У днк пројекту постоји презиме
Родић. Ова породица је пореклом из Каменице код Дрвара. Слава - Свети Арханђел Михаило.
За Родиће се наводи да су најјачи род у целој области те да су веома старог херцеговачког порекла. Сви Родићи славе Аранђеловдан.
Предање о њиховој сеоби забележио је Петар Рађеновић још 1908. године и унео га у Љетопис парохије трубарске. У љетопису пише: "Родићи су најмногобројнији род у Трубару. Порјеклом су из Херцеговине, те су се одатлен населили најпре у Бјелај (између Петровца и Кулен Вакуфа). Ту нешто скриве те су морали испред турске власти побегну у Плавно у Далмацији. Проживели неко време у Плавну, па пођу опет у Босну, али нијесу хтјели залазити дубље, него се задрже близу границе у селу Трубару, и то на два места, у Дугопољу и под Вучјаком. Тада су били још малобројни, свега 7-8 кућа, и то 3-4 у Дугопољу, а 3-4 под Вучјаком. Долови у то време нису били нимало насељени."
Предање које је забележио прото Симо Стојановић у Драготињи код Приједора углавном је слично овоме овде изнетом. По томе предању девет породица које су постале од истог рода ово су:
Томазевићи,
Тадићи,
Новаковићи,
Стојсављевићи,
Будимири,
Старчевићи,
Милановићи,
Вукелићи,
Лукићи.
По казивању старца Дамјана Родића из Трубара, најстарија постојбина Родића је "Македонија", одакле су прешли пре 470 година у Херцеговину.
У Македонији постоје неке генетски блиске породице, па се чини да је ово предање доста тачно.
https://www.familytreedna.com/public/macedonia/default.aspx?section=yresultsКљајићи из днк пројекта такође поседују сличан хаплотип. Ови Кљајићи су из Коренице и славе Св. Луку. С правом се могу повезати са породицом Кљајић из Босанске Крајине.
Кљајићи лучинштаци су огранак крајишких Опачића. Ова група родова слави Св. Луку, а према предању пореклом су ”од Никшића”.
Питање је које је презиме старије, Опачић, или Кљајић. Кљајићи са славом Св. Лука јављају се и у јужнијим областима, док се Опачићи лучинштаци уско везују за област Крајине.
Судећи по доступним монографијама, Кљајићи највероватније воде порекло из Роваца. Пореклом су од претка Богдана Љешњанина, а даље су потомци његовог унука Милутина, који је био кљаст у руку и кога су звали Кљајо.
Још једна породица из ове групе родова I2a DN се може везате за те крајеве. У питању су Девићи.
Тестирани Девићи су пореклом из Берана. Девићи су према легенди огранак Косорића-Лијовића. У једном тренутку напуштају Доњу Буковицу, у непосредној близини насеља Тимара и Превиша, и беже у Шекулар код Андријевице. Касније напуштају Шекуларе и "спуштају" се у Доњу Ржаницу и Беране. Слава: Ђурђевдан, а прислава: Св. Никола.
Занимљвио да су Девићи једно време живели баш у месту
Ровца (Шекулар). Ако узмемо у обзир генетску везу са Кљајићима, сасвим је сигурно да су и Девићи имали додирних тачана са Ровчанима.