Колико предрасуда у овој реченици, искрено нисам очекивао то од Вас.
Из ког разлога сматрате да је жртвовање ако је избор Албанке или Украјинке у путању и због чега сматрате да би баш такав избор продужио срБски род?
Драги Филипчићу, уклониш ли призму својих предрассуда увидјети ћеш, да је моје питање беспредрассудно у правцу у којем ме те осуђујеш, него више свега мудрољубиво служи да побуди племенити стид у лицемјеру.
"
Жртва" се односило
не на избор Албанке или Украјинке него на имање храбрости изајти из зоне фрајерскога конфорта и запловити у воде бракозачећа.
Зашто упитах питање?Упиташ ли једнога по једнога нежењу и бездјетника, зашто је без жене и дјетце, често ће се рећи, да жене бјеже у град и да нема жена у селу. Ето такве питам, када би се појавила какова могућност упознати се с женом вољном удати се и родити дјетцу, би ли се радије обратили служби која ће их упознати с украјинском женом или служби која ће их упознати с албанском женом и зашто ( језик, култура, менталитет, васпитање, мњења и предрассуде о једнима и другима)
Каква је заправо моја призма зрења?У недоглед се овдје разбирају статистике и изржава нека лицемјерна забринутост за количину Срба. А ја си мислим - количину чега ли?
- количину новога нарашћаја мушкиња, које неће имати на кога угледати се, како пријти жени, приволити је, волити је и старати се о њој, да ти с радошћу роди дјетцу и продужи род?
- количину новога нарашћаја женскиња, тежиште чијега васпитања неће бити у развиће женске природе, кротости духа, самоуважењу и уважењу мужа и породице, него које ће бити изгубљене у свијету моде, тренда, треша и потраге за неком тобоже професионалним самоостварењем и утјешењем венуће женске душе и неиспуњих потреба улажући добит из тога професионалнога самоостварења у шопинг, сујету, опијањење алкохолом, травом, привидним самољубљем и ставом модерне феминистичке амазонке.
Бијелој кузи није се чудити! Она је наскроз предвидива и дослиједна посљедица проистекла из масе животопреважних микропоступака свих појединца, чије одлуке устремљава
мисаоно-душевни склоп образован моделима васпитања сачињеним не на благо човјека, а на стварање послушне радне класе. Тај мисаоно-душевни склоп мора бити опремљен низом способности и умјелости, да би се породица основала и успјешно одржала. Учи ли школа, уче ли родитељи умјећу справити се с нерационалним страховима, комплексима ниже вриједности, сумњама у своју достојност, умјећу рјешавати проблеме ( а не бјежати од њих), умјећу визуализирати и дизајнирати свој живот, науку добрих навика и врлина, науку душевне интроспекције, науку саосјећања и осталому без чега душевна веза двају људи неће бити дуговјечна.
Не могу се доумити чим и за што би била добра ствар, да се роди више Срба? Све ми се чини, да је жеља за већим "србством" у својој сржи само одраз самонезадовољства и покушај црпљења енергије из неких туђих врела и навлачење на себе - ех да је више Срба, па да
смо највећи, најјачи, најбројнији и све нај-нај ... каконо и оно "
нас и Руса 200 милиона".
Србство ће се по природи бивења увеличити ( и коликошћу и каковошћу) онога трена, када Срби престану жељети, да се увеличи србство, те човјек, који је случајно Србин, пожели чедо сам себи чисто ради чедољубства и човјекољубства и буде срећан и задовољан, да има своје, а за туђе ствари да не хаје.
