Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини, Београд, 1930. стр. 217 – 219.
Интересантно да је предање Жижића из Дробњака, Лубурић приписао Зечевићима из Жупе. ''У Ровцима је, у Вељем Дубоком, становао Тривко Буришевић, пореклом Васојевић. Имао је седам синова и кћер Жижу. Био је богат и храбар. Неки турски зулумћар, Мурат Ђурђевић, из Колашина са дванаест харачлија дође у Морачу и Ровца; сврати у Манастир и учини зулум калуђерима. Причају да га је калуђер клео, да га Бог и срећа нанесе на Тривка Буришевића и његових седам синова. Кад то дочује Мурат, распита се за Тривка и оде њему. Турци и тамо почну да чине зулум. Тривко се договори са синовима да им за вечеру дају вратовне погаче, те завратају, па их онда лако побију. Само један побјегне. Тривко се 1733. одселио у Срем са пет синова, а два се склоне у никшићку Жупу и населе у селу Југовићима; од њих су тамо Зечевићи. У Ровцима, Тривку остане хрома кћер Жижа. Доцније по њу дођу браћа из Жупе, али она љута што су је оставили приликом бјекства, не хтједе са њима, но ту и остане. У Дубоком је тада становао неки ковач Илија, порјеклом из Куча. Жижа га узме за мужа под погодбом да преузме славу њеног рода Аранђелов дан, умјесто св. Николе ког је до тада славио''.
Ранко, знаш и сам колико смо се нас двојица замлаћивали са предањем које је Вуковић преузео и ''прилагодио'' неким својим идејама, те на основу тога донео закључке који немају везе са истином, а самим тим ни са правим народним предањем које свакако има своју вредност али су га такви као Вуковић обезвредили и упропастили. Ту дефинитивно има истине у добром делу, негде мање негде више, али након тога што су неки умешали прсте, што је иначе најчешћи проблем са предањима, доносили своје закључке и измешали га са предањем које је у неким деловима само делимично сачувано, данас је јако тешко ''одвојити жито од кукоља''. Додуше, днк анализа нам је у многоме помогла, и у добром делу омогућила да се дође до праве истине. Видиш и сам да је у овој варијанти упамћен као Тривко Буришевић, а заправо се ради о Трипку или Тривку Гуришу или нека буде и Гуришевићу. Од њега су данас Гуришићи из Црнча код Бијелог Поља за које сада знамо да су И2а Дин. Југ, и да немају везе ни са нама Љешњанима, ни са вама Бубањама, а вероватно ни са тим Зечевићима. Да није било днк теста још увек би имали само ту причу коју је ''скројио'' Вуковић, и могли само да сумњамо у њу, као што сам ја од почетка и сумњао знаш и сам, или да верујемо, као што је то Миле Недељковић поверовао и публиковао. Изгледа да је и Лубурић ту нешто ''петљао'', или је имао непроверене изворе. Док се неко од тих Зечевића не тестира, нема ни решења ове загонетке. Оно што је готово сигурно тачно из овог предања је то да су Жижићи заиста од тог ковача који је доселио из Куча, а чије је порекло од Домазетовића који су некада живели на Чеву. Они су некада пре него је Илија-ковач преселио у Куче и прихватио св. Николу за своју крсну славу, славио Аранђеловдан и прислуживао св. Илију, као и многе друге породице и братства са Чева, тако да му очигледно није тешко пало да поново узме да слави Аранђеловдан, славу коју је према предању преузео од рода Трипка Гуриша женидбом са његовом ћерком Жижом. Оно што је такође специфично за ово братство Домазетовиће је то да њима и презиме говори о томе да су се често призећивали, и да Илија није једини већ да је то изгледа била устаљена пракса код њих. Отуда и презиме Домазетовић, а због ковачког заната којим су се бавили, а вероватно и због таквог начина живота тј. честог сељакања и због тога што су често користили прилику да се призете, у Ровцима и околини су их сматрали за цигане, што уопште не мора да значи да је то тачно, народ је једноставно посматрао испод части тај занат. Е сад, да ли би неко као Трипко дао ћерку за ковача тј. човека који се бави тим не тако признатим занатом, ако је већ био богат и признат у околини као домаћин и јунак, то је већ друго питање за размишљање. Каже се да је Жижа била хрома, што је у оно време била велика мана за девојку која треба да се уда, па можда је и то разлог. А можда је и Илија умео добро да ''зажари'', Бог ће га знати. Жижићи приликом протеривања из Роваца од стране Гојаковића на брзину бацили велики наковањ у некакву рупу јер га нису могли понети са собом. Углавном овај део предања је највероватније без сумње тачан, а догађај са турским харачлијама који су главом платили покушај пљачке манастира Морача и блага које је (наводно) чувано у Вељем Дубоком код Трипка, забележено је и на зиду манастира ''Да се зна'е кад Саковићи побише 12 турских харачлија 1774 года'' (пишем напамет, по памћењу, можда је и мало другачији текст, али углавном тако некако гласи).
Да ли Зечевићи имају какве везе са Жижићима или можда са Гурешићима, живо и мене интересује.