Светски ДНК дан 2016

[Amicus]

Управо ми је стигао резултат из ДНК центра за генетику. Моја хаплогрупа је Р1а.
Хвала Српском ДНК пројекту и порталу Порекло на ангажовању и труду.

Је л' то значи Саша да се ваши резултати поклапају са резултатима Јаковљевића који су тестирани поводом Српског ДНК дана?

[Синиша Јерковић]

Почињем са објављивањем резултата Светског ДНК дана. Вечерас ћемо објавити 6 резултата. Добро би било да тестирани сачекају да буду објављени па да тек онда постављају податке.

Хаплогрупи R1a, свакако једној од грана Z280, припадају двојица новотестираних:

Драгојевић, Горња Сипуља, Лозница, Јовањдан
Јаковљевић, Криваја, Шабац, Јовањдан

Ова двојица тестираних имају потпуно идентичне резултате на 23 маркера, из истог су краја Србије, славе исту славу и по свему судећи веома блиског су заједничког поријекла.
Потпуно идентичан им је и раније тестирани Јаковљевић из Криваје.

А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан. Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Углавном нећу коментарисати поријекло породица, надам се да ће и остали на форуму узети учешћа, више ћу се освртати на генетички резулатат.

[Amicus]

Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Саша је о тим породицама оставио податке овде:

Моје име је Саша Драгојевић и ја сам у сродству са Наталијом чији се брат Томислав тестирао на Српском ДНК пројекту.
Мој наврдеда и Наталијин и Томислављев предак Стеван су били двојица од пет синова Драгоја који се доселио у Горњу Сипуњу (данашња општина Лозница) из села Лесковац у Гружи.
Трећи син Драгојев се звао Станко и он се одселио из Г. Сипуље у Мачвански Белотић. Од њега су настали Станковићи. Смиљана Станковић (удато Бујуклић) је мати Николе Смиљанића протојереја и војводе Китошког који се истакао и у првом и у другом српском устанку.
Познати сликар Милић од Мачве (Милић Станковић) је такође потомак Станка Драгојевић сина Драгојевог. Из биографије сликара Милића од Мачве успео сам да сазнам да су Милићеви преци пореклом из Црногорског племена Паштовићи, али нисам успео да повежем ко се од Драгојевих предака доселио у село Лесковац у Гружи и дали су се доселили из Црне Горе где су данашњи Паштровићи (Будва, Свети Стефан, Petrovac) или су дошли из неког другог места.

[Селаковић]

А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан. Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Углавном нећу коментарисати поријекло породица, надам се да ће и остали на форуму узети учешћа, више ћу се освртати на генетички резулатат.

Браво, стижу нови резултати!

Да ли је раније тестирани Тешић од исте фамилије од које је и Рака Тешић, чувени устаник, и главешина Ваљевске нахије и Колубарске кнежине у њој (чији су потомци Ракићи)?

[Синиша Јерковић]

Вељовић, Лучиндан, Попе/Тутин/Србија р. Трапези, Беране

Припада хаплогрупи I2 Динарик Сјевер. Најближи хаплотипови су Кучукилавуз (који је оставио податак да је поријеклом из Бихаћа) 2/23, Грк Гколиарас 2/23, Рус Власов 1/19. Власов је 4460+, Гколиарас је Z17855+, а Кучукилавуз је S17250-.

На основу само ових маркера не може се рећи којој специфичнијој грани Динарика Вељовић припада. Занимљиво је да има блиских поклапања и са неким Динарик Југ хаплотиповима, па остаје отвореним могућност и да је "крипто Динарик Југ". Бивало је таквих случајева. У сваком случају СНП тестирање је пожељно.

Није близак Вељовићу из Дубнице код Сјенице, који слави св. Враче, а Динарик југ је.

[Лепеничанин]

из села Лесковац у Гружи.

баш хтедох да поменем да у Гружи има село Лесковац. То објашњава и порекло "од Крагујевца" и свакако је много вероватније место порекла  него лековачки крај далеко на југу Србије.

Саша, имате ли ви конкретних сазнања да су преци из Груже, или је то ипак само претпоставка?

Милићеви преци пореклом из Црногорског племена Паштовићи

Да није пре реч о селу Паштрић код Мионице?

Погледао сам ваш родослов. Чуди ме да је Пантелија рођен 1863. а његов син Богољуб тек 1921. Јел се то женио под старе дане опет (млађом женом) или вам у родослову недостаје једна генерација?

[Синиша Јерковић]

Браво, стижу нови резултати!

Да ли је раније тестирани Тешић од исте фамилије од које је и Рака Тешић, чувени устаник, и главешина Ваљевске нахије и Колубарске кнежине у њој (чији су потомци Ракићи)?

Вјероватно јесте. Ево гдје сам помињао Тешиће из Попадића.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=940.msg12836#msg12836

[Синиша Јерковић]

Пајкић, Мратиндан, Голубац/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ, а сасвим могуће и ужој грани Z16983+, не само због карактеристичне вриједности 391=10, већ и прилично блиског поклапања са Нијемцем Роедером који је тестиран Z16983+ (3/19). По тој вриједности Пајкић се приближава и роду Мратинштака, Текићу и Фуштићу, за које би се могло претпоставити и рударско поријекло. Такође остаје отворена веза, на основу славе са Кулизама. Ту је још и Вуковић из Белог Манастира, који слави Мратиндан, а није по маркерима толико далеко од Пајкића.

У сваком случају користан би био СНП тест на Z16983

[Nebo]

Вељовић, Лучиндан, Попе/Тутин/Србија р. Трапези, Беране
Припада хаплогрупи I2 Динарик Сјевер.

Чекамо Војинену да се укључи, то су његови Ровчани.

[Лепеничанин]

А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан

Тешићи су се, као староседеоци, раселили по Ваљевској Колубари, познајем Тешиће из Врачевића и мислим да су као и остали Тешићи по Колубари досељени из села Мионице. У Попадићу их нема (мислим да их није ни било). Тестирани Тешић је ваљда пореклом из села Мионице.

У књигама се каже да су Живковићи/Тешићи пренели име села Мионица код Косјерића и дали тај назив колубарском селу у које су се први населили.

[Синиша Јерковић]

Милошев, Аранђеловдан, Суботица

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани Z92, и то оној варијанти којој припадају Бига и Раштегорац. Са Раштегорцем има разлику 4/19, са Бигом 4/23. Иначе Раштегорац је тестиран као R1a-Z92+, Y4459+, YP617* (YP569-, YP1700-).

[Лепеничанин]

Пајкић, Мратиндан, Голубац/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ, а сасвим могуће и ужој грани Z16983+

Паун Дурлић, ауторитет кад је реч о Власима, сва голубачка села у којима има Пајкића (пре свега Снеготин, али и Кривача и Добра) сврстао је у насеља влашког становништва.

Добијени резултат, без обзира на етничку идентификацију тестираних, отвара низ питања, изнад свега да ли постоји "германска грана" I2-S хаплогрупе на нашим просторима. Изгледа да постоји. Присуство тестираних пореклом из рударских рејона (Брсково, Осат, Кучајна) који славе Мратиндан оставља могућност за даље спекулације на ту тему.

[Amicus]

Милошев, Аранђеловдан, Суботица

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани Z92, и то оној варијанти којој припадају Бига и Раштегорац. Са Раштегорцем има разлику 4/19, са Бигом 4/23. Иначе Раштегорац је тестиран као R1a-Z92+, Y4459+, YP617* (YP569-, YP1700-).

Помињу се три домаћинства Милошевих у Сонти (код Апатина) 1720. године. Тј. то су једини Милошеви пописани на том попису у Бачко-бодрошкој жупанији (а могуће и шире). Што значи да су ту највероватније од времена Сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, ако не и раније.

[Саша Драгојевић]

баш хтедох да поменем да у Гружи има село Лесковац. То објашњава и порекло "од Крагујевца" и свакако је много вероватније место порекла  него лековачки крај далеко на југу Србије.

Саша, имате ли ви конкретних сазнања да су преци из Груже, или је то ипак само претпоставка?

Да није пре реч о селу Паштрић код Мионице?

Погледао сам ваш родослов. Чуди ме да је Пантелија рођен 1863. а његов син Богољуб тек 1921. Јел се то женио под старе дане опет (млађом женом) или вам у родослову недостаје једна генерација?

Из записа сарадника Јована Цвијића за Јадар и Поцерину смо сазнали да се Драгоје доселио из Гружанског Села Лесковац. Породично предање говори да се доселио из Лесковца и ја сам мислио да се ради о граду Лесковац све док нисам нашао тај податак. Цвијићеви сарадници су разговарали са главама сваке породице (задруге) у то време и све то записливали. Ради се о времену са почетка 20. века.
Што се тиче године рођења мог прадеде Пантелије та година је добијена рачунски и оријентационо јер за сада правог податка о години рођења немам. Пантелијин најстарији син Обрад је рођен 1888. године, а мој деда Богољуб 1921. године. Узео сам стандардне године које се рачунају за једну генерацију кад се броје колена од 25 година и дошао до године рођења.

[Синиша Јерковић]

Посљедњи тестирани за данас Николић, Ђурђиц, Гркиња/Гаџина Хан/Заплање/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ и то са вриједношћу 448=18 која је карактеристична за озриниће. Међутим по осталим маркерима прилично је далеко од Озринића, тако да вјероватно са њима нема везе. Блиски су му њемачки хаплотипови Radig(3/19) и Reitmayer(3/18). Од наших хаплотипова, чини се да су најближи из рода Ђ,Стефановић из Бијељине 2/18 и Омербашић 3/18.

[Саша Драгојевић]

Браво, стижу нови резултати!

Да ли је раније тестирани Тешић од исте фамилије од које је и Рака Тешић, чувени устаник, и главешина Ваљевске нахије и Колубарске кнежине у њој (чији су потомци Ракићи)?

Ако се по предању Драгоје доселио из села Лесковац у Гружи и ако се мој ДНК поклапа са ДНК Тешића из Ваљевске Мионице који су ту дошли из Косјеричког краја можда се миграција одвијала сукцесивно тј. из Груже у Косјерић, из Косјерића у Колубару и из Колубаре у Поцерину.

[nemanjagolubac]

Паун Дурлић, ауторитет кад је реч о Власима, сва голубачка села у којима има Пајкића (пре свега Снеготин, али и Кривача и Добра) сврстао је у насеља влашког становништва.

Добијени резултат, без обзира на етничку идентификацију тестираних, отвара низ питања, изнад свега да ли постоји "германска грана" I2-S хаплогрупе на нашим просторима. Изгледа да постоји. Присуство тестираних пореклом из рударских рејона (Брсково, Осат, Кучајна) који славе Мратиндан оставља могућност за даље спекулације на ту тему.

Као што рекосте, Пајкићи и јесу Власи у поменутим селима, но у самом  у Голупцу нису, постоје три породице Пајкића које нису сродни.

Ја и моји Пајкићи, смо  Пајкићи "од скоро"- на почетку XX века смо почели да носимо данашње презиме, а старо презиме је  Кнежевић.

Иначе, Голубац и оближње село Барич имају скупа  око четрдесетак породица које славе Мратиндан ( што на тако мало становништва сматрам мало озбиљнијом цифром,  када се о Мратиндану ради),па  оно што желим да урадим до следеће године јесте да убедим и неке од њих на тестирање и да на тај начин добијемо и неку комплетнију слику, бар што се Мратинца у мом крају тиче.

[vojinenad]

Посљедњи тестирани за данас Николић, Ђурђиц, Гркиња/Гаџина Хан/Заплање/СРБ

Треба да стоји Гаџин Хан.

[Crni Kralj]

Помињу се три домаћинства Милошевих у Сонти (код Апатина) 1720. године. Тј. то су једини Милошеви пописани на том попису у Бачко-бодрошкој жупанији (а могуће и шире). Што значи да су ту највероватније од времена Сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, ако не и раније.

Мораћу те исправити,Амикусе.У Сонти,које је већинско шокачко село.постоји презиме  Милош.Они се изјашњавају као Хрвати.

[Amicus]

Мораћу те исправити,Амикусе.У Сонти,које је већинско шокачко село.постоји презиме  Милош.Они се изјашњавају као Хрвати.

Биће да си у праву за њихово етничко порекло, али као презиме 1720. годе забележени су баш као Милошев, што је могуће касније скраћено на Милош.