бити порекло речи; нева (јетрва),  чава (ковани ексер),  броква (ексер),  ижиња (памет, идеја),  дипле (гајде),  ћаћа (отац),  јејина (сова),  јере (зашто),  калати (уморити се),  зувар (бар, макар),  квасина (сирће),  навака (добробит, благодет).  Те речи су ми најмистериозније.

Скоруп (кајмак) и вареника (млеко) се говори у источној и старој Херцеговини. Видео сам кад је Мемедовић био на Дурмитору људи код којих је био у кући кажу скоруп и вареника.
Постоје ли те речи у неким деловима Србије?

Сетио сам 3 речи које нисам уписао горе буњиште (сметљиште),  густјерна (цистерна) и кракат (дугоног).

Речи "чавао" и "чавли" (у множини) за ексер користе и Хрвати; можда се користи и у другим крајевима. Потиче од латинског "clavus", са истим значењем (ексер). Речи "скоруп" и "вареника" су широко распрострањене у динарским крајевима, користе се и на простору данашње ЦГ.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #4 послато: Април 02, 2018, 03:18:45 поподне »
Имаш ли идеју које би могло бити порекло речи; нева (јетрва),  чава (ковани ексер),  броква (ексер),  ижиња (памет, идеја),  дипле (гајде),  ћаћа (отац),  јејина (сова),  јере (зашто),  калати (уморити се),  зувар (бар, макар),  квасина (сирће),  навака (добробит, благодет).  Те речи су ми најмистериозније.

Скоруп (кајмак) и вареника (млеко) се говори у источној и старој Херцеговини. Видео сам кад је Мемедовић био на Дурмитору људи код којих је био у кући кажу скоруп и вареника.
Постоје ли те речи у неким деловима Србије?

Сетио сам 3 речи које нисам уписао горе буњиште (сметљиште),  густјерна (цистерна) и кракат (дугоног).

Нафака или навака, како ти рече, је турцизам. Можда и персијска или арапаска реч али је код нас свакако дошла преко Турака.
Дипле је назив који се користи углавном за двојенице или двојнице. Нисам до сада чуо да се за гајде каже дипле.
Скоруп је реч словенског порекла и једноставно се користи јер је кајмак кора која се ухвати по охлађеном млеку, тј. млеко се скори.
Вареника долази од тога што се млеко вари тј. кува. У Дробњаку за кисело млеко кажу млијеко а за слатко, вареника. Мислим да је тако у целој Црној Гори и Херцеговини.
Броква и јејина су изрази које сам чуо у Дробњаку. Мислим да је броква романског порекла али можда се и варам.
Буњиште и кракат мислим да користе сви Срби. Знам сигурно да се ови изрази користе у Старој Херцеговини, Поморављу, Шумадији, Источној Србији...
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #5 послато: Април 02, 2018, 03:31:18 поподне »
Кракат је од "крак", са значењем - рука, односно екстремитет уопште. Словенска је реч, користи се и код Јужносрбијанаца (покривам главу сас краци); чак је позајмљена и у албански, па је сада основна реч за руку у том језику - krah.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #6 послато: Април 02, 2018, 03:44:24 поподне »
У Подкозарју су из речених познате само буњиште, здјела, комора (соба, простор), мацола, боца, каца, тука, ћаћа, ћик, шкриња, пршут, отава, шпица или кошпица или коштица, вериге, шкиљити (њем. schielen), шкакљати, цијегли, шиба, губица, лабрња, тувити или товити, ћаћа, кракат, пила, скоруп, луг, пирити или пухати. Чавао се каже гвозд, пијет пладањ, није шњура но жњура (њем. Schnur), није ћић него чича, није мијур но мје´ур, није грумила но гомила, шкодити не значи сметати но штетити, јере не значи зашто него просто јер, крупа није само крупан град него и крупније мљевено жито, гувно кажемо гумно, вареника није млијеко него јело с вареним млијеком, када удробиш хљеба уњ, цијегли не значи посљедњи но једини или само он; не кажемо никада мијур, крув, кувати, орај, грај него само мјеур, кру, ора, гра, куат итд. и још кажемо њеки, њешто... а не неки, нешта ... Ето такове су разлике. Мастне ријечи су обће словјенске.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #7 послато: Април 02, 2018, 03:46:35 поподне »
Кракат је од "крак", са значењем - рука, односно екстремитет уопште. Словенска је реч, користи се и код Јужносрбијанаца (покривам главу сас краци); чак је позајмљена и у албански, па је сада основна реч за руку у том језику - krah.

Не може крак никако бити рука. Крак је једнозначно само нога. Ми је најчешће употребљавамо за жабље краке или задње ноге неке животиње, а исто и ријеч корак потиче од крак, као и румунска ријеч за католички адвент - крачун.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #8 послато: Април 02, 2018, 04:02:35 поподне »
Нафака или навака, како ти рече, је турцизам. Можда и персијска или арапаска реч али је код нас свакако дошла преко Турака.
Дипле је назив који се користи углавном за двојенице или двојнице. Нисам до сада чуо да се за гајде каже дипле.
Скоруп је реч словенског порекла и једноставно се користи јер је кајмак кора која се ухвати по охлађеном млеку, тј. млеко се скори.
Вареника долази од тога што се млеко вари тј. кува. У Дробњаку за кисело млеко кажу млијеко а за слатко, вареника. Мислим да је тако у целој Црној Гори и Херцеговини.
Броква и јејина су изрази које сам чуо у Дробњаку. Мислим да је броква романског порекла али можда се и варам.
Буњиште и кракат мислим да користе сви Срби. Знам сигурно да се ови изрази користе у Старој Херцеговини, Поморављу, Шумадији, Источној Србији...

Код далматинских Срба је исто вареника била слатко млеко, а кисело млеко је било млијеко/мљеко.

У Ковачићу код Книна је постојало презиме Јејина, увек сам се питао од чега је настало а онда сам пре пар година сазнао да је јејина архаични израз за сову.
Моје бабе и прабаба нису говориле јејина, већ се та реч користила у још даљој прошлости.
« Последња измена: Април 02, 2018, 04:04:13 поподне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #9 послато: Април 02, 2018, 04:35:41 поподне »
Не може крак никако бити рука. Крак је једнозначно само нога. Ми је најчешће употребљавамо за жабље краке или задње ноге неке животиње, а исто и ријеч корак потиче од крак, као и румунска ријеч за католички адвент - крачун.

Да, у праву си, моја грешка. Понело ме измењено значење које је ова реч добила у албанском. Ево и примера употребе те речи од стране једног Власотинчанина (Цеке Воденичаревића):

"Ја несмеја ни да гледам, снавел сам главу међу краци и покрил очи с руке."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #10 послато: Април 02, 2018, 04:41:55 поподне »
Горе сам погрешно написао чекић је мартелина (потиче од италијанске речи martello што значи чекић)

Ево још неких речи:

гушт (задовољство),  шиматорија (гробље), ијо (јео, јеси ли си ијо-јеси ли си јео),  капа (вођа),  мизерија (беда), вини (исти),  виле (рогуље),  драга (увала у шуми),  лотрав (трапав, неуредан),  сужањ (заробљеник),  урвати (уништити),  носећа/нусећа (трудна жена),  бременита (трудна жена),  бреме (терет, може да се односи и на физички и на психички терет),  ушеперан (способан),  поглавач (јастук),  лугар (шумар),  виника (џенерика),  докон (беспослен),  машиће (хватаљке),  виленити (беснити),  ванка (напољу),  брацо (млађи девер),  брајо (старији девер),  бачити се (силити се),  баџа (врста рупе),  шубиоте (ситне макароне),  тутор (заступник),  скалати (спасти), кнап (таман),  перити (намеравати),  рокељ (конац),  канап (конац),  осјен (сенка),  ки/ка (као),  шкопити (јаловити),  штројити (јаловити),  жбир (шпијун),  крашен (драг),  кршан (крупан),  декати (тући),  буле (кокице),  турчин (зрно кукуруза које се не претвори у булу/кокицу),  дека (десетина, десет дека = 100 грама),  бруцати (ући у пубертет),  бручка (стидна длака),  крумпијер (кромпир),  биљац (дебели вунени покривач),  шмрека (смреча),  пасати (одговарати),  ијуда (лош, зао човек),  мантање (вртоглавица),  визита (посета),  грота (грех),  гњила (глина),  јопет (опет),  кашета (гајба),  кашун (дрвени сандук у којем стоје кукурузи),  лишина (карта без пуната/поена),  лишо (празно, прошао сам лишо-прошао сам без последица),  коноба (део подрума где стоје пиће и кромпири),  куражан (храбар, поносан),  локати (неумерено пити),  мучати (ћутити),  пачати (марити, не пача-не мари),  паламудити (демагогисати),  ваздан (цео дан),  прч (јарац),  ревати 8јако плакати, обично се односи на децу),  цикнути (напукнути),  ћопап (хром), пудрити (брзо и пуно јести),  ђилет (прслук),  матак (пулу луд човек),  мечити се (навикнути се на нешто, навући се),  дека (ћебе)
« Последња измена: Април 02, 2018, 04:48:51 поподне Свевлад »

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #11 послато: Април 02, 2018, 08:11:37 поподне »
 Баш ми је било интересантно да читам ове речи, неке први пут чујем
Пробаћу да издвојим неколико које су ми познате  ;)
 
ура (сат),
  шкатула (кутија) знам за шкатуљу  праска (виноградска бресква),  бараска као бресква
лумбрела (кишобран), амбрел

   шпигло (огледало) од немачког шпигел


 ,  боца (флаша),
 јакета (јакна), жакет
 каприц (инат),
   ћапити (отети) узети украсти
цукар (шећер),   цукор као бомбона или шећер
 шифуњер (ормар), шифоњер
    кукумар (краставац) ово је из латинског,  манит (луд),
  шкриња (мртвачки сандук),  као кутија или сандук
шпиода (зихернадла), чиода
  пршут (шунка),
 клапа (група),
 клапац (момак),  хлапец дечак
  тинта (мастило), 

чава (ковани ексер), чавле
   шкакљати (голицати)
вареника (млеко),
   мадрац (душек),  мислила сам да је то основа кревета на који се ставља душек гњити (трулити), 
свирала (фрула), 
зарука (веридба),
  кар (свађа),  прекор
   ћаћа (отац), 
тежак (сељак), 
вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту),
 шпарати (штедети),
 шпица (коштица),
 шкиљити (гледати стиснутих очију),  ножице (маказе) ножњице
 шиба (мотка од прута),
 ћук (сова), 
 скоруп (кајмак), 
пирити (дувати), дувати али лагано
 крамп (будак), 
здјела (шерпа), чинија 
мрква (шаргарепа), 
базати (бесциљно лутати), 
авлија (двориште), 
лупеж (лопов) или лош човек
  шњуре (петрле),
 губица (усна) као уста,
 лабрња (усна)
пенџер (прозор),
 тувити (памтити), 
каца (башва за кисељење купуса),  диванити (говорити),   
шкодити (сметати),
  астал (сто), 
пила (тестера), 
земан (време), 
  зрак (ваздух), 
  огуглати (навићи се на муку), 
  пекмез (џем), 
  шпинат (спанаћ), 
штаваљ (зеље), 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #12 послато: Април 02, 2018, 08:16:16 поподне »
пирија (левак),  пошада (мањи нож),  риктати (намештати),  баратати (руковати),  троп (комина),  гојан (дебео, али не предебео),  сић (посуда за воду),  бленути (буљити, загледати),  пиљити (буљути, загледати - дуже него блeнути),  жвале (слина),  цуца (велика слина),  галин (црн - тамнопуп човек),  љеса (дрвена ограда),  кудити (говорити о нечијим манама иза леђа),  перчин (плетеница коју су носили мушкарци),  пиргасто (тачкасто, са флекама),  поган (зао),  смук (кување),  дворити (служити),  чеша (свраб),  бекина (мешина),  парњак (вршњак),  шодер (крупнији песак),  пржина (песак), шљунак (песак),  дати вјеру (дати реч),  мести (мешати),  самуток (моча),  барило (врста бачве),  белај (невоља),  шкампати (побећи),  ушкопити (кастрирати),  јање (јагње),  спињетак (део ноге од печеног јагњета),  таки (такав),  вељање (парење мачака) 
« Последња измена: Април 02, 2018, 08:22:47 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #13 послато: Април 02, 2018, 09:37:41 поподне »
Баш ми је било интересантно да читам ове речи, неке први пут чујем
Пробаћу да издвојим неколико које су ми познате  ;)
 
ура (сат),
  шкатула (кутија) знам за шкатуљу  праска (виноградска бресква),  бараска као бресква
лумбрела (кишобран), амбрел

   шпигло (огледало) од немачког шпигел


 ,  боца (флаша),
 јакета (јакна), жакет
 каприц (инат),
   ћапити (отети) узети украсти
цукар (шећер),   цукор као бомбона или шећер
 шифуњер (ормар), шифоњер
    кукумар (краставац) ово је из латинског,  манит (луд),
  шкриња (мртвачки сандук),  као кутија или сандук
шпиода (зихернадла), чиода
  пршут (шунка),
 клапа (група),
 клапац (момак),  хлапец дечак
  тинта (мастило), 

чава (ковани ексер), чавле
   шкакљати (голицати)
вареника (млеко),
   мадрац (душек),  мислила сам да је то основа кревета на који се ставља душек гњити (трулити), 
свирала (фрула), 
зарука (веридба),
  кар (свађа),  прекор
   ћаћа (отац), 
тежак (сељак), 
вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту),
 шпарати (штедети),
 шпица (коштица),
 шкиљити (гледати стиснутих очију),  ножице (маказе) ножњице
 шиба (мотка од прута),
 ћук (сова), 
 скоруп (кајмак), 
пирити (дувати), дувати али лагано
 крамп (будак), 
здјела (шерпа), чинија 
мрква (шаргарепа), 
базати (бесциљно лутати), 
авлија (двориште), 
лупеж (лопов) или лош човек
  шњуре (петрле),
 губица (усна) као уста,
 лабрња (усна)
пенџер (прозор),
 тувити (памтити), 
каца (башва за кисељење купуса),  диванити (говорити),   
шкодити (сметати),
  астал (сто), 
пила (тестера), 
земан (време), 
  зрак (ваздух), 
  огуглати (навићи се на муку), 
  пекмез (џем), 
  шпинат (спанаћ), 
штаваљ (зеље),

Латинизми/италијанизми су још и ове речи:
Цукар (шећер) од италијанске речи zucherro (шећер)
Пршут (шунка), од италијанског prosciutto (шунка)
Ура (сат), од италијанског ora (сат)
Боца (флаша), од италијанског botte (бачва, буре)
Шкриња (мртвачки сандук), од италијанског scrigno (ковчег, сандук)
Тинта (мастило), од италијанског tinta (боја)
Праска (виноградског бресква), од италијанског pesca (бресква)
Каприц (инат), од италијанског capriccio (хир)
Лумберела (кишобран), од италијанског ombrello (кишобран)
Шкатула (кутија), од италијанског scatola (кутија)

Вареника (млеко),  мадрац (душек),  зрак (ваздух),  пила (тестера),  свирала (фрула),  мрква (шаргарепа),  тежак (сељак),  ћук (сова),  вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту),  скоруп (кајмак),  зарука (веридба),  губица/лабрња (усна), лупеж (лопов) су старе српске речи.

Пенџер (прозор),  авлија (двориште),  земан (време) и пекмез (џем) су турцизми.  Пекмез је изворно персијска реч.

Шњуре (петрле) и шифуњер (ормар) су германизми.

Астал (сто) је мађарска реч.
 
Одакле су ти познате ове речи?  Јесу ли се неке користиле у твом крају?
« Последња измена: Април 02, 2018, 09:42:20 поподне Свевлад »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #14 послато: Април 02, 2018, 10:10:52 поподне »

 ......губица/лабрња (усна).... [


Занимљиво, да ирско-келтско gob има исто значење ->mouth, beak, bill (of a bird.)

https://en.wiktionary.org/wiki/gob
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #15 послато: Април 02, 2018, 10:31:40 поподне »
Guba je obćeslovjenska riječ. Guba je značilo u starosrbskom i gljiva, pečurka kao i onaj čep za vino koji se na njemačškom reče Kork.
Labrnja je čudna riječ. Zapravo je riječ samo brnja a ono la je mletački član. Brnjica je praseća njuška kojom rovi zemlju. Roviti zemlju se još reče brnati. S tim će valjda biti upoznati zemljedjelci.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #16 послато: Април 02, 2018, 10:52:51 поподне »
Иначе, реч "гвозд" у значењу "ексер" се јавља у руском и низу других словенских језика; први пут од Сунца чух да се тај израз користи и у Босанској Посавини.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #17 послато: Април 02, 2018, 11:01:00 поподне »
Ђе = где
Није ћела = Није хтела
Њев = Њихов
Бајам = Бадем
Тачке = Колица
Лојтре = Мердевине
Паљак = Кувача, Кутлача

Многе изразе је већ Свевлад написао...
Моја баба је тако говорила, не могу сад свих израза да се сетим...
Можда су неки и лички изрази, сад ми се све помешало.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #18 послато: Април 02, 2018, 11:05:07 поподне »
Ђе = где
Није ћела = Није хтела
Њев = Њихов
Бајам = Бадем
Тачке = Колица
Лојтре = Мердевине
Паљак = Кувача, Кутлача

Многе изразе је већ Свевлад написао...
Моја баба је тако говорила, не могу сад свих израза да се сетим...
Можда су неки и лички изрази, сад ми се све помешало.

Све ми је познато осим лојтре (мердевине), код мене се говорило шкале за мердевине. 
Чак и ја кажем шкале, тешко да сам 20 пута у животу рекао мердевине.


Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #19 послато: Април 02, 2018, 11:17:42 поподне »
палента = пура = качамак, кукурузно брашно
гра', грах = пасуљ