АВАРИ
„...Територију Гепидске државе на подручју данашњег Баната, после победе Авара и Лангобарда 567. године запосели су Авари и Словени. Годину дана касније, дакле 568. Лангобарди су одселили у Италију па се власт њихових савезника Авара проширила и по територији коју су Лангобари били напустили. Та нова аварско-словенска држава, која је под банатским небом уз честа ратовања трајала 246 година (ратовање и добит у плену били су основно занимање Авара) дакле, готово два и по века (од 567. до 813. г.) усталила је своје језгро у средњем Банату...
...Тако су бројни Словени (чије су прве претходнице стигле у данашњи Банат још са Роксоланима у IV веку, па су се интензивно почели досељавати у време Гепида) сад, уз Аваре, у процесу оснивања нове аварско-словенске државе, у великим масама преплавили равницу коју су они, Словени, и назвали Банатом. Јер, на челу аварско-словенске државе владао је кан Бајан – вероватно су Словени од његове титуле и имена начинили своју титулу бан по којој је и Банат добио име и оно је, то име, како је већ речено, као назив историјски остало трајно као и присуство Словена (касније Срба) у равници међу рекама до дана данашњег...
...Како је језгро аварске државе било у Потисју и престоница им је била на банатској страни Тисе, изграђена, као и сва аварска утврђења, у облику прстена и била је, та њихова престоница утврђена и заштићена са девет кружних бедема и девет опкопа.
Авари су и на Бегеју, на месту данашњег Зрењанина, изградили своју тврђаву, хринг, који је такође био, по њиховом уобичајеном начину градње хрингова, округлог (прстенастог, точкастог) облика, па неки међу историчарима по томе етимолошки објашњавају настанак имена Бечкерек (Бег-керек) што значи – точкаста тврђава на Бегеју (етимологија је изведен на мађарском , а на том језику керек значи точак, јер ће касније, после бугара, овај крај заузети мађарски ратници и затећи на месту данашњег Зрењанина остатке аварског хринга).
Уз Аваре и њихов хринг највећи део градина и хумки на подручју данашњег Зрењанина и околине користили су Словени за своја пребивалишта. Они су најчешће настањивали подручја где су усред тршћака на уздигнутим теренима погодним за одбрану градили своја утврђења од земље, заштићена одбрамбеним шанчевима. Најочуванији траг таквог насеља унутарземљаног утврђења словенског порекла и данас налазимо на Борђошу недалеко Новог Бечеја. То утврђено насеље старих Словена простирало се по површини од готово тридесет јутара, уздигнуто из мочваре и опкољено шанчевима, а окружено и Тисом и њеним речним меандрима са три стране.
...Авари су 562. г., уз помоћ и знатно учешће Словена, успели да уз дуготрајну опсаду заузму Сирмијум. Византија је изгубила своје најважније утврђење на северу и тиме је била ослабљена одбрамбена способност њене северне границе с Аварима и Словенима отворен пут за упаде у Илирик и Тракију...
... Први су се ослободили од Авара они најудаљенији од средишта Судетски Словени, а за њима – Карантинци и остали Словени Балканског полуострва...
...Иза последњег помињања њихових остатака на Моришу, по Салцбуршкој кроници 873, Авари су потпуно нестали, претопили су се у Словене...“.
ИЗВОР: Банатска рапсодија - Милан Туторов, „Аурора“, Нови Сад, 2001, стр.156 -166.