Нажалост, имамо мањак Словенских археолошких проналазишта. Зато неки археолози (као нпр. Флорин Курта) тврдe да Словени и нису никада постојали као једна цјелина.
У археологијском смислу познат је ток и развој култура за цео предео за који се мни да су Словени могли пребивати. Исто је неоспорива тврдња, макар у лингвистичком смислу, да су Словени били јединственним језгром ( које је се по својим рубовима постепенно обогатјавало странима елементима ). Једино је нелахко одредити која тачнo из познатих култура наследница Културе Врпчасте Керамике бејаше источником словенскога језгра.
С лингвистичкога гледишта је овако: прасловенски језик:
а) је веома сличан балтијскима с којима је морао супостојати у дуговременној зајмосвези
б) има веома ране позајмице из иранскога које се тичу вере (бог, рај)
в) има многобројне позајмице из готскога које се тичу оружја, власти и трговине ( мач, шлем, шкода, влада, кнез, купити, свиња)
г) има неке позајмице из латинскога које се тичу житарица и технологије
д) нема ниједне позајмице из келтскога
Веома је сложно питање Зарубеницке културе. Она није непосредна наследница ниједне предходне културе, него велика смеса околних култура у основном Милоградске и шумостепских култура. Има елементе западноевропске Ла-Тен као и предмете с Балкана. Као да су Зарубенци водили трговину с Балканом или су били пленили Балканце.
У каснијем добу има утицаје из Велбарске, очигледно културе Гота. Зарубенци се полахко преточавају у Пражску културу, за коју се може тврдо рећи да је словенска и шире се на запад, а Велбарци полахко преходе на југо-исток, заимају део предела Зарубенаца и преточавају се у Черњаховце с тим да постоји тесна повезанност између Пражана и Черњаховаца. Черњховци нестају појавом Хуна.
Једна веома сродна култура Зарубеницкој је Преворска. Она се је развила из раније Лужицке а ова из Поморске културе. Но управо је Зарубеницка култура настала тако што су Поморци пришли у Милоградце и ту се смешали. Овом археологијском догађају годује однос и зајмосвеза М458 и Z280 у Словена. Милоградци, Поморци и Черњаховци обичавали су по самрти се спаљати, те се не може јасно одредити, ко је био ко, али лингвистика ће поддржати ставку да је пре свега положај Милоградске културе онај који испуњава услове бити стуб или хртеница словенскога језика, то јест услов најранијега додира с Иранцима и одсутство додира с Келтима.